Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
devojku silom (kao što je gdegde bivalo, a osobito u kakvim bunama, kad se sudovi pobrkaju), taj ženik, kum i stari svat šibu da trče a drugi štapovi da se kaštiguju. 3.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— ciči Sreja kroza zube — probi bubanj, bog te ubio! Aja, neće momče ni da čuje. Utom izleće jedan pijan svat iz kuće i iznese čakanac, što ga našao negde na polici, pa tek ćušnu onom momčetu u šake i viknu: — Ovim, ovim, bre!
Kumovaće Purko, jer već ionako pada Radojci kum; stari svat biće čiča Mirko, a dever Srdan, kao ponajmlađi, među njima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A tada je stari svat naredio da se prežu konji. Posedaše ili, bolje reći, potrpaše se po šestoro, sedmoro u kola, pa se krenuše u B.
Enđebule zapevaše, zaplaka se gđa Persa, a i mlada malo, brišući suze špicom od »šnuftikle«. A stari svat dade znak, i kola poleteše sokakom, i začas se nađoše izvan sela.
A časnici su taki ljudi da se Šandor može samo ponositi kad pogleda međ kakvu je gospodu dospeo. Stari svat će biti g. Kipra notaroš, kum g.
Ostalo je, fala bogu, još ćuvegija! A devojke se onda smeju kroz plač. Mlada se pope u kola i sede uz devera. Stari svat naredi da se kreću. Zapucaše bičevi, i kola poleteše jedna za drugim i jedna pored drugih.
A zaćutalo se zato što se nevesta Jula stidela i ustezala se; a stidela se zato jer ju je zamolio stari svat (koji toga dana ima od sviju svatova najviše prava da zahteva) da mu otpeva onu njegovu pesmu, onu koju on i pijan i
— Pevaj, ludo, kad ti stari svat zapoveda!... Ej, pusto, što nisam ja na tvome mestu, ta pevala bi’ i da pustosvat želi — a kamol’ kad stari svat traži!
Ej, pusto, što nisam ja na tvome mestu, ta pevala bi’ i da pustosvat želi — a kamol’ kad stari svat traži! — veli joj jedna.
Ta koja nikad u veku nije zapevala, na današnji dan mora. — Ta imaćeš kad i plakati — šali se stari svat — a sad pevaj! — Eh, zar mi opet ne znamo kakvo je mlâdino pevanje! — hrabri je otac. — ’Ajd’ pevaj, pevaj, Julo.
I ne bi kraja hvalama sa sviju strana; hvališe i pesmu i pesnika i pevačicu. Stari svat je sada pripovedao kumu najpre o pesniku te pesme, Vasi Živkoviću, svom konškolaru, a posle o pesmi, zašto, to jest,
Matavulj, Simo - USKOK
Dakle, dan pred svadbu svi svatovi dođu kući ženikovoj, i sve ih brastvo dočeka. Glavni su ljudi u svatovima: stari svat, desni i lijevi djever, prvijenac, barjaktar, kum i vojvoda.
Sovra je postavljena i posjedaju: u pročelje stari svat, s desne mu strane kum, prvijenac i barjaktar i svi svatovi, redom, a u zastavu vojvoda.
S lijeve strane sovre sjeda stari svat od doma, pa redom brastvenici i svojte. E, onda počinju zdravice. Prvu napija svatovski stari svat, a poslije nje stavlja
E, onda počinju zdravice. Prvu napija svatovski stari svat, a poslije nje stavlja novce na pogaču u ime troškova koji je podnio domaćin, to dugo traje.
Na to stari svat od doma dohvati pogaču, pa je slomi na glavi, govoreći: „Iz ovoga doma pošla u dobri čas, a u onaj uljegla u bolji čas!
Za sovrom tada napija svatovski stari svat starom svatu od doma. To je druga zdravica. Tek treća počinje vinom. Nju pije domaći stari svat u zdravlje svatova.
To je druga zdravica. Tek treća počinje vinom. Nju pije domaći stari svat u zdravlje svatova. Četvrtu pije njeki od glavnijeh svatova, i onda iznosi domaćin marame i dijeli ih.
Zatijem se opet jede. Zatijem vikne stari svat njihov: „Ha, na noge moji djeveri, djevojku pod ruku!“ I ište djevojku.
Šesta je zdravica za sovru i družinu, a nju, kiti njihov stari svat, pa povikne: „Ha, na noge, na putovanje!“ Tada svi ustanu, vojvoda napije sedmu zdravicu domu, bratstvu i rodu, i to se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vrlo retko, ponekad, kakvim velikim praznikom ako bi joj došao taj Ita. On, jedno što joj je bio stari svat, smatrao se od muževljeve, pokojnikove rodbine, — jer ni njena rodbina nije smela da joj dolazi, bojeći se da time kao
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
To nije obest, lirska, metrička, kad titraj stiha vinem uvalom, kud vija konja svat poludeo, tobož utvarin sen da sustigne - a Gospod s trona kao da kaže: Jesen, ruzmarin...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, gazda Đorđe — reče Sreten kad stiže. — Boga mi, kad si se sam ponudio i pristao da budeš stari svat, a ti sad dreši kesu! — Molim, čujem! — veli Đorđe. — Što koštuje, pa će da vidim.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
OSMAN JEDNA BABA Lica koja pesnik nije uneo u spisak: Vuk Marković, jedan Cuca, jedan vojnik, drugi vojnik, svat Crnogorac, svat Turčin, đače, đaci. SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA.
BABA Lica koja pesnik nije uneo u spisak: Vuk Marković, jedan Cuca, jedan vojnik, drugi vojnik, svat Crnogorac, svat Turčin, đače, đaci. SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA.
Đe dopire, tu zakona nema; zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Koran ne piše. POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno, bez nikakva zora, pred Proroka da priđe
Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad na Proroka! SVAT CRNOGORAC Đe si, Marko, nagnuta delijo? Iako si turska pridvorica, al' si opet naša perjanica.
oružja ništa ne uzimaj do tvojega teška šestoperca; njim Aliju zgodi među pleća, pa mu na čast Prorok i hurije! SVAT TURČIN Ilderime, svečev buzdovane, malo li ti bi krstove vjere međ' istokom i među zapadom da istrčeš hata
Bosni salomi rogove, kad sve pokla što ne posuneti; samo fakir ostavi fukaru da nas služi, a pred krstom tuži. SVAT CRNOGORAC Obiliću, zmaju ognjeviti, ko te gleda, bliješte mu oči! Svagda će te svetkovat junaci!
Što će biti, ko će ugoditi? Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati. SVAT TURČIN Drž, Alija, kurvino kopile, Kotarke se mlade razbježaše!
Polovina glave izgubite, ne ostavte Kosu u kavure; takvo voće nije za kavure. SVAT CRNOGORAC Bjež, Komnene, zadrta delijo, kad si takvu srnu ulovio!
Nad cvijećem pliva zornjača, a voze je vesla srebrna. Blago odru na kom počine! SVAT CRNOGORAC Soko mrzi polja od prašine, soko neće žabu iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži ticu
iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži ticu jarebicu; jarebica tanka i plašiva, ma tijela kako vatra živa. SVAT TURČIN Ne dangubi, svatski prvijenče, sahati su danas kâ godine, hoće nam se Sulju udužiti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da mi bog sreću da, A ja sreću, pa u
I opet ti fala, moj bane stari svate, i spasi te Riste i Bogorodice. 2 STARI SVAT DOMAĆINU DEVOJAČKOG DOMA Za doma i domaćina i njegove sreće i ćese, za njegovog plemena i sjemena, stada i rala, života
a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane sidio, veselo vino napijao a družinu, kako pravi svat, junačio i sokolio!
Od stida, evo gledajte, kako pocrveniše kao ponture i grešlje. I stvari svat daje, evo gledajte, što može i što ne može! Eno već kesu na palcu izvrnio naopako!
kako mi se bio ispeo čir na nosu, i dok je sam puknuo i zarastao, nijesam jauknuo; kako jednom skoči na mene punica i svat da mi otmu oružje, a ja se obranio jednom rukom, a, fala bogu, znate kad sam pred seljanima od prvoga maha odsjekao
čapra — oderana koža čaratan — opsenator; čarobnjak čauš — svatovski šaljivi glumac, poznat i kao varimeso, debeli svat, lažnja, ranisvat, sukalo čaša molitvena — čaša iz koje piju mladenci na venčanju čekrk — sukalo; obrtača; čevljak
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
217 22. BONIK I BOLEST. 218 23. GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK. 219 24. KUM I NjEGOVA PRASICA. 220 25. KAPA I SVAT. 221 26. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE. 222 27. ĐAVOLSKA SLANINA. 223 28. ERO S ONOGA SVIJETA. 224 29.
25. KAPA I SVAT. Zovne pobratim pobratima u svatove. Ovaj je imao sve pripravno od haljina, jere se svadbi nadao, ali samo kape nije
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kum, stari svat i proči sosedatelji, svi rimske cerkve sinovi, ništa manje mene počnu svi jedinoglasno pohvaljivati, govoreći da što god
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prestoničkom listu, a u ime onako oženjenog Milije Filozofa, koga je u zaštitu uzeo, napisao nekakav Žurnalov saradnik, svat onih svatova i član one bohemske družine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Počne mi dakle pripovedati kako je nevesta od glave do pete odevena bila, kaka je koji svat bio nakićen i kakva su jela pri obedu imali, sve redom od supe do oraha, s kojima je ručak okončan bio.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
npr. ‹GNČ, 34, 1921, 265 id; 286›) viljušku i kašiku (SEZ, 7, 43). Kad se svrši svadba, pred razlazak svatova, stari svat kadi sofru bosiljkom i p. (»od šale«?
je svatovsko cveće po prevashodstvu, i kao takvo spominje se često u svatovskim pesmama (primeri u Sofrić, 195). Svaki svat mora biti njime zakićen. Uoči venčanja devojke ga na svečan način pripremaju za svatove.
, pored koje stavlja »dar u novcu« svako ko čestita, a onda stari svat spusti na tanjir svoju j., koja mu se vrati pošto se pronese od svata do svata radi darivanja, a »zatim, po istom
Seno. Na vezu s. sa kultom predaka ukazuje i običaj u Donjoj Lepenici da stari svat (ili dever) prstenuje snahu pošto je navede na ćilim stavljen preko sena (koje su vojvoda ili domaćin prostrli uvrh
njenog oca — obe sa solju i vinom i rakijom (»presipanjem soli uzete sa obe pogače, kroz nevestin prsten, što čini svaki svat, simbolički je predstavljeno sjedinjavanje dva roda putem bračne veze«), svekrva nevesti preko praga dodaje »pod svaku
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ti crna Arapina na kobili tankoj bedeviji, i za njime pet stotina svata, pet stotina crnijeh Arapa: Arap đever, stari svat Arapin, a Arapin crni mladoženja; skače pusta pod njim bedevija, ispod nogu kamen izlijeće, te razbija hane i dućane.
narednik); šaljivčina u svatovima (koji je ranije bio starešina nad nekolicinom ljudi, vodio ih i držao red među njima); svat koji prenosi naredbe staroga svata; glasnik čaša molitvena — čaša iz koje piju nevesta i mladoženja na venčanju i koju