Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Ja mu kažem da bi ovog manjeg voleo, „jerbo mi se onaj veći sasma vatren i pla̓ovit dopada.” Pri̓vati reč Protić i reče: „Ako onoga većega (tj.
Radičević, Branko - PESME
može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod drugo, Ma o tom mislit bilo b' sasma dugo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
biti i mjedeno guvno, jahati se može na vratilo, ma za lađu i vesla srebrna, to ti niko vjerovati neće, er je sasma preništava lađa. BABA Istina je, moj mile, duše mi! A kako bih danas pridizala kada visim nogama u grobu?
Kako puška pukne na Cetinje, grohota će biti na sve strane. Blago tome koga srce služi i ko nije sasma ostario, dosta će se posla nagledati!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kud je čamac jurio, opočinuše; osluškuju i razgledaju uokolo, i, uvjerivši se da se more stišava, a vjetar da je sasma popustio, krenuše dalje. Voze da dođu na dogled školjićima.
Kapa mu i sada kao i uvijek sasma pokriva lijevo oko. „To ti oko i ne služi!” rekao mu je jednom ozbiljno komšija i nadodao; „Metni ga pod kvočku, može
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći! Ti za snašu nemilice sasma često pitaš, A sam mi se po b'jelome vječno svjetu skitaš, I k tvojemu neščastiju sad ni svirca nije, A bez svirca
Oči, na me ne migajte, Ostro nit’ me pogledajte: Bud gledanje ljupko tako Hoće mene sasma lako Rastopiti. Silne iskre prosipate, Vlast od mene uzimate; Rastopim se ja pri koncu K’o što sneg i led na
A lijepo Cvet-devojče U sebi je pomislilo: — Mlado momče, sasma lepo, Slatko ljubi, dobro igra, Jošt ako zna biti veran, Srećna ona koju uzme!
Ćipiko, Ivo - Pauci
“ Ivo se međutim sasma pustio u život s omladinom... Družio se sa svojim vrsnicima, razgovarajući o svem i uživajući kao i oni.
zemlju, njegovo biće prilagođivalo se slatkim osjećajima, u kojima se misao tek sporo začinjala, toliko da mu se duša sasma ne utopi u jednoličnome šumu i sipanju...
Svi dosadašnji mirni sastanci s njome prikazivahu mu se živo pred očima. Gledao ih je sasma onakove kakovi su bili. U tim trenucima zasjalo bi mu sunce i more bi bljesnulo u šarama.
— Svući ću, kad hoćete... Ma znam ja što je'... Da su lipa vrimena, ne bi vi mene gonili! — reče sasma mirno. — Ne zanovetaj. Svuci, pa 'ajde! — Ne bojte se, ostaviću ih! — završi momak i uputi se k vratima.
I ci jelo vam odijelo lijepo pristaje — govori upravitelj. — Okrenite se da vidim! — Oprostite, ali ja se odijevam sasma prosto! — Molim vas, gospodin upravitelj ima fini ukus, umješa se šjor Bepo.
I, kako mu se misao već nalazila daleko preko mora, uobrazi sebi Mariju nakićenu kao gospođu, sasma drukčiju od one prostodušne Marije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I voda će morska navalom nagliti karimno na njih, te reke i potoci golemi, strašljivo sasma brzo hučeći s grohotom i jekom teći će.
Vaše plivanje je na široku, u gnjurnom talasu pogubljeno. Rana sasma pozleđena bridi; bolest nejma zdravlja ni oblakšanja: lakomstvo bez izma, i džimgrizanje, život rashaljen; od sad najma vam
Ta njihova mučiteljska oruđa, čimno muče ljude, sasma su teška i zla, debeli nokti nepregibati, zli bičevi, crna klokoćuća smola, smradljivi zadah, kreveti žeško
Ovo je vrelo sasma nasporno, te koliko se iz njega vadi ova živa voda, toliko se u njemu više prisporava, i bistrija ističe.
Posle, nešto se bio vrlo zamislio; Kano da se je izumio. U tome, iza njega, straga Netko mu sasma vrlo, Kan' da za uhom, viknu: Ja sam alfa i omega!
Otpre hubav i lep bijaše, A sad sasma ogrubi. A gde mu je lepozgledno lice, Gde li su mu jasne oči? Očadi i smrče se.
ponapre, kako se o tome iskazuje, bijaše on svojoj ženi Teofani carici započeo tu crkvu praviti, kad vide je kako se sasma bila Bogu ugodila i posvetila se je s telom za veliko čudo kod muža i u carstvu budavši, među tolikim kalabaluku.
Zato Bog malo popušta odbijati joj se od nas poneki čas. Ama zločincem sasma pritužuje i kruto ih se drži, koji često padaju u greh, tako da mnogi i polude i iz pameti iziđu; jedni i pomame se te
Očekaše da vide što će iz toga biti kraj; dođe mu otac prositi je za sina od Jakova. Al' sinovi mu sasma karimni, preko gledaju, u nos duhaju.
Toliko je sve to veselo bilo što ne može biti. Tako pak i Tatari sasma preplašeni ostaše ne znajući kud da se podenu, na koju li stranu bežati.
Zašto tuštena je silesija njih po polju i oko grada. Al’ sasma bijahu omalaksali te ništa od njih ne ima snage. Posukaše se u svoje galije i odoše morem na svoju stranu.
Rusi su prozvati jedno od prvoga im kneza Rossa, drugo pak od svoga im rasapa, jer taj narod sasma je tušteni; ima blizu do po sveta kud se je rastrvio i razmnožio svuda.