Jakšić, Đura - PROZA
i gledam nepreglednu ravnicu što se od naše kuće nadaleko prostirala; nešto sam se duboko zamislila, ko zna o čemu sam sanjala. Tek nisam čula kako se on u svoji laki opanci k meni prikrao... Ne reče mi ni reči, samo me gleda.
Sve za čime si čeznuo, sve ono o čemu ti je duša sanjala, sve si sa njime dobio... U tome času najveće njine ushićenosti iziđe iz gustog branika stari Sremac; lice mu beše
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedared joj proleteše i polja, i šume, i bojišta ispred očiju. Glas joj drhtaše kad zapita: — Da nisi sanjala njega? — Jesam. — Pa?... — Upravo nisam sanjala njega nego Surepa.
Glas joj drhtaše kad zapita: — Da nisi sanjala njega? — Jesam. — Pa?... — Upravo nisam sanjala njega nego Surepa. Dođe mi, nasloni ruku na rame, pa reče: ti spavaš serbezno, a tvoj sin leži ranjen!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dijete protrlja oči i otvori ih. Duboko uzdahnu, pa gleda velikim bezazlenim crnim očima u popa: — Kako sam lijepo sanjala, babo! — A šta si sanjala, 'ćeri?
Duboko uzdahnu, pa gleda velikim bezazlenim crnim očima u popa: — Kako sam lijepo sanjala, babo! — A šta si sanjala, 'ćeri?
— A šta si sanjala, 'ćeri? — Sanjala sam kô ja u nekoj velikoj varoši, pa kô neke velike, velike kuće: pa kô ja se vozim na zlatnim kolima; pa se sve
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ni ona ne bi mogla preživeti takav gubitak, sanjala je Jula budna; i ona bi se ubila, mislila je u sebi; ubila iz pištolja, ili bi u Tisu s brega.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— jaukao je Jurišić dok je ona kašljala. — Ili kao da sam bila zaspala jedne noći i u onom monotonom životu sanjala jedan čaroban san, posle koga sam se probudila videla da je iščezao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Begeju, a to je za tu decu bilo nešto novo, kao za drugu decu vožnja po moru, pa su bila sretna i radoznala, a nisu ni sanjala, da im mati oca, možda zauvek, ostavlja.
Deca su ga grlila u smehu i nisu ni sanjala da ih vara. A kad kola sa njima odoše, Trifun se bio vratio na čatrnju da ženu sačeka.
Vide da pred njim stoji devojčura, koja je rano sazrela, i bulazni. A ona nije ni sanjala da, u tom oficiru, budi prezir i mržnju, koju su, svi ti oficiri, u poslednje vreme, prema graždanstvu, osećali.
Ona je bila opet sklopila oči, pa se smešila, a zatim poče da brblja, kako je ona slutila sve to, kad je na put pošla. Sanjala je da će sresti onoga koga već davno sanja. Nije ona više dete. Kapetan je može, ako hoće, poljubiti.
Isakovič se samo desio kraj nje, u jednom trenutku, kad je bila rešila da vara Božiča. Ona nije ni sanjala da je Isakovič ošamućen žalošću, zbog toga što ona liči na njegovu pokojnu ženu, kao sestra na sestru.
Ona je bila, izgleda, odnekuda – valjda od Kopše – načula nešto o tom, da se Isakovič sprema na neki put, ali nije ni sanjala, te noći, da je Pavlov odlazak tako blizu.
A kad je gospoža Evdokija, koja nije ni sanjala da i toga na svetu ima, počela da drhti, od ruku, i usana, te žene, gospoža Montenuovo je izrazila želju da ne ljubi
A nije ni sanjala šta se, napolju, u noći, sa Isakovičem, zbiva. Isakovič je, za to vreme, bio pošao – ogrnut svojom abom, sa fenjerom u
je njen muž, opsova, i kad udari konja i odjuri, Ana pogleda za njim, pa poče da šapće sama sebi da je dosad, u braku, sanjala, kao što devojke sanjaju, pre udadbe, ali da je eto došlo vreme da se probudi.
opet, dođe u posetu, da se udvara, da je uzima pod ruku, da joj predloži da nestanu u žbunju i drveću, ali nije ni sanjala da bi taj, otmeni, namirisani, oficir, prema jednoj ženi potčinjenog oficira, mogao pokušati da je dobije na silu.
A docnije – posle nekoliko godina – priznala je, šapatom, Ani, da je tada, u Kijevu, kao luda, bila sanjala, da se – ako joj muž, kraj sve njene nege, i kraj sveg njenog plača, umre – uda za Pavla, koga je kao brata, koga nije
Mirgorod, u jedan novi život, koji je čeka, i koji se na prošli nastavlja, ali sad zna da one velike ljubavi, o kojoj je sanjala, između muža i žene, nema. Ta ljubav muževljeva, koju sad ima, nije velika. Nema velike ljubavi na svetu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Devera svog, Aranđela, koga je u bolesti često i rado sanjala kako je ljubi pod pazuhom i kako je golica. Padajući iz nesvesti u nesvest, prekidala je to jutro svaki dodir i sa
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na svog psa Džonija. Pokrivena do grla zimskim kaputom preko ćebeta, sanjala si kako ponovo toneš u bezbednost rodne palanke.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Kako si spavala? HASANAGINICA: Tako, da mi je bilo žao da se probudim. Sanjala, kao dojim onaj đurđevak, sav miriše na moje mleko. Ceo dan me boli grudi. MAJKA PINTOROVIĆA: To je od mleka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ariton je stade grditi: — Šta ćeš ti? Ništa njemu nije. Spavaj. Mariku ja zovem. — Uh! A ja nešto sanjala! — odahnu ona od straha i vrati se ohrabrena ponovo u sobu. U tom iz kujne iziđe Marika. Bila je bunovna.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Svekrva se probudi i zapita: — Šta to pevaš, ćeri? — Ništa, ništa, majko! Nešto sam sanjala, — odgovori snaša. Iduće večeri baba ih napusti i ode u svoj vajat.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne znate? Rekla sam: — Kampari — kako to zvuči gorko! Srećom, tog dana stiže i drugi odgovor na moj oglas. Nisam ni sanjala da su šetači pasa traženi u tolikim količinama!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tek onako... samo propadoh... A sad bih tek htela živeti !... Onako kako sam nekad sanjala... O, života, života hoću !!«... Krajem meseca, Gojko i Ljubica, na poziv novog depozitara, odoše u srez.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Pa da posle još sve to, onako javno, prizna, pred svima! Još ne mogu da verujem... ko da sam sanjala! SOFIJA: Da se ja noćas nisam setila Filipa, možda bih izgubila i glavu, a ne kosu! VASILIJE: Zašto Filipa?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Imala je kuću pored kafane „Moskva“ (Balkanska ul. br. 6). Ona nije ni sanjala zašto sam došao. Moja mati imala je u Beogradu i mlađeg brata, Nikolu.
Ona se hranila golubovima i šljivama i jagodama, koje smo imali u bašti. Sanjala me je skoro svake noći, na žicama, u krvi. Vikala bi u snu i probudila se vičući.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali on ne podleže ovoj novoj navali. — Noćas sam te sanjala, reče mu Danica. — Ta nije mogućno! — viknu on I prenu od čuda. Kako si to snila, kaži mi, molim te?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak, možda, ko zna, daj Bože, zavoleće ga onako kako je sanjala, snevala... A najviše je utvrđivalo u tom predosećanju da će ga zaista zavoleti ne to što je bivao sve izrazitiji i
Stanković, Borisav - JOVČA
Šta ti je? VASKA (silom se smešeći): Ništa, tata. JOVČA Da nisi što strašno sanjala? VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško?
ko zna od kad si lom zatajavane, u nju zaljubljenog čoveka koga, kao takvog, nije dosad poznavala, samo zamišljala, sanjala. Godi joj da nastavi istraživanje u tom pravcu. Polagano se izdiže, seda. Gleda ga netremice, pravo u oči, ispitivački.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
SVIRAČI 56 KIŠNA PTICA 60 CRVENA ŽABA 64 MALI VOZ 68 VILINI LEPTIRI 70 ZLATNI TANjIR 73 PRINC OBLAKA 77 Duša je sanjala; svet je bio njen san.
Iza okna su već promicale prve pahulje snega, a iz semenke ništa da nikne. »Možda sam ja vrapca samo sanjala?« — pomisli devojčica tonući u san, ali kad ujutro otvori oči, u loncu se zlatio nežni izdanak raskovnika.
Ko zna koliko je spavala? Šta sanjala? Kada je otvorila oči, bila je na obali nekog jezera, pred vratima dvorca načinjenog od svetlosti. — Kakva je ovo kuća?
»Sigurno sam sve to sanjala?« — pomisli. Ali kad otvori šaku, na dlanu vide pregršt čudnog svetlucavog semenja, teškog i toplog, utrča u kuhinju i
»Možda sam sve to sanjala?« —pomisli. »Možda nema ni Kamenog jajeta, ni mladića, ni bunara u pustari!« Lepotica uzdahnu i gotovo kriknu od čuda:
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ovako ... oh Bože, nekad, ne znam ni ja, tako nešto mahnito, ne sećam se više, ničega se ne sećam, naslućivala sam, sanjala sam, jest sanjala sam, čeznula, žudila ... šta mi je sad, Bože? I sad je došlo to... eto potpuno...
nekad, ne znam ni ja, tako nešto mahnito, ne sećam se više, ničega se ne sećam, naslućivala sam, sanjala sam, jest sanjala sam, čeznula, žudila ... šta mi je sad, Bože? I sad je došlo to... eto potpuno...
šta mi je sad, Bože? I sad je došlo to... eto potpuno... hvala Bogu, potpuno sve o čemu sam sanjala. Ovde dođi ... Bože hvala ti ...
zbog tvoje prošlosti što je čekala mene, što je sanjala mene... — Gle, a ti baš sigurna u to? — Sigurna, da. Ti si mi rekao a ja ti verujem sve, sve je sveto što ti kažeš.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Bar ona dosad nije nikad tako što sanjala!...« I opet se dade u misli, dok je devojke, koje behu otišle da se kupaju, ne prekidoše glasnim i veselim smehom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pred njom se otvara novi svijet, o kojem nije nigda ni sanjala, no svejedno je bila uzbuđena. Jedna stalna misao odmah na polasku zametnula joj se u glavi i prati je cijelim putem:
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Podmeće mu se.) ČEDA: Hm! Hm! (Pomiluje je.) Vi ste, Anka, danas nešto neobično raspoloženi prema meni. ANKA: Sanjala sam vas, jaoj, da znate kako sam vas lepo sanjala!
) Vi ste, Anka, danas nešto neobično raspoloženi prema meni. ANKA: Sanjala sam vas, jaoj, da znate kako sam vas lepo sanjala!
Ja vidim i sama da nije red, ali ne možete prosto verovati koliko sam zauzeta. Nisam ni u snu sanjala da je to tako teško biti ministarka. Ali – zdravlje, bože – doći ćete vi opet, doći ćete i drugi put.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada Odeta priđe meni, obuhvati obema rukama moju glavu i pogleda me pravo u oči. — Sanjala sam vas — zatim se naglo okrete i sede na suprotni kraj. Pogledao sam na časovnik.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mora se znati svoje mesto i ne odlaziti s njega! Koralna grana seti se koja je, takođe sanjala da ode u Gornji svet. Toliko je o tome mislila da se jednoga dana otkinula od dna i s talasima krenula u visinu.