Upotreba reči sva u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Htede još i dalje jadnu porodicu kuditi, ali mu podrumar javi da je u podrumu puno vode i da već sva burad po vodi pliva. — Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da provali?

Kad je to govorio, glas mu je zadrhtao, a vrela ruka dotače se moje ruke... Ja ne znam šta mi je bilo, ali sam sva zadrhtala i ni o čemu nisam mislila do samo o njemu: on nije bio više preda mnom, a ja sam ga opet videla; nije

Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da zaspim — mislim na njega... Jednoga dana stojim ja na mali vrati i

“ Osećala sam kako mu ruka na mome ramenu drkće... Ja sam sva pretrnula, učini mi se kao da ću onog časa pasti. Utome čujem iz kuće gde me tetka zove. „Zbogom, Aleksa!...

On je! I ja bih htela da uđem u kuću, ali ne mogu... Sva kao u groznici, a lice mi gori... Strah me je od njega, begala bih; a ovamo bih svaki pramičak njegove guste kose s

Samo jednoga dana ne beše tako. Odem ja s lončićem po ručak... ali oko kazana sva sirotinja stoji gologlava, pa i sami ljudi što čorbu dele behu gologlavi.

Skotovi!...“ Ona baba što je preda mnom stajala, kad su joj usuli ono malo čorbe, posrnu, sirota, te joj se sva čorba iz lončića prosu...

“ Ja prihvatih sudić i htedoh se iz njega napiti, ali kad sam se usnicama dotakla njegove tečnosti, ja se sva stresoh... Beše to vatra, vitrijol, što mi je usne i jezik oprljio. Utome se trgoh iza sna.

Beše to vatra, vitrijol, što mi je usne i jezik oprljio. Utome se trgoh iza sna. Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila oči, videla sam moga Aleksu. On se nagnuo nad mojim krevetom, pa me ljubi...

To behu poslednji poljupci. On beše ranjen... Krv mu je lopila iz usta i iz rana. To behu krvavi poljupci... Ja sam sva pretrnula. „Krv!“ Vrisnuh. „Aleksa! Ta zar ne vidiš da si sav krvav?...“ On je ćutao, a iz očiju mu potekoše suze.

Ja sam sva drhtala, misleći na moga Aleksu... Zar tu, u tim vlažnim zidinama da sahrani svoju lomnu snagu?... Tu, u tome zagušljivo

Šta li je to proždrla? — mislio sam u sebi. Približim se žbunu... Sirota mala veverica je ležala, sva u krvi.. — U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća dogoditi...

Obradović, Dositej - BASNE

trapezi, počne psovati svoga slugu, starca Onufrija: „Vidiš da si bez mozga, — govoreći — što će ti više mreža kad je sva riba ulovljena?

Eto kako su postala sva prividjenija i strašilišta, letući zmajevi, vile i aždaje. jednu noć na mesečini, naša stara sluškinja Ugrinka uplaši

Kad se čoveku prst na zlo da, radi svakojako da ga izleči; a kad vidi da sva ruka od njega bjedstvuje: „Reži brže bolje” viče, i za izbaviti svu ruku ne mari za koji mu drago prst.

I paki: „Are is are, though he Ьe in silk: Majmun je majmun, ako | će biti i u svili”. U varvarstvu i u gluposti sva velika gospoda strašna su i užasna, a gdi sveta mudrost i prosveštenije carstvuje, onde najveća gospoda najbolji su

Neučen ne može nauku trpiti, jer zna da kako nauka dođe, sva vlast koja je na sujeveriju osnovata i utvrđena da će propasti. Beži strmoglav pred suncem pomrčina.

U celoj Albaniji nećeš učena čoveka naći, zašto tu sva mudrost i dostojinstvo u puški i handžaru stoji. Zemlje prekrasne, ljudi zdravi, hrabri i prirodno hitri i ostroumni, no

Zemlje prekrasne, ljudi zdravi, hrabri i prirodno hitri i ostroumni, no koja polza kad su im sva ova prekrasna darovanija jestestva iz detinjstva na zlo okrenuta i upućena? Teško tu onom ko je miran i dobar!

Sunce i mesec i sva božja stvorenja čemu nas s neprestanim i neuspavatim svojim dviženijem uče nego da se vsegda upražnjavamo.

A kad pozove, onda — il' nam se hoće ili neće — moramo putovati. Naša je sva dužnost starati se da kad nas pozovu, da smo gotovi poći s čistim od zlobe srcem i sovjestiju.

Ali što oni mare kad su se oni oca i otečestva odrekli? Zato, o lju|bima i poštena nacijo, sva što se zovu manastirska imjenija, to su narodna imjenija, upotrebite ih na škole i na nauku vaših buduštih učitelja i

naravi ljuto oslepljavaju čoveka, i ne dadu mu znati ono što je najnužnije i važnije, tojest dobrodjetelj, bez koje sva nauka, ostroumije i vrednost na zlo se upotrebljava i preokreće.

Zato, dakle, predraga junoste, uči se, vrazumljavaj se i umudravaj se; ali u isto vreme sva tvoja nauka, razum i mudrost, iste tvoje igre i zabave neka su neotlučno svezane i sojedinjene s česnostiju i s

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ujahali u tvoja žita! u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio!

Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!

kako zija, kako zeva, peć, pećina, provalija, ala, koja bi vas nadušak progutala, mračni oblaci, zinuli na sva usta! Zadižem prtenu suknju iznad glave: evo ovom te alom teram, alo!

3. Otvorismo sva vrata patrijarhu! Izjahasmo kraljevima u sretanje! Nazdravismo knezu i konzulu! Pred kefalijom poskidasmo šešire!

Ali nikad neću zaboraviti dan kad su došli oslobodioci! Oslobodioci su nam doneli slobodu! A sva tri bureta slane ribe su odneli! A obe zaklane svinje su odneli!

U svakoj duplji izlego se sneg, sva ognjišta je pogasio sneg, ključ i katanac: sneg, Povlen, Maljen, Suvobor, sve pobelelo, u krevetu se budim ko u snegu,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Turci pređe toga, kako su vidili da će rat započeti, dozvali su knezove i kmetove, uzeli od nji’ konje i pratioce, te su sva dvižima dobra, a tako isto i žene i decu ispratili u Užice i Soko, a neke i preko Drine, a oni, sami vojnici, u Valjevu

eto nas u pomoć k vama!’ Pak niza sva brda potrčaše Drini. Mi kuće popalismo, roblje i stoku oterasmo. Zlatarićsko pak roblje i ovce povratismo svakom svoje,

Njegova družina sva prsne i kojekuda razbegne se, pa tako i oni što su se u sela bila razišli, kako čuju da im je starešina poginuo,

Ja počnem učiti u jednom moskovskom bukvaru koga su začalna slova sva crvena bila; i učio sam ovako: „az, buke, vede, glagolje itd.

I to mogu slobodno kazati da u našoj nuriji, — sva sela koja crkvi u Brankovinu idu — niko na kakav drugi sud nije išao niti je kavge bilo.

— No ove skupštine, koje ja pamtim, ovako su bivale: sva tri kneza, moj otac Aleksa, Nikola Grbović i Birčanin Ilija zajedno po s nekoliko kmetova dođu u Valjevo i donesu svaki

novaca u sirotinje nema, niti se otkud dobiti može, a ako upustimo janičare vidinske na ovako siromašnu raju, onda će sva sirotinja pobeći u Karšiju (Nemačku) i sva će careva zemlja pusta i prazna ostati...

može, a ako upustimo janičare vidinske na ovako siromašnu raju, onda će sva sirotinja pobeći u Karšiju (Nemačku) i sva će careva zemlja pusta i prazna ostati...̓ — ,Tako je, tako̓ preseče mi reč vezir.

Zapita vezir: „Kamo vojska?” — Kažu mu oni, da je sva vojska gotova u Grabovcu, no ne mogu ući u grad, jer su Vidinlije kapije zatvorili.

” On se izgovarao da ne može i da nije pravo da pogine od Turaka na pravdi, onda grakne sva skupština, više od hiljadu ljudi: „Ako ti bude suđeno, a ti pogini kao knez”, pak ščepaše ga i digoše na ruke.

Ovo sopstvenoju rukoju podpisa Hadži-Ruvim”.) Nji̓ četvorica podele sav pašaluk, svakome po tri nahije; oni pak sva sela u nahiji podele svojim momcima, koji su se zvali male age.

Tu po̓araju sva azbukovačka sela, tako da nijedna ovca, nijedno krme ostalo nije živo. Aganlija odmara vojsku, pravi plan i kazuje

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Marica Pavićeva jedna je po jedna devojka i po lepoti i po vrednoći. Taman beše iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa nešto jednako.

— E hoćemo li kući? Sad će i mrak. Hajde i ti, Simo, ako ćeš naniže. I sva tri pođoše niz osoje. Sima se odvoji te ode svojoj kući, a Spasoje i Đura, uputiše se svojim vratnicama.

Tvoj verni Đuko zna šta radi. Ne beri ti brige!« Utom sva četiri opštinara i kmet, te za vajat Đuki. — E pa dajde, Đuko — reći će jedan od onih što su maločas s njim već

Naravno, s dućanima došla je u sela i sva pomodna roba, pa s njom i belilo. Ele, kao što rekoh, nema dana kad se ne uvrati koja snaša kod Stavre u dućan da

zapovedi momku i čobaninu, koji beše već doterao ovce iz čajira i zatvorio ih u avliju iza mehane, da dobro zatvore sva vrata, da ih podupru iznutra stolicama i ciglama, dade njima dvojici po jednu cevaru, a on zadrža sebi arnautku, reče

Mojsilo se tako ugledao na svog gazdu i primio sve i sva od njega da je čak i samo ponašanje, i narav, i govor doterao sasvim pa kalup gazde njegova.

Baš mi ga žao! Nosi tamo nek se sajuzi! To je bio poslednji akt od okružnog načelstva; javlja kako su sva načelstva i svi sreski načelnici već odgovorili da »traženog mrkova« nigde nema...

— dodade drugi. — Jamačno, dete... Čovek bi, valjda, bio veći. — Šta ćemo s njime sad? — Teraj u opštinu! I sva ta gomila ljudi krete se dole u opštinu. Radoš, presustao koje od straha koje od bežanja, pa ode najlak kući.

Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se. Postaja tako, postaja, pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula: — Ej, Sava Savanoviću, devedest godina vampiruješ, i ne osta bez večere kao večeras!

Nije ni to! Već počeše Zarožani da gube svaku nadu; ne mogu naći — sva im je muka uzalud! Hajde da vide još jednu jarugu. Istina, podaleko je, ali kad su već pošli — što mu drago.

Kad izbiše na Golo brdo, zastadoše. Svi jedva dišu koliko su se zaduvali. Radojka se pribila uz Strahinju, pa sva dršće, a ne ume ni reči da rekne. Puške i vika ozdo sve bliže. — Hajdemo, ljudi! — reći će čiča Mirko.

Samo se čuje: »Alal vam vera!... Tako mu i treba!... Baš ste junaci!« I sva ta galama ode pravo Purkovoj kući. Sad tek poče veselje i pijanka, kao na pravoj svadbi.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali... đavo ga znao!... Kao da je neka premaglavica!...

— Šta mislimo sad? — zapita on popa. — Još ne znam... Hajdmo sudnici, pa ćemo se razgovarati. I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine.

Iznad sela Banova Polja drugi je danik Viškupija, a iznad sela Radenkovića bio je treći danik Drenova Greda. Sva ta mesta behu obrasla gustom šumom, sem toga sva behu pored vode, te su od vodeničara dobijali hranu i drugu potrebu.

Sva ta mesta behu obrasla gustom šumom, sem toga sva behu pored vode, te su od vodeničara dobijali hranu i drugu potrebu.

I, kako Deva kaže, Turčinu je pošlo za rukom. Sva Crna Bara pljuje na dom Aleksin... Ja sam govorio proti Nikoli iz Belotića da ode do popa Miloja datu stvar izravna.

Jest, dobar, ali svojim Turcima!... A teško tebi kada te on voli!... Nego, upamti ovo, Ivane!... Sva Crna Bara, svi vi, moji prijatelji, ljubite se koliko hoćete s njim — ja neću!... Ja nikad ne verujem u dobro od Turčina..

Jelica, videći kako se ušeprtljila, priđe bliže i, zagleda joj se u oči... — Majko!... — reče ona i sva zadrhta. — Ti nešto strašno kriješ od mene!... Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno! — A šta je?

To mora preda mnom pasti na koljena i moliti me!... Mora to biti! Ali kako?... Jest, baš u tome je bila sva nesreća!... On hoće, i duša mu hoće — ama kako da uradi to? ... Svaki plan što mu kroz glavu prođe učini mu se bedan...

— Koji lopovi? — pita Aleksa, a upro pogled u njega pa mu ne da trenuti. — Pa tvoj sin. — Moj sin nije lopov. Sva Crna Bara zna da je tvoj sin one pare pokrao i onde zakopao. — Hajdučka sorto!

Srce mu strahovito zalupa. Njega obujmi zla slutnja. Dosad je mislio na sve drugo, ali sad sva njegova misao beše Lazar... — Možda se susreo, pa poginuo! — pomisli. I ta strašna misao razdera mu srce kao krpu beza.

Jest, on je hteo, ali konjić ne mogaše. Plemenita životinja beše sva u peni, bokovi joj se užasno nadimahu... Uzalud je krvavila oštra bakračlija te bokove — konj ne može maći.

On nije slušao oca. Njega beše obuzelo milje, pa mu se razlilo po celoj snazi... Za njega je Jelica bila sva sreća zemaljska!...

Dučić, Jovan - PESME

Aleksi Šantiću i Atanasiji Šoli SENKE PO VODI ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, Sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iza crne šume starih četinara.

A kô sablast čudna, Međ grobljem i selom još krivuda staza, Sva bela i gola, kratka, večno budna. PADANjE LIŠĆA Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku;

Ko zna od kad tako. No u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista.

Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista, Venus arhaička sama je na stazi, Gola, i sva stidna, bez smokvova lista.

No skriveno zvono kad pod svodom lednim, I opet se začu iz topola stari, Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari. PONOĆ U sobi muzeja gluho noćno doba.

Prenula se naglo sva dvorana ova: Svak oseti da je tude u samoći Gladijator jedan umro ove noći, Mlad, srušen, i ranjen već dvaest vekova.

Znadem za noći zvezdane, Gde se sva svetlost prolije, Da čašu tuge dolije, Prokaže bola bezdane. Znam ljubav kad se useli U srca sjajne palače, Pa

SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati neba bludnje, Tu su sve žeđi ovog sveta, Sva nespokojstva i sve žudnje.

Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali će biti u toj smrti Sva žarka sunca ovog sveta. SETA I davno trag ljudi kud nesta, Još širom po poljima plinu — Sav gorki mir pesme što

Prošle su zvezde i sati; I talasi pod lukom mosta; A svu noć ja čekah da svrati Nekog svog neznanog gosta. Sva koplja jutra duž neba, Sva platna dana po dolu... A obed od vina i hleba, I lampa, još na mom stolu...

Sva koplja jutra duž neba, Sva platna dana po dolu... A obed od vina i hleba, I lampa, još na mom stolu... Da li je mogao proći Moj prag u

I kad se otkri putanja Sva sunca gde su zapala, Na moru tvoga ćutanja Kao dažd noć je kapala. MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija? Našto pretvaranje, našto laganje sebe sama? Došlo mi čisto da plačem!

Ali tada su tamo bili i Čerkezi! Užasne kombinacije sevaše kapetanu kroz glavu. Sva varvarstva koja su počinili ovi ljubimci Jevrope slikahu se živim bojama u njegovim mislima.

— Ona mu levom zadiže rukave, a desnom naginje vrg. — E, živa bila! Petrija trči od jedne jetrve drugoj i sva umazana od suza šapće nešto, mlata rukama i lupa se po prsima. Đeda sve navijajući se uđe u svoju sobu.

To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom. Pop je bio sve i sva! Imali smo i školu, ali je ona bila potčinjena značaja, kao što je ćata u sudnici.

Kod kuće je živio skromno i po starinski. Popadija ga ljubi u ruku kad pođe u selo ili kad se vrati kući. Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u nešto što pripada crkvi i selu, dakle popu.

Ječi samo i moli se bogu da je primi. Šta da se radi? Ujedanput popadija se dohvati za pojas, pa vrisnu i sva pocrvenje. Pop se okameni. — Pošlji — veli ona — brže po Ikoniju Markovu.

” Ali jedno veče, kad se vrati iz sela, zastade on pošu u nesvijesti, a Ikonija se sva oznojila kupeći krpama krv ispod kreveta. Popu se odsjekoše noge.

U taj par otvoriše se vrata od kuće, i Ikonija, sva umazana od suza, iznese dijete na rukama. — Ja — veli — ne dam dijeteta od sebe, ako ćete me svu isjeći.

— E, idite u varoš, gospodar- i gazda-Stanoje, pa ćete vidjeti. Tamo idu sva djeca, i muška i ženska, i tako je sad vrijeme došlo da će i po selima početi, pa je gri'ota da dijete zadocni.

Ona otvori u srijedi. Namrgodi njene očice, pa poče glasno i monotono, kako sva djeca čitaju: Mače vojsku starac Jug-Bogdane, U Bogdana silna vojska bila... — Stani! — reče vladika.

— Na poklon? — reče Mara iznenađena. — Na poklon! Bješe to jedna velika pjesmarica, sva u zlato uvezana. Pop nagnuo glavu, a od miline sve mu suze kaplju u tanjir.

Prestravili se, pa zaboravili i da gasimo. A on stoji. Crven ga plamen obasjao, bijela brada prekrila sva prsa, digao ikonu više glave, i kroz onaj tutanj i prasku, čusmo njegov jasan glas, pjesmu i riječi: „...

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva zvona i činodejstvuju oba popa; a ako siromašniji, onda, naravno, samo jedan pop.

— Ah, — rekla bi sva zadovoljna i srećna gospođa Ćirinica, ređajući kiselu štrudlu po tanjiru, da pošlje gospođi Spirinici.

Svakoga je obdario bog sa po kakvim darom; nije ni u puterkrofnama sva sreća. Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama

Kad izbija, a on digne toliku larmu da sva živina iz avlije pobegne kud koje. »Eno ga, opet se dere matori magarac!« veli ljutito popa.

Ni da se bar pošali da nas pozove posle ručka!« Sva joj je morasta izgledala, ali joj nije dala primetiti da se ljuti. Rastadoše se ljubazno, i ode svaka svojoj kući.

Za šeširom žućkasto kovilje; rascvetalo se na suncu pa pokrilo i umotalo sav šešir. Sva deca umivena i očešljanja, a kosica im namazana zejtinom.

Neće baba u truc da umre!« Tako se otprilike jadao Palčika prijateljima, a baba jednako zdrava, ide u crkvu na sva jutrenja, sve službe, sva večernja i sve pogrebe, — pa tako i danas tim pre ide što će njen Savica da osvetli familiji

« Tako se otprilike jadao Palčika prijateljima, a baba jednako zdrava, ide u crkvu na sva jutrenja, sve službe, sva večernja i sve pogrebe, — pa tako i danas tim pre ide što će njen Savica da osvetli familiji obraz.

Služba je bila i svršila se. Sva se očekivanja ispunila; i Savica čitao apostol, i novi učitelj pevao Heruviku, pa čak (preko očekivanja) i pop Spira

još nekih slika, starozavetnih i drugih, za koje se vidi da su bez ikakva plana nabavljane; ali pošto je frajla Jula, sva zapurena i rumena, donela čorbu i stavila je na sto, to se g. Pera ostavi pregledanja slika po duvaru.

Samo ako, to jest, gospodin Pera pristane — veli gđa Sida, a u taj par došla joj gđa Persa sva zelena. — O, koliko laskavo za mene — veli g. Pera — raspolažite, molim, sa mnom kako vam je volja.

— Uh, — huknu gđa Sida, — ove muve. »Dobro kad ne reče: cvekla!« reče u sebi gđa Persa, koja se takođe sva u uvo pretvorila. A bila je zadovoljna; videla je već da se stvar vrlo povoljno razvija. — Ah, vi muškarci!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima. Sa isušenim, skupljenim nogama, te ne može da ide, već se vuče. Lice joj sitno, staro i puno nekih

! — i radujući se kako će se tad sva deca razbeći, ostavljajući mu svoje komađe hleba što su jeli. I uvek bi se vukao tako uprljan, mastan i plazeći se

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

četrdeset godina; velika, krupna žena, lice i sve malo pozamašnije; nije bila ružna ni sad, ali imala je muški glas — sva je kao neka muškara izgledala. Pored svog pokojnog jako se isprakticirala, pa nije dala da se s njom titraju.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Naravno komite i žandari. U sobi kod „Balkana”, gde je vrhovni štab četnika, vri i sva se važna naređenja pronose šapatom, na uvo, dok ispod teških, crnih šubara sa kokardom „samo sloga Srbina spasava”

Njemu se činilo da bi se sva ta jadna gomila odjednom razišla kad bi joj on prosto kazao ovo: čuj ti dugouha gomilo, ej vi građani čujte!

pokretnom utisku na njenom licu, što je u jednom trenutku kadar da je izrazi svu, Jurišić na jedanput oseti da je ona, sva od strašne neke zmijurine, u stanju da izvrši sve što naumi i da uzbuni um do svih sramota.

na krovovima i stepenicama vagona, pa poljupci, pesma, šamar i, prašina, psovka i zagrljaji, ono trzanje srcâ i uzdisanje, sva ta nesavladljiva i tajna snaga pobesnelih temperamenata slila se bila u jedan pun groznice i neke mutne jeze zvuk i

Sunce se crvenilo iznad šume i sva priroda, kao pod vladom nekog dubokog i uzbuđenog osećanja, zaćutala je zamišljeno.

A kod mene, evo, sve je nešto zbunjeno, ispremetano i zamršeno i sva je moja inteligencija nekako grozno unakažena. Međutim, više nego svaki drugi ja osećam potrebu jasnoće i to je jedan

da piješ sve njene draži slađe nego ikad, veruj, slađe nego ikad, da ugasiš njenu žarku strast od koje će izgoreti, oh sva izgoreti. Dođi, oh što pre dođi! O dođi u pomoć, dragi, tvojoj dragoj Jeleni.

, u velikom pravougaoniku jednog šljivara polomljene i oborene ograde od prošća, peta baterija, sva u garavom dimu i pijanstvu borbe, bljuvala je čelik na maskirane položaje levo od seoske škole koja se belila.

Kad se ispuža toliko da je mogao obuhvatiti onu poprečnu greduosovinu na kojoj su visila sva tri nejednaka zvona, on se podiže na snažnim mišicama pa je opkorači.

Kao munja, neki crno-crven, garav i krvav vijor pomrači mu svest i dok je ranjena noga sva drhtala u krvi on se ludački zaplaka tresući se onim obamrlim telom: „Jao, jao, šta ja to radim, jao, šta ja to radim?

, njegova po rodoca, sva u ludoj brizi i crnim mislima o njegovoj rani, izbezumljeno pojuri ka vagonima. A ona živost i metež na peronu, uzbuđeni

„jao, jao šta sam ja uradio, šta sam ja uradio“, on se gadio sebe, pa mu se u toj odvratnosti činilo kao da mu je duša sva upljuvana, prljava i nekako zagađena, a u ,onu ranjenu nogu belo omotanu nije smeo nikako ni da pogleda.

Afrika

Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim pokretom, u koga je. Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike.

Nove tri piroge četvrtastih jedara na nepomičnome indigo moru. Pristajemo. Pristanište, kao i sva svetska, sa bezbrojnim magazinima, vagonima, stovarištima, naslagama: vate, kafe, drva, vina i kože; dokovima;

i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i bestidna kao deran. Sva je jedan jedini muskul prevučen tamnom blistavom kožom: nigde opšte duge savršene linije ne prekida ni ugojenost ni

pisaljke žižice, sve što bismo našli u džepu, a što bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu.

Umetnik nas predstavlja svojoj gospođi, jednoj divnoj dami, izvrsnog srca, koja je sva zabrinuta da nismo umorni, gladni, žedni. Aperitivi. Kratka upoznavanja nabrajanjem zajedničkih simpatija i prijatelja.

da me pozovu da pođem s njima. Potrebno je i da me posle neko vrati u Boake, gde je većina mojih stvari: bar sva platnena odela, izuzev ovoga smešnog, belog, na meni.

Starica, glavna ličnost ove naseobine, ostaje sva skupljena i užasnuta u dnu kolibe. Ona drži na svojim prsima masu gri–gria i vradžbina.

Ovde dugujem jedno objašnjenje za koje jedva da se smem založiti, pošto su sva posmatranja u izučavanju primitivnog čoveka isuviše nesigurna. Sve je misterija i sve je ilogizam u njemu.

Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi. Crnci pred kolibama peru se i zapiraju, čučeći ispred kalbase punih vrele vode.

Bezbroj puta mi je rekao da u stvari prezire crne; trebalo je da međ njima nađe jednog nakaznog derana pa da mu pokloni sva svoja osećanja. Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N.

“ „Mislite da je taj deran bio gubavac?“ — „Tu ne može biti nikakave zablude; uostalom, sva ova plemena su prezaražena gubom. Vidite ovoga mladića ovde; te mrlje oko nosa i na plećima ne mogu biti drugo no to.

Rukujemo se; slikam ga kraj konja, na konju itd. Iza Ferkasandugua sva sela koja se nižu sastavljena su od koliba koje su sve više i uže što idemo dalje; sve zbijenije, sa žitnicama okruglim

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: Ta to je blagodjejanije čoveka utješiti, koji oće da padne u očajanije. Kamo sreća da je to sva šteta! KATICA: Zar se jošt što dogodilo? MIŠIĆ: Govorio sam s vašim gospodinom ocem o vami. KATICA: O meni?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ali na drugoj strani, imala je jedno krilo još iz turskih ratova i tu je bila sva mračna, sa prozorima u gvozdenim rešetkama.

On je imao, sa sobom, dvadesetak pisara. Kad je, dakle, video da je njegova pratnja sva smeštena oko njega, na daskama i klupama paviljona, i kad je bio završen ceremonijal iznošenja zastava, Garsuli je ustao

“ Sve što bi jedan počeo da viče, među njima, odmah je počela da ponavlja sva gomila. U kolima, sa raskošnim arnjevima, od livenog gvožđa, Garsuli je izgledao, neko vreme, kao miš u mišolovci, i

Ali, ako ih je pogodila ista sudbina, ona ipak nije bila, za svu četvoricu, jednaka. Za kancelariju Garsulija, sva četvorica bili su isti, iz iste porodice, braća, četiri rebelijaša.

Ćuti ti o Rosiji, pa ako doguraš jednog dana do tog tvog Bezduševa, a ti, i nama, pošalji malo abera. Pa da krene sva familija. Znam i ja gde se Slavonci u Beču sastajedu! I ja znam gde je „Engel“ birta.

od vlage, zimi, ali su Mahalčani pričali, da je puna dragocenog nameštaja, a da se Trifunova žena u njoj, od nakita, sva, cakli. Mahalčani su tu kuću zvali: Trifunovi dvori!

u Temišvaru, nesreća Pavlova, pa zatvor, saslušanja, sve to, a naročito svađa sa gospožom Kumrijom – koja se bila sva izmenila, otkad je on spremao tu svoju selidbu u Rosiju – bili su dotukli Trifuna.

Ona je polazila na Begej drugim kolima. Na toj čatrnji, kao na nekom čardaku, u ladoležu, otkuda se sva Mahala videla, bilo je inače postavljeno nekoliko mindera, i stolova, sa džezvama i šoljama, i Trifunovim čibucima.

Kad bi se Varvara pojavila u Trifunovom domu, namirisana, sva bi deca Trifunova visila o strininom vratu. Plakala bi, kad bi Varvara polazila.

Njegova žena bila je već u kolima. Sedela je na visokom sicu od žutog kordovana, sva u plavim taftama i belim riševima, opkoljena koferima, koje je gurkala od sebe, čizmicama koje beše tek obukla.

Zvali su ih: Burchio. U njima je bilo i ovaca, i konja, a, u svojoj utrobi, imali su i dva‑tri kreveca. Sva je ta lađa bila isfarbana slikama Oseka.

Kuća je bila tesna, uzana, bela, između ta dva jablana, kao neki sužanj, među čuvarima. Bila je sva u žbunju i zelenilu, a imala je studenac, koji je pred njom pljuštao, kroz žbunje i travu.

Teodosije - ŽITIJA

Nisu imali zemljedelstva, ne zanimahu se kupovinom za život, nisu obrađivali vinograde i njive, nego je sva njihova briga — molitve, i suze, i da umom vazda prianjaju k Bogu.

mazge na posluženje im, kao što mu javiše, moleći ih da šalju i uzimaju što im je od potrebe, odajući im blagodarnost za sva dobra koja ištu za njegovu dušu.

prepodobnoga oca u Gospodu živa, pokloni mu se i celiva ga, i obavesti ga o ljubavi i prijemu carevu, i reče da je sva njihova molba u Gospodu ispunjenja.

pokajanjem ka Hristu privešćeš ljude svoje, i svetim mestima koja telom pohodi Gospod Isus Hristos poklonićeš se, gde se sva stradanja njegova za nas voljno dogodiše, koja ćeš na srcu svome napisati, i mnogima ćeš se obrazac dobrodetelji javiti, i

stradanja njegova za nas voljno dogodiše, koja ćeš na srcu svome napisati, i mnogima ćeš se obrazac dobrodetelji javiti, i sva zakonopoloženja Hristova koja su na zdanju apostola u otačastvu ti ispunivši doći ćeš k nama, i tada ćeš se zbog mene, i

Onda najpre prot svetim i blagouhanim mirom, obrazom krsta pomazujući znamenova sva svoja čula. Tako i svetoga pomazujući znamenova.

Čime ću ti vratiti za sva dobra tvoja? Iznemože mi um, tvojom dobrotom zadivljen. Da te dostojno hvalim i pevam ne mogu.

i grleći ga celivaše, i mnoge svoje suze sa mirom njegovim rastvaraše, prinoseći srce i usne i oči, a ujedno i mažući sva svoja čula osveštavaše.

Časnu raku prepodobnoga svoga oca celivajući okropi mnogim suzama, i tako sva svoja čuvstva mirom pomaza, osveštavajući se.

A iguman i sva bratija, uzimajući sveto miro, po mazujući trapezu i sve svoje ćelije, osveštavahu ih, naučeni od svetoga.

Jer evo, molitve i milostinje i sva ostala dobra oca našega uziđoše u sećanje pred Boga, i prema dobrima primio je dobra od njega, kao što vidite ovo danas

̓ Sva ova čudesa vrše se preko svetih radi našeg spasenja, da videvši proslavimo Boga, govoreći: ,Divan je Bog u svetima svoji

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

vezuju za planine i vrhove, na koje jedanput godišnje iziđe selo ili cela oblast; takvi su običaji dodola i prporuša. Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću.

i Njeguši 1435, Bjelice 1430, Banjani 1319, Drobnjaci 1354, Bjelopavlići 1411, Piperi 1416, Vasojevići 1444, Kuči 1455. Sva su ova plemena, dakle, postojala u XIV i HV veku.

Organizacija i zanimanje. — Organizaciju dinarskih plemena poznajemo tek iz vremena turske vladavine. Sva su plemena bila više-manje nezavisna.

Junaci koji su se istakli čojstvom imali su kroz sva vremena uticaja na svoje saplemenike, i uvek su između njih birane plemenske i bratstveničke starešine.

Neumoljive su. Usled naročitog razvitka sva energija, proizašla iz vojničke organizacije i ovoga plemenskog duha, skoncentrisala se u srpskom narodnom idealu.

Oni su usvojili kao neosporne, savršene, istine sva obećanja islamske vere: raj ili „dženet“ sa njegovim hurijama (divnim ženama) i sa njegovim rekama meda i mleka.

se razlikujući od hrišćanskog življa podjarmljene Bosne, ovi su begovi u sebi imali dostojanstva, uglađenosti i držanja. Sva je Bosna stajala pod uticajem ove silovite i riterske, ali i zatucane i neznaličke vlastele, koja nije imala predstave

Nesumnjivo je da su ljudi centralnog tipa bistri i brze shvatljivosti. Uvek imaju pri sebi sva svoja čula i duh; gotovo su uvek pribrani. Nema kod njih duhovno tromih, izuzevši pojedince u šopskom varijetetu.

Treći od njih, onaj zidar, još je zadržao mavrovsku nošnju. Sva trojica imaju onaj trezveni pogled na život, koji kreće na rad i preduzimljivost i koji je karakterističan za srednje

* Pošto se smatralo da je Srbija u sferi austrijskih interesa, ona nije bila uopšte ni pitana. Uostalom sva je delatnost, koju je Rusija razvijala do poslednjih godina u oslobođenoj Bugarskoj, pokazivala njenu težnju da od

Na jug ide do južnoga oboda bitoljske kotline i do Malka Niče, odakle nastaje južnomakedonski varijetet. Sva je oblast ovoga varijeteta sastavljena od prostranih kotlina oko kojih su visoke planine, mahom od preko 2000 m.

Protivna, veleška strana je strmija, ali je sva zelena od žbunja i lisnate šume. Suprotnosti u opštem izgledu zemljišta i nenaseljena zona hridova čine vrlo jasnu

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Nema ih, pobjegla sva trojica! — uzdahnu čiča Trišo. — Hajdemo natrag u krčmu. Upali lampu, pa ćemo nastaviti da pijemo.

— Ovamo svake noći dolazi Žućo pas da juri krčmareve mačke. Na te riječi meni se sva koža naježi. Kuku meni ako me Žućo nađe ovako u džaku!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

sve što se ne da čuti Ali mu dojadilo I žudi da se ponovo pretvori u sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I jedno za drugim vitla preko krova Poslednje baci pod noge I zagnjuri glavu u šake A ovaj je zategao svoj

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje. od akrepa nema ništa, Ni posla za čudovišta. Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

? RINA (zbunjena): Bože moj... ja ne znam... za mene su sva podjednako važna: ima meću njima devojačkih, intimnih...

Idite, zvaću vas! MARIJA (odlazi). XV PAVLE, RINA PAVLE (jedan trenutak razmišlja, zatim izvadi iz džepa sva pokradena pisma, zgužva ih i baci sa odvratnošću na pod).

ANA: Ne, koliko ja znam, ništa. ANTA: Idite, zovite je, recite joj stvar je vrlo važna, ne mora baš sva dugmeta zakopčati. Idite! ANA (ode).

Primam da je Dunav promenio tok i sad teče uzvodno; primam da je vlada rešila da izvrši slobodne izbore; sva čuda na svetu primam, razumeš li, sva čuda, ali da si video čoveka koga smo mi pre tri godine sahranili, e to ne mogu

tok i sad teče uzvodno; primam da je vlada rešila da izvrši slobodne izbore; sva čuda na svetu primam, razumeš li, sva čuda, ali da si video čoveka koga smo mi pre tri godine sahranili, e to ne mogu da primim!

Tada mi pade na pamet da se udaljim, da pobegnem, da se uklonim iz sredine koja mi je sva izgledala odvratni saučesnik; da se usamim i priberem i tad tek donesem odluku šta ću i kako ću.

mišljenje, al', ako vi želite, ja ću pisati; samo, znate, pisanje će izazvati i odgovor, pa onda ako iznesete stvar na sva zvona, to će vas vrlo brzo odvesti pred sud, a meni izgleda u ovome slučaju da vi imate sve razloge da izbegnete sud.

da sam mrtav, a pošto sam ja živ, pada samo sobom to nasleđe i vi ćete se iseliti iz ove kuće i predati mi je kao i sva ostala imanja. SPASOJE: Gle, molim te!

MARIĆ: Tako, policija ih je čitala? SPASOJE: Nije ih čitala, jer je gospođa uništila sva pisma želeći da vas spase. MARIĆ: Vrlo sam blagodaran!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Tisa je bila kao velika kap žive: svetla, iznutra pokretna, sva rastopljena na suncu. Na skeli, koju su pre desetak godina kad je izgrađen novi most privezali uz obalu, čučala je ona

Sada znam da je bila u pravu: ja moram imati jedno mesto samo za sebe, ili sva ostala bivaju oklop koji me guši. Sobica na tavanu bila je to mesto i ja nisam preterano uživao kad bih zatekao Vesnu

Bilo je nešto oko jedanaest i penzioneri su već zauzeli sva mesta oko vodoskoka. Kroz prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu,

- Ne znam. Mislila je da joj on piše. - Ko on? - Ti znaš ko. Ti znaš u čije ime smo poslali sva ona pisma? - A sada? Šta sada nameravaš da uradiš?

- Ako me ona ne bude pitala dotle? Ja znam sve one proklete Arhimedove zakone i sva ta čuda, samo da me pita. Napiši joj takvo pismo da dobije volju da me pita. Hoćeš li napisati?

Pomislih da ćemo za tri dana i mi preći preko mosta, i osmehnuh se. Već sam osećao miris putovanja i video sva ona luda mesta kroz koja ćemo proći.

- A ako me još jednom dodirneš, natrpaću ti usta peskom! - stajala je iznad mene sva crvena i uzbuđena. I poslednjem idiotu moglo je biti jasno da ona misli ono što je meni prebacivala da mislim!

Rašida me samo steže za ruku nastavljajući da korača pored mene u bikincu i sva mokra, sa, ko zna u kom trenutku, zgrabljenom Gretom u naručju. - Obećaj da ćeš mu izmeniti lični opis, tom kopilanu!

Sve četiri šašave strane sveta su naše, svi vetrovi, sva mora, sve planine i reke su naše, Greta! Spavajmo, Greta! Uvukao sam se u potkrovlje i obučen bacio se na krevet.

- Govore o ocenama. Jesi li ti prošla kako treba? - Ja? - pridigla se na krevetu i uspravila pretvorivši se sva u uši.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Vratim se, čujem da Sokina mati, Tatijana, Uglješina udovica, ima divnu valjanu kćer, sva je varoš fali. Poznavao sam pokojnog Uglješu.

Gospodar Sofra imao je toliko svojih konja, da je mogao u sva troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica voziti, a

Sutradan ujutro sva četvora kola su već u avliji kod gospodar-Sofre, pa evo dolaze i Krečar i Čamča. — Dobro jutro, Sofro, jesmo l’

I kod gospodara Sofre u prvim kolima puno je sve, sav „provijant”: kanda će preko okeana putovati. Sva kola sa arnjevima. — Sedite, još da doručkujemo, i mi i kočijaši. Za sve je pripravljeno jelo i piće. Sednu i jedu.

— Sedite, još da doručkujemo, i mi i kočijaši. Za sve je pripravljeno jelo i piće. Sednu i jedu. Sva porodica se sad oko njih vrze; došla je i gospođa Sara da isprati svoga Čamču. Devojke služe, mati naređuje.

već čitati, pisati i nešto računati znao, otac ga kod kuće zadržao, nije ga dao više nikuda, i tu je morao biti sve i sva.

lopovi su naišli na jednu pandursku patrolu na konjima, budu vezani i pohvatani, pa onda s njima opet natrag u čardu. Sva tri prva su mrtva od nadžaka Sofrinog, a četvrti još živ. Komesar ga ispita; sve je ispovedio, sve je izdao.

Čamča ga i ne sluša. Već se kočijaši oporavili, vreme je da se putuje. Isplate što su bili dužni birtašu. Sva sprema, paradne haljine već su složene, kočijaši nahraniše konje pa prežu.

hoće da počasti; dobio je zeca, pa ih ka brzu ruku počasti; još je kočijašima šunke poklanjao, a ovi već sve spremiše, sva kola gotova za put. Oproste se sa birtašem, sednu na kola, pa tako opet po redu putuju. Prva kola prostrana.

Kad budu gotovi, zapečate pisma, i sad treba na poštu nositi. Čamča zna gde je pošta. — Dajte ja ću sva tri odneti. Predaju mu dragovoljno. Čamča ode, ali samo je tumarao po varoši, pa se opet vratio, a pisma nije predao.

? — Na službi. Zabeleži. Sad priđe Krečaru. — Vi se zovete Jovan Krečar? Trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sva trojica se čude šta to znači. — Vi ste putovali u Krakovu? — pita dalje. — Jeste l’ bili u Krakovi?

Od Pere, veli, nikad neće biti dobar trgovac; on je konjušar, kartaš. Sva mu je nada u Šamiki, ali Šamika neće biti trgovac, a ko će ostati u kući, u dućanu, kao sleme?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Podbulih očiju od plača, sva oronula od užasa, u trećem mesecu bremenitosti, ona se nije dala odvojiti od njega. Lepotica na glasu, prolepšala se

Čim pođoše, i on potera konja duž obale i nagna ga uzbrdo, tako, da je životinja besno frktala i sva se pušila. Vratio se, da se i on opremi.

Ona je međutim drhćući sva, kao luda, kidala sa sebe srebrne pletenice, dugmad, svilene prišivene cvetove i čipke, vičući i ponavljajući, kroz

jednog šumarka retkih bagremova, sluga, stojeći sa nogama uprtim u kljun gvozdenih ukrasa na kolima, ne uspe da zauzda sva tri konja, uplašena i uzdrhtala.

Bio je prošao sa porodicom, duž Dunava i duž Tise, skoro sva veća mesta, trgujući zajedno s bratom, sve dok se nije oženio i vratio u vojsku.

Taj poziv na vojnu, tako iznenada, pobrkao je bio sva njegova rešenja. U svađi s bratom, koji se bio naselio u Zemun, a rešio da se kupi jedna velika kuća u Budim gradu, on

„A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti?

„A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti?

“ Tada čestnjejši Isakovič poče buditi Komesara i, već sasvim napit, blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja... sve šume u daljini... brda... i oblake... pa, unevši se biskupu u lice, prošaputa...

Tako mu se bar, u prvi mah, učini. Pred rastankom sa mužem, beše sva podnadula od neprekidnih ljubavnih noći, neprospavanih i nemirnih.

Pred rastankom sa mužem, beše sva podnadula od neprekidnih ljubavnih noći, neprospavanih i nemirnih. Sva uplakana i uplašena da joj se neće vratiti, ljubila je muža, bez stida i nesito. Bila je postala ljubomorna.

Ova žena mu je bila prosto otužna. Ujutru je vide kako leži, sva vruća, razrogačenih očiju od ljubavnog napora. Uveče je ču, kroz zid, kako govori i tepa mužu, odvlači ga rano u

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„Uveče, kad se smrkne, zasadi sva tri češnja u bašti, pa sutradan gleda koje je izniklo. Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima

Nerotkinja, na primer u Homolju, nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!

u stvari je upozorenje da mladoj, kada ulazi u mladoženjinu kuću, „pakosni ljudi“ mogu staviti iglu ispod praga „da joj sva deca budu ženska“.

Treći navedeni „običaj“ zapravo je verovanje da „ako bi se izmerili na kantar momak i devojka koji se uzimaju, sva bi im deca bila ženska“. To verovanje, takođe, ništa ne kazuje da li se ovaj postupak upražnjava ili, naprotiv, izbegava.

, a ženski su: makaze, usta i slično. MAGIJA ZA DOBIJANjE ZDRAVOG PORODA Pošto se dete već začne, sva magijska pažnja i briga se posvećuje tome da se trudnoća održi i da se ono rodi normalno i zdravo.

⁷⁷ Njoj je, osim groblja, zabranjeno da ide na drvljanik, guvno i uopšte na sva ona po predanju „nečista“, „opasna“ mesta, gde se može lako „nagraisati“.

⁸⁰ Za trudnicu ne valja da baca pomije preko praga, jer će joj dete povraćati hranu. Sva ova mesta: groblje, raskrsnica, prag, drvljanik, smetlište i sl.

Krajini veruje se da ne valja da se porodilja kupa, „jer ako kane samo kap njene varenike u vodu, onda bi joj mogla lako sva varenika otići“.

Ta pogača se zove postupaonica. Zatim se pozovu sva deca iz komšiluka i svakom detetu se otkine komad od pogače, a dete, čim to dobije, odmah počne da trči.

3agonetka je sva okrenuta ka onim najranijim, najčudesnijim i najzagonetnijim fazama u razvoju, a o njima poslovica, koja nastoji da

jako izražen strah od krivokletstva, jer se veruje da krivokletnik odlazi u pakao, a potomstvo će mu biti prokleto za sva vremena. Najteže se ljudi kunu u decu, s obzirom da se ova zakletva smatra najsnažnijom.

Njegova uloga je izvanredno važna, s obzirom da je njemu data gotovo sva moć, pa može da je upotrebi bilo na dobro, bilo na zlo čitave zadruge.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

od Srba, Grka ili Arbanasa, iz moćne Vizantije, ili bilo koga kraja, potraži utočište na dvoru cara, da rob takav u sva doba pod njegovim krovom nađe spasa; i najveći od carske gospode da blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom

O ŽENIDBI SINA Kad gospodin car ima da ženi sina i novi mu dvorac zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka sebar da i

Sve mleko u sva vremena niz pašnjake, niz otave, niz vimena, da se u carske bakrače i muzlice utače. Sva vina bela i rumena iz

Sve mleko u sva vremena niz pašnjake, niz otave, niz vimena, da se u carske bakrače i muzlice utače. Sva vina bela i rumena iz vinogradnih sela, sa sebrovih čardaka, iz natega i bardaka, sva šira vinograda mladih, da do

Sva vina bela i rumena iz vinogradnih sela, sa sebrovih čardaka, iz natega i bardaka, sva šira vinograda mladih, da do carske se stoči buradi.

pšenice belice koje sebarska oveju gumna i vetrenjače sebarske u carske da se staču žrvnje; sve brašno mirisno i belo, sva njegova lava da se slije do carskih naćava.

pantere, za risa u kavezu koji kao čovek tamnicu lomi, za svako gonjeno zvere, za zverinja srca životu odana, za sva njihova i sva naša zverstva i dobra bogodana, pomilovanja!

za risa u kavezu koji kao čovek tamnicu lomi, za svako gonjeno zvere, za zverinja srca životu odana, za sva njihova i sva naša zverstva i dobra bogodana, pomilovanja! ZA BOGOVE Tražim pomilovanje za bogove, za glas rđavi što ih bije.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Igrao je celo jedno poslepodne, ali ne i uveče, i ne na matineu u deset sati, čoveče! Koja je to bila masaža! Mislim, sva ta kuknjava za starim dobrim ćošetom, i kako mu nedostaju frendovi, i siromaštvo, i sve!

Dok si izlazila, pogledala si me rasejano, Žuži. Sva ljubav bila je već potrošena. U tom pogledu nije ostalo ništa za slučajnog stranca, kome si baš ušla u jednu malu priču.

mikserom na najotmenijem mestu u celoj zemlji, izmenjujući kratke rečenice sa gostima na sve četiri strane pulta, na sva četiri svetska jezika.

a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin pao je junačkom smrću. FNRJ zahvaljuje.

i da su mu ljubile ruku i darivale studente mladim orasima, a profesoru pokazivale požutele dokumente na kojima su sva slova sem crvenih inicijala bila izbledela, moleći ga da poradi za njih tamo u glavnom gradu i isposluje im neku

Baš kao sva važna zbivanja, i ona obilazi grad kao kugu, savijajući oštru okuku oko starog vlastelinskog letnjikovca, u čijem zapušte

izabranicima, otvoriti oči i u punoj svetlosti jednog običnog letnjeg dana, usred starog plemićkog ribnjaka, ukazati sva krhkost i privremenost ljudske sreće. NAJBOLjE GODINE ZAVODNIK – Fajront!

Ništa mu, dakle, nije vredelo što se u Beograd vratio kao pobednik sa harmonikom kreditnih kartica koje su mu otvarale sva vrata — posle osamnaest godina (savršenog li apsurda!) bio je ponovo na početku — na ulici! Potpuno neverovatno!

I pored uzbuđenja koje ju je potpuno paralisalo — procenila je u magnovenju da su sva mesta u onome što bi logično trebao da bude njegov rejon već zauzeta, a šef sale je odvodio sve dublje u suprotnom

Kako je mrzela taj udobni restoran i sva mesta »na kojima se dobro jede«, to gastronomsko leglo — izletište, puno umnoženih usta što su ozbiljno žvakala hranu

« i da ga mnogo više veseli i odmara pogled na široko Varoško polje, nego na sva Jelisejska polja zajedno! — Pravo ima čovek! — govorili su oduševljeni čitaoci.

Svi su zijali prema njihovom stolu. Kada bi joj pogled dodirnuo bilo koje od tih loše obrijanih lica, sva bi se istog časa iskesila udvorički — verovatno, niko nije smeo da nekažnjeno pokvari ovu uobičajenu predstavu.

Matavulj, Simo - USKOK

Za Rakom pođoše: Markiša Stevov, Pero Puroh i Krcun Serdarev, sva tri vrlo mlada, iako dva prva oženjena, onda se Crnogorci ženjahu u petnaestoj-šesnaestoj godini.

ne bješe još „mrčio puške“ protiv neprijatelja, jer bjehu gotovo djeca, za vrijeme pošljednje vojne; ali, na žalost, sva trojica se ogledaše u međusobicama s Bajicama i tu se pokazaše „valjasti“.

On bješe najmlađi Njeguš koji je išao na Cetinje, kad ga red dođe, da služi vladiku gospodara. U njemu se ogledaše sva oriđinalnost crnogorska.

Kotor im bješe pod nogama, a sva Boka kao na dlanu, i vidjela se kao čudna, divna, proljetna prošarica, načičkana kulama i bijelim zgradama.

Mi smo ti, dakle, uskoci, kao što je sva Crna Gora. Kad su naši stari ovamo uskočili bila su samo dva bratstva, Erakovići i Rajčevići, narod od dva brata, od

Ali je, veli veoma nesretna, jer je nerotkinja... Međutijem se izmijeniše pjevidruzi. Sva se mladež odvoji ka sredini kuće, a stariji posjedaše kraj ognjišta.

Palo ih je, da-ti, desetak. I hoćeš li vjerovati, Janko, sine, da nam sva šteta bi, što se tu rani troje-četvoro momčadi!

Ona mu rodi Raka i umrije na prečac. Treća je bila od Martinovića iz Bajica; ta mu je rodila četvoro djece, ali sva pomriješe, pa ona svisnu za njima, još mlada. Kod popa Marka nađe Janko više reda i čistote.

Igraše se oro. Sva ih omladina dočeka veselo. Poslije igre, svi navališe na Krcuna da pjeva uz gusle. On se dugo ščinjao, ali kad ga i

Velika hitrost i prisebnost treba igraču da se u onijem pokretima održi u ravnoteži! Sva zabava i jest u očekivanju da će se strovaliti! Labud Stevov bješe pravi vještak u toj igri.

Dobra vam noć! Onda stariji drugovi, iako su pomišljali da mali zna kao i oni sva čudesa, koje je vladika počinio i koja su se po narodu razglasila, ipak mu ih stadoše pričati, što koji: — Kad je ono

— Onda je dobro! — završi vladika i pođe. Čim kroči na hodnik, zabrujaše sva zvona. Vojnici čekahu, pa se kretoše za duhovnicima.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ. ŽENA: Ti si moja sva radost na svetu. MUŽ: Molim te idi gledaj posao; ne tandrči toliko. ŽENA: Zar ti mene ne miluješ?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Književna umetnost kao takva vaspitače, izgleda, previše ne zanima. Kad otvorenije, kad manje jasno i otvoreno, oni sva književna dela, a ova iz dečje književnosti pogotovo, razmatraju po merilima korisnosti: koliko se, njihovim posredstvom,

Njena kratkoveka povest, kod nas i u svetu, sva je u robovanju pedagogiji; na njenom početku stoji težnja ka poučavanju; pa i danas, i stvaraoci i tumači, najradije je

i znalačka prilagođavanja, dela koja su pisana za odrasle, ali su s vremenom postala dečja, školska lektira, itd. Sva ta dela se pozivaju na dečju čitalačku publiku, ali s različitim motivima, i s različitim stepenima iskrenosti u tom

Sve teme i sva iskustva, od radosnih do ozbiljnih, imaju i svoju jednostavnu, smirujuću dimenziju, prvobitnu čistotu i prozirnost.

Stvorili smo specijalizovanu, lažnu književnost koju najmlađima uspešno namećemo. To nam nije bilo teško izvesti. Sva je vlast u našim rukama. Vlast u ime dece, ili vlast nad decom?

Društvo se raslojilo, zavadilo, ispunilo mržnjom i zlom; ono guši i okiva razmah mladih bića. Zbog toga su sva sredstva otpora dozvoljena, preporučljiva.

i neposlušnost petlića uzdiže kao one moralne i životne vrednosti po kojima se slobodan čovek razlikuje od podanika. Sva načela starog sveta, a pogotovo ona koja je propovedao suvi, gluvi bukvar odbacuju se kao smešna i obmanjujuća.

gleda kroz maglu godina: alhemičarska moć uspomena i saznanje o nepovratnosti daju mu dodatnu vrednost i dragocenost Sva iskustva sa svetom, sa životom, sa prirodom, sa ludima, kroz tu su prizmu propuštena; detinjstvo je svetlosna tačka od

Ali i kad ne poseže za prečišćenim slikama, pesnik se potvrđuje lakorukim tkanjem rečenice: milozvučna i ritmična, sva od velikih udaha i izdaha, od zaleta i predavanja, Ćopićeva fraza se pri čitanju sama od sebe razlama u brojne ritmične

Ironična, puna duha, sva od ovoga sveta, Radovićeva pesma je stalan poziv na igru; ni prema čemu se ne odnosi sa preteranim poštovanjem; sve bi,

Priča Radovićeva ne samo što je celovita i zaokružena, nego je sva od prepoznatljivih aluzija: stešnjen i strogo usmeren, tekst je samo dobio na prodornosti.

Međutim, mi smo najčešće savladani, onemogućeni; prihvatajući očajanje, podržavamo sva nasilja koja se nad nama vrše. Čim se u nama ugasi ljubav, podložni smo svakom oboljenju, prazni smo i nezaštićeni.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: Dobro bi bilo kad bi pocepao ona pismena po kojima smo dužni za arendu. ŽUTILOV: Sva će se arhiva pocepati. Ko može trpiti madžarske protokole u vojvodini srpskoj.

Štaviše, i samo naše popečiteljstvo finansije ne priznaju, nego sva dobra kameralna koja vojvodini pripadaju uzeli su natrag i naše činovnike teraju.

Sentomaš je pao. SVI (uplašeno): Šta? GAVRILOVIĆ: Patrijarh je u ponoći ostavio Bečkerek i otišao u Zemun. Sva je Bačka i Banat u velikom strau. SMRDIĆ: Brzo da preteramo marvu u Serbiju. LEPRŠIĆ: I Srbobran pao, kažete vi?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

za crkvenu upotrebu i za crkvene čitaoce, nije mogla biti od uticaja na jednu književnost novoga, svetovnog doba. Sva ta književnost liturgijskih trebnika, tipika, kanona, hronografa, zakonika, hagiografijskih spisa, »hvalnih žitija«

1847. Vuk Karadžih je naglašavao »da bi bilo vrijedno našijem slovima naštampati sva djela dubrovačkijeh i gdjekojijeh dalmatinskijeh pjesnika bez ikake promjene u jeziku«.

Taj verski teror bio je naročito jak za vreme carice Marije Terezije, koja je sva bila u rukama svojih jezuitskih ispovednika i htela da pravoslavne silom prevede u uniju. 1741.

i izvode prvu prosvetnu organizaciju srpsku; oni su izdavači i pretplatnici srpskih knjiga, mecene srpskih pisaca, i sva moderna prosveta i svetovna književnost srpska koja se stvorila na kraju XVIII veka ne može se bez njih zamisliti.

JEROTEJ RAČANIN Kao i o Kiprijanu Račaninu tako isto malo zna se o njegovom sabratu Jeroteju Račaninu. Sva je prilika da je prešao u Ugarsku prilikom Velike seobe. 1698. bio je u Feldvarcu u Bačkoj.

broj rukopisa, mahom prevoda iz ruskih pisaca, naročito spisa o razlikama između pravoslavne i katoličke crkve. Sva bogoslovska učenost Jovana Rajića je iz ruskog izvora.

tih čitanja on je otišao u manastir, u Hopovo, sav se bacio u pobožne knjige, »progutao i proždrao«, kako sam veli, sva žitija, i počeo čitati debele knjige starih hrišćanskih asketa i novijeg ruskog bogoslovlja, ruske crkvene dogmatičare,

socijalni i moralni problem svodi na »vospitanije mladosti«, tu »stvar najnužniju i najpolezniju človeku na svetu«. Sva budućnost neukog i zaostalog srpskog naroda leži u vaspitanju.

On prvi jasno vidi da se sva budućnost srpskoga naroda, podeljenog u tri razne i zavađene vere, nalazi u primeni moderne ideje verske snošljivosti i

On voli poeziju i na jednom mestu veli: »Meni su na svakom jeziku stihovi mili.« Ali njegovi stihovi su slabi, kao sva srpska poezija u XVIII veku.

On traži da škola ne bude učionica molitava i crkvenih obreda, no da se u njoj mladež uputi u sva korisna i praktična znanja, potrebna za slobodan i svetovan život.

, ne pišem za Slavjane nego za Srblje.« U prevodu je izostavljao ъ; nj i lj pisao sa l̓ i n̓ i predlagao da se izbace sva nepotrebna slova.

Milićević, Vuk - Bespuće

I ta sva graja još je više povećavala sparinu u kavani, punoj dima koji je pravio maglicu, dizao se prema stropu i gušio u grudi

Zaustavi ga seminar koji je prolazio Ilicom, praveći večernju šetnju: dugačka povorka mladih klerika sva crna; sa širokim šeširima koji bacaju sjenku na lice i prave ga tamnim; u uskim mantijama, sa crnim pojasima; većina

U ćošku, pored hladne peći, na maloj tronogoj stoličici, sjedila njegova mati zaogrnuta i sva u crnini. Kad je ušao, ona se nije ni makla, nije otvorila usta, već digla samo oči i pogledala ga jednim čudnim

— Ja volim da ti dolaziš. Ona se nasmija radosno, stajaše još neko vrijeme i ode sva zadovoljna. I od tog dana, ona udvostruči svoju pažnju i brigu, misleći i starajući se o njemu; donosila mu cvijeća i

I kad on metnu grubo ruku na njezino rame, ona odmah klonu i sva mu se predade, bez riječi. Napolju je pljuštala kiša i tekla potokom.

očima i sa zajapurenim licem preko koga je prešla rukama nekoliko puta, namiještajući kosu i gledajući preda se, još sva uzdrhtala i uzbuđena, puna nekog čudnovatog zadovoljstva.

— Gospodine Đakoviću, gospodine Đakoviću, — ponavljaše ona kroz suze, ne mogući više ništa da kaže, sva uzdrhtala i uzbuđena, gušeći se u gorkim i nesrećnim suzama.

Ona bi sva uzdrhtala kad bi se, kod stola, počinjale svađe između njezine matere i oca, koje bi trajale dane i nedelje: ona se uspavlj

Sremac, Stevan - PROZA

A to mesto prepiščika jedva je dobio. Sva mu se familija digla na noge dok mu je izradila to mesto. I tetka, i strina, i stric, i neki daleki rođak (čije su ime

Ali ona će, govorila je ona, svim silama raditi da ga izvede na put. I ona mu je doista činila sve i sva. Kupi mu pajaca što dreči i pljeska rukama kad se pritisne, a mali Jova ga odmah drugi dan onako anatomski raščerupa,

Sedne tako pa se razgovara s Milom Mutavdžijom i Cvetkom Divizijarem (to jest pisarem iz divizije). Pretresu tu sve i sva.

Jova bi otrčao u poštu, seo na svoje mesto i šefa dočekao. Tako je živeo Jova kroz sva četiri godišnja vremena i dočekao Božić leta gospodnja 1891.

— Sigurno! — veli Pavle, i raziđoše se. Ode svak na svoju stranu. U kući sva tri dana žurba. Jova je ostavio prase u životu čitavih tri dana, uživajući u njegovom rovenju i gunjecanju.

I zaista, mačor se još tri puta javio krećući se polako obešenoj pečenici, koju teško da bi mogao dohvatiti, i Jova ga sva tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće skoro pasti na pamet da

Kod kuće ih dočeka vredna domaćica, koja se sva zajapurila kraj vatre, a oni joj se pokloniše. Jova, kako ga je bog dao šaljiva, pokloni se ženi i reče: — Imam čast

dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz. Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu.

Pa bar da je za sva ta čuda i pokore doneo krompir u Evropu, pa da mu čovek ponešto zar i oprosti! — No ja ću vam to već u kulturnom delu

Šta će žena, nego iznese jelo, a »princu« — što bog da! Uostalom, njemu je krišom ostavila na stranu, i sad joj je sva briga bila samo na to upravljena da ga spase.

Radičević, Branko - PESME

Samo što se sva na grudi svali, Stište grudi, ne mogo da danem, Vas nemoćan teo sam da panem, Bože, Bože šta je ovo tuda?

O stani, sunce, stani, ne zaodi, Bela dana sobom ne odvodi, Da pogledim sva mestanca redom Još jedanput mlađanim pogledom, Čase mloge deno svoji leta Kâ u raju veselo prošeta.

koplja, bojni mači, Junak bije, a konj tlači, Zveka, Jeka, Vriska, Piska, Gorom, dolom, junak vrvi, Gora, dola, sva u krvi.

A onamo vidim decu malu, Malu decu, al' od ovi veću, Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema vam slava!

što ću li ti Bože, Taka vrata, take jegožine, Take brade, taka oka strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta,

Al' sva sreća ne hte da me mane. Jer u taj čas Turčin s konja klonu, Sablju pusti, pa na zemlju tonu. Oh Milutin nedaleko bio,

glavi mu s' viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se seća, Tad, oh tada sva ga minu sreća, Ta kad ono priskočila mlada, Sva van sebe od slutnje i jada, Kad dohvati vranca za vođice, Kako li

kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se seća, Tad, oh tada sva ga minu sreća, Ta kad ono priskočila mlada, Sva van sebe od slutnje i jada, Kad dohvati vranca za vođice, Kako li je tište nemilice.

“ Pomami se srce u Turcima, Poskočiše, k vratim' poleteše, A vođe ih ustavljat ne smeše, — I sva vojska već ostavi grada — Jao Turci, zarašta i sada.

Molila se — on je čuo nije, Otimala — pomoglo joj nije, I jošte bi da još jadna može, Ali eto sva već iznemože, Pa na muci k nebu pogledala, Ozgo Alu u pomoć pozvala, Ala čuo pa joj pomogao, U dušu joj čudnu misâ

strugnu bez obzira, Ode pričat vitešku nevolju, Jedan veli: hiljada ih ima, Drugi veli: nije već stotina, Al' sva, kardaš, muka zaman ti je, Kad ih pusto olovo ne bije.

“ Pa zadrhta, i sva se zatrese: „Al' opeta — al' da kako bude — Kakav hajduk — kud zalutah tužna! Kakav mlađan ne, ne smije biti.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit. Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je

Nisu tu pomagala ni sva trtljanja neumornog rođaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.

— o tvrdu ledinu. Sva sreća što jednom u godini dođu i Petrakovi razvezani dani kad se mnogo štošta može. Dođe tako jednom na red i mjesec.

Gonetali i ređali starci sva moguća konjska imena, pomenule se sve poznate seoske kobile, pa je pao čak i taj predlog da se prinovi dadne ime bivše

jesenjeg popodneva, punog suvog vjetra, perja i oštre graje čavki, ispili se pred našom kućom krupna, rumena ljudina, sva zarasla u prosijedu kosu i našušurene bakenbarde. Negdje sasvim pozadi čučala mu je na zatiljku crvena lička kapa.

da ga smire, a presenećena školska dječurlija opčarano su zijala u izmahnutu toljagu i zalepršane gaće, pa su kroz sva okolna sela i zaseoke proširila priču o žandarmskom stradaniju. Te večeri Drmogaća se kasno vratio našoj kući.

Pred njima je rakija, bokal s vodom i otvorena školska sveska. Sva trojica zabrinuto bulje u taj čisti kvadrat hartije kao da će otud svakog trena iskočiti vrag zna kakav prestupnik,

Već je treći mjesec kako je ustanak planuo, ustala butum sva sela pod planinom, stvorile se komande, štabovi, pomalo i seoski odbori, vojna i civilna vlast, kako bi se lijepo

— Niko te nije gonio da se s tim tvojim rajthoznama natrtiš pred Grupu armija E. Još je sva tvoja sreća što si tur podašio kožom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

budaci, crepovi i krečane, svi nadzornici, dunđeri, crnotravci, zemljomeri, tesari i ciglari, i kamenoresci, sva kola i svi volovi, sve kiridžije, skeledžije, sakadžije, rabadžije, kuvari, i ponajbolja zemlja! Ali ni jedno žensko!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

kose, oko vrata i pri kraju obraza; i ono kolutasto, jedva primetno rumenilo pri dnu joj lica — onda se tek oseti sva milina, ljupkost i draž, što se pokazivaše pri svakom njenom pokretu.

Pa i samo učenje beše mi mučno, teško, neugodno. Kući sam dolazio svakog raspusta. Mati me dočekivaše sva presrećna. Samo bi joj oko zasuzilo kad bi me videla bleda i ispijena.

I ti ne prestaješ da me moliš. Čak i suze ti pođu, dok ti ja ne kažem, da sam se šalio. Tebi lice sine radošću i sva srećna veliš mi: — Molim te, pa nemoj drugi put tako da se šališ!... I svi su govorili da ti mene čekaš.

Ali ti beše ispred mene, blizu, u aleji i okopavaše mladi luk čisteći ga od trave. Sva se beše predala poslu. Na glavu si ovlaš bacila belu šamiju da ti sunce ne peče lice.

Pruži mi ruku a ona ti beše vrela i sva oznojena. — Evo me — šanu plašljivo i vrelo. — Ti, ti, ti?.. — Pa se zagrcnu, pade i briznu u plač. — Stano?!

Oh, pa znaš li kad te trgne iz sna moj poljubac, ti se probudiš, brzo se setiš da sam to ja, i onda sva ugrejana, u polu dremežu, vrela i mirišljava, ti — kad te poljubim, zadržiš moj poljubac. — Ti si...

Jer ti odbijaš prosioce radi mene. Čekaš me. Podaješ mi se. Veruješ mi kao svecu i sva se sjaš od sreće. Pevaš celog dana da se ori bašta, potok. A i glas ti doš’o mekši, topliji.

I onda otpoče da kazuje i nabraja tvoje darove što si spremila. Govoraše ona, a sva beše uplašena, uzbuđena i krišom, kao sa nekim strahom bacala je kratke, tajanstvene i plašljive poglede čas na mene,

Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ... Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“... Mati umuče.

Ah!“... Mati umuče. Ona se nagnula k njoj, ručicom joj zapušila usta, a, od stida sva zažarena i uzdrhtala, sakrila lice u njena nedra. — Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!...

Pod pazuhom joj ćupče, zadigla šalvare, šamija joj pala, kosa se razbarušila, jelek popustio... Jedva dišući, sva zažarena, vrela, prskaše ona drugarice, koje bežahu ispred nje smejući se i kikoćući.

— nesvesno otpoče Cveta da šapuće glasno, nihajući se napred i stiskajući prsa. — Na mesečini... Jaoh! — kriknu ona sva prestrašena i odstupi korak uplašeno, kad spazi sebe i okolinu osvetljenu od meseca, koji beše za to vreme davno izišao

Kostić, Laza - PESME

da imam sveta vina, pričestio bih te, al' putir mi je srce, pun krvi nesite; po njemu ti je, dušo, sva duša razneta, a u njoj sveta tajna ljubavnog zaveta.

Položiću joj telo na čudna nosila, od pokidanih žica i starih gusala. Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica. A kraj nje će da idu sve sitna siročad, skorašnjih poljubaca ljubavni porod mlad.

„So svjatimi” se ori ko pripev iz raja, naposletku još đaci otpoju „vječnaja”. Poskakala je za njom rodbina njena sva; i njojzi moji đaci otpoju „vječnaja”. Još i sad kô da čujem to sveto „vječnaja”. a kao da ću ga slušat životu do kraja.

Ej, ponositi, vrli brale moj! obiđi ti i malo lošij' boj! Jer čekajući takog dečka ti, sva pasma će Ti glađu skapati: toliko dobar junak, rob toliko loš, ne rodi više il' — ne rodi još.

Al' onda, onda! — Oh, ne sećaj me. Ne spominji mi slave ti sramne, pozlate mamne rđe ti tamne, nevolje sjajne! — Sva se plemena stekoše sveta, te ti u nakit umetne kose umenja svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav

Al' britanski je Šekspir bio bard, pred njime britkij lebdi halebard. Pred kime kleči Britanija sva, za kime listom zapad likuje, šta mari taj, šta taj raspituje za jedno pleme više ili dva?

se vrata nečujno, nečujno stupi jedna bela senka — ne, nije senka, mrtvac; misli l' zar grozovito otkrovenije to sva čuda svoja ređat preda mnom, pogibije, vaskrsenija sva? „Dobar veče!

— ne, nije senka, mrtvac; misli l' zar grozovito otkrovenije to sva čuda svoja ređat preda mnom, pogibije, vaskrsenija sva? „Dobar veče!

kad god se poje „pamjat vječnaja” Duševna svest joj sva je njegova, a nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest upotrebim trenutak ugodan: Pa kad smo se već

— Ѕanta Maria della Ѕalute. Zar meni jadnom sva ta divota? Zar meni blago toliko sve? Zar meni starom, na dnu života, ta zlatna voćka što sad tek zre?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti. i odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pođu tražiti sestre svoje.

Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti: aždaha sa dvije glave, pa juriš, da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i sebi ih u

je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši, da ih sva tri proždere.

Kad to mehandžija čuje, brže potrči p caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu.

Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.

A carević kad vidi Baš-Čelika, povadi ona sva tri pera i kresivo, pa stane kresati dok malo vatru prižeže pa zapali sva tri pera, ali dok je zapalio Baš-Čelik ga

A carević kad vidi Baš-Čelika, povadi ona sva tri pera i kresivo, pa stane kresati dok malo vatru prižeže pa zapali sva tri pera, ali dok je zapalio Baš-Čelik ga stigne, potegne sablju i carevića na dvije pole rasiječe.

Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na komade razbije skoči iz nje divlji vepar, pa nagne begati, a carev sin vikne na

Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju

Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo,

Onda se ispe na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na onu stranu gdje je vidio svjetlost, pa onda siđe dolje i upita braću: — Na koju je

Sjutradan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva. Udri jednom, a zaleće joj se sjekira, pa sva upade u bilju; okreni, obrni, ne može da izvadi.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Tako, tako! KUM: Ali šta sam ti onda tek propatio! Povučem, a meni sva kika ostane u ruci. Groznica me čisto uvati od stra, misleći da sam joj iščupao kurjuk, a ne sećam se, da je kosa tuđa.

KUM: Hm! da se našalim ja nešto, pa da uzmem dukate mojoj. SOFIJA: Verujem, ali je opet do muževa sva krivica. Oće da mu je lepa, pa voli da uzima novce na interes, ne želi da je liši naniza.

Ostaje sad pokazati šta su predjeli neba, klimata. K prvom predjelu neba prinadleže sva mesta pod ravniteljem. Za ovima, ona na kojima razlika između najduži i najkraći dana nije veća od jednog sata itd.

STANIJA: Vidiš, kjerko, to je sramotno. Koja devojka pokazuje gole prsi? A ona je gotovo sva gola. Sramota doboga, nego skini, pa baci u vatru. LjUBA: Za to smo dali tri talira, majka.

ADVOKAT: Vrlo lepo za jednu, a osobito za drugu partaju. Moja je sva intencija da vas pomirim. FEMA: O, gospodine, samo to ne. Volim sve izgubiti nego da se s takvom nesrećom pomirim.

Jer nije bezobrazan, zato ga psuju. Ja mislim da se sva njegova pogreška sastoji u smernosti. Da je on bezobrazan, da se razmeće i o sebi govori s udivlenijem, da se u svašta

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Dok i njega u budžaku nevolja ne smuti. On je moli, ona praska, sudove razbija, Čaše lete od straote, sva se kuća nija. Ako pođe, ona psuje, ako stane, ruži, Med joj gorak, malo kafe, na svašta se tuži.

Ili ću te načiniti kao što si bila, ili ćeš sva biti mešina. (Pođe k pendžeru.) (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1. (Dvor kod Trifića.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Voleli smo se. Sva su leta bila na broju Na prozivci u sumrak, kada se lastavice Roje i glasovima stanjenim vazduh boje U ljubičasto; a sva

Sva su leta bila na broju Na prozivci u sumrak, kada se lastavice Roje i glasovima stanjenim vazduh boje U ljubičasto; a sva su bila nedovršena — Zato i besmislena osim kad su u nizu, Na jednoj niti.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Eto, to me izluđuje, baš to! A kada ja dofuram na staru planetu, ona je već sva izdeljena. Živim po raspisanim notama. Najpre počnu da me maltretiraju moji rođeni roditelji.

Onda su mu kazali da je u Japanu sva riba japanska, kao što je u Engleskoj, pretpostavljam, sva trava engleska trava, dok su u Beču sve šnicle bečke osim —

Onda su mu kazali da je u Japanu sva riba japanska, kao što je u Engleskoj, pretpostavljam, sva trava engleska trava, dok su u Beču sve šnicle bečke osim — pariskih, koje su u Parizu sve do jedne pariske!

Posle njegove smrti u septembru 1965. pripala su mi testamentom sva odlikovanja koja je ispodobijao. Nekoliko godina docnije ufuraše u modu bedževi i razne sitne džidže.

sasvim blizu, još bliže, dotičući vam pleksus i grudni sistem „kratki spoj“, čitava vaša leđa stajala su mu u šaku, a sva kosa u levu nozdrvu; setite se samo kako vam je pravio program boravka u vašem sopstvenom gradu, kao da ste kraljica

Samo se nekako sva uvučem u sebe kao mačka, a jedino se primećuje da sam uzbuđena po tome što kao malčice prebledim i što mi glas pređe

Moja varoš vam je, znate, načisto poludela za tim fazonima. Grnčari su imali pune ruke posla da snabdeju sva izafektirana mesta seljačkom atmosferom. Sela oko grada opljačkana su do gole kože, rođaci pokradeni, tavani očišćeni ...

Imam genijalnu ideju — reče i izvadi iz ormara fotografiju jedne starice kako stoji pokraj nekih ruševina, sva u zakrpama.

Uz to, druže uredniče, bila je sva prošarana nekim zelenkastim mrljama. Vratio sam Gorgonzolu natrag u samoposlugu i požalio se prodavaču.

Prva strana, sva u slikama. — Opet buljiš u prazno? — zacvile još s vrata. Ona opet bulji u prazno ... Sine, zašto ne kažeš mamici šta

sve nagrađene krave koje su: u štali ljubavnice, u dvorištu lepotice, a pred veče mlekonosne — čime, dakle, ispunjavaju sva tri potrebna uslova za idealnu kravu. Padala je lova u dolarima do krova, a bik je radio ...

I pre dve godine mi se isto toliko dopadala, sećaš se? Bakuta unosi aperitive. Iz srećnijih dana preostala nam je sva sila flašijanovića od stranih pića, jer je matori u to vreme na svojoj polici redovno držao sabrana dela Džoni Vokera i

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

III Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi. O Tkaljo lepa s razbojem u stasu, u šumno tkanje sva vremena stkaj mi. Otvori bulku, livado u rastu, nad „prsa krugla“, lica „čerte fine“ da prospem inje s moždane

trenja zemlje i zvezda, Srbija s visa jaglike bere s unezverenja moje jednine, što se kotrlja, odskače, tumba, sva u mutljagu stvarnosti mučne, čija se brlja oceća svukud - vonja po tragu vizija lepih, s kojih tek prska, s brègova

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Kako igra? ALEKSA: Kao pero. No opet mesečnjacima se dopao moj štelung, premda moram i to ispovjediti da sam sva mogućna upotrebio, kako bi carici zadovoljstvo pričinio; i, kao što je javno priznala, bila je puno zadovoljna.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Takvoga stvora nikada nije rodila gora. Bezbrižno živi, dobrote pun, lukavstva nikad ni jedan trun, sva mu je briga rođeni kljun. Taj ti u zamku upada skokom, gotov je začas, dok treneš okom.

Blista se patos, prozori, zid. Sva tri prljavka spopadne stid. „Odavno ja se čistiti spremam — reći će Rudar — a metle nemam.

Naiđe jagnje otud od sela, lopta, sva bela, mekoga runa, a Ćira njega očupa svega; ko sneg se beli na trnu vuna.

“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko!

Noćne šetnje sve do zore to je posȏ za mačore, a sva deca pod jorgan dok ne dođe dan. Vidio sam na Veneri majmun repom pamet meri, na mudre se glave ceri.

I danas me uvijek boli duša, kad se gdjegod javi kreketuša. FERIJE Drž-ponesi, uvis kapu baci, sad su naša sva svjetska prostranstva, gotova je još jedna godina, dobili smo školska svjedočanstva.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Dovoljno je da čovek zamukne pa da se glasovi prirode dignu oslobođeni a da on sve to nazove: Tišina. Sva priroda okolo je u jedinstvenome radu sarađivanja. Reklo bi se da je sve u prirodi novo i kao da je tek postalo.

I pokaza čitav red brda i Mont Palankinos koji kao da svojim zidovima drži nebo. Sva priroda bi oštra i plava kao umrla usna. Jedna zvezda pade čim se povrati mrak.

Ja tada vidim sva okupljena lica. Oni gledaju unapred oštrim pogledima i kao da su na nekoj noćnoj misi. Veliki ženski krik polete na nas

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna!

Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom

Kad je studen vetar takne, Stresajući snežni prâ, Ona tužno zašumori, Povija se tiho sva. A kad sijne premaleće I otopi hladni sneg, Kad ukrasi rosnim cvećem Ravno polje, travni breg, Moja ruža biće

Udar sudbine obiš'o me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom

PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha slatka njena, Nežan kao beli krin. I zavapi gorko ona Pred svetinjom Božjeg trona: „O Gospode, koji hraniš Svaku

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Razbojnici na kolenima izručuju plen u bezdane mora, širokim belim putem putuju gomile srebra i zlata, na zemlji sva svetla pogašena i tanjiri prazni, svako je vratio svoj plen: čas najdubljeg neposedovanja i kajanje razbojnika!

živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje zeleno i deca belozuba žarko u prsa majke svoje ljube. Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca. A zlata mi niko nije dao da reči svoje izvezem.

grobom Od prirode nema veće zablude kaže jedan glas pritešnjen između neba i mora: sav sjaj stvaranja je u njoj, i sva suprotnost bogu. Za nas koji se vozimo u čamcu to je bilo kao da se čamac izvrće.

se vi ne znate šta je sve na kocki moj raj je mali no liči na zemlju biće u njemu dovoljno neprijatelja i borbe za sva moguća prava da ne govorim o raskoši polnog života kad nema druge kontrole osim nas a plemenit sam i mislim da

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Ako je i srebrn, ali bar ne zvoni. SARKA: Pa ono ne zvoni, ali ako ja povučem uže, mogu zazvoniti sva četiri zvona sa saborne crkve. AGATON: Ti imaš da ćutiš!

SIMKA: Gle, molim te! TANASIJE: Meni je to nasledstvo bila jedina nada. O toj karti mi je visila sva sudbina! TRIFUN: Ne treba nikad sve na jednu kartu secovati.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ali moja majka kao da to nije ni slušala. Ona je sva bila obuzeta jednom mišlju: — Eto, rodiš ga, čuvaš ga, da ga naposletku pratiš u rat...

Tamo dalje su podizali šatore, a rezervisti se na otvorenoj poljani presvlačili... Sva lica uozbiljena, svi žure, samo ja stojim na sredini kruga, neodlučan na koju li ću stranu.

Potporučnik Aleksandar mi priđe i priča kako nigde nije video lepšeg naroda nego ovde. —... A jedra da prsne, sva je nabubrela. Stoji kod bunara, znaš, i gleda me pravo u oči. Kod nas bi sto puta pobegla. A ona jok, kao da me čika.

Pocrneo kao zemlja, naduo se, pa se pokidala sva dugmad na bluzi... Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu.

njihov let, kao da se izgubiše negde nad kotlinom, da najednom riknu strahovite eksplozije, drmajući hrast iz korena. Sva okolina zapurnja od prašine i dima. Plave bluze bežale su u paničnom strahu na sve strane. — Udrite šrapnelom!

Doseti se najzad Trailo pa naredi da jedan pobauljke ode do kare i otuda izvuče sva zrna... Najzad su i tempirnik preneli. — Sada smo gazde!

Trebalo ga je podići i on jeknu. Onda nožem rasekosmo bluzu i košulju, koja je bila sva vlažna i zadah sveže krvi zapahnu nas. Dvojica ga lagano podigoše, te mu širokim zavojem obavismo cele grudi.

Kažu da su se strategija i taktika razvile na stepen nauke i čitave knjige su napisane o vođenju ratova. Ali sva ta nauka, posmatrana sa vrha crkvenoga tornja, liči na neki vodeni konac i sva bi se mogla svesti samo na tri reči:

Ali sva ta nauka, posmatrana sa vrha crkvenoga tornja, liči na neki vodeni konac i sva bi se mogla svesti samo na tri reči: srce, ljudi, oruđa.

— Diši jače... Kaži, Jelo, trideset i tri... Sva zajapurena, mrmljala je nešto Jela dišući snažno i grizući sveže usne.

Morali smo da zastanemo. Komandant naredi da se sva kola sateraju sa strane puta, da bi artiljerija prošla. A put uzan, te žene viču, a deca počeše da plaču.

Iz jednoga šipraga istrčaše naša četiri pešaka i priđoše onom prvome. Sva se četvorica nagnula i posmatraju... nešto vuku, sigurno ga izvlače ispod konja. Jedan mu zadiže nogu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa. Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?...

« mišljaše ona, stojeći pred prljavom isprskalom školskom tablom, koja je nekad bila sva crna, ali su je deca, mokrim krpama, u toku dugo godina, tako izribala, da se crnilo vi đaše samo po krajevima.

— Kako se zoveš ti, mali, što se jednako obrćeš? zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas na nju čas jedno na drugo, čudeći se kome se

»I zar sve odjednom da propadne, sva muka moja!... Taman se došlo do mete; taman da odmorim roditelje, da se odmorim i sama od onog sirotovanja i gle!...

Ali, eh !...« i on mahnu rukom po vazduhu, uviđajući i sam da on nikad ne bi imao smelosti da to učini. Sva je uteha u tome, što on saznaje, da bi imao pravo, pa čak i dužnost da to učini.

Učitelj se s dosta veštine ali i muke staraše, da navikne dečje uho razlikovanju ova dva glasa. Ljubica gotovo ne diše ; sva se pretvorila u trajnu, žudnu pažnju. Da joj je da ne propusti ni jedan pokret učiteljev.

A on radi živo, umešno, S voljom... Tek ipak vidi se da ne radi bez naprezanja. Sva maloprešnja briga odjednom se skide, nestade je, a nju obuze plamen žudnje za radom.

Ona se preobrazi: oči se veselo zasvetleše, obrazi se zarumeneše; ona se sva predala tome poslu, koji je i njen... Tu su joj sve misli, cela duša...

Je li ovo moja služba, moj udeo ? Zar se ovako počinje ? Zar je ovakav ceo život !...« VII Ljubica se sva predala školi, svojoj deci.

Ne znaš ti, bratiću, ove... Ljubica mahnu glavom odlučno, ljutito, i čiča iziđe pokunjene glave. Ona drhtaše sva, kao u groznici, ne znajući ni sama da li je to iz straha, ili ljutnje, ili jakog uzbuđenja.

Osećaše kako joj se obrazi čas zažare čas ohlade. Ali se stade pribirati, jer napreže volju, te se sva predade poslu. Postajaše sve raspoloženija i rad iđaše sve bolje i življe.

Kao munja šinu je nešto uz grudi, oseti da joj se povrati sva snaga, ona se izvi iz tih ruku i skoči... Prvi trenutak beše strahovit...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Grad gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata, Druga vrata od bisera, Treća vrata od škerleta.

81. Okolo dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre čase spominju; “Sve ti, brate, u čas

“ Mara njemu tiho odgovara: “Vjeruj Jovo, i srce i dušo! Draža mi je, dragi, tvoja duša, Nego moja sva četiri brata; Mekša mi je tvoja desna ruka, Neg’ četiri najmekša jastuka.“ 108. Oči moje, kud ste pogledale?

“ 121. Srdo moja, ne srdi se na me! Jer ako se ja rasrdim na te, Sva nas Bosna pomirit’ ne može, Ni sva Bosna, ni Ercegovina! 122. Ah, moja vodo studena!

“ 121. Srdo moja, ne srdi se na me! Jer ako se ja rasrdim na te, Sva nas Bosna pomirit’ ne može, Ni sva Bosna, ni Ercegovina! 122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala?

154. Devojka je kraj gore stajala, Sva se gora od lica sijala, Devojka je licu govorila: “Davor’ lice! davor’ brigo moja!

180. Bol boluje lijepa Hajrija Pod orahom i pod jorgovanom. Nju oblaze sva gospoda redom, Al’ najviše tri dilbera mlada. Prvi veli: “Boluješ li, Hajro?“ Drugi veli: “Bolov’o bi’ za te!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MILUN (posle kraćeg razmišljanja): Stefane, napred! JELISAVETA: Njegova glupost prevazilazi sva moja očekivanja! (Milun, sa puškom na gotovs, izvodi glumce sa scene. Razilaze se i građani.

I svi od tvoga bilja ozdravljaju! DROBAC: Nisam ja travar! SOFIJA: Otkud onda znaš sva ta imena? DROBAC: A otkud ti znaš? SOFIJA: I otkud znaš šta se čime leči? Gde si sve to naučio?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Nećemo ni pobedu ni sjaj. Da nam ponude raj, sve zvezde sa neba skinu. Da nas zagrle koji nas more, i njina zemlja sva izgore, i kleknu pred nas u prašinu.

U bol i greh i krvoprolića. Sa tugom novom i bezdanom u slast vitlaju željom neobuzdanom, ko svelo lišće, sva bića. PARTENON Ne volim veselost proletnih bašta, niti da ičija duša prodre kroz svilu mog crnog muškog plašta.

Na svemu što prođe moj osmeh zasija. Nestanu boli, okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž, svega što prođe. Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam.

Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah.

U tome je bila njihova tajanstvena sudbina. Naša rodoljubiva poezija posle prvog svetskog rata bila je još, sva, u znaku pompezne, parnasovske poezije: Dučića, Rakića, Bojića, Jelića. Lirika Itake nije bila takva.

A na svoj način, nije ta borba bila ni bez socijalnih dodataka i uzroka. U svakom slučaju, u ono doba, sva je srpska sirotinja bila za odbranu naših prava, naših statuta, naših privilegija.

Taj motor neprestano lupa i njegovo lupanje se čuje po vodi, na milje daleko. Sva je barka masna i strašna i zaudara od ribe. U kućici motora svakojaki plamenovi. Samo bog zna kako to funkcioniše.

More je prešlo u boju dubokog ultramarina. Tada sa drugog broda odjekuje uzvik: „fora“ i mreža je sva otišla u dubinu. Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove.

i njegove žene, grofice Kotek (koju je Princip ubio nehotice, gađajući guvernera Bosne, generala Poćoreka). Sva je stanica bila zavijena u crno. A lokomotiva je stigla sa crvenim očima.

Već prvih dana jeseni, sva su ta lepa, muška tela bila mrtva. Mene je taj ađutant puka ubacio u jedan bataljon koji je trebalo da učestvuje u

Tog leta vraćen sam natrag u svoj puk, u Bečkereku, a odmah zatim poslat u Galiciju. Kao sva ta, muzikalna, carstva, iz XIX veka, i Austrija je imala specijalan način kažnjavanja krivaca u ratu na izgled skoro

krivac zato, što je (u mirno doba) imao korespondenciju sa generalom Živkom Pavlovićem, koji mu je bio rođak. Sva trojica smo bili oglašeni za nedostojne austrijskog, oficirskog, porteépéea i poslati na ratište.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Đavo se smešio od zadovoljstva, gledajući njihovu igru, ali kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako da

— povika ona iz glasa, pljesnuvši se rukama. — Ku-ku!... Ku-ku!... — odgovori žalostivo pekar. I na sva njena pitanja on odgovaraše samo „ku-ku!

Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana. Sva je priroda dobre volje bila: Blag povetarac s mora, od Karmila, Ječmenim poljem talase je kreto I obraze mu laskavo

Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući... soba je tako hladna, peć kao led.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Sednemo da ručamo, a ona bi, tek, meni: — Polako jedi, možeš da progutaš kost, pa sva creva da ti provali! Pođe ko iz kuće na konju, a ona ga ispraća i huče s rukama pod pojasom: — Huuu! Pazi dobro!

Upotrebljavao sam sve mere koje sam mogao i sva sredstva što sam ih imao na raspoloženju da sprečim ovo zlo; ali kako se taj opozicioni, upravo revolucionarni pokret

i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena.

Večerao sam dobro a po večeri čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao u postelju i uzeo knjigu da bih pre zadremao.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Sunce greje, vetrić pirka, pa zaljuljuje suve šašljike i perje; ljulja se tiho sva ta gora i šušti čudnim, veselim šumom; kr!... kr!... puca korenje, pod jedrom devojačkom ili snažnom momačkom rukom; ha.

Bogo mili, žesna uživanja!... rasplamteli se ćuci na pročelju, pa nema, no samo puca, a kuća se svetli, ka' da je sva u plamenu. O verigama visi veliki bakrač, pun mleka; oko vatre poređani lonci, sve jedan uz drugi.

Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!... Tada se obično sve, sve što je živo, utiša, jer sva živina hoće sna, a ponoćni je san najslađi.

Na zlo njegovo, u istoj četi bio je i Ljubiša, te se sva slava svršila »vrontom«, a da nije ovoga svedoka, — ode ti naš Đokić na ručak kod generala...

knjigu i počeše da mu lete kroz glavu Longobardi, Gibelini, Hohenštaufovci, Kapet i Sforci, pape i krstaški ratovi, i sva čuda iz srednjih vekova... Tako je i zaspao nad knjigom. Probudio se i otišao na ispit...

Ne govoreći ništa jedan drugom, raziđosmo se. Za nekoliko minuta sva je varoš znala šta se sad zbiva u zasedanju. U nas uđe nekakav demon iskušenja i ljubopitstva, pa ne znamo od uzbuđenja

Jedan otrča na kraj varoši, da kaže Petru kovaču da ne klepa danas motike. Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima. Odoše u srez na razne strane. Za njima izađoše praktikanti i odoše u kafanu.

Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu okolinu zastre belo studeno pokrivalo, te se čini da je sva priroda sleđena, izumrla, i nikad se više ne može u život vratiti.

Nasred sobe, ove iste u kojoj on spava, stoji njegova mila mama, sva u belom, kao kad se sprema da spava; niz leđa joj pale duge crne kose, a ona oborila glavu pa se nešto mnogo, dugo

Najedared mi jaka svetlost prodre do očiju, otvorih oči i zanemih od čuda. Sva se soba sija, kao da je upaljeno hiljadu električnih sijalica...

Dosta je on primio njegovih groševa za razne usluge, ali Marko ne žali pokojnika. Sva lica u gradu izgledaju kao putnici, koji moraju da prođu ispod ove zvonare.

Ustura se, Bože, pa se stane kočoperiti, pa vrtiti, pa još ako je kapetanica na prozoru e onda misliš sva se izlomi, al’ kapetanicu ni da pogleda. Vi sigurno i ne znate zašto to. Ta svi A...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Jes'! SRETA: Pa onda ponamešta, brate celu svoju familiju i zauze sva mesta, od prote do opštinskog strvodera.

bolnici, zovnem ga i sasvim mu blago kažem: ti, bratac moj, imaš sedam krivica za davanje smrdljivog mesa bolnici, i sva akta tih krivica evo ih u mojoj fioci!

Kad je već tu, rekoh, da izmaknemo ovaj orman. SEKULIĆ: Jest, bome! Dobro si se setio. 'Ajde drži! (Prihvate sva trojica i odnose orman uz drugi zid.) Tako. Eto, vidiš! (Proveri na ključaonicu.) Sad se može i osluhnuti i videti.

(Pogledaju se, pa, kao ustupajući jedan drugom, sva se trojica povuku natrag.) SRETA (upadne u gomilu, grdi ih i izgura jednog). ČETVRTI GRAĐANIN: Dra...

SVI: Tako je! XXIII PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (uletela je sva zajapurena): Jevreme! JEVREM (maše joj rukom da ćuti i nastavlja): Hoćemo li, braćo, vladu koja je narod upropastila i

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili. Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo nametalo kao hitno za predmet pripovetke.

Kad je njih iscrpao i sva već upotrebio, onda se služio imenima meseca iz republikanskoga kalendara onoga doba, a kad je i sa njima gotov bio i,

(pa da posle vidiš po njoj mirijade muva) kao ostale seljačke mehane, nego se odlikovala ukusnim »molerajem«, bila je sva izmalana, sasvim onako po varoški. Gazda Đorđe kad je pravio, nije pare žalio.

Jedna baš vrlo žalostiva. To je slika: sahranjivanje i vaskrs lovca, u nekoliko momenata naslikana. Na jednoj: kako ga sva divljač sahranjuje, i oni što činodejstvuju i pratnja, sve sama divljač a na drugoj naslikano kako je lovac ustao iz

sve sama divljač a na drugoj naslikano kako je lovac ustao iz mrtvih, pa sedi u sanduku i gleda začuđeno oko sebe kako sva divljač, i lisice sa čiracima i zec sa krstačom, begaju kud koje od užasna sujeverna straha.

Đorđe poklanjao njegovoj Gizeli ili Đuzeli, ipak nije hitao da uredi jedanput odnose, iako ju je često zaticao gde je sva suzna i tuži se da je nesrećna.

« Ali se na kraju dopisa pisac teši (jer da nema utehe, kakva bi smisla imala sva ta njegova borba!), pa ovako završuje dopis: »Ali nije daleko dan kada će iz političkog dremeža probuđeni i od

preko plota kući na krov od koša pa odatle, iz svoje kućice svoje slobodice, kukurekanjem protestuje, a kresta mu se sva crveni od stida što je tako insultovan i osramoćen pred damama dotične vrste. Žalost je bilo pogledati!

dobro da brije, metne samo ćasu sa sapunom i slanik sa solju pored sebe, pa malo brije, malo posoli, pa gotovo brijanje; sva komedija ne košta više od groša!

Dozva Vujicu »predstavnika«, dâ mu dobar bakšiš i posla ga u srez, naznačivši mu sva sela gde ima škola i u koja će da svrati.

Nebo se već uveliko okitilo sitnim zvezdicama, ali šta je sva ta svetlost nebeskih kandila kad se zapališe stara burad od zeitina i gasa, i stare mešine od katrana, koju svesni

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo. Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne?

Doneli dvanaest baklava, kao; I Steva od straha zaplakao. To se desilo oko podne: sva su Okna sijala, bleštao je crep. Kratko je trajalo. Ali u tom času Svet je bio dobar, i bio je lep.

TREŠNjA U CVETU Sva su uzavrela, I sva bela; U njoj zuzori Hiljadu pčela. Zuzore, zuzore, Složno, živo; Čitaju neko Drevno štivo.

TREŠNjA U CVETU Sva su uzavrela, I sva bela; U njoj zuzori Hiljadu pčela. Zuzore, zuzore, Složno, živo; Čitaju neko Drevno štivo.

Od blagorodne, tople kiše maslačak rastao sve više, više, išao sve dalje od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana maslačak nežno dotakao beli oblačak.

Plamen! Plamen! Ko da se nečega seti, pustahija, Grunu, van sebe sva, i u besu, Buknuše iverje, drvo i hartija, Sve se zaljulja, ko u zemljotresu; Učini mi se: nožice joj lake Plešu, u

Čudesa iz časa u čas ona radi: Bukne li — tad se sva drma i hukće. Onda, vrela, ode na sneg, da se hladi. Pepeo istrese, Potom, Iza kuće.

Hteo ne hteo, putnik mora Da klekne, kad pije sa izvora; Tiha, i sva u sebi, voda je Povučena, i samo se smernom daje. JUN Mesec je pun kao kljun. Iskri se srebro u odblesku.

Prvo neka utvrdi gde je U odnosu na sazvežđe Kasiopeje. Potom nek jedra sva podesi Prema Liverpulu, Baru ili Odesi Sa nadom da će ga dobar vetar Milju po milju, metar po metar U velikom i

I O ČEMU JOŠ RAZMIŠLjA DEDA I deda, u vezi sa svojim primerom, Vidi da se sva stradanja ne mere istom merom. Jer on je zatvorenik svoje savesti A o tome ništa ne zna Amnesty, Ni Beč, ni

Maždruka se u to zaplaka, I što je grlo nosi prokuka, Grunuše ispod očnih kapaka Suze, ko kišnica iz oluka, I sva se u licu zarumeni (Ko kad se stavi previše ruža): „Joj, kuku li si jadnoj meni, Ja gubim mogućnost da steknem muža!

Kroz suzu svet se vidi pristrasno. Šta vredi, kad na vreme nije mislila? Da ga prodamo, sva tri pristasmo. U pitanju nije prisila, I za odstupanje sad je prekasno!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali italijanski prirodnjaci, idući još dalje, doneli su tada i taj netačan zaključak da se sva jegulja u rekama, rečicama i jezerima što su u vezi sa Sredozemnim Morem, plodi tu, na tome mestu u Mesinskom Zalivu,

Od 1924.do 1927. godine brod je u tome cilju prokrstario oba velika okeana, Atlantski i Tihi, i sva mora u vezi sa tim okeanima.

je stupala u duge razgovore sa pre dusretljivim oficirima, ili sa posadom broda; ovi su se ljubazno odazivali i davali sva obaveštenja koja su im tražena.

Ali tada nikakav vetar, ni razapeta sva platna, nisu mogli brod otuda krenuti, jer mu je bilo nemogućno dobiti potrebnu početnu brzinu, koju su onemogućavale

gornjem zakonu svaka od njih zadržava svoju individualnost posle susreta sa vodama drugojačih temperatura i saliniteta. Sva ta trostruka mešavina arktičkih, antarktičkih i ekvatorijalnih voda nalazi se u jednome ritmičkom, periodičkom kretanju

Rakić, Milan - PESME

I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela I sva nežnost tvoja samo na me pada.

O, što je to što mene veže sada Za jednu put, za jedan oblik tela, I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada, Kad me se takne jedna ruka bela!

I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tutna, Sva duša moja zamiriše tobom...

Znam te tako dobro: u rastanka čase Ti preda me stupaš sva sjajna i živa, Znam kada će suze oko da ti kvase, Znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad u njoj nosiš svu toplinu

Smrt je tako laka. Al̓ pratilja njena — Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije

Tajno otkrovenje kobi što se krije I zlurado vreba sva stvorenja živa! Moj rođeni život tuđ mi sada biva, Jer šta ja pamtim, nikad bilo nije!

pre vremena stiže, S povorkom crnom neduga u mana, Ne osećamo ni slasti ni griže, Ni sveži polet iz mladićkih dana. Sva nam je staro, sve poznata tema, Nestala ljubav spram novih otkrića, U duši našoj više mesta nema Za nov utisak od

I sva priroda i njezina blaga, I sve veštine što čoveku gode, Kroz dušu našu prolaze, bez traga, Ko tamne senke preko mutne vo

Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama!

Zbogom. — Sneg još pada, Sve tragove briše, zavejava sve, I pod teškim belim pokrovom, bez jada, Ko ogroman labud, sva priroda mre.

Svi Grci nazad! — Evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I tamnomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...

Ah, zbogom, Gospo: evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I sivomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Mala li je žertva sva Srbija od Dunava do mora sinjega? Na tron sjediš nepravo uzeti, ponosiš se skiptrom krvavijem; huliš Boga s svetoga

Veličastvo viteške ti duše nadmašuje besmrtne podvige divne Sparte i velikog Rima; sva viteštva njina blistatelna tvoja gorda mišca pomračuje. Šta Leonid oće i Scevola kad Obilić stane na poprište?

VLADIKA DANILO Bože dragi, koji sve upravljaš, koji sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva svijetla kola u prostoru; ti, koji si razvijâ prašinu ispod tvoga trona svijetloga i nazvâ je tvojim mirovima, te si

Turskoj kapi tu ime poginu, sva utonu u jednu grobnicu; mož i danas viđet košturnicu. POLIJEGAŠE VUK MIĆUNOVIĆ (leži zajedno sa serdarom

gladni; a drvene noge nasadili, pa iđahu kao na ključeve; oblačili prnje i jačine, — usred podne da ga čovjek sretne, sva bi mu se kosa naježila. Dokle neko, da mu Bog pomože, iz onijeh panjegah zavika: „Bjež, narode, e izgore kuća!

teško njemu! Proste tvoje ljute rane, Moj Batriću, al' neprosti grdni jadi, kuku rode! e se zemlja sva isturči, Bog je kleo! Glavari se skamenili! kam im u dom!

od njega krenuh: „Ne smuti li, babo, Crnogorce, kunem ti se turskom vjerom tvrdom: imaš doma deset unučadi i tri sina, sva tri oženjena, — sve ću ti ih zatvorit u kuću, pa u živi oganj izgorjeti!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čivčijama, slugama sa čivluka iz Rataja i vodeničarima sa vodenica u Sobini, on je bio sve i sva. Čak je neke, pričalo se, i ubijao.

taj večiti strah, trepet od njega, manula ga i ostavila, da i dalje naređuje, zapoveda i grdi sluge i čivčije, a ona se sva okrenula sinu i jednako njega samo pazi.

Sa njome imao samo jedno dete, sina, koji se prvi počeo da nosi a-la-franga. Sama ona i sva njena raskošna lepota izgleda da je bila i trajala samo do venčanja, svadbe, a posle odmah usahla, sparušila se.

Sproću njih sedela bi mati. Ona, sigurno okupavši se za ovaj izlet, bila sva rumena i svetla. Njene oči, one njene čuvene, krupne oči sa izvedenim obrvama i vrelim jagodicama, tako bi joj se sjale

Mati gore, na kuli, sva srećna, jednako je bila na prozorima od sobe, koje tobož vetri i paje. Magda večito u svađi sa čivčijama i slugama,

Ali on je i bio sve i sva, osobito kod Sofkina oca. Nikada ga ovaj nije pitao od koga je uzeo novac, koje imanje za to založio i pod kojim

I Tone je sa advokatima, kojima se tada, | posle oslobođenja, sva varoš napunila, i koji su čak i na mamuzama napoleone nosili, sve lepo uredio i prečistio, tako da ništa nije ostalo.

A Sofka je i tada već znala da sva ta ljubav i nežnost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predosećanja nesreće koja već počinje da se događa.

A da je zaista sva ta njihova ljubav bila više radi oca joj nego radi nje same, Sofke, ona je videla i po samoj materi.

Jer, za Boga — govorila bi joj tada mati, sva srećna — otkuda ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman! Treba onda još i on, njen otac, slučajno da naiđe,

dodira, čak i od šuma i bata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale i kada je osećala da ako bi taj muški ovamo k njoj prišao,

pošto je još u početku bila uverena da nikada neće biti takvog koji će moći da bude veći od nje, da bi se ona osećala sva srećna, što takav lepši i viši od nje i po svome poreklu i po svojoj lepoti, njenu snagu i lepotu troši i rasipa.

Pandurović, Sima - PESME

U pokrovu je, hladna, mrtva, bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru suza i surovih

— Zar ti nije često izgledalo, druže, Da je nedostojno plakati i kleti; I da treba reći: ne kliči, ne preti! Sva iskustva samo jadnu dušu ruže.

Kroz svet naših nada, osećanja živa, Kroz domove sreće i kolebe bede, Kroz mozak, srca i sva naša tkiva, Guste, kobne niti što ništa ne štede Nečiji prst nam u život utkiva. To Veliki Pauk svoju mrežu prede..

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„No, šta je sad? Kakva je to komedija opet?“ viknu vojnik. Gospoda, sva jedanak osvijestiše se; svi u jedan mah „načaša glagolati“. „Stante!

Ela, ovako te molim, potvrdi ono što prijed reče!“ Sva četir ustadoše i skidoše kape. Serdar skoči viknuvši: „A, Stane, krilo moje, pomozi mi da uhvatimo brava!

„E, Bože pomozi!“ reče Pejo, prekrstiv se još jednom, „spravite puške, momci!“ Sva četir izvadiše ledenice. Serdar izvadi iza pasa svoje dvije, koje mu bijahu uvijek svijetle i naredne, pak iziđoše

To nešto nemilo, što njega tištaše, prionu u božiji časak i ostalima. Sva se lica pomračiše. Đakon vidje e će oluja prasnuti, stoga udari opet u šalu: „Fala Bogu, fala jedinome!

mu se da je vrela, da mu tabani izgorješe, te odmah naže da bježi uz neke strane, po uzanom i krševitom nekom putiću. Sva ona vojska tisnu se za njim, psujući ga i gađajući ga iz pušaka.

“ „Stane!“ izgovori on naelak, krvavim ustima. „Koja Stane?“ reče Krcun. „Pejova“, odgovori on. Sva četir mu druga nasmijaše se. Krcun se odmah uozbilji, pa šćaše da ga još drma i da mu govori, no mu ne dade družina.

!“ „Koga poznaješ od njih?“ upita lagano Marko Spasoja. Ovaj odgovori: „Sva tri ona na konjima pozna bih sa vr’ planine. Onaj u srijedi ono je Imbro-beg što ti je ranio Miluna.

Onaj u srijedi ono je Imbro-beg što ti je ranio Miluna. Sva tri su Mušovića, zmije ljute...“ „A, ono je Imbro?“ prekide ga momak a oči mu planuše i lice mu preblijeđe.

„Što će vam gnijezdo, kažite mi, pa ću vam ga ja odmah snimiti?“ Djeca sva glednuše u Jana, kao da je na njega da odgovori.

U toj trzavici zateče ga znameniti događaj kad francuski zmaj uteče sa Elbe. Sva se Jevropa snebi najprije, pa združena krenu da satare aždahu.

Dijete se živo obrnu, pa joj se čudnim oštrim pogledom zagleda u oči. Cura sva poblijeđe, pa se u tili čas zacrvenje pred tim ispitujućim pogledom, te kao da ga zabašuri, naže se i stade da ga

Za Jovanom izredi se sva družina, osim ubice. Svi prisloniše velje puške a male položiše na zemlju, pa se zbiše u gomilu, na lijevo; oni na jednu

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

“ (Nebo, zvezde i mesec). Predmet zagonetke je odgonetljaj. On je najčešće zaodeven figurativnim izrazom. U njemu je sva draž odgonetanja, pa i korist, naročito u slučajevima „kad ih zadavač ne otkrije, nego navodi pogađače da sami nađu,

Potkovao bi i đavola na ledu. Po svili uvodi, a po trnju izvodi. Prosejan i na situ i na rešetu. Raste mu perje. Sva mu je pamet na jeziku — (ko govori šta mu na usta dođe). Sermija joj pamet, a drug zrcalo.

— Nije gospara bez dinara. — Što tanja kesa sve deblji obraz. O STAREŠINSTVU — Kakva starješina, takva sva općina. — Žile se korijena drže. — Dok se starješina osvijesti, kući se zanesvijesti. — S glave riba smrdi.

— I Bog se sedmi dan odmara. — Bog dao, bog i uzeo. — Bog ne dâ jednom čoveku sva dobra. — Kome je bog ujak, lako mu je biti svetac. — Čovek snuje, a bog određuje (odlučuje).

Vuk ne vije što je mesa gladan, Nego vije da družinu svije. Gde je dobra starešina — Vesela je sva družina. Gluhu šaptat’, sl’jepu namigivat’ — Baš ko trijezan pjana svjetovati.

i jedno i drugo). Da je ralo k’o drljalo, a drljalo k’o sva njiva, i ja bih orao! — Rekao Ciganin, kad su ga pitali što ne ore. Da se ovđe gucalo, ne bi se ovđe pucalo.

“ Ne govori na sva usta (kad ko što zlo govori za unapredak). — Pripovijeda se u šali kako je nekakome čovjeku sin kazao da im je vuk

— Pripovijeda se u šali kako je nekakome čovjeku sin kazao da im je vuk izio kobilu, a otac mu rekne: „Ne govori na sva usta“! Onda sin metnuvši na po usta tri prsta: „Bogme i ždrijebe“. Ne da ćoso Bosne.

Ni jedna mu voda ne dođe u pomoć osim rečice Dagudin. Dagudin brzo projuri kroza zemlju i dođe u pomoć: sva okna zalije i oknare sve podavi, potom iziđe napolje i sve oknarske kuće potopi i odnese.

Kad se kamen beše užario, prljevima ga poriskoše i niz strmen se stropošta u jezero. Sva voda namah krvavo provre od izginulih nečastivih.

jalovila; u kući ti se rađalo ženskinje, u toru muškinje; iz tora prodav’o, iz kuće udav’o; sinove ženio, ’leba želio; sva ti stoka kusa bila, samo ti im’o rep; sve ti kukalo, pop ti po kući pev’o; sve ti hukalo, a bureta pevala; gubio

(Jaje) 168 — U našega vranca trista pokrovaca? (Perje na ćuranu) 169 — U našega soldata sva košulja od zlata? (Muha zlatica) 170 — u tamnoj klijeti veze i tanku gajtu plete?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad budem preko mora, onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi, te se sva proja prospe u more. Kad pređem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a

Kad već zemlja protuži Bogu, da oće sva da izgori od sunca, onda Bog pošlje svetog Aranđela, da gleda kako da uzme sunce od đavola.

105. Sam lončić u polju vri. 106. Sva gora pokise, a četiri pruta ne mogoše. 107. Sve po kući izgore, a kuća osta. 108.

Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju

Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo,

zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna u jedan put postane mačak pa vrapca za vrat.

Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kući, a to se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli.

Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na komade razbije, skoči iz nje divlji vepar, pa nagne begati, a carev sin vikne na

Bio čovek i žena, pa imali tri sina. Najmlađi bio najlepši i odveć dobar, pa su ga druga braća držala za budalu. Sva trojica već dorastu za ženidbu, a otac ih ne ženi ni jednoga, jer je bio siromah.

” Po tom oni pođu sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem jednako ružiti najmlađega i smejati mu se, pa ga najposle oteraju od

zapita otkuda je i kuda je naumio; a on joj kaže otkuda je i pripovedi joj sve po redu kako ima još dva brata i kako sva trojica hoće da se žene, a otac im siromah, pa im rekao da donese svaki po jednu maramu kući pa koji donese najlepšu

17. OČINA ZAKLETVA. Bio jedan starac pa imao tri sina i jednu kćer. Kad dođe vreme da starac umre, on dozove svoja sva tri sina pa ih zakune da sestru dadu prvome ko dođe da je prosi, makar ko bio.

Sveti Sava - SABRANA DELA

naše Bogorodice, Prisnodeve Marije, svetoga opštežitija, i ćelije im dovoljne u Kareji, gde da provode iguman i sva bratija koja dolaze.

ljubljena i duhovna braćo moja i oci, upodobimo se prekrasnim ovim trgovcima koji kupiše sebi predivnu ovu kupovinu, jer sva svoja imanja dadoše i kupiše jedini besceni biser Hrista. (Mt. 13, 45).

se ne ispoveda neće biti pričešćen po zapovesti Gospoda Boga Svedržitelja dok ne dođe sebi i ocu ne ispovedi sva sagrešena i štetna dela.

Kao duša njegova mogla bi se razumeti sva bogolepna služba u pevanju, a kao telo sam manastir i ono što je potrebno našim telima.

Nego, poručujem vam pobožno i blagočastivo, da ne bi ovde kod mnogih dobila mesto klonulost i sva trpeza izvoljevala, da ne bude onih koji ne razlikuju nevaspitano i nepobožno, koji, kada piju jedan drugom nazdravljaju

i da uđu u crkvu i da promisle sebi igumana, koji će im otvoriti ne samo telesne oči, nego i duševne, koga zna sva bratija da je u vrlini i u pravdi i prepodobiju, koji ima odvažnosti da kaže: „Hodite, deco, i poslušajte me, i strahu

I pošto stane da ga celiva sva bratija, i otada postaje vaš iguman, Bogom postavljen i Presvetom Gospođom i Vladičicom Bogorodicom Nastavnicom

GLAVA 14 O tome kako treba ekonoma postavljati Kako ćete zatim kada ekonoma želite postaviti? Ti, igumane, i sva bratija izaberite po vrlini vašoj podobnog i u ekonomstvo postavite.

da svima javljeno bude ovog premudrog i divnog muža delo, blagoslovivši svet svoj, ostavi vladavinu njemu od Boga danu i sva mnoštva svoja izvanredna i različita, Hristu Bogu pošto se izvolelo tako i Presvetoj Vladičici Gospođi Bogorodici

Minuvši, pak, vreme liturgije i okončavši se služba sva uobičajena, celivaše svi prepodobno telo. I obgrlivši ja grešni blaženo telo, položih ga u novi grob, kao što mi je

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet! CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim! (Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice!

Nije bilo takve gibanice od Valjeva pa do Ivanjice! IKONIJA: Mora da ste nešto imali, kad je toliko falite na sva usta! SKITNICA: Leto u jeku, putevi prašnjavi, za oblakom se rasprslo sunce!

Stanković, Borisav - JOVČA

da ispred njegove sobe do praga još nisu donesene očišćene cipele i nisu spremljeni legen, ibrik i peškir za umivanje, sva preplašena okreće se i, nad stepenicama, viče prigušenim glasom): Sofija, Velo, gde ste, more? Brzo ovamo!

JOVČA I dućan prazan, ništa u njemu ne radi? ANĐA To ne znam. JOVČA (plane): Pa šta ti znaš? ANĐA (sva ponikla, zajeca). JOVČA Odmah da ga oženiš, s prvom koja ga hoće. Odmah, na moj trošak.

VLADIKA (gleda za njima, Jovči): I srećan si, Jovča. Sva ti deca dobra, i sinovi, i snahe. JOVČA (s dosadom): Deca dobra, ama im matere ne valjaše, te ih oterah. A i ovu bih..

Ovde tako stoji. (Unosi se sva u čitanje »kosti«, tumači mu šare na njoj; sasvim mu se približila te zajedno sastavili glave i zure u prst njen koji

prosta, sniska, ograđena kamenom i, kao sve zabačene kuće na kraju varoši, pokrivena kamenim pločama i crepovima. Sva razgrađena i sa zidovima od naslaganog kamenja.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Vospitanije mladosti [jeste] stvar najnužnija i najpoleznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesna toliko i duševna, za koje roditelji

stvar najnužnija i najpoleznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesna toliko i duševna, za koje roditelji (o, roditelji, slatko i sveto ime!

Znajući nesumnjeno da sva naša govorenja i dela, a navlastito ona koja se na štampu izdaju i poslednjim rodovom predaju, večna sledovanja imadu,

ljude, nji[h]ove naravi i najpotajen[ij]a sklonjenija i pristrastija nji[h]ovog srca, iz koji[h] proizniču i proishode sva nji[h]ova namerenija, dviženija i dela, o tom su se trudili najveći ljudi, i do danas o tom se upražnjavaju i staraju

i s ženama, s bogati i siromasi, s učeni i prosti, s crkovni i mirski, s kojima nisam trgovao, | kupovao ni prodavao, sva je moja starost bila poznati kakvi su ljudi i iz koji[h] uzroka bivaju taki ili drugojači, kakvi bi valjalo da budu i

bi[h] se vlaškog kazanija iliti poučenija, pak bi[h] čitao do savršenja crkovnoga pravila (poznato je da u Čakovu sva deca srpska znadu vlaški).

ću mu odgovoriti, po nekolikom mučanju, opet bi počeo s većim userdijem govoriti: „Moj dimitrije, veruj ti tvom babi (sva deca, moja braća i bratučedi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset godina; ja sam iskustvom poznao človečesko

Zato, ko želi k njoj doći, valja da svuče sa sebe sva svoja mnenija i mudrovanija, jer inače neće biti primljen. | O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na više mesta

Često, dajući drugom život, svoj polaže. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac učiniti i neko nagraždenije človeku i ženi, davši njima veliko i neiskazano

A meni se vidi da sam ja i ono drugo čisto srpski kazao, da sva u supružestvu naslaždenija jesu pravedna nagraždenija za trude i muke koje su s[a] supružestvom sojedinjene.

za nji[h]ovu veliku nauku i dobrodetelj, i drugi mnogi neoženjeni izbirati su bili na arhijerejstva i tako malo pomalo sva ova dostojinstva preuzeli su kaluđeri.

koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti u svom carstvu množestvo manastira i samaca; uzeo im je sva sela i imenija, i one koje je bio prinuđen za vreme ostaviti, metnuo je u bolji poredak, u potčinjenije i pod regulu.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

imadijaše: kuću pod pločom, petnaest lakata dugu; uz kuću naslon; pod kućom vrt i desetak dana grohota, kao što je sva zemlja u Zvrljevu; pod brijegom oko petnaest motika vinograda i nješto zagajene ograde.

— Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare! I sva trojica složiše. Napolju se nadimaše vjetar na mahove, te treskaše vratnicama. Torni pas Kušmeljev vijaše u naslonu.

Osinjača zaleleka. Fratar se ukočanji na stocu. — Natrag! — povikaše sva trojica. Rkalina pogleda prezirno Stipana: — A što se ti uplićeš, ti skitaču, ti vratarski tavozilu, a!!?

Stipan je na čudu bio da malome sve razjasni. — Onake haljine i kape nose po varošima sva gospoda. One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid.

A ovdje mogla bi piti sva čeljad što je ima na svijetu, i sva stoka što je ljudi drže, i sve zvjerke, i sve tice, pa ne bi otpili toliko da se

A ovdje mogla bi piti sva čeljad što je ima na svijetu, i sva stoka što je ljudi drže, i sve zvjerke, i sve tice, pa ne bi otpili toliko da se pozna!...

„pajunovi i varaunke“, pa od njekuda doleti i fraTetka, sjedeći na oblaku i kucajući prstima po zupcima od orgulje. Sva ta mješavina letijaše naviše, naviše, a za njom letijaše onaj bolešljivi đakon, vrlo tužan što ne može da ih stigne, i

— nastavlja Controna. — Je li Žlandra Ćukova?... Je li Vrlja Kukumarova?... Je li Čandrljoka Kokina? Na sva ta pitanja žeravci cvrčahu, ali nijedan ne potonu.

— Bože sačuvaj, duovniče! — Taa-ko. Svakoga bogovetnoga jutra Naćvar bi izređao sva ta pitanja, a Bakonja uvijek jednako odgovaraše.

U praskozorje sva četiri zvona oglasiše jutrenju, ali im se zvuk jedva mogaše čuti kroz vjetrenju hupu. Fratri, ogrnuti kabanima,

Na njemu bješe ječerma sa jošte njekoliko ilikâ, a ne može se raspoznati kakve je masti. Kožna mu pašnjača sva načičkana pulama, a u nju zadjenuo kuburu i arbiju.

— Pričekajmo ga još malo. — Ajdemo prid Naćvarevu kamaru, pa ću se ja i nakašljati ako ustriba! — reče Bujas. I sva trojica, držeći obuću u rukama, prođoše trijem naokolo.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok slična strmoj vodi il oluji Kroz moju glavu sva praznina bruji). NA DRUMU Sa ruševine moga stiha Koja se sluti iz svog praha Začu se reč tek jedna tiha Isprekidana

O kako ćutiš pod tim drvima Gde ti je mesto kob odredila Da ležiš odsad sva pobledila Bez trunke boje koju krv ima.

Iako znam da tamo ležiš Rasuta sva do zadnje truni Osećam kako amo bežiš. To tražiš ležaj u mom telu. Na dva si mesta: onde truni, Da bih te ovde imo

Ćosić, Dobrica - KORENI

držali po desetak dana i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti lako oglasiše ,,u pameti faličnim''. I tako mene hapsi svaki novi kapetan sreza.

Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom. Pomračina obavi sve puteve i sva putovanja u njemu. Crne šume naleću na njega, u očima trnu i opet se pale retki i bolešljivi mehanski fenjeri, po njemu se

trgne i jurne napolje, na mraz, na kišu, i tako, oslonjena uz bagrem, stoji satima na kiši i mrazu da ne bi zaspala, a sva je uho i strah za njega.

lako kao uspravan val zaplovi dvorištem, ispuni ga sveg, pa su kuća i zgrade i jasenovi mali, kao igračke; odjednom su sva vrata zatisnuta njome, a ruke nemirne, kao da rasad sade.

Svi ga pogledaše. Đorđe sporo klima glavom i ceo se klati na tronošcu. — Oče, neka i Đorđe ostane. Večeras sva trojica moramo da razgovaramo. — Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku.

Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo? — upitno gleda u Vukašinovu strogu i lepu glavu s nešto dužom kosom i tankim brkovima i vidi:

Za ovom istom sofrom, pored ovakve sveće, pre nekoliko godina... — Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč. Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica.

Stid joj se razgore u glavi i na licu. Prošlost, pogubljena i zaboravljena u poslovima, Visi sada sva pred njom, pohabana i u ritama, kao sirotinjsko odelo.

Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti. Izneveriti. da, izdati. A potom? Zašto se toliko plašim neuspeha? Čemu sva ta računanja? Ja ti više nisam otac... Ti si od večeras mrtav za mene. Jedan za drugog više ne postojimo.

u gredu, on ima sitnu decu, on je siromah, ako ga ubiju, ako ubiju, ubiju, hukće po zvonari, probudiće mu se deca, sva će se deca u selu probuditi od buke, samo na Veliki petak zvoni noću, nije Veliki petak, ide vojska, četa vojnika,

A ona nada s kojom je posle dva pokušaja treći put odlučno drmnuo bravu na očevim vratima, ta snaga se sva pretopila u strah.

Zar je to neka žena kad noćas može da slava? Tako je. Nerotkinja nema dušu. Baš je briga što će njemu noćas sva krv isteći u mučenju, nesanici. Šta se koga tiče! Oženiću se, devojkom. Neću.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— strpljivo reče Velika rečna majka, ali tek rođena kći nije htela ni na sever, ni na jug, niti s planine u more. Sva svetla, sva prozračna odmahivala je glavom, ponavljajući: — Ne, i ne! Velika rečna majka uzdahnu.

Sva svetla, sva prozračna odmahivala je glavom, ponavljajući: — Ne, i ne! Velika rečna majka uzdahnu. — Sve reke jedva čekaju da

Velika rečna majka s mukom podiže glavu uvis, i reče: — Ne tražite je više! Preko čitavog neba, sva blistava, kao šareni luk, putovala je mala reka.

Drhteći, ona je proguta i istoga trena poskoči na krevetu. — Ja hodam! Ja trčim! — uzviknu sva van sebe i htede da izleti napolje, kad je prenu nečiji slabašni glasić: — Lepo!! Lepo!! Ali pomozi mi!

Odakle je? Ima li ikoga svoga? Je li zaista gluvonema? To ni najradoznaliji nisu mogli da dokuče. Na sva pitanja starica je, osmehujući se, slegala ramenima i nastavljala da živi večito sama kao da je pala s neba.

Niko joj ni godine ni pravo ime nije znao. A i čemu bi? Sva deca iz ulice, kao nekada njihovi očevi i dedovi, trčala su za njom, vičući: — Tataga! Tataga! Da li ih je primećivala?

Ono što devojčicu posebno iznenadi bila su lica lutkica i lutana, sva različita. Na jednom od njih opazi crte svoje sestre. Drugo je ličilo na lice njene najbolje drugarice.

Poješće je Tataga kad se probudi, a ti nikome ništa ne pričaj ako želiš još jednom da nas vidiš! Na prstima, sva ošamućena, izađe devojčica iz Tatagine kuće u blistav, beli, snežni dan.

Je li moguće? Protrljao je oči, ali i dalje je bilo sve isto. Prelivena mesečevim sjajem livada je bila sva plava, a kroz plavu travu hodao je plavi jelen. — Pa, ja to sanjam? — dečak se zamisli.

— dete se srećno osmehnu i utonu u san, a Zlatousti nestade. Više ga niko nije sreo, niko čuo. Ali od toga doba sva deca, kada su teško bolesna, vide kako sa zvezde na zvezdu skakuće dečak svetlokos i svetlook sav prozračan, ali malen

Niko mi nije ravan. Ali i drugo lišće bilo je zeleno, sva šuma bila je zelena, izuzev lišća breze koje je već dobijalo zlatastu jesenju boju.

ZLATNA KRABA Dečakov otac bio je najslavniji ribar na sva tri mora, ali dečak je žalio ulovljene rakove, školjke i ribe, naročito one najmanje koje su se srebrile u mreži kao tek

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Neobično u toj materiji bilo je to što je izgledala nematerijalno, sva od tamnog sjaja, prozirna i neprozirna u isti mah.

Ali sva cpeća da se umešala sreća i spasla i Miloša, i goste, i njega. Kad je Miloš čuo priču, opomenuo ga je da ni u odanosti

Odjednom je iz te šume ka njemu doprla neka vedrina, Jovan je pogledao u majska nebesa sva od isprepletanih bleskova i osetio da nije, još, sve propalo, i da Miloš nikako nije poverovao Vučiću.

U tim iskrivljenim zvucima su pretnja i strah, i Sima vidi kako je blagost dana odjednom sva napukla. Ubrzo se čulo da je tu, na padini, kod Čukur-česme, turski vojnik ranio, možda i ubio, srpskog dečaka.

video svetlosti na prostorima neba, sve neuhvatljivije dok traje junsko predvečerje koje će ce izgubiti, a prašina je sva sanjiva, a stapaju se mirisi lipe, i šam-dudova, i divlje nane, i žalfije: samo blagosti više nema, ugasila se.

Onda je ostao bez nogu i bez tela, bestelesan; samo je njegova glava, odjednom sva klimava, zaranjala u niski mrak, do u dno.

juna započeli Srbi, ne Turci. Sva cpeća da je bilo, tada i kasnije, engleske i druge gospode koja je drukčije mislila pa je istina o njegovoj smrti,

Tako se oko Stambol-kapije naselila strava i, sva neprozirna, padala po zidinama, pustari i prljavim vodama u šancu; ostala je i onda kad kočeva sa glavama više nije

Ni toga se ne ceća, ali ce ceća da su tada, u pretproleće 1804, snegovi na Avali trajali a gora bila sva pusta. Bela su bila nebesa, beli vetrovi, bele svetlosti nad Dunavom i Savom, i ta je belina skrivala zagonetne

Baca je čekao taj znak, a trajalo je, bedemi Stambol-kapije dugo su bili spokojni, onda se ogromna noć odjednom, sva, nečujno iskosila u svojim bezdanima, zanemeli su dahovi svih ponora, kao da se začula ona pesma, Vasa je poleteo a

svest, ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u dosluhu sa onom napetošću koja je sva negde unutra.

svetlosti i od Save i od Dunava, i od Kalemegdana, njegova je ulica tu, kod trga, nekako i sužena i smušena, bez neba, sva u senci velikih zgrada i u polusenci istorije.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A odavde sve još ubavije Kako samo dolina se vije! Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća

“ „Oživeće u lugu slavuji, Sva će ropa pesmom da zabruji!“ Ona šapnu: - „Oh, mili slavuji!“ „Dić' ćemo se fruškogorskom raju, Ići ćemo sve u

sokola, Posred boja, posred mila, posred pokolja, Krili su se zagrlili pobratima dva, U boj lete, rane ljute hrana im je sva. Tako tići zagrljeni preletaju svet: Bela jedna golubica susrete im let.

Misli l' zar Grozovito otkrovenije to Sva čuda svoja ređat' preda mnom, Pogibije, vaskresenija sva? „Dobar veče!“ avet me pozdravi.

Misli l' zar Grozovito otkrovenije to Sva čuda svoja ređat' preda mnom, Pogibije, vaskresenija sva? „Dobar veče!“ avet me pozdravi. Poznajem glas: K'o ponoćnoga vetra piruk, Kad inje stresa s vrba nadgrobnih!

Duševna svest joj sva je njegova; A nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest, Upotrebim trenutak ugodan: „Pa kad smo se već

Naksis o Izosu sanja U to strasno podne antičkoga leta; I, požudna, jednom, kad se tače granja, U crveno cveće sva šuma procveta. J.

Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak sva nestala u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama; I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I

i sve pute Duši, da bi ipak sva nestala u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama; I sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana, K'o sto bele dece u litiju dugu.

Digla si sto mržnja, da stražare kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom; I tako mom duhu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.

i sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda!

Moju ljubav, tamnu kao mrak u česti, Ja ispunih mržnjom, kajanjem i strahom No žeđ za izdajstvom pretvori se mahom Sva u novi zavet i slast ispovesti.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

ih rosom nasipljući pri igranju svjetlokosih zv'jezdah, - da dičnija na jutro izide pred očima svoga vladaoca - na sva moja žarka ljubopitstva smijehom mi odgovara njenim.

zato znake različite dava, različita tjelodviženija, umna čuvstva da objelodani; no svi naši slabi izgovori i sva naša slaba čuvstvovanja, spram onoga što bi šćeli kazat, nijemo su spletno narječije i klapnjanje duše pogrebene.

je i moja poznata; mislim, nejma podobne na zemlji: do vratah sam iznika tartara, ad na mene sa prokletstvom riče, sva mu gledam gadna pozorišta; al' na sudbu vikati ne smijem - nadežda mi voljom tvorca blista!

što blatnoj zemlji prinadleži, to o nebu ponjatija nema; duhovni je život na nebesi, materije - u carstvu gnjilosti. Sva besmrtna vide namjerenja, tražiš uzrok tvoga padenija. Svud ću tebe kud hoćeš voditi; ja žalosnu vašu znadem sudbu.

put neba ispravih i zanešen ne čujah angela, već trepetom sv'jet svjetovah gledah, i slatka me nemoć obuzela. Sva ti ovde ginu ponjatija, voobrazi sami sebe gone i gube se u neizvjesnosti!

“ Božestveni na me vzor okrenu, vjenčan vječnom krasotom mladosti; lik bi divni njegov pomračio sva prelesna rađanja Avrore.

Na sredini nepregledne ravni kruta se je gora uzvisila, osnov joj je od čista rubina, a sva gora masa brilijantna; veličinu gore tronodržne i prelive njezine svjetlosti svi pogledi i voobraženja u ponjatnost

Grka su mi sva blaženstva neba dok postignem moje namjerenje i pravilo drugo biću dadem; ne poznajem ime svemoguće, s kojijem mi

Čas suđeni zazvoni svjetlosti; na veliku i užasnu žertvu gladne bezdne otvoriše usta. U trenuće oka laganoga sva božestva s prestolah padoše, svi strmoglav miri polećeše, svi se hukom stravičnom skrušiše na žertvenik mračne

udar svemogući, tresk će njegov ispitat užasni, sjutra će se odzvat slava tvorca, vi joj sjajnu likovat pobjedu. Sva nebesna kola mirodržna, i dvižima i nepodvižima, praznovaće sjutra u horima udar strašni moguće desnice.

U tartaru, carstvu huliteljah, priroda je sve užase svoje sa jarošću najvećom ulila; priroda je tamo poselila sva strašila u bezobraziju, te bjesuju i za žertvom riču u mrakama po gadnim volnama; tamo hidre strahovite fište,

Od Gospodnje strijele udara potrese se osv'jetljeno biće: nepregledna sva nebesna kola; mirijade sv'jetlijeh mirovah tajnom sudbom i strašnijem stresom iz svojijeh kolah iskočiše, srojiše

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Dela svetske literature zastupljena su njenim prvoklasnim piscima. Istina, sva ta dela pročitao sam u toku godina, ali ona se mogu čitati i više puta.

To mi nije bilo nepoznato jer sam se još od svoga doktorata interesovao i za istoriju egzaktnih i prirodnih nauka. Sva važnija dela o tome nalazila se u mojoj biblioteci.

Za kratko vreme stekao sam sva znanja i veštine, potrebne za taj posao, a vrednoćom i pouzdanošću skinuo svom gospodaru sav posao i brigu sa leđa; on

Malo po malo nađoh još nekoliko takvih brojeva. „Kad sam sva tri takva broja koja su sačinjavali jednu takvu grupu pretstavio trima uzastopnim dužinama jednog užeta i zategao ih u

Nomofilaks prihvati taj predlog. Roba sa teletom posla kući, a sva ostala roba bi natovarena na magarca, jagnje položeno preko samara, a obe korpe obešene s jedne i druge strane.

„Pa gde da tražimo odgovore na sva ta pitanja?“ Demokritos se diže, obuhvati pogledom sve okolne bregove, nebo i pučinu morsku. „Svugde!

Ne samo da se ispunilo sve što je Demokritos o njima govorio, već prevaziđoše sva njegova pretskazivanja: još za života njegova podigoše mu veličanstveni spomenik nasred svoje varoši.

Sedamnaest godina beše Aristoteles učenik Platonov. On je voleo i poštovao iskreno svog učitelja, ali nije delio sva njegova mišljenja.

U njegovoj duši probudiše se davnašnje uspomene, i on prožive još jedanput sva ona osećanja koja ga pre četrdeset i četiri godine ovde potresoše.

Tog dana, već od ranog jutra, imađahu svi članovi slavnog aleksandrijskog Muzeiona i sva njegova služinčad pune ruke posla da veliki park i mnogobrojne zgrade doma urede i dostojno pripreme za doček vladaočev.

hvala bogovima, u svom redu, mozaik patosa očišćen i uglačan, zidovi dvorane prekriveni najskupocenijim tkivom, a sva sedišta na broju i na svome mestu. Više od stotinu takvih sedišta bilo je spremljeno za članove muzeja.

“ Sva trojica oboriše glavu, ćuteći. „Tu mora da je nešto drugo posredi!“, nastavi Zenodotos. „Ta valjda me razumete?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Recite samo: zar vi niste Rusi bez ruske duše? Imate nešto od nje, možda, ali nije sva i nije vaša. Zato nema Korenjeva i Neznamova. I još ih neće biti.

Jer ja ne mogu sedeti dok me saslušavate, očekivati presudu, ja ne mogu... to bi bio crn život proći kroz sva ta mučenja. Ja imam i drugih briga, ličnih, familijarnih...

Cela varoš, kažem, izašla je za doček: devojke, sokoli, deca, muzika, korporacije, cilinderi, sva Salajka, policajci u mađarskoj uniformi i seljaci iz bogate okoline; i venci, zastave, karuce u cveću, trijumfalne

u prostoj vojničkoj šajkači, sa Karađorđevom zvezdom na prsima, ponosit, ozbiljan, hladan i kao da mu je neprijatna sva ova hučna galama, on je uzdržavao konja, koji se, uplašen od svetine, propinjao i iskolačenih očiju gledao preko mase.

— Snajkice!... Oh, snajkice! Pa je besno zgrabih oko pasa. I dok se ona sva upijala u mene, ja sam je grizao u onoj bezumnoj groznici strasti koja — — — — — — — — —.

U jeku kolerične zaraze, u Velesu, kad je sva dužnost saniteta bila da sahranjuje, on dragovoljno pomaže bolničarima.

Eto na taj način i iz onih pobuda jednog vedrog majskog jutra, kad sva deca žurahu u škole, stupi on u nov život, sa svojim krivim nogama i novom kantom optočenom žutim mesingom, koji se

kad sunce prži da proključa mozak, dok zuje muve zunzare u prozorima, a vruć vetar goni mace preko praznih sokaka, i sva palanka spava u znojavim košuljama; kad nebo i brda potamne od jare, a u baštama sa klonulim glavama, kao obešeni ljudi,

bela rundava pudlica, s mašnicom o vratu, iskoči na kaldrmu, laka kao lopta, pa se zapilji i očekivaše da bogata dama, sva od gracije i bolnog izraza, siđe i, po običaju, obdari prosjake.

Pa je ona vojska odstupala kroz krševe, polumrtva jedna vojska sva u ritama, što se naprezala, pentrala, stenjala, crkavala i pretvarala u strvine.

Sutra da čuješ: pao Pariz — ništa; Nemci ušli u Petrograd — ništa; predala se sva vojska Bugarima, ti opet ništa. Maločas sestra Stephenson saopštava radosnu vest — ti zviždiš.

Tek pri kraju sela ugledam jednu skoro okrečenu zgradu i pred njom mladu seljanku, sva se beli. Naslonila se bila uz razvaljen plot, a jedra i čista kao za smotru.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Samo je onda slika bila blago uznemirena, sva oživljena neumornim šaranjem zmijastih pruga od refleksa mora koje je ravnomjerno disalo pod prozorima u luci.

Ta strana kuće bila je nekako pretežitija: u nju se slijevao sav kućni život i sva kućna čeljad, onako kao što se putnici slijevaju na bok kojim lađa pristaje uz obalu.

Pamtim, okrutno pamtim — kao što se već okrutno i neotkupivo pamti iz djetinjstva sva sila stvari od uprav nikakva značaja i vrijednosti!

i osjećajne mašine za događajnom materijom koju će ona preraditi i ispresti, namirivala se uvozom iz dalekih krajeva. Sva ta sirovina — pa bio to mesinski potres ili burski rat, potonuće transatlantika ili poplava Žute rijeke — sve je to

Detinjstvo je puno beskraja i besmrtnosti kao uvala zapljusnuta vjetrom sa pučine. Djetinja je duša sva satkana od ljeskanja bivstvovanja i nebivstvovanja, sva natrunjena odblescima vječnoga.

Djetinja je duša sva satkana od ljeskanja bivstvovanja i nebivstvovanja, sva natrunjena odblescima vječnoga. Tek mnogo kasnije shvatio sam da je to djetinjsko osjećanje — tako puno patnje, i tako

I još — sva sila karniša za zavjese. Pozlaćenih i crnih, glatkih i kaneliranih, ravnih i izvijenih u luk, jednostavnih i bogato

Ili joj možda moja uobrazilja rado pripisuje tu svjetlosnu ulogu. Taj mi je miš bio sva ljepota i sva razonoda koju mi je život u tom času mogao da pruži. Jedno vedro malo krilce kojim mi je izdaleka mahao.

Ili joj možda moja uobrazilja rado pripisuje tu svjetlosnu ulogu. Taj mi je miš bio sva ljepota i sva razonoda koju mi je život u tom času mogao da pruži. Jedno vedro malo krilce kojim mi je izdaleka mahao.

ni metafizika, već da je takvo poimanje čisto instinktivno i više-manje općenito, i da ga sama stvarnost, neprestano i u sva vremena, učvršćuje i potvrđuje.

Ona će crpsti svoje sokove i svoju istinitost odatle što će, kao i sve druge, ranije čovjekove šimere, kao i sva čovjekova božanstva, biti sazdana od krvi i mesa, od bunila i od stradanja onih koji je u sebi nose i koji joj služe.

Njen obraz je ono što ljudskim djelima daje preplanulu boju zrelosti. Svi naši napori, sva naša djela samo su vidovi borbe protiv smrti, samo ludi pokušaji obmane, očajna nastojanja da se ona zavara, zaniječe,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Posle je opet mislio i mislio, i najzad dođe do zaključka, da je sva ova momčadija gora od njega, i da ga svi oni mrze samo s toga, što je siromah.

U takvim mislima obiđe deo atar seoski i vrati se, sa krstonošama, k sudnici. Kad se izređa pod zapisom sva čitanija, narod zasede u sovre, koje su podignute oko zapisa.

Posle, kad svojim oštrim i pronicljivim umom oceni svet i okolnosti oko sebe; kad prouči sva lica, koja rukuju sudbinom naroda; kad oceni pravu razliku između strogih i suvih zakonskih odredaba i žive duše

i Đurici bi veoma po volji što nikako ne može odeću da namesti, te mu se desno rame i ruka jednako nalazila u poslu. Sva ova zabuna potraja samo jedan trenutak, jedan mig.

— A ti čekaj tu, pa trpi. Ako izdaš, čeka te konopac ili otrov; ako ne izdaš, čeka te duga robija u teškom okovu i sva ona čuda i muke, o kojima sam ti pričao. A ja mislim, bolja ti je sloboda ovamo, pa bar dok živiš, da živiš carski.

Nisu otvarali! Pa on je, bolan, još u apsu... — Dete se ne bi moglo ovuda provući! — Otvaraj ! — viknu kapetan, i sva se ona gomila krete za njim k vratima apsanskim. Radisav otključa bravu i otvori vrata širom.

Ne smeš ga darnuti, kâ u oko. — Vala i jeste junak, jadi ga ubili, da mu ravna nema. — More čuće za njega sva Srbija, ja ti kažem. ...

Radovan je, još dok su bili na noćištu u šumi, dao Đurici sva potrebna upustva u kojima su predviđeni razni slučajevi, pa sad bezbrižno sedi i čeka.

Tu ih sačeka njihov uhoda iz istoga sela, koji im dade sva potrebna obaveštenja. Prema njegovu saopštenju, Radovan odluči da se napad izvrši oko podne, čim se ukaže zgodno vreme;

— zapita Stanka radoznalo. — Pa ko ga ne viđa? Svaki dan iskrsne otkud bilo, a ja ti se, jadna, sva skamenim. Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me.

— Stako, šta veliš ti za mene ? — poče Đurica, za koga sve ovo, sva ova neočekivana sreća, beše kao u snu. — Pa... vidiš sam... Zlo je, ne može biti gore. — To znam, al’ opet...

— Znaš šta, bolan: ja bez tebe ne mogu živeti. Ova je reč ošinu preko srca kao munja; zadrhta sva, pa, ne znajući šta bi mu rekla, skoči s trave, dohvati obramicu s rubinama i zaturi je na rame.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

PREVARILO POPA 317 SLIPAC I HADžIJA 318 GRADI KO IMA, A KRADE KO NEMA 319 KREPAO KOTAO 320 MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI 321 NASREDIN DIJELI OVNOVE 323 NASREDIN U BOSTANU 324 NASRUDIN I PAS 325 NASREDIN MIRI KAVGADžIJE 326 NASREDINOV

Ta je zemlja sva opkoljena vodom, pa ako ko i pređe vodu i na zemlju korači, toga ti njeni džinovi odmah osete i sveg rastrgnu.

Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja, kad padne na zemlju, sva se na komade razbije; a kako se ona na komade razbije, skoči iz nje divlji vepar, pa nagne begati, a carev sin vikne na

Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.

Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti. I odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pođu tražiti sestre svoje.

Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti! Aždaha sa dvije glave, pa juriš da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i sebi ih u

je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al̓ eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši da ih sva tri proždere.

Kad to mehandžija čuje, brže potrči i caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu.

Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al̓ eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.

A carević, kad, vidi Baš-Čelika, povadi ona sva tri pera i kresivo, pa stane kresati dok malo vatru prižeže, pa zapali sva tri pera, ali dok je zapalio, Baš-Čelik ga

carević, kad, vidi Baš-Čelika, povadi ona sva tri pera i kresivo, pa stane kresati dok malo vatru prižeže, pa zapali sva tri pera, ali dok je zapalio, Baš-Čelik ga stigne, potegne sablju i carevića na dvije pole rasiječe.

Divovi ga upitaju šta to radi, a on im reče: — Što ćemo ići svaki dan u drva kad se može sva šuma prenijeti i za desetak dana izložiti.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tada tiho skidam ploču sa grobnice svojih dana, I spuštam se, dugo idem kroz redove uspomena, Kroz sva mesta iz života zaboravom pretrpana; Tu zastajem, odmaram se pod pokrovom od vremena.

I ja sam se peo, uzdizao gore, Mislio sam da si na najvećem visu, I da pleteš vence, donosiš bokore, Da si sva u cveću i samom mirisu.

Naglo odoh k njima. Tamo videh kako Zalaze sva bića, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pak'o, Neku mutnu utvar da maše i kosi.

Nemaju više života ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dremež i suton i noću i danju. Nama se spava. Nama se ne sanja.

Zvala si me sebi. Ja se nisam mak'o; Radost sva u tuzi prigrli me strasno: “Ti si je ljubio kao oganj pak'o, A ona je došla kad je sve već kasno.” I zaneh se potom.

Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene. Noćas me je pohodila sreća Mrtvih

Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže.

Svud mrtvo more, svud nigde ničega; I spava voda, i nema promena. Nema promena. San jednak, kameni Spaja sva mesta sa predelom nada. Osećaj mirne ravnine na meni I preko stvari nepomično vlada.

ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

Ja nisam slutio ispod noći sive, Da su već tu ruke spasonosne, zdrave, I grudi gde toplo sva predanja žive, Da su nam pristigli nosioci slave.

Il' njome samo uvijen je život. 1904. POSETA Dremež pao na bol, misli — želja nema; Duša kao sva u telu; umor steže Noge, ruke, oči, glavu i sve drema; Apatija i klonulost miru teže.

I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše. Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna raka.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su delo njenih ruku. I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla

Radne obaveze i neprekidna bujica utisaka koja navire u našu svest kroz sva vrata saznanja, čini današnje življenje pogibeljnim u mnogočemu.

Moji prijatelji vrlo često primete da mi odelo stoji kao saliveno, a ne znaju da je sva moja odeća napravljena po merama koje sam imao još pre 35 godina a koje se od tada nisu promenile.

Uspeo sam poslednjim delićem snage i onesvestio sam se kada sam se domogao obale, gde su me i našli. Praktično sva koža na levoj strani mi je bila odrana i trebalo je da prođe nekoliko nedelja da groznica prođe i da se oporavim.

bolesti prvog dana po povratku i mada sam preživljavao krize, devet meseci sam bio vezan za postelju, gotovo nepokretan. Sva moja životna energija je bila potpuno iscrpena i po drugi put sam se našao na samrti.

Moje postrojenje, usluge i sva moja dostignuća uvek su bili na raspolaganju zvaničnim licima, a od izbijanja evropskog sukoba radio sam sa gubitkom na

Posle nekoliko nedelja ili meseci, moja strast za privremeno napuštenim izumom se vraća i ja stalno nalazim odgovore na sva teška pitanja, gotovo bez napora.

Pažljivo sam proučio sva opisana rešenja i testirao većinu njih, pre nego što su javno objavljena ali rezultat je dosledno bio negativan.

Rezultat toga su slične reakcije i usklađenost opštih aktivnosti na kojima se zasnivaju sva naša društvena i ostala pravila i zakoni.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Čitave legende su bile ispredane u Idvoru o ovim divnim stvarima. Ali ono što sam video sa broda, prevazišlo je sva moja očekivanja. Osećao sam se zaplašen i osetih kako bih bio srećan da se okrenem i vratim u Idvor.

od ovih torbi pečenu gusku u carstvu njegovog veličanstva, a moj otac mi je pričao da su baš ovde u Beču pokradena sva prava i povlastice Vojvodine i Vojne granice.

To se vrlo dopalo starijoj gospođi. Gospodin, njen muž, raspitivao se o zemljoradnji i gajenju stoke. Na sva pitanja sam spremno odgovorio pozivajući se na oca kao na svoj autoritet.

Bila je sva oko i uho, a znao sam da pazi na svaku moju pogrešku u gramatici i izgovoru. Sledećeg časa ona bi ispravljala svaku

Meri bilo značajno mesto i kada su doseženici iz Engleske doneli lepe stvari, čak i cigle za gradnju svojih kuća. Sva moja razonoda sastojala se u čitanju natpisa na nadgrobnim spomenicima na starom groblju, u blizini seoske crkve.

biti više poslova - rekao je Kristijanov otac - jer je sutradan posle pisanja slova na pekarevim kolima padala kiša i sva sveža boja bila je sprana pa su kola izgledala žalosno.

Na kraju, Bilharc je bio zadovoljan. Kao i ja i on je sva ova istorijska dela znao napamet, uprkos svojim shvatanjima života.

- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku. Ona nam više nije daleka.

- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku. Ona nam više nije daleka.

ali se sigurno sećaš sjajne zvezde od metala koju su radnici postavili na vrh krova kada su završili svoje radove. Sva deca u Idvoru su smatrala da je to prava zvezda sa neba. Bila je jako sjajna, naročito kad bi je obasjalo sunce.

me je podsećao i na to da je ovim jednostavnim eksperimentima Galileo zauvek odbacio srednjovekovne predrasude da sva tela padaju zato što se plaše vakuuma iznad njih.

Prema tome, sva materijalna tela su u kontaktu, direktno odričući postojanje etra. Nijedan smrtnik nikad nije izašao sa tako smelom

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Oseća se teški vonj mrke i nakvašene zemlje. S plavetnim svežim vazduhom sva ta mešanija željno se srče. Sunce zalazi u živom crvenilu neba, punom uokolo fantastičnih prikaza, tamo daleko, iza

A sva je prilika da mi se sin tada napatio. Gle ti nje! — zaviče gospodar i okrene se županu. — Jesi li vidio? Učini dobro di

I ono nešto teško, pusto, slično njihovim životima, osjeća u sebi, pa u trenutku u pameti sinu mu sva tragika izmorena naroda, i jaki nagon srodstva ustavlja se na njihovim tugaljivim licima. —Vrijeme je da se odijelite!

Napolju neprekidno kiši, a, sva je prilika, neće zadugo prestati, jer jesenje kiše, kad navale, ne ustavljaju se lako.

Odluči se na posao, pa, pošivajući, misli je zaokupljuju, a na mahove i mučno joj je sva kao da od nečega preda. U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja potrčavaju pored vrata i učini joj se da bi

Ni piće ne može da ih razgovori: jednako se zbunjeno gledaju. Lazo ih posmatra i čudi se što se ne razvesele, a sva je prilika za to. Spasoje ispod oka gleda devojku i nikako da mu oko na njenu licu opočine.

do ograde, pa, vidjevši da ne može izići, uprije u nas svoje jedre, pune, svijetle oči, u čijim zenicama odbljeskuje sva vedrina i sloboda pustoši usred mora, pa se naglo okrete i, hitnuvši se zadnjim nogama, bijesno se ustrča uokolo

Sam kako će dočekati zimnju zoru? Đavo bi znao što je to da ne može bez nje! Ne može ni on, a kamoli deca, stoka i sva kuća... Neka dođe, neka je kakova mu drago, neka je samo u kući!....

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Tu je negde i većma uzvik i želja no što je gola konstatacija Andreja Belog: „Sva kultura je izrasla iz pesama i igara“.

i simbolistički epitet ljubičasta (noć), a sada nalazimo rujnu budućnost koja je simbolička, ali u smislu u kome je sva kultura simbolička tvorevina. Ovaj je epitet, takoreći, pesniku kulturnojezičko pamćenje došapnulo.

kada i kako beležio, ali dužan sam napomenuti da izdvojena mala rukovet pesama – što je možda slučajno, možda i ne – sva potiče iz zapisa koje je Ivan Jastrebov, taj veliki prijatelj našega naroda, krajem prošlog veka objavio u Petrogradu.

Dugo je on bio poznat, dugo se o njemu pisalo i sudilo ne na osnovu ove, nego na osnovu druge knjige, iz 1908. A ona je sva u prelazu od parnasovstva, koje se potiskuje, ka simbolizmu, koji izbija u prvi plan.

„Večernje pesme“, u koje spada i sva Lirika, štampana 1943, došle su na kraju, kao sam vrh Dučićevog pesništva. Po svemu sudeći, to je uopšte jedan od

nam treći stih iza navedenog: ,,[ja sam] pun čežnje jutra da svane“ mesto ,,[ja sam] pun čežnje da jutro svane“. Sva je pesma „Iz kovnice izašav“ toliko i tako prožmana istorodnim jezičkim nespretnostima da ih moramo smatrati

pretposlednjoj pesmi Otkrovenja: Nedogled, gle, pljuje svetlost međ oblake, Moje srce, još mornar, napaja sebe krvlju; I sva ta prekomorska putovanja Koja obviju glave u vidike ko u saruke [...].

Razumljivo je onda što je upravo balada posvećena kneževiću Bodinu sva načinjena od rečnih i jezerskih odražavanja. I ta nas odražavanja vode niz vreme u srednji vek, da bi nas onda vratila

opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na jod.

Druga knjiga, Voz odlazi, sva je u znaku nesuzdržane žudnje za putovanjem po širokome prostoru, što je – kako je u kritici već primećeno – jedna vrsta

“ Stihu je pozadinu dao jedan od Sandrarovih „iskrivljenih soneta“. Dala ga je, naime, pesma „O pOetikO“, gde je sva pažnja usmerena na okruglo slovo O, svuda u rečima grafički istaknuto kao veliko.

Eto zašto se, pored ostalog, iz uspeloga pesnikovog teksta nikada ne mogu iscrpeti sva obaveštenja, svejedno koliko ga puta čitamo.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Že svi tu ta fe a votr dispozision!1 ŽIVKA: Kažu da vi znate sva pravila... kako da kažem... NINKOVIĆ: Pravila otmenog društva; l bon ton di gran mond2.

KALENIĆ: Krsta. VASA: E, da me ubiješ, ne pamtim nikakvu Maru i Krstu u familiji. ŽIVKA: Ni ja. KALENIĆ: Sva zabuna dolazi otud što se mi pre nismo zvali Kalenići nego Markovići. VASA: Markovići? E, sad još manje znam.

NATA: Nije, boga mi, nego, verujte, ne mogu daa da'nem dušom od raznih sednica. Znate, dok sam bila ministarka, sva ženska društva izabrala su me u svoje upravne odbore, pa sad eto teglim...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Nuška je prikazana sva u pokretu: uvijanje, kršenje njenoga mladog tela, podrhtavanja u uzbuđenju, grčenja u erotizovanoj ekstazi, širenje zenica i

] a sva se tresla, valjda od svega ovoga što je oko nas sve silnije i silnije bivalo. Tresla se ona i sva mirisala, mirisala,

] a sva se tresla, valjda od svega ovoga što je oko nas sve silnije i silnije bivalo. Tresla se ona i sva mirisala, mirisala, tako mirisala!

maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva „ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana i kuća”; kad skrenu u tečinu ulicu i približe se njegovoj kući, u

I zaista, ako se prosto polazi od standarnojezičke norme, ondašnje kao i današnje, i sva se odstupanja od nje vrednuju kao znak piščeve nedovoljne pismenosti, onda to što nam analiza donosi mora silom logike

Tako i nastaje nedovoljno jednolična, što i znači nedovoljno gramatički stroga kongruencija. A to u načelu važi i za sva ostala gramatička odstupanja.

Pošto se Sofka već zadevojčila, majka mora na nju pripaziti: „- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ja smem dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!

Tekst, naime, ne glasi kako je maločas napisan, nego ovako: „Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!

Ona se sva strese. 110 I da bi sve bilo kao u Markovome obrnutom gledanju, i ovde je u slici materijalizovan rani nagoveštaj onoga

prepušta slikama što joj promiču u premišljanju o sebi samoj, čas se prihvata nekog posla, zamršenog veza, predaje mu se sva, s poletom, ali i od toga brzo posustaje, dolaze nesanice, bol joj lomi telo i ona se gubi u teškim glavoboljama.

dok, a to odjednom, iznenada, svu je ne obuzme ono njeno: snaga joj u času zatreperi i sva se ispuni miljem. Oseti kako počinje sva da se topi od neke sladosti. Čak joj i usta slatka. Svaki čas ih oblizuje.

Oseti kako počinje sva da se topi od neke sladosti. Čak joj i usta slatka. Svaki čas ih oblizuje. Od beskrajne čežnje za nečim oseća da bi

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Osvanuće sutra Pantelejica, pa kao u prošlim vremenima, u selu će se obaviti sve svadbe, sva vesela, svi suneti. Poređaće se oko izvora nasred sela gledanici — momci za ženidbu.

Cigani su igrali neke sobne arapske igre koje su naučili u nizamu i pevali na sva tri domaća jezika razne poskočice n sevdalinke. Hamza im je bacao čereke i bele medžedije kao pomaman.

Dosadilo mi I dojadilo sve to. Sve je to silom uzbrdo. Sva ta nadanja i čekanja. Neka pusta ostanu, a ja nijesam budala; hoću da carujem a ne robujem, izabrao sam carsku, jaku

A nije dugo čekala: ni do na kraj sela nije stigla a visoki plameni stup žario je i Kaludru i sva okolna brda... DVE ŽENE Obična stvar. Iz mlina, ispod sela, bejahu izneli te noći mučki ubijenoga Jablana Kasala.

Guber nije ostao, ženska košulja, da prostite, nije bila na plotu pošteđena!.. I nešto još crnje: deca sva prestravljena, mlađe žene obeščašćene i to od onih koji su pukove vodili kao putovođi a govorili našim jezikom.

Pa se vazda u tom prisetim Met Firaje i njegova poslednja pogleda. „E, proto Dejane, prosta ti sva krv, ali tad... tad si trebao da budeš jači od sebe.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Vijenac« 1887. ČOVEČJE SRCE (Od A. Šelsa) Oj, srce, srce, ti čudni stvore! Sva rajska sladost što je život daje U tebe staje. Paklene muke, otrovne, ljute Smeste se u te.

Oblaci se tânje; Tišina je nema; Sva se grla stegla. Čeka se, čeka se — Ali Boga nema. Još nisu presmagli Zadasi iz groba, Kojim’ smrde strasti,

leti gavran crn, Zloslutnik, brzolet, Al’ prestiže ga konjanik Taj kivni razbisvet Pred njim se strela otisla, Sva crna u svom zlu, Al’ jahač jezdi strelnije, Pak prestiže i nju.

I kad proklija jednoga dana, Pa se ostabli, pa se razgrana Sva ona ljubav, sva ona snaga, Sva ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz večnog vira, Blagodat bratstva, blagoslov

I kad proklija jednoga dana, Pa se ostabli, pa se razgrana Sva ona ljubav, sva ona snaga, Sva ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz večnog vira, Blagodat bratstva, blagoslov mira, Sve one

I kad proklija jednoga dana, Pa se ostabli, pa se razgrana Sva ona ljubav, sva ona snaga, Sva ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz večnog vira, Blagodat bratstva, blagoslov mira, Sve one misli, kô barjak

Kad veliš da je tako, I kad mi kažeš: brate, Jurnuću prvo na te. Udarih silno, snažno... Ruka mi sva u krvi; Ogledalo se smrvi. Ha, nesta lude! — ali Ko ni se smeje, ko? — Gle! ja se smejem to! 1891.

Al’ ja ipak velim; sva su polja tvoja, To jest, ti se spremaš da na njima zidaš, I satira j’ tvoja, pa i rane moje Ja ostavljam tebi, da ih

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče. Ne zavidim, na čast svakom svoje, Moja je sva slava stihotvorstvo moje. POZORIJE 4. FEMA i SARA dovedu Evicu lepo nakićenu.

Miljković, Branko - PESME

O, ispod kože mlaz krvi moje čezne noć s one strane meseca, noć višanja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva.

O zlatni talog vremena prostori Puni sunca! Senko, gde se ta zemlja skriva Gde materija sva od zaborava otkriva Vatru u sebi i dan bez jutra u gori.

i rudari Istraživači u vazduhu, pevači i ikari Istraživači pod vodom, pesnici nesvesnoga Tražite, nađite, pretražite sva blaga, Sve mogućnosti i sva imena svom Jugu Koji savetuje plodovima ljubav n razum VATRA I NIŠTA PEPEO

pevači i ikari Istraživači pod vodom, pesnici nesvesnoga Tražite, nađite, pretražite sva blaga, Sve mogućnosti i sva imena svom Jugu Koji savetuje plodovima ljubav n razum VATRA I NIŠTA PEPEO NIJE NASTAO IZ VATRE VEĆ IZ

Al zaboravom svet sam sačuvao i čuvam za sva vremena od vremena i praha. O gde su ta mesta kada vetar duva i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha?

Krakov, Stanislav - KRILA

Potom čuturica pođe i u druge ruke. — Za pokoj naših duša. Niko se ne nasmeši. I u mraku se osećalo kako su sva lica ukočena i zaleđena. Mala čutura obišla je celim krugom, i došla opet u one prve ruke.

A sunce je ipak, iako hladno, septembarsko i skrivano maglom, oživelo sva ova prljava i crna lica, koja obrasla dugom, neobrijanom bradom provirivahu pod izlubljenom senkom šlema.

— Zbor, zbor, — začuše se nervozne komande i ovde. Baterija kraj njih besni sva u ognju. Sa kamenih ploča skaču vojnici i trče četama. Ustalasalo se. Nešto se desilo.

— O... o..., neko zastenja. Svi ćute i žure napred. Nekoliko stena diže se pred njima. Dah je postao kratak, sva su tela topla, ranac pritiskuje, kosa je oznojena pod šlemom, remeni žulje, ali se hita sve brže.

Protestvovao je što ih jednako kljukaju sardinom. Ipak je neko zadovoljno zviždukao pod lipama. XII KRAJ MRTVACA Sva groblja bila su te noći tiha i mirna. Na turskom groblju u Zejtinliku dremali su kiparisi, kraj Vardara platani, a u Sv.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim pokretom, u koga je. Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike.

Nove tri piroge četvrtastih jedara na nepomičnome indigo moru. Pristajemo. Pristanište, kao i sva svetska, sa bezbrojnim magazinima, vagonima, stovarištima, naslagama: vate, kafe, drva, vina i kože; dokovima;

i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i bestidna kao deran. Sva je jedan jedini muskul prevučen tamnom blistavom kožom: nigde opšte duge savršene linije ne prekida ni ugojenost ni

pisaljke žižice, sve što bismo našli u džepu, a što bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu.

Umetnik nas predstavlja svojoj gospođi, jednoj divnoj dami, izvrsnog srca, koja je sva zabrinuta da nismo umorni, gladni, žedni. Aperitivi. Kratka upoznavanja nabrajanjem zajedničkih simpatija i prijatelja.

da me pozovu da pođem s njima. Potrebno je i da me posle neko vrati u Boake, gde je većina mojih stvari: bar sva platnena odela, izuzev ovoga smešnog, belog, na meni.

Starica, glavna ličnost ove naseobine, ostaje sva skupljena i užasnuta u dnu kolibe. Ona drži na svojim prsima masu gri–gria i vradžbina.

Ovde dugujem jedno objašnjenje za koje jedva da se smem založiti, pošto su sva posmatranja u izučavanju primitivnog čoveka isuviše nesigurna. Sve je misterija i sve je ilogizam u njemu.

Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi. Crnci pred kolibama peru se i zapiraju, čučeći ispred kalbase punih vrele vode.

Bezbroj puta mi je rekao da u stvari prezire crne; trebalo je da međ njima nađe jednog nakaznog derana pa da mu pokloni sva svoja osećanja. Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N.

“ „Mislite da je taj deran bio gubavac?“ — „Tu ne može biti nikakave zablude; uostalom, sva ova plemena su prezaražena gubom. Vidite ovoga mladića ovde; te mrlje oko nosa i na plećima ne mogu biti drugo no to.

Rukujemo se; slikam ga kraj konja, na konju itd. Iza Ferkasandugua sva sela koja se nižu sastavljena su od koliba koje su sve više i uže što idemo dalje; sve zbijenije, sa žitnicama okruglim

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

kužiti, Dokle se tako, kugom morena, U jedan pramen otrov-parice Kolevka besna ljudske nesreće Nesrećom ljudskom sva ne razori... GLAVAŠ: A sad? Šta si otsada činit nauman? ISAK: Sad neću s grobom, sad ću sa tobom!

ISAK: Tu se sad strašna diže lomljava: Buljuci lete s goli noževi, A okolina grada nesrećnog Kao da gori sva u plamenu, Iglu da vidiš na toj svetlosti. RADAK: Tu, bogme, beše muka odista! ISAK: Te kakva, Rade!

HASAN: Pa onda vele: „Pokorna raja!...“ Pokorna nekom! Al’ nije svugde, i nije sva!... PRVI TURČIN: A ti, što ćutiš, Ćerime?...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

(Nad svom ovom vojskom bio je zapovednik Ejub-paša, jer je sva ova vojska sačinjavala jedan kor). Tako su stajale stvari na timočkoj liniji, u polovini meseca jula.

jeseni, a onda će udariti snegovi, koji će gore doći Turcima, razlogorenim na otvorenom polju (Zaječar i Knjaževac, a i sva sela spalili su), no nama u Aleksincu, Deligradu, Banji, Lukovu i Boljevcu.

se na brdu Kraljevici utvrdio sa 15 bataljona nizama, 2000 Čerkeza i 200 Tatara (iskaz jednoga zarobljenoga Tatarina), a sva se ostala vojska povukla iz zaječarske okoline i odstupa Nišu.

Mestimice oblaci dima su tako gusti da su jasne sunčane zrake jedva probijale kroz njih. To su dakle Turci popalili sva sela u niškom pašaluku, koja smo mi bili zauzeli, krstili ih »Novom Srbijom«, a njine stanovnike naoružali.

komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor ljudskih glasova — sva je prilika da ćemo sutra biti napadnuti«.

Od konjanika napred su išli u rasutom stroju Čerkezi, a za njima nekoliko konjičkih kolona. Sva je konjica polako kasala, a poneki od Čerkeza utrkivali su se napred.

Dim, što se vije među drvima, može da znači najdivniju stvar na svetu — domaće ili najužasniju — požar. I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova sastoji se u ovom neshvatljivom nečem, što se povija i rasipa po volji vetra«.

I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova sastoji se u ovom neshvatljivom nečem, što se povija i rasipa po volji vetra«.

A y moravskoj dolini sela su česta; i sva ta sela na levoj obali Morave, od naše granice pa do pod sami Aleksinac, buktila su sad u plamenu.

će primati naredbe od samoga đenerala Černjajeva koji će za prvo vreme borbe biti u selu Prćilovici, kuda treba slati sva izvešća. U slučaju povlačenja zborno je mesto Prćilovica.

U slučaju povlačenja zborno je mesto Prćilovica. Sva vojska koja će ce sutra boriti da se večeras skine sa sviju straža i izmeni od noćnih dužnosti, da se pusti neka se

oni bi se pre mogli spustiti s kose na drum, no što bi mi dospeli da se povučemo drumom od Tešice Žitkovcu, i tako bi sva naša vojska što se bori kod Tešice bila odsečena i uništena.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

VIII Pola srce, pola kamen — To sam bio ja; Pola studen, pola plamen Krvca moja sva. Ti si kamen naučila Ljubit’, goreti, A srcu mi dade krila, Srce odleti.

— Neka srca strepe! Neka srca ćute! — XLVII Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, — Poznaće te, pesmo, po mirisu! Poznaće te, da si čedo milja, Da ti ljubav majka i dadilja.

Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve na ovom svetu, Pozdravi mi slavlje i golube, I sva srca, što se silno ljube. XLVIII Noć je tija, — mesečina sija, Hajde, luče, da brojimo zvezde.

“ Oživiće u lugu slavuji, Sva će gora pesmom da zabruji. Ona šapnu: „Oh, mili slavuji!“ Dić’ ćemo se fruškogorskom raju, Ićićemo sve u

Razvijaju s’, prelivaju s’ Iste slike, iste boje; Kao ključem navijena Sva priroda čini svoje. Isto nebo tamo gore, — Istim mirom cvet miriše, — Ista zemlja ispod mene, — Samo jedan grobak

XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna, Da otvori sva nebesa? Zasijaju zračne staze, Kâ da s’ u duž zvezde sjate, Vidiš svoje kako slaze, — Same duše — al’ poznate.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pred takvim ljudima padaju svi ratni izumi, sva tehnika oruđa. I ma kako se ratna tehnika u budućnosti razvijala, ipak, u osnovi, ostaje na bojnom polju samo i jedino

Tu su, na pedeset metara od nas. Strepimo samo da ne izvrše juriš. Sva je naša sreća u tome što njihov komandant nije u prvom streljačkom stroju, te nema ko da im naredi.

A da se postigne ovaj životni cilj, treba koristiti sva moguća sredstva, kako bi bolest što duže trajala. — Grešiš — dobaci mu potporučnik Brana „Maher“.

Bože sačuvaj! Evo, vidite šta kaže Živadin. A posle, i sva dosadanja zbivanja u prirodi, i u svetu, ukazuju da krvožedni instinkt, kao večna nit, prožima sva svesna i nerazumna

A posle, i sva dosadanja zbivanja u prirodi, i u svetu, ukazuju da krvožedni instinkt, kao večna nit, prožima sva svesna i nerazumna bića od njihovog prvog začetka.

Iz svoga sanduka izvadio je četiri kutije konzerviranog mleka. Nije zaboravio čak ni hinine, ni aspirine. Sva ova njihova nastojanja da me što bolje pripreme izazvala su u meni čudnu zebnju. Uzalud sam tešio sebe da i tamo žive ljudi.

I niko se ovde nije mogao duže zadržati. Smenjivale su se čete, jer su gubici svakodnevni. Sva naša artiljerija tukla je taj merzer, i niko mu ništa nije mogao. Od pre osam dana došli smo mi ovde.

U međuvremenu bombe na njihove objavnice. I dok pozadina lupa glavu rešavajući taktičke zadatke, dotle se sva ta njihova pisanja svode ovde, u prvoj liniji, na dve rečenice, i jedno: „Razumem!

Pomlati Bugare... Psuju ga na sva usta... Uz drvene stepenice čuo se udar potkovanih čizama. Vrata su se naglo otvorila i ušao je Kosta „Turčin“.

Pevali su i vojnici, klateći se. Na sva navaljivanja kapetana Radoslava da vojnici odu, Bora nije hteo da se rastane od njih. — A š’o, majku mu...

— govorio sam više za sebe. — Bogami, izgleda — odgovori Luka. — Jest, Dragiša — reče Vojin. Sva trojica potrčali smo u susret i počeli da se ljubimo sa njim.

Sutradan ulete u moju sobu Elvira, sobarica, sva usplahirena. — Sіgnore, cataѕtrofe. I Tedeѕchі hanno rotto la fronte. Oh Diô!... Sіamo perdutі. — Šta kaže?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jer počev od toga trenutka, sva predbrankovska poezija bila je, more ѕerbіco, bezmalo u potpunosti zbrisana do te opake mere da smo se čitavoga toga u

Ova knjiga dakle, i bez njega i mimo njega, sva je zbog njega, radi njega, a u njegovu čast živa i njime a ne samo onim što u sebi nosi: on je, bar delimično, nikao i iz

ponornica ćudljivog, a uza sve još i kao nekako stidljivog podražavanja narodnoj pesmi, — koliko u važnoj okolnosti da se sva naša poezija toga vremena — sa izuzetnim slučajem sasvim izuzetnoga Njegoša — začela, razvijala i živela u kulturnoj

i onda kada je puna melnholije i pesimizma, kao kod Sterije, i onda kada je u rokoko-bezbrižnosti, kao kod Pačića, sva je u uravnoteženosti i mirnoj energiji evropske klasike i evropskog — srednjeevropskog; austro-mađarskog —

Žana, Anča, Elka, Sara, Perka, Alka, Sosa — i ja ovde zastajem, sav zaduvan: valjda je nepotrebno da ih navedem baš sva?

Oružija sva moja vrag moj zatupio, pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio: u krv moju umače, na me zlobu piše, čada moja nogami

Potoke već ot suza lijet oko moje, jerbo srce žalosti ispuštana svoje: iznemogla snaga sva, pun je svak žalosti, jer sam se ja lišila moje sve hrabrosti.

Pomrači se i vid moj, ruki oslabili, zgubila sam i snagu, sasvim me satrli. Slavna moja sva hrabrost na Kosovu pade, a tko će me utješit, nejma toga sade.

Frizur nosi holandijski, kada šeta, igra poljski. Za njom skupa svila šušti, oko grla sva se zlati. Lepo harfu znade biti, nuz to lepše jošt pevati: K'o slavujak na grančici kad popeva milosnici; Ni kumrija

ti opet, ko iz grozne tuče, Sa svih strana kao grom strašni tresak puče, Da se čedna poda mnom veja zemlja zatrese, I sva se krov strahom u meni pretrese.

U pope se zamrsila sva ot znoja brada, Kako neće, do njega je popadija mlada! U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom grme svirile, a

plete, v'jencu tiho, rek'o bih, pripjeva; Sjetivši se iznenada, drugda se ogleda, Na oprezu da pobjegne, skupi se, sva bl'jeda, A najviše od potoka što brizga i šumi S mjesta moga skrivališta, ne čemu se glumi.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

radosna Razorila mi crnu hraminu, U kojoj jedan život nesrećan Parastos drži mrtvoj prošlosti; A prošlost mi je sva: Venecija!... I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo!

U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti! Sva Venecija zna mu sadržaj — Jer sva Venecija oči upire, U ovom, po nju kobnom vremenu, U tvrdi presto Đurđa, muža tvog!

U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti! Sva Venecija zna mu sadržaj — Jer sva Venecija oči upire, U ovom, po nju kobnom vremenu, U tvrdi presto Đurđa, muža tvog!...

JELISAVETA: Oh, nemoj tako, dragi vojvodo, Sva krv se sledi tebe slušajuć... KATUNOVIĆ: Još crnje priče, još užasnije, Od kojih će se i nerazumu Kao od groma

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

“ — rekao je, i složio buruntiju na vatru. Njegova su muška čeljad bila sva do zuba naoružana. Pasoše za oružje nije mu padalo na um da traži, niti je kome padalo na um da ga pita za to.

I sva se čeljad zaplakaše, zajaukaše. I Reli se grdno ražali, ali se steže, namrači, pa samo suvo uzdahnu i, zanoseći se kao m

Ovo je dijete odraslo. Ono je njegova starevina, a onaj nek ide oklen je i došô... Ja ću obići sva sudska vrata u 'voj zemlji. Ne bude li ništa — ja ću samom caru u Beč!

Razmitio ga je, i voli ga više nego išta drugo na svijetu. Još ima jednog psa. To mu je, kako kažu težaci, sva sermija i rodbina. Eno mu se već vidi kuća kroz voćnjak! — viknu Stevica, i glas mu kao malo zadrhta.

Zalupaše povelika, krupna, jasna zvona, sa sviju prozora, vrata, i sa čađavog, kućnog komjena. Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo.

David: Ište pop mlogo za vjenčanje. Sudac: Koliko? David: Ište, bolan, četrdeset vorinti, a sva ona moja krezubača u temelj ne valja pet vorinti! Sudac: E, kad je tako ljuta, a nije vjenčana, otjeraj je.

Ostavi ženo, 'Ristos te ubio. Živila, prodera' se iz svega grla, naša premilostiva Zemljana Vlada u Sarajevu! Ona sva poblijedi, ruke joj obamriješe, i ja se spaso'. A da ne bi svjeta, odo' ti ja pod crnu zemlju. Jutros mi je zaprijetila!

Bojić, Milutin - PESME

Da. Vi ste mislili vascela lepota Ne spava u božjoj iskri vaša srca; Vi mišljaste kad se pozna sva nagota Svega što kô tajna u duši se zrca, Poznaće se život! U meni draž sva je.

U meni draž sva je. Ali vi ste grobljem stvorili me živim. Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći. Zar njoj da se divim?

moje usne za usnama žedne, A izmrvljen mozak traži smrt u bludi: Dršćući te grlim rukom što sva peče, Propinju se tebi ispucale usne, Duša hoće večnost poljupcem da reče, A krv u kap jednu stopi se i zgusne.

A duboka ponoć grobnice rasklapa, Prošlih dana kraj nas teče maskarada, Gde Um, trošni starac, Sumnjom se poštapa. Sva ta prošlost svoj je odigrala tanac: Vratiti se neće.

Sav narod kleči u stravičnoj pošti. Care, čuješ li sva crkvena zvona? Na svetu vojnu pozivlju te ona, Da spaseš svete ikone i mošti.

I tiho jecam sred večeri pozne. XXIV Sav sjaj što neću kraj mene se jati, Sva prazna laska strasno me celiva I hučnom igrom žuđen idol skriva I orgijama sunca hod mi prati.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

A posle, pametan je to čovek, zna taj šta radi. Pokrao se on sva ta akta, i sad: nema akta, nema ni krivice. Ne može mu ministar ništa, manj da ga istera iz službe.

Evo da vidiš, ako ne veruješ! (Nagne se prema gospodin-Žiki i digne peševe od kaputa te mu se vidi zadnjica sva ulepljena crvenim kancelarijskim oblandama.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Karadžić je korenito reformisao i srpsku azbuku izbacujući iz upotrebe sva ona zatečena ćirilska slova koja u srpskom narodnom govoru nisu odgovarala nekom posebnom zvuku.

Ali, i sva ostala znanja iz tadašnjih nauka, istorijska, zemljopisna, medicinska, ulaze u ovaj opšti slovenski fond, a isto tako i

u širok krug evropsko-mediteranske kulture, na ovoj lektiri se vaspitavali u hrišćanskoj religioznosti i sticali sva tada potrebna znanja iz raznih oblasti. Bila je to u punom smislu reči "literatura posrednica", kako je naziva D. S.

U službi povesti o srpskoj istoriji Domentijan ujedinjuje sva tri osnovna žanra srpskog književnog sistema: poezija u obliku molitve služi kao motivacija postupka, proza,

Teodosije je rastvarao Domentijanov zgusnuti splet sva tri književna žanra. Pored ovih narativnih dela, Teodosije je svojim junacima posvetio brojna dela crkvene poezije i

svečanosti, u srpskom narodu posvećene porodičnom svecu zaštitniku, do traganja za mrtvim junacima na polju Kosovu - sva zbivanja stilizovanja su u korelaciji emotivno-ličnog i herojsko-epskog.

nauci o folkloru, koja je, u znatnoj meri, stavivši u prvi plan samo proces pripovedanja, prihvatila u svoje okrilje i sva ona ostvarenja što se kreću u okvirima ponovljivih sintaksičkih i kompozicionih struktura.

KNjIŽEVNOST 20. VEKA (AUTOR NOVICA PETKOVIĆ) Moderna Na prelazu iz 19. u 20. v. srpska književnost dobija sva osnovna obeležja moderne nacionalne književnosti.

U književnim inovacijama dalje je išao Rastko Petrović (1898-1949). U Otkrovenju (1922) napušta sva obeležja starog stiha, a u romanu sa temom o životu starih slovenskih božanstava Burleska gospodina Peruna boga groma

Od prve zbirke Pesme (1924) pa do naših dana ona je sedam decenija bogatila i usavršavala liriku koja ima sva tradicionalna obeležja: ispovedna, osećajna, deskriptivna i, često, rodoljubiva.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Nek na me pođe sva sila u boj, Bog mi je moćni štit. Kroz bojnu vrevu moj glas ču se tad, Ne zna duh moj za strah.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Baba je bila u kući sve i sva, svi su se nje najviše bojali i poštovali je. Za ručkom, večerom čekalo se da ona prvo sedne za sofru, ona prvo počne

i, kako pričaju, preobučena u muško odelo prešla granicu, otišla u svoje rodno mesto tamo oko Peći i Vučitrna i sva imanja rasproda, donese novac i plati. Ostatak novaca zakopala u podrumu. I tako sve spasla.

Tako isto ona je vodila brigu i o slavama, Božiću, Uskrsu. Da, kao uvek, sva rodbina tu kod njih bude, iz crkve prvo se kod njih dođe na čestitanje.

I zato, ne samo da joj štogod nije bilo pravo, ovde, nego bila sva srećna. Ništa je ne brinulo, ne jedilo, još manje da u tome što mora za svašta babu da pita, od nje da ište da joj dâ

Čak ni to nju nije vređalo. Njoj je samo bilo do toga da su: njome u kući svi zadovoljni, da večito radi i da je sva srećna svakome od njih da ugodi. Prvo babi, pa onda mužu svome, ocu Mladenovom pa čak i njemu, sinu, Mladenu.

Tako je bilo kod njih oduvek. Otkako Mladen zna i pamti. Takav otac, takva mati. Baba sve i sva u kući. Po njoj se već i kuća zvala. Po njoj i otac, pa čak i on, Mladen, »baba-Stanin Mladen«. Tako su ga zvali.

Na uglu ulice, sproću, u čaršiji, već bi se šarenila, sva bila obasjana upaljena pekarnica. Na samom uglu prolazio bi pored čuvene trgovine i jedino okrečenog dućana

lampicom na stoličici do njega, kad prođe pored vatre i nagne nad jelom, dižući dugačkom mašicom u ruci kapak, vidi sva: i njeno bledo, sad široko ali još jednako milo lice, i zasukani joj rukavi, i na grudima ispala joj košulja, i usled

stoji i gleda kako se sve više razdanjuje, čaršija počinje da se beli, šareni od uzdignutih ćepenaka, izloga, i čisto sva se svetli od već sasvim raspaljenih mangala.

kako tu sede, razgovaraju, kao da nije on, otac Mladenov, umro, već da je i on tu, da i on s njima sedi, baba bi, sva srećna, onda s njima stajala, razgovarala.

Jedna cela polovina ulice, gde je i njihova kuća, u hladu, senci, dok druga sva u suncu. Naročito zidovi, redovi ćeramida i više zidova ono iz bašte zeleno drveće, lišće, to sve kao da gori, trepti.

Zaklanjajući rukom oči i čelo od sunca, ona im prilazi. Idući tom suprotnom stranom gde sunce obasjava, ona se sva sija.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

porođaja (SEZ, 19, 93), i novorođenče za vreme prvih 40 dana (SEZ, 14, 117; 19, 97); na Uskrs se u takvoj vodi kupaju sva deca uopšte (SEZ, 14, 50). B.

bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri, moći će da bira (SEZ, 14, 24; upor. i 19, 22 id). — B.

U okolini Sokobanje zabranjeno je seći brekinje — »sve seci, samo brekinje ne« — »zato što je Isus razapet na b. drvetu: sva druga probali su, pa se lomila, a b.

, 373; SEZ, 14, 67. Pri tom valja naglasiti da sva »Vidova vrela« leče, na Vidovdan ili inače, od očiju, cf. npr. SEZ, 41, 1927, № 185; Milićević, Kneževina Srbija, 133).

kolac, i namestiti zamke od rogozine (SEZ, 40, 1927, 261). Da ne bi vampir ušao u kuću, treba na sva vrata i prozore metnuti prutić crnoga g., ili zatvoriti spoljna kućna vrata g. kocem (SEZ, 13, 447; GZM, b, 161.

trnom (ŽSS, 284). Kada se pojavi kakva epidemija, sva čeljad iz kuće da svoje tkanice bajalici, pa ih ona jedne na druge nastavi, zakači za kućna vrata, pa onda rastegne, i

kod blaga, moraš paliti vatru g. drvima« (ZNŽOJS, 19, 118). U mitologiji g. može imati kozmički značaj. Sva zemlja stoji na granama velikoga g., i za taj g. vezan je veliki crn pas. Taj pas jednako glođe g.

U Dalmaciji je »jedan čoek« video noću jednu divlju k. »svu okićenu vešticama, da se sva sjala«: on učini krst i opali iz puške; veštice se razbegnu, ali je ovome posle kratkog vremena umro sin (ZNŽOJS, 22,

na vatri, »jer će sva zrna u zemlji popucati« (Karadžić, 1, 1899, 212; BV, l. s.). Prilikom prvog oranja zaore se u njivu polovina k.

(ZNŽOJS, 7, 149). Kad je vršaj gotov, u okolini Niša kolje se uz stožer petao, tako da sva krv siđe u p.; petla pojedu poslenici, a okrvavljena p. upotrebljuje se dogodine za sejanje.

Najveću moć imaju veštice na Bogojavljenje, i zato toga dana treba metnuti osvećenog t. u sva četiri sobna ugla (ZNŽOJS, 13, 307). Gde ima male dece, tu se pred spavanje kadi soba t.

breza ima mnogo veću ulogu nego u našim: u ruskim prolećnim obredima, kao drvo koje najranije olista, češće nego sva druga drveta javlja se kao ovaploćenje biljne sile zemljine (V. Я.

Ćipiko, Ivo - Pauci

drugome nasmija, zabijeliše se jaki zubi jače od snijega, a oči što govore zaigraše sjajem u kojem kao da se sakupila sva toplota mladih života, pa ni olovasto nebo ni blijeda snježana boja nije mogla da savlada u njima mladićke vatre.

Časom ćute. —Daješ li to za moj dio? —prekide ćutanje stari. —Jok !... Gdje je to? — prevrnu Petar. —Za sva tri dijela dajem ovoliko. Starac pogleda u Petrovu sestru. — Što ti uradiš, djede! — izreče ona, jednako u dvoumici.

Petru se učini previše. — Čudo je! — veli. — Da još jednom dođemo, ostade sva zemlja za vas! — Tako je po tarifi, po zakonu! — sleže bilježnik ramenima. — Znam ja, čast vama! ...

i to je darovano . . —Čudo! — reče Ilija i sneveseli se. I pade mu u isti čas na pamet da je gazda sva tri dizela kupio za trista talijera, a valjada i za manje. —Čudo je! — povika kao za se.

U hodu k crkvi svečano zazvoniše sva zvona na pristup; on požuri da se sastane sa župnikom. Tu se pozdravi sa susjedima i znancima i posmatraše čeljad što

” Gorko požali što se oni dani neće već nikada povratiti i beznadno gledaše u selo. Čemu sva ta naučna filozofija što zapostavlja istinski život, kada nema u sebi ništa što je opravdava?

— progunđa Zagorac, zastriže očima i mučke iziđe. Još malo vremena prođe, i šjor Luka zatvori dućan. Porodica, sva na okupu, iziđe u kuću. U kuhinji gorila je svijeća, a kod ispirene vatre vrtjela se vremešna žena, sluškinja.

— Kad je vedro, uvijek ovako sunce zapada, odgovori i pogleda u Iva svojim mlakim očima, u kojima kao da se ogledala sva prošlost njegova tužna života. Pa opet sjede i — piše. — Koliko godina služite? — Preko trideset i pet, — odgovori.

— A što su oni? — plane Ivo. — Lako je za vas, — reče učitelj — no mene je sigurno zabilježio! Sva trojica primiču se selu, ćute i — znoje se. Ivo pogleda na sat. — Već je blizu tri ure! — reče zlovoljno.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor Izgleda da je naš lepi brat zauzdao još jednu bolest, zadobio najvažniju pobedu i utvrdio za sva vremena svoj dobar glas u ovom kraju.

vilama, doletela mu u zagrljaj, dala mu se, pohotljivo, strasno, bezumno kao što priliči večnim bićima, iscedila ga za sva vremena te lude noći. Dok se ne skine sa njega čarolija, nikada neće moći imati smrtnu ženu.

Dodao je da to na žalost nije istina, jer bi se valjda bilo čega u vezi s tim sećao. Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu noć. U tome i jeste njena moć. U redu, rekao je najzad Lauš.

Imao je silno bogatstvo i stotinu otresitih i bistrih ljudi prekaljenih u dugim ratovima, rešetanim kroz sva sita i spremnih na sve da bi udovoljili želji svoga gospodara.

i oronulog, a preko njegove slike mi kroz sećanje, na trenutak pre ulaska u ovu odaju, lebdi Jelenin lik, put njezina, sva u treperenju.

Da, svako će nositi svoje vlastito breme. A poučavani u nauci neka deli sva svoja dobra sa svojim učiteljem! Ne varajte se: Bog se ne da ismejavati.

pokušaju da nešto izgovore, uhvate još koji dah vazduha ili makar samo to da ostanu otvorene kao da ne pristaju da za sva buduća vremena postanu nepokretne kao okamenjene. Umire jedan po jedan od moje braće u Hristu.

Pravim pokret kao da hoću da mu priđem, da mu u susret pođem. Imam šesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim.

Rekao je to možda kao uzgred, da ne ispadne nametljivo, a onda su to mišljenje širili kao svoje njegovi sledbenici, sva ona silna bulumenta prišipetlji koji nisu imali svoga mozga nego su se služili Kirčinim, govorili su to kao uzgred,

Skinem li mantije i latimo li se kakvog prostog posla, sva će se uzvišenost našega staleža istopiti, ljudi će namah razumeti kako smo svi mi upravo tako obični i da je razlika

Hoće da pokaže koliko mu je nepodnošljivo što je primoran tu da sedi i sluša sva ta naklapanja. Jedva je iščekao da Nikanor završi svoju besedu, da bi progovorio. Žučljivo, svađalački.

— Oni u manastiru?! Dokad mi da vodimo računa o tome šta će reći oni u manastiru. Mi smo slobodni ljudi, jedanput za sva vremena smo im okrenuli leđa. — Oni će — rekao je Matija — oni će likovati. Umiriće svoju nečistu savest.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1880. LjUBIM TE, DUŠO! Sumračak pada; tišina se svija, U milu tone vasiona sva; Večernja zvezda treperi i sija: Veselo sve je - samo nisam ja!

1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna!

Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci...

Udar sudbine obišô me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren

tišine, Udvajajući noći kras, 3agrmi pesma iz daljine I tamburine zvučni glas; Duša mi čudne snove sneva, I ove pesme sva je plen... Odakle ide? Ko je peva? I šta li znači smisô njen? 1886.

O, putnici ždrali! S ove sure stene, Mahovinom sedom što se krije sva, Valovi stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz predačkog kraja

Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi, Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva, I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888.

I jednog dana vila ta, Nevino ovo dete, Prezreće redom blaga sva Za kankan i balete. I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana tog, Zajedno s našom dramom.

8. Eto tu su deca našeg burnog veka, Počevši od momka do zrela čoveka. I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada.

A svinjaru, što je lagô, U nagradu daje blago: Jer ko vedru šalu zna, Zaslužuje blaga sva! 1882. TAMARA Burni Terek šumi, teče, I srdito igra val, Pa pred sobom zemlju seče Kroz neravni Darijal.

No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom što, najzad, buklija treća Oduze sva čula redom. Žega ga sustiže potom, Da posle jednoga sata pod kućnim ležaše plotom Bez svesti i saznanja. 2.

Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade. Ogrnu čohani ćurak i na dvor lagano dođe, Pa tako, u misli zanet, usamljen

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

XXXVІ ostala ista kao i u prvom srpskom izdanju; preostala pisma su, koja manje, koja više, promenjena i proširena, a sva zajedno povezana u čvršću jednu celinu. Beograd, septembra 1943. M.

već najmanje pre četiri hiljade godina, a možda još i pre, grupisali zvezde neba u zvezdana jata i nadenuli im imena. Sva ona jata koja sam maločas nabrojao, spominju se, kao već davno poznata, u spevovima Hezioda i Homera, i u

To je bila kao neka munja, neko električno ispražnjenje, koje je potreslo sva moja osećanja i sećanja, uzbudilo celu moju unutrašnjost, razmotalo i munjevito osvetlilo ceo moj život.

Osluškujemo. - „Jesi li, dragi Teofrasto, dobro zaključao sva vrata i kapije? Ti znaš da me Atinjani ne mare što sam metoik, došljak, i podozrevaju što sam bio učitelj Aleksandrov.

Oni razapinju sva jedra lađe, a i veslači, razbuđeni, naprežu svoje mišiće, i naša lađa juri kao strela ka Aleksandriji.

Tu su uredno složene bezbrojne trube papirosa, pločice i tablice, na kojima je rukom ispisana skoro sva stara i savremena grčka, a i strana literatura.

Tih je pitanja mnogo. Moj pisaći sto i sva njegova okolina pretrpani su kalendariografskim delima, iz kojih vadim pribeležke, jer ne bih želeo da sobom ponesem

nebeskih polova, i znamo da je naziv polarna zvezda jedna titula ili zvanje koje nije vezano za ličnost, bar ne za sva vremena.

Cela flota egipatska, onda najveća na celome svetu, pratila je kraljičinu galiju. Sva raskoš orienta i vojska dvoranika i služinčadi stavljeni su u njenu službu. Ona sama zasenila je sve to svojom lepotom.

Ovome će kongresu sledovati arhijerejski sabor naše crkve koji treba da konačno usvoji sva naša rešenja, a za vreme njegovog zasedanja treba, po mišljenju mitropolitovu, da se i ja nađem u njegovoj blizini.

Tu leži sva teškoća sadašnje situacije. Ako prihvatimo zapadni kalendar, onda napuštamo nauku, a ako zadovoljimo zahteve nauke, onda

Ona me ovde moradoše pričekati zbog moga zadocnelog povratka iz Carigrada. Tako sam, mesto da ih ispijam u razmacima, sva ta tri pehara ispraznio na dušak. Hvala Vam na tome dobrom napitku.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Ha! Znam sad što ću, pisati hoću djeci malenu, ljepu, šarenu, knjižicu. MAJSKA PESMA NIKANOR GRUJIĆ Već se polja sva zelene, Topliji je sunčev sjaj, Sve su voćke odevene, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj!

– Prošlo neko vreme, a lav se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora, Miš pozna po glasu svoga dobrotvora; I potrča odmah, u pomoć mu dođe, Pa od zamke uže započe da glođe.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Zar ti je toliko teško? A mi, ja, sestra tvoja, i svi, toliko ti zavidimo što si tako veliki postao, što te svi, sva varoš toliko poštuje. MIRON (prekide je, sam sebi govori): Da, mene poštuju svi.

Bože moj, dedo, ta ja znam šta je to bol, samoća, pustoš, šta je to kad je čovek sam zatvoren. I evo, ja sam sva tvoja ne kao žena, već kao sestra, kći.

TAŠANA (prekida ga, uznemireno): Šta to? SAROŠ (rešeno, spremajući se): To! Evo... Sada! (Pauza.) TAŠANA (sva uznemirena izmiče ispred njega). SAROŠ (zadržava je): Šta uzmičeš? TAŠANA (uplašeno): Šta je to, za Boga?

(Odlazi.) TAŠANA (usplahirena, unezverena. Hvata se za glavu. Odjednom odbacuje ruke, sva prestrašena): Luda! Luda! Ja sam luda! (Viče): Stano! Stano! Ulazi Stana.

I niko ništa nije čuo? STANA (sa smehom, razdragana): Ništa nisi, ništa, snaške. Ali oči ti i lice mnogo govore. Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si.

STANA (sa smehom, razdragana): Ništa nisi, ništa, snaške. Ali oči ti i lice mnogo govore. Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si. TREĆI ČIN Kafana prosta.

Ali oči ti i lice mnogo govore. Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si. TREĆI ČIN Kafana prosta.

ČIN POSLE TRIDESET GODINA S leve strane nekadašnja, na svod, jaka, velika kapija hadži-Stevanove kuće, sada već gotovo sva istrulela.

Cela pozornica, iza kapije, bašte i kuće, sva je presečena novim zidom. Više kapije, u početku zida, stoje mala vratanca, kapidžik, a ostali zid je prav, pola od

I čisto voli što se muči oko njega. Čisto je sva srećnija, blaženija, što god joj on veće muke zadaje. A posle, i ono njeno, svako jutro kad iziđe, uvek jedno i isto

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Palanka onda navali na babicu. A babica zapisa, kod vlasti, nečuvenu stvar: da misli da je dete muško. Sva tri dušmana malog Kostice odoše nekako ubrzo na drugi svet; prihvatiše tada dete mladi puškari, i dadoše mu krevet u

Nije lepa, ali nekako sva čista. Ristana se zvala. Gazda Spasa kožar, velika lažitorba u razgovoru, ali tačan kad što obeća, i milostiv

” Majstor Kosta oseti da mu nešto raste iz srca. Sva ona maglovita znanja iz čitaonice pojaviše se u glavi. Pojmovi o onom tajanstvenom Sandžaku stadoše se brkati s

Majstor Kosta skače iz postelje, gleda jesu li sva deca u krevetu; pa se onda seti da su ljudi još u ono vreme govorili da sud nije pravo sudio; i seti se da je Savin sin

Pismo je bilo krik očajanja: „Prodaću kuću, daću vam sav novac, dođi i prevedi me da tamo umrem.” Sva je varošica znala za to pismo i mnogima je bilo jezivo.

Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš.

Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš. Od sutra već, i plata ti je veća, i deo u brašnu.

A moja sestrica, sasvim druga, udarila sva na svoju majku. Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija.

(Gospa Nola se jedared vratila s njiva sva crvena. — Ne znam ja ali ne znaš ni ti! Čitaj, brate, i nauči i mene, nemoj da me sluge popravljaju!

Gospa Nola se iznenadila kako je Julica izišla devojčica čudne lepote i nežnosti. Lako se i prisvojila, kao sva zalutala i nesrećna deca. Cela kuća je nekako nabubrila i prosjala od nje.

Dete otvori oči, i poče sad produženo da vrišti. Kako su za gospa Nolom sva vrata ostala otvorena, neko od mlađih najzad ču, ili oseti nesreću, i razbudi se sva kuća.

Kako su za gospa Nolom sva vrata ostala otvorena, neko od mlađih najzad ču, ili oseti nesreću, i razbudi se sva kuća. Palanka je ćutala kao preplašen mišinjak. Krvava i tajanstvena romantika prešla je meru.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

svaka tri meseca daje ga meriti, i ako se iščisli da mu je sinovno krmče s nekoliko funti teže nego što je pređe bilo, sva familija veseljem toržestvuje.

ZAGONETKA »Nema stvari na ovom svetu veće od mene. Jupiter pa ja, kojima su sva vozmožna. Dok dunem triput, ja sam ti nov svet načinio.

dokažem jesu li ti bogovi i bogice bili lepi i lepe; potom, kad bi i to prejurio, opet se ne bi mlogo pomogao, jer su sva ova sravnenija pređašnje romandžije preoteli (poznato je da nijedna muza, ni gracija, ni boginja nije ostala koja ne bi

koji kotao i tepsiju, koji bubanj i trumbetu (egipetsku, naravno), i tako u bas i u diškant taku harmoniju udese da se sva okolina sa zdanijem zajedno zatrese. Žitelji se probude.

Uzmite, dakle, i vi stari kalup ako mislite da nam se dopadnete, inače badava je sva vaša šegačina i dosetljivost.« Ispovedam da me je ova predika zbunila.

Agnes; — Jeka, Junona (ovo je bila boginja); — Kumrija, Krumelin; — Pauna, Paulin — i tako dalje, po ovom se ključu mogu sva imena koja su ružna, ili, bolje, koja se čine ružna, popraviti i polepšati.

Gimnosofista u misli upušten, sva ova njena komplimentiranja samo jednim uvom slušaše. On meraše našu Dulčineu čas Bifonovim, čas matematičnim očima, i po

000) devojaka pretpočitujem; ja sam jedan na ovom svetu koji bi sva velikolepija prezreo i u ropstvo (vašim iljadama i vašem šmuku) radosno sebe predao. O!

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

šta sad čudo Izjednačilo si nas sa sobom S prazninom u svom praznom zubu trovaču S kusom svojom večnošću Je li to sva tvoja tajna Zašto nam sad u očne duplje bežiš Zašto tamom sikćeš i grozom palacaš Zar je to sve što umeš Ne cvokoćemo

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

već razviju pravu sudsku istragu, te počnu po celome svetu pribirati pokojnikova pisma, školske svedodžbe, priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim, sa istrajnošću jednoga pasioniranoga islednika, dešifriraju, komentarišu, objašnjavaju,

Docnije smo tek saznali da je moj stariji brat, u momentu kada sam ja pošao pogači i kada su svi pogledi i sva pažnja bili upravljeni na moje podvige, — ukrao paru, iako za to nije imao opravdanih razloga, jer je on davno već bio

A pitanje ko je volu natakao rogove jedno je od redovnih pitanja koje sva deca postavljaju i na koje obično dobiju odgovor kad odrastu i malo dublje poznadu život.

OSNOVNA ŠKOLA Dete u osnovnu školu polazi sa izvesnim predosećanjem da će izvlačiti batine. Badava su sva ubeđivanja roditelja da to ne mora biti, predosećanje je tako duboko usađeno u detinju dušu da gotovo uvek ono postaje

Izgledali su nam zubi kao dirke od klavira i čak neki Sreten Aleksić, koji je sva „jotovana“ slova (ć, č, đ i dž) izgovarao kao jedno jedino, ne mogući da ih razlikuje, pravdao se učitelju da su mu

zuba, kao da bi time hteo reći da su mu iz klavijature ispale tri dirke te jednu, koja mu je ostala, upotrebljava za sva ta slova.

I odista, mi smo na taj način slovo ž dobro upamtili. Tako je on i za sva ostala slova našao upoređenja: B, na primer, bila je budža kojom Cigani udaraju u bubanj; G vešala; O rupa; Š plot kojim

Pomagali smo se, razume se, i na druge načine, kako bi savladali i sva ostala imena koja su nam zadavala tolike nevolje.

Iako sva njegova radnja pripada najnovijem veku, ipak on svojim rođenjem završava novi vek i njegov je dar. Od svih tih istorijskih

— Stevan Prvovenčani je umro 24. septembra 1228. godine, ali valja imati na umu da se sva politička radnja toga vladara razvija pre njegove smrti.

koncesijama; pristajao sam uz Pantu Srećkovića da je „i po treći put kralj Vukašin ubio cara Uroša“, ali izgleda da mi sva ta moja pomirljivost nije pomagala ništa i morao sam ponavljati razred.

i to gde se nalaze granične carinarnice, kako bi putnik mogao za vremena skloniti predmet koji ima nameru da švercuje. Sva ta znanja, međutim, nedostaju geografiji koju učimo u gimnaziji.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Potpukovnik Petar je lupao štapom u jedan ugarak sa kojeg su odletale varnice, pa će reći: — Sva je nesreća u tome što su vojnici prilikom ovoga odstupanja naišli baš na svoj rodni kraj.

U pitanju je bio konj!... Pozvao je odmah sva tri komandira. Sav uzbuđen, pitao je čiji je ovaj konj... Zagledasmo ga i mi, ali niko ne može da ga pozna.

Ali sa pravnoga gledišta, iako smo na tuđoj teritoriji, mi imamo sva prava... Vrata se baš tada naglo otvoriše i uđe jedan konjički kapetan.

Kažu, puške su gotovo neupotrebljive, od silne upotrebe. Sva su polja oko Peći pritisnuta vojskom. Dokle se okom vidi.

“ Ali mi je razgrađujemo i nije nam ni potreban dogovor... Koristite barut iz čaura, pijuke, bombe... vatru... sva razarajuća sredstva... Gospodo, teško mi je što vam moram reći,. ali... izvolite na posao!

Golo stenje štrči iz zemlje, naborano i narogušeno, kao da se sva zemlja naježila. Malo dalje, čitavi blokovi navaljeni jedan preko drugog, a iz šupljina, sličnih onim dupljama u lobanje,

Naš vođa je otvarao vrata kabine, odbrojavao nas i onda odmah zatvarao vrata za nama. Beše nas četvorica. Sva ona zbivanja vezana za čvrstu zemlju, namah iščezoše. Sad je naša sudbina u rukama ovih nepoznatih i stranih ljudi.

Kada iziđosmo nanovo na palubu, zapahnu nas neka mešavina mirisa morskih riba i pomorandži. Neko reče da sva južna pristaništa tako odišu. Pređosmo na lađicu, gde nas sabiše kao sardine, i kretosmo odmah obali.

Sa zemlje je odisala laka para, kao da se puši, a sivozeleni listovi maslina postadoše opet sjajni i sva priroda nasmejana. Po starom običaju, vojnici dohvatiše sekire da okrešu malo masline, kako bi naložili vatru.

Sada je naređeno da se sva ta deca dovedu sutra na drum, ispod našeg logora, a vi, kao njihov vođa, treba da ih sprovedete do Krfa i predate tamo

Reakcija se odmah osećala. Na mestu uboda javljao se crven krug. Bolovi su postajali sve jači. Ruka ljudi bivala je sva drvena i kao da je paralizovana, nisu se mogli njom služiti. U toku noći kod mnogih je skočila i temperatura.

Kola odlazila i vraćala se natovarena hranom. Sva ona rasplinuta osećanja, koja su dosad ljude činila ravnodušnim kao da su kanalisana ovim oštrim komandama.

Petrović, Rastko - PESME

Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenoga brega U hitrog jelena podignuta s lega. I priroda sva diše opojnim mirisom truljenja: Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja, Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor; Bor,

ne sirene grčkih arhipelaga Na koje su kapali, pali Odisejevi poljupci Kao večernja kiša izmešana sa sokom od pomorandži. Sva je mitologija umrla bila zauvek.

Mi artiljerci smo teški seljani koji dimom gone komarce; Sva noć bila je noć električnih talasa, svetlog čelika i Nesavladljiva kašljanja, Šlajm je bio pun krvi.

gone komarce; Sva noć bila je noć električnih talasa, svetlog čelika i Nesavladljiva kašljanja, Šlajm je bio pun krvi. Sva noć, neka noć užasno smešna: Tenisa se igraju velike vojske na razmaku od 100 km.

Jer seljanke i seljaci I kraljevi i kraljice, I delije i dečaci, I sve ptice i sve šume, I sve lađe i sva mora, I oblaci i zverovi, I nebesa i svetlosti, I žuđenja i pakosti, I sve čežnje i sve cveće, Sve se, sve se

prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji stan; Da li ko zna Čemu sva žalba moga sna, Da li ko zna? Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna?

Kao ogromna plazma sred dahtanja, žvaćem oblake zelene šuštave, sva moguća društva i slave su komika tada; pa da opštim, zaboravim da dajem ugovorene znake, već se utapam u besprimerno

Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se seti da sam lovio medvede iznad jezera, drhtao, pisao pesme, hrkao sred oltara.

Teži je jedan Šarlo no sva kozmička mora; Nikad njenog porađanja dočekati neću: Umreću. Odlakšaće se jednim uzdahom ili smehom, Otkinuvši od

Evo: otisci poslednjih rukovanja Novoga Zaveta; Evo sva tela smeđa, debela i bela; Evo njina druga (i sva redom do milijarditih) stanja!

Evo: otisci poslednjih rukovanja Novoga Zaveta; Evo sva tela smeđa, debela i bela; Evo njina druga (i sva redom do milijarditih) stanja!

opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na jod. Jedino zbog ovih razderanih obala u rukama Kukavico, zadrhtaćeš zar opet!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

A i što bi? Sva čuda sveta Vedran u svojoj čarobnoj kutiji gleda. Šta će mu deca, šta ptice, šta oblaci? Što bi sa vrha svoje staklene

Samo ljudska lica kao jesenje lišće prolaze pokraj njega: nasmejana, namrštena, osunčana, siva — sva od njegovog lica drugačija. »Kada bi neko od njih bilo moje, možda bi mi sudbina bila drugačija!

Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti?

Sad su mu već do pojasa dopirale. Jedna mu skoro do ramena dođe, zvezdo nebeska, na koga li ga podseti? Sva je kao svitac treperila prilazeći mu. — Oj, Dugo sam te čekala! Hajde!

— Ona će ostati nakaza za sva vremena! — pobedonosno će Smrt, ali se Varalica i tu ne prevari. Životvornu kap kanu na oči mlade majke i plavom se

— Ej, da mi je čarobna metla! — uzdahnu mališan. — Počistio bih sve ulice, sve trgove, sva igrališta i parkove. Bake bi imale gde da izađu u šetnju, devojčice gde da preskaču konopac, a dečaci gde da jure za

Je li čudo što selo poverova da između starca i zvona postoji nekakva tajna veza? Na sva pitanja radoznalaca starac je odgovarao ćutanjem, odlazio pticama ili se vraćao zvonu, a zvono je kliktalo kao da se

Otkud ta trka u dečakovoj sobi? Otkud smeh? Poče majka da ispituje dečaka, da traži skrivenu tajnu, ali na sva njena pitanja Radan je samo odmahivao glavom: — Ne pitaj me ništa, majko! Ništa ti ne mogu reći!

Majke u kući nije bilo. 3atim je ugleda kako izdaleka nosi posudu s vodom, sva povijena od tereta. »Vreme bi bilo da počnem kopati bunar!« — pomisli.

Na brezi bela košulja, na borovima mrka odela, a na samom okrajku šume samotni orah vek vekuje. Na sva njegova pitanja borovi ćute, a breza mu se u lice smeje. — Kako si čvornovat! Kako ružan!

Nije stigao ni da uzdahne, a već je leteo niz strminu planine zajedno s posečenim borovima. Na sva njegova pitanja borovi su i dalje prezrivo ćutali. Orah se seti priča vetrova o dolini, a i oblaci su čuda pričali!

Trebalo je još samo da slikar naslika zenice, pa da Carica na platnu progleda, progovori i oživi za sva vremena. Ali, u istom tom času slikar kriknu i baci četkicu u stranu. Prekasno!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

KOŠTANA (besno, gordo, odbija od sebe policaju, pandure): Sama ću! (Polazi kolima.) Utrči Salče. SALČE (sva uplakana, usplahirena, grli i ljubi Koštanu): Čedo, čedo... Odvedoše mi te! KOŠTANA (odgurne Salče): Ćuti, stara.

Šantić, Aleksa - PESME

Iz ikonostasa Suh bršljan viri. Lako se talasa Izmirne pramen i blagoslov taji. Sva okađena miriše kô nam soba. Okolo žute lojane svijeće, Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće, Radosni što je već

zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, I brišuć čelo za zdravlje ga pita. Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto.

Mi kao rosa na samotne biljke Padamo tiho na sva srca bona, I u noć hladnu mnogih miliona Snosimo tople božije svjetiljke. Mi združujemo duše ljudi svije'!

su vjetri snijeg nanijeli — Spram jarkoga sunca ona se bijeli, A noću, kad jasna mjesečina grane, Pod širokim dudom sva treptati stane...

Ti zatrepta, mila, naga, I u vodu sva se skupi... U ljiljane lica tvoga Purpurna se vatra upi... I dok leptir kružio te Kô vodeni cvijet MIO, Ja,

Teško nama!... Eno, tuđin se veseli I sva blaga naša otima i hara... I Bog mu pomaže i njime se stara, A naš crni seljak crna hljeba želi.

Ona snova vidi sve večeri kasne, Kad je u kolebi svaki kut grohotô; Vidi sva tri sina, sve likove krasne, Ognjište i vatru, verige i kotô. Sve vidi i čuje.

Samo bršljan sveli, Negdje, uz letve, šuštô je kô svila... I u čas kad si na mom srcu bila, Čudesna svjetlost sva nebesa preli — Bijela vatra po granju se prosu, I kô da nebo razdrobi planetu, Sav Mostar dragim kamenjem se osu.

Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žubori i blista, Razleva se, raste, i hučno koleba... Gle, vrelo joj biva sve šire i veće, I u njezinijem

Gle, mahala stara sva od nje zaruđe, Kô da u požaru izgara cijela! I u tvoju baštu sada, evo, uđe I šedrvan osu. S mramora bijela Prosuše

Lagano na murve, smokve i granate Ispe se u valu, sva sjajna i draga; Smijući se, ozgo, s jedne grane na te Rujni grimiz izli iz svoga krčaga.

I bi mi kô da me pokri S beharom široka grana: Nada mnom ti si bila Sva topla i nasmijana... Iz tvoga osmjeha slatka I žarka kô smiraj sam Po meni bijele ruže Ko snježni padoše pram.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

ujedinjena sa svojim narodom, i ovo jedinstvo predstavlja stanje u kome je individua, još nesposobna za refleksiju, sva utonula u duhovnu sredinu svoga naroda, kao subjekt samo organ pomoću koga se izražava lirizam nacionalnog života.

vrlo često čini; ali to je samo formalna razlika: i u jednom i u drugom slučaju pred nama je individua koja je sva utonula u duhovnu sredinu svoga naroda.

To bi bilo nemoguće ako pevač u svoje delo ne bi unosio svu svoju dušu, samoga sebe. Sva je stvar u tome što jedinka misli i oseća kao kolektiv, ali i kao jedinka, kao osamostaljena ličnost koja se slaže sa

U njima je ovaploćena vekovna borba. Oni su nosioci najdubljih narodnih misli i osećanja. Sav heroizam, sva stradanja, sve želje utkani su u te likove.

U Srbiji bilo ih je svuda: u okolini Beograda, u Toplici (koja je oko 1623. godine sva bila u njihovoj vlasti), kod Novog Pazara, Pirota, Niša, Paraćina, Batočine, na Kunovici i Ježevici, na Kosovu, na

poetskih slika, svestranijeg i podrobnijeg opisivanja unutrašnjeg života pojedinih ličnosti; u pesmama novijih vremena sva pažnja je usredsređena na viteške poduhvate i u njih je sabijena čitava fizička i duhovna aktivnost opisivanih ljudi.

— U drugoj pesmi obrazac nije poremećen nikakvim smanjivanjem, tu gavrani odgovaraju na sva pitanja, ali ipak pesma zbog toga pije ništa izgubila od svoje lepote. Zašto?

Ali to nije jedina takva slika. Veoma su snažne i one tri o poterama. Jedna je potera sva u crnom (crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u belom, treća ima crne struke, dugačke puške i pregorele noge

Veoma su snažne i one tri o poterama. Jedna je potera sva u crnom (crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u belom, treća ima crne struke, dugačke puške i pregorele noge do kolena.

Ali ipak zato ne treba potcenjivati sva naša poređenja. U njihovoj kratkoći i jednostavnosti ima — katkad — posebnih čari i snage.

Otuda sva epska ponavljanja nisu iste vrednosti: neka stvaraju — veću ili manju — motoniju, a neka su jedna od najvećih lepota umetn

koje izražavaju sav heroizam i tragediju kosovskih junaka: „biše i ubiše“, „biti započeše“, „pogibe“, „pogiboše“, „sva izgiba vojska“. U pesmi Musić Stevan ponavlja se kneževa kletva, na kojoj je ova pesma i sagrađena.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

BEGUNCI OD KUĆE Begunci od kuće Ne biraju sredstva Oni samo sede I smišljaju bekstva Na sve strane sveta U sva lepa mesta Mogu ako hoće Da se smeste smesta Kad čujete negde Da škripuću šljunci budite sigurni To beže begunci

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ivan-Vanjka bio mu je najmlađi sin, dječak plavokos kao zrela raž i tako krupan i temeljit da su ga sva djeca zvala Vanjka Široki.

— prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?! — Ono je Stričev glas! — tiho uskliknu Lunja i sva sinu od radosti. — Tebi se svuda priviđa taj tvoj Stric! — okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima?

Riješio je zato čvrsto da u jami ostane sve, dok ostali ne krenu kući. Natukao je šešir sve do očiju i na sva zapitkivanja tvrdoglavo ćutao ili se otresao kratko i nabusito: — Neću, odbij!

A kad su najzad sva imena bila pročitana i zapamćena, Lijan zabaci na leđa kožni torbak, minu krčmu i uputi se kroza selo na svojim krivim

zloćudi Paprika, ljut što se nije mogao dočepati dječaka, od puste muke napio zajedno s knezom i crkvenjakom, pa su se sva trojica uvalili u jamu s razrijeđenim gašenim krečom i odatle, po mraku, pogodili u seosko groblje i grdno uplašili

Prolazili su, potišteni, raspasani i obradatili, a na sva pitanja samo su beznadno odmahivali rukama. — Ne pitaj, izdaja na sve strane: kad pušku dobiješ, ne daju ti municije,

— Biće još dana za megdana. Škola nije radila. Jovančetova družina, stara garda sva na okupu, sjedila je gdjegod blizu druma i neveselo pratila pogledom grupice vojnika u prolazu.

milovan njezinom ručicom, on se od sreće počeo tako topiti da mu se činilo ranjen je iz četrdeset pušaka i evo mu isteče sva krv.

Bombarder ponovo jezivo zaurla iznad popadalih dječaka kao da briše pod sobom sva brda, šume i sve što je živo. Opet lom, tresak i grmljavina kao da čitavo selo propada u zemljotresu. — Bombarduje!

ljut, i stade da grdi: — Pekao sam u polju krompire, a oni, prasci jedni, potegoše bombom pa posred srijede moje vatre. Sva sreća što sam na vrijeme skočio u neki jarak, inače biste vi, dječaci, još danaske stajali skinutih kapa nad grobom

— Gle, koliko im je samo stalo do municije! — čudio se komandant. — Sva sreća što ne znaju za ono sklonište u Mačkovoj pećini.

Hajde, požuri. Mravko Mravkoviću iz mjesta Mravinjaka. Kad bi spazila Strica kako nailazi drumom, curica bi sva zablistala. — Striko, svrati da pričamo. — Ta kom je danas do priče, rat je — pravio se Stric jako zaposlen.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Da se onda hoće sva zemlja kolebati i stresati se, nebesa u trubu, kano platno, saviti se, i sve nebesne angelske sile krenuti se sa svoga

Otrti ćeš i obrisati kaše krvave suze s tvojim omoforom! POHVALA RATOBORCIMA Raduj se Istoče i Zapade i sva severnja strano, rode i porode hristjanski i ratoborci po Hristu vragom i s ovim svetom suproć nosci se!

PROLEĆE Ka neku mrtvičinu, zimnu tugu smeće sa sebe svaka proniklica zemljana! Sva tvar prozelenjuje, te pupča i goji se.

IZ DAVIDA Kad gledne odzgor na zemlju, so tim učini je da se sva strese; ako li se dotakne k planinami, zadime se; svojim tek nazorom zakoleblje tolikom i takvom golemom zemljom, te svu

Gore se zaigraše kano ovnovi, a hrastovi kano jaganjci ovčiji. Sva stvar strepeći se boji i drhće. A samo jedni ljudi nizašto ne mare!

Kad on stigne, ta i zamoči držeći mu rog u vodi, taki lepo pitku vodu, još lekovitu je učini, te se sva zverad izokola napiju. A kad rog digne i ode, voda ostane ka i bila: nevaljala, gorka.

Dokle oni provrviše odonud na ovu stranu, dotle i faraonova sva sila suludo za Izrailji goneći utrtaše i oni svi onim putem kroz more.

Te u jedno dobi pred bojnim harcem s neprijatelji, o glavu zapovedi da ima sva vojska mu čisto postiti vazdan; do noći niko ništa da ne okusi.

Al’, sve mrtvo leži. Ni duše žive čuti se nigde. Onda razljuti se car, vide: sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a toliko vreme onde dangubio i uzalud mučio i gubio svoju vojsku!

Smisli se u sebi: što je u jednom čoveku? A i tako mu kadgod vala umreti. Bolje da on sam pogine, nego sva zemlja mu u tuđe ruke dopadne.

I to sva vojska vrlo prihvati i posluša. Niko ni za jednu iglu što bi koštovalo ne dodarnu se uzeti sebi. A jedan ciglo rđavac

I sva ona izrailjska vojska potuče ih onde s kamenjem i tako ih ostaviše. Eto, takav je u ono dobi sud bivao za zakonoprestupanj

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Kuća mu je bila u jednoj tesnoj i krivoj ulici u blizini crkve. Kapija velika, sva išarana čestim redovima eksera, s ogromnim zvekirom, pokazuje već sama ona bogatstvo domaćinovo.

U svakoj odaji po jedno skupoceno srebrno kandilo gori uoči nedelje i praznika pred ikonom iz Rusije, koja je sva srebrom optočena, a tri kandila gore pred onom najvećom ikonom iz Jerusalima što ju je doneo još nekad otac Zamfirov

To je lepa ćerka njegova, njegova mezimica, to je mlada Zona, Zona Zamfirova. Sva su deca Zamfirova bila lepa, sve udate kćeri njegove kao žene ostaše lepe, ali je Zona ipak najlepša među njima bila.

Imala oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao merdžan, zube kao biser, struk kao fidan, a sva je bila ono pravo „zlato materino“.

sitno korača, a glavu izdiže i pruža je ponosno malo napred, kao vodena zmija kad izdigne glavu i brodi vodom. Sva čaršija gleda za njom, i mimoprolazeći i oni što sede po ćepencima i šiju fustane i pamuklije; samo je pogledaju, mahnu

A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva srećna pruža ruku Manu, pa igra s njim! Ne igra, nego leti kad Mane povede „Osamputku“ ili „Potresuljku“!

— Avlija je sva bila u cveću. Kao i svi na Istoku, i Mane i majka mu Jevdokija voleli su i negovali cveće. U kući je bilo i golubova i

I tako Jevda ostade udovica i posveti se sva negovanju i vaspitanju sina svoga, koji je bio sušta slika i prilika svoga oca.

Kakva je ovo vera, vikam? Ela ovamke da vidiš tvojega jevropejskog „galanterista“! — Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena. — Crna Perso, što ti se odi dete napraji! A Mitanča — što napraji? — Ešek! Što će praji?

— Tuj sam! Što ti trebam? — zapita je Kalina kad dođe. — Vika’ te... ete... — poče Zona, a sva bleda, suvih usana, a isturila izazivački desnu nogu... Ti si sirotinja. Kad ručaš, ti tag ne večeraš... Ta, vikam...

Vaska se izmače uplašeno u stranu. — Lele, Vaske, pazi si! — šanu Zona i stade sva uzdrhtala i plašljivo se osvrtaše da je ko ne vidi.

sve više omotavahu i pritiskivahu bolnu dušu njegovu, dokle ga iz tih misli ne trže silan smeh, od kojega se tresla sva avlija i visoka trokatnica bogatoga hadži-Zamfira.