Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ne mogu da budem pametan zašto je to činio!... Nisam ni mislio o tome!... Najedared samo mi mrče svest!... Nisam čuo ni pucnja!... — Znate li gde je udario kuršum? — viknu Šokčanić. — Gde? — zagrajaše sa sviju strana.
Krv mu jurnu u glavu, i kao neka mala nesvestica pomrče mu svest za časak... Naskoro dođe k sebi. Onako ponuren osluškivao je, ali ne ču ni šuma ni vreve, i on diže glavu...
Napreže misao da ga seti gde je... Ovo je šuma, a otkud on u šumi?... Polako, vrlo polako poče mu dolaziti svest... On ce cećaše... i seti se svega što je bilo, seti se i onora što je uradio...
I doveo nekoga. — Neka dođe ovamo. Marinko uze Lazara za ruku i uvede ga u odaju. Lazar sasvim izgubio svest. On već nije znao šta radi. Išao je, jer ga je Marinko vukao. Da ga on nije poveo, ostao bi na mestu kao okamenjen.
ali ga nešto privezalo za zemlju i neka grdna, hladna ručurda obvi mu se oko vrata, kao zmija, i stade ga stezati... Svest ga poče ostavljati; čuo je samo kako nešto lupa u kotalcu; osećao je kako mu hladne ruke i noge... i zimu oko srca... i.
već više ne može ni danuti... Najedanput spade sav teret. Zraka mesečeva probi kroz maglu i stade mu vraćati život i svest... I kao neka topla i nežna ruka, pade na čelo njegovo, pa poče zagrevati i srce i snagu...
Na oči mu se navuče nekakav mrak; učini mu se da mu nesta zemlje pod nogama i kao da pada u neki bezdan... Onda izgubi svest i surva se s divana... Kruška mu pritrča. Prihvati ga da ga digne. Čuo je kako mu naglo srce bije...
— I, poslije, čuo sam da se ona tamo sastala sa onim lopovom, Stankom. Miloš opet poče gubiti svest, preblede kao krpa. — Ja ne znam — jedva izgovori. — Čuješ, Milošu! Ti si pošten čovjek. Ja te volim, ne mrzim te.
Lazar ga nije zadržavao. On ga, upravo, nije ni mogao zadržavati, jer je bio izgubio svest. On nije ništa znao ni o sebi, ni o tome što je učinio.
Dok se jednom i njegova vrata ne otvoriše. Jurnu svež vazduh i zapahnu ga zdravljem svojim. Siromah Aleksa poče svest gubiti. Oči mu zaseniše od sjaja beloga dana... On se izgubi. — Aleksa!... Aleksa! — vikao ga je neko.
Hteo bi da se otme, ali ne može... I on poče da se napreže, ali mu se nijedan mišić ne pomače... On izgubi svest... 19.
On jurnu, smlavi Turčina pred sobom, ali klonu, i, kao, izgubi svest... Kad malo sebi dođe, oseti on neku vlažnu ruku na svome čelu, pogleda nada se i vide Jelicu, lepu kao mesečinu, u
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A u Burmaza je kći — kći i po! Da projašeš, što kažu, pored nje, pa da ona prevali onim pustim očima, očas ti mrkne svest, i jedva se držiš na konju. Ama se Arsen naviknu na njene oči i ne plaši ih se.
Nisam se više mogao nasmejati. Ona okrete glave od mene. — Ja... ja... — poče zagušljivo i presta. Meni pomrče svest. Ama jesam li ja budala? — pitah se. Kud sam zagazio? Dođosmo pred našu kuću i ćutećki prođosmo je.
Ja videh kako ona razastre mahramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oči. Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
miluje i zavodi ono lepo i toplo telo što se s nekim bolom podaje, pa se ipak smeši i tako smešeći gubi postepeno svest. Greben je.
Kao munja, neki crno-crven, garav i krvav vijor pomrači mu svest i dok je ranjena noga sva drhtala u krvi on se ludački zaplaka tresući se onim obamrlim telom: „Jao, jao, šta ja to
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dete je bilo majušno, sivo, modro, mrtvo. To joj nisu rekli. Bila je izgubila svest i iz nje je krv, kao potok, liptala. Tu krv više niko nije mogao da zadrži.
Granica je bila u rukama Napoleona. Serbski pukovi postadoše austrijski. Samo svest, kod prostog sveta – kod onih koji nisu bili u Rosiju otišli – nije se gasila, kao što se ne gasi vatra u kući, dok u
Teodosije - ŽITIJA
A sveti videvši nesvesnu svest i nesmernu volju i neosetljivu prirodu kamenoumlja negova, reče k njemu: — Mi, dakle, hoteći dobro i sebi i tebi, ovo
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim direktnim promatranjem najpre se, dakle, proučavanjem folklora može osetiti karakter, način mišljenja i svest južnoslovenskih etničkih grupa. Srpske narodne pesme i pripovetke skupio je u početku XIX veka Vuk Karadžić.
Tada se rodila svest o nacionalnom jedinstvu. Srbi, koji čine gotovo dve trećine južnoslovenskog stanovništva, prodrli su migracijama u
— Osećajnost i simpatije. — Osobito poštovanje predaka i običaj slava. — Nacionalna svest i nacionalna zadaća. — Vojničke vrline. — Energični i impulsivni. — Dinarska tuga, istorijska tuga. — Mistična logika.
I pesma kaže: „pomislite na stare junake.“ Nacionalna svest i nacionalna zadaća. — Značajno je da svi dinarski Srbi, od onih u severnoj Hrvatskoj, na granici Kranjske, pa do
Oni imaju, dakle, vrlo jasnu nacionalnu svest, nacionalnu dušu. Nacionalni moral i nacionalna misao nasleđe su duge istorijske prošlosti; oni su se učvrstili kao
Kao što je napred rečeno, ova duboka narodna svest nije ograničena samo na oblasti srednjovekovnih srpskih država. Ona je vrlo živa kod svih dinarskih Srba do granice
Ova tako visoka narodna svest još se više razvila za vreme Turaka. Od kraja HV veka ona se brzo i naglo širila iz oblasti Raške, Huma (Hercegovine)
Uostalom Šumadincima ih približavaju njihovi običaji, predanja i njihova jaka nacionalna svest. Naročite psihičke osobine. — Starovlašani se inače odlikuju nekim naročitim psihičkim crtama.
Hiljadama njih se odalo raznim zanatima, trgovini I naprednijoj zemljoradnji. Duboka nacionalna svest je počela sve više da ih obuzima.
— Psihičke osobine pravoslavnih Srba. — Veštački ugovori Berlinskog kongresa i nacionalna svest. — Tri katoličke grupe.
Usled prilika koje smo napred pokazali srpska nacionalna svest u Bosni i Hercegovini znatno se pojačava od kraja HV veka, a dinarski muhamedanci zbog toga su postojali još veći
Nijedna ustanova i nikakav uticaj za turskoga doba nisu više doprineli da se razvije i ojača nacionalna srpska svest kao što je to učinila Pećka patrijaršija, koju je obnovio poislamljeni Srbin.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim pođoh niz prugu očekujući bilo koji putnički voz za Beograd. Nečim što nije svest, ni piramidalne ćelije, ni bilo šta od toga, znao sam da mu idem u susret.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za trenutak beše izgubio svest, i nije znao gde je. Pogledavši je zatim zapanjen i sa lica, vide da se sva obukla u ružičaste i bele čipke, sa dva
Boja njenih očiju beše se razlila i on je nad njenim mrtvim telom gubio svest, mrmljajući suludo molitve, nazivajući je: „Dafinčo moja, Dafinčo“ – dok je sebe dodavao, kao: „Aranđelče, malo
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
okviru, prema pravilima obaveznim za sve učesnike, a prati je snažan osećaj napetosti, radosti i zadovoljstva, kao i svest da je ona „nešto drugo“ od običnog života, kaže Huizinga.
i ustancima, i tako podstiču u narodu ljubav za slobodom, pravdom i nezavisnošću, a kod dece izgrađuju nacionalnu svest i nacionalni ponos.
o tome da se ovaj mehanizam razvoja ličnosti praktično koristi u socijalizovanoj praksi, već i o tome da postoji i svest o njegovom delovanju. („Dobar je primer najbolja pridika“; „Što stari čine, to mladi uče“.
Koliko je današnja svest seljaka sinkretička, odnosno koliko se u njoj mešaju ne samo paganstvo i hrišćanstvo, već i arhaična svest sa modernim
je današnja svest seljaka sinkretička, odnosno koliko se u njoj mešaju ne samo paganstvo i hrišćanstvo, već i arhaična svest sa modernim ateizmom i racionalizmom, lepo se vidi iz kazivanja jednog Stojana iz sela Gojmanovaca: „Prošao sam svet,
Ma kaki bre, još kad imam vatreno oružje...“³ Ova podeljena, unutar sebe rascepljena svest savremenog člana seoske zajednice verovatno se još ponajbolje ispoljila u ovom sažetom i tipičnom iskazu: „Što bih se
uticajem oficijelne posleratne ideologije, antitradicionalističke, koja je u velikoj meri potiskivala patrijarhalnu svest. Osim toga, uslovi života su za ove dve grupe ispitanika (posle 1945.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Igra usložnjavanja iznuruje svest odraslog čitaoca; moderna pesma često sebe dovodi u položaj tragične samozadovoljnosti; nagnuta nad bezdanom, ona
kao njihovu suštinu — ali je dotiče izravno i bez uobičajenog poštovanja na koje nas je navikla izgrađena kulturna svest.
Naše iskustvo, naša svest pripisuju svetu i poročnost i nevinost. Dečji pesnik je veštak u produžavanju smišljene ravnodušnosti za sve što je
Naša kulturna svest ne poštuje samosvrhovitost tih poriva, ona ih već po navici komentariše, upoređuje, podvodi, tumači.
kao i narodni predvoditelji, nastupaju u ime nemuštih stvorenja, čija je sposobnost formulisanja nerazvijena, kritička svest niska, mogućnost izjašnjavanja nikakva, sredstva samoodbrane ograničena.
svetogrđa i duhovne oslobođenosti što ih je samo urbana civilizacija mogla doneti, ima drskosti pred kojom se arhaična svest oseća nezgrapno i nemoćno: ništa mu nije sveto, a umetnost najmanje.
Patetična svest o sopstvenoj uzvišenosti, koja, kod nas, čas poprima oblik boemskog egocentrizma, čas zakasnelog larpurlartizma,
Samoironija je pouzdan znak zrelosti jednog stila. Svest o avanturama koje su pojedine reči prethodno doživele modernom pesniku nikad ne da mira. Parodirajući, pesnik se igra.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
prilikama, redovno ih veliča, hoće da im iznese njihovu slavnu prošlost i da im ulije istorijski ponos i nacionalNu svest.
Između pojedinih delova srpskog naroda nema nikakve veze, svest o narodnoj zajednici gotovo ne postoji. Kod ugarskih Srba, ganjanih zbog vere, nacionalno osećanje se ograničilo samo na
Pred 1840. on ima na 10.000 srpskih stanovnika, trgovina i zemlja su u srpskim rukama, nacionalna svest je vrlo jako razvijena.
onoga vremena, sa njom uzdiše i suze proliva, hoće da joj neguje u isti mah i nežno osećanje i srpsku nacionalnu svest.
bio je sentimentalac, iako je pisao Vertera i protivu »plitkih sentimentalnih ljubavi« i »benastih lamentacija na svest«.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
u kuću; kako nije davala da me zovu bojeći se, da se ne „pometem“ od učenja; kako me je, kad je počela da gubi jezik i svest, ovog večera, dok sam ja putovao, zvala: „Kojo, Kojo, hajde brzo“...
„— — — Zašto mi srce cepaš? Ne smej se na drugoga, ne gledaj ga; svest mi se gubi! Tako mi Boga, zakukaće kukavica nad našom kućom...
Kostić, Laza - PESME
U suncu slave šar ti se krila divno preliva, a ti počiva na cvetnoj ruži dušanske sile sisajuć iz nje zanos i svest. Slavan to beše srpski lepirak i srpskog vrta zanošljiv mirak, slava se naša daleko čula, čula je za nju istočnica
— Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!” Al' u curi sve silnije zla se budi svest. I opet se zadimio žuti ćilibar, i opet se ponovio čudnovati šar. „Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama!
Al' kakve smo na zemlji srećice, oteće nam još i taj zavičaj. O ŠEKSPIROVOJ TRISTAGODIŠNjICI Veštaka večnog tvorilačka svest umarala se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži,
prenesi smrtnu vest, prenes' je pre neg ono što si znao svog roditeljskog duha zapovest u sumnjičarsku, smrtnu svoju svest!
kad god se poje „pamjat vječnaja” Duševna svest joj sva je njegova, a nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest upotrebim trenutak ugodan: Pa kad smo
Kad me lepo čedo mamne, te za njome svest zabludi, mrežom gustom kose pramne zakloni mi pogled ludi, mrakom svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad
glavara zapovest, ispod srca životnih strasti mah: sramota, ponos, groza, ljubav, strah — no zazorna stišavaše ih svest u svetoj zbili hrama bogovskog.
neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka uvojaka u zanosnu moju svest, zamrsi mi bujnim pramkom, ulovi mi gujnom zamkom, obezumnu moju žest.” „Zar u tebi moja kosa? u tebi mi oči zar?
noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest i moć.
nije jedne što mu pije krv: da nije narod Fulišćanom strv; tu tamnicu, taj okov da je strest, krivice svoje nemilosnu svest!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Zob uznemirenja smućuje nam svest, drmusa zvezde, Mesečevu mlađ. Od nagon-tkanja vrisak nam je brest pod munjom, šaren.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
vlas izlazi iz ramena svetli na polasku u svet i odmah kaže: stoj čovek mora da se seća dok udariš dlanom o dlan svest mu postaje veća i put se svodi na razmeđa gde te presreće znak veliki dlan iz kamena šaka urezana u stenu jedva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A jedna naša baterija gađa preko naših glava, i svest se muti od silnoga praska i zamaha njenih zrna. Komandir je podelio bateriju na dva voda.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kamdžija fijuknu kroz vazduh, ošinu ga po glavi i plećima, pa se opet izdiže nad njegovom glavom. Gojku se obrte svest... nešto se smrači oko njega, ništa se ne vidi, samo se iz mraka pomalja crveno zversko lice i više ništa...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svratio sam, na jednom izletu, u jedan rudnik soli, u Karpatima, i to je ostavilo u meni svest da ima nečeg fantastičnog na svetu, što je meni nepoznato. Nisam ni sanjao šta me čeka u Beču.
mi je doveo lekara, ali sam, od sveće koju su dizali nad mojom glavom, i od prašaka koje su mi sipali u usta, gubio svest. Tek treći dan digao sam glavu i gledao kroz prozor. Žute, modre, zelene, i crne vode, jurile su prema obali.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Ko, zaboga? JEVREM: Ko? Deputacija! Znaš li ti šta je to deputacija? Građanstvo, cvet građanstva, narodna svest; demonstracija. Znaš li ti šta znači to kad ti narodna svest dođe u kuću?
Građanstvo, cvet građanstva, narodna svest; demonstracija. Znaš li ti šta znači to kad ti narodna svest dođe u kuću? Ja bih voleo da vidim toga koga to ne bi zbunilo? DANICA: Pa je l' treba da im govoriš?
Današnji izbori će pokazati da klevete ne pomažu tamo gde je narodna svest budna.” JEVREM: E, to si mu lepo sastavio. SRETA: A ovo? (Vadi drugu hartiju.) JEVREM: Šta je to?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
slike iz sela koje je prenulo iz dremeža, jer se u njemu probudila veštački (a i nasilno) uspavljivana i dugo uspavana svest.
I stoka i živina poče da trpi otkako se probudila ta svest u selu. Tek vidiš zeljova gde izleti podavijena repa na tri noge, pa šiša kroz sokak i ne osvrne se nit’ pusti avaza
Šta je to naopako! Pa i sama živina seoska, i ona je propatila i osetila tu probuđenu svest. Eto bar se za petla, na primer, ne može kazati da nije isuviše erotički raspoložen (kao što se to iz zoologije i
Pandurović, Sima - PESME
Sećam se da je mirna bila soba S posteljom tvojom, moja svest bez moći; Sećam se da je u ponoćno doba Još mirisala svud kraljica noći Na strast, i mladost, i zadah od groba.
KARIKATURE Sopstvena svest mi liči na bednu panoramu Već oveštalih slika, što se sve većma haba, Jevtinim zadovoljstvom što mi razbija čamu; Tu
nada, nežnosti gde mi leži; To je mistika što mi i um i srce topi I tupi ritam smrti — zaborav njen što sveži Umornu svest mi, koja otrov saznanja popi.
I razliva se vazduhom, i moćno, Nov život misli, ta vizija tečna, Kroz svest, i nerve, i okrilje noćno. Život kroz dušu nabujalo struji.
Neću umreti u vlazi i studi, U grobu tvome, u memli i smradu, Već s tvojim cvećem, i da ne probudi Nikad svest nagon životu, i nadu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
nije ni smiraj, a kamoli mrak: I nemam znači čime da se tešim Što mi se sav vidik suzio, a znak Da možda gubim svest je što se smešim.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A njena pomračena svest može samo da se čudi, i bol od udaraca tone na sâmo dno tog čuđenja. Svejedno joj u šta se zarivaju i od čega odskaču
se pod pokrivač, i iznad samog čela vise njene dojke i podrhtavaju, da se otkinu kao najkrupnije kapi mleka, i on gubi svest u paćeničkom uživanju, koje Dugo, dugo traje.
Začudi se, ne, brani se, a on joj prilazi sve bliže i bliže, pripija se uz lice, urasta u glavu i u mraku istiskuje svest. ...
Onda je dugo bio bez ikakvih misli: glava je nabijena prazninom. U njenim šavovima ukleštena svest oseća samo bol u korenima očiju. Kasnije: ne, nije istina sve ono što je večeras izrekao ocu.
sa zidova zamahivali su mačevima na nju, ona se grčila, nije mogla da podvuče noge pod grobnicu, i duboko padala gubeći svest. U svitanje, mekim šumom goveđih opanaka prišao joj je kaluđer i pozvao je da ustane.
U mutljagu mamurluka i bunila bledo je čkiljila svest i često se gasila, štipana mokrim prstima umora koji je neizdrživo bazdio na rakiju i čupao creva na povraćanje.
Svi znaju. I ona je rekla. Svest mu prikupiše vika i kuknjava žena: — Lopovi gazdaški! Jao, izelice! — Vi ste nam kuću opusteli!
A za brest zna da je senka. Pa se sporo priseća svake Simkine reči. S mukom, jer snove nikada ne pamti. Ipak, u svest mu se uriva neočekivano saznanje, stidno, neverovatno. Oko njega seljaci srpovima kolju kukuruze i oni suvo šušte.
kao da se utopila; pripijen uz vrata, čekao je da zaškripe stepenice, čekao je da ne bi izludeo, presvisnuo, i gubio svest kad bi mu lomljvava od koraka pored njegovih vrata zatutnjala po glavi.
Ali šta će on da radi pred ovim što ga je noćas drugi ocem učinio, a njega dedom? Neka opomena muti mu svest, ionako mutnu i nemoćnu ijednu odluku da donese. Čini mu se da Đorđe samo što nije zaplakao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
samo neko koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a zamamnu: tad zamre misao i zamire svest, ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u dosluhu sa onom napetošću koja je sva
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
nije pobre vid'o, ne godi mu boj; Dugo nije, - jedva, jedva, dade im se srest' Al' za pobru već ne beše pobratimska svest. Perje mu je sagorelo, što će neznanik? A golupče begat' stade, nepoznat joj lik.
Duševna svest joj sva je njegova; A nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest, Upotrebim trenutak ugodan: „Pa kad smo
I reč'ma punim tajnog, nejasnoga, I nesvesnoga - svest ću ti zaneti. Pa ti, sakriven od pogleda tvoga, U ime Večnog nevinost uzeti. Sv.
O Rode! Nema nade da skorim drukče bude: Nit' imaš dosta snage da sam se preporodiš, Nit' nosiš svest u duši i ljubav cele grude, Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu vodiš...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zatim grozno smrvljen i uzrujan, osećajući opet svakim nervom da mu se mrači svest i obavija nekim crnim dimom polusna, on prikupi sve svoje sile da ustane i uspravi se, ali ga utom opomenu zveket
Samo su ruke tada bile žive i radile, ispružile se, trzale, bole, dok su noge negde nestale i stomak i svest i ceo čovek kao da se najedanput bio istopio. Tada je i on pao u mrak.
Ja već počinjem da se mučim u maglovitoj svesti o tome da sam ipak budan. Tu svest o tome da nisam potpuno zaspao, osećam najpre kao neobično finu, tanku i laku maglicu, kao što je ona što se ponekad
A čas opet oba krila najedanput, te mi je svest o tome da sam budan jasnija. Eto tako nešto, ako sam znao približno da izrazim, i sve strašnije, ponavlja se, ponavlja
Na ulazu, baš na samoj kapiji groblja, udovica najedanput izgubi svest i pade u nečije ruke, pa zabuna oko toga da je povrate uveliča još više sveopštu užurbanost i uzbunu.
Užasan tresak šrapnela, koji su se rasprskavali nad glavama vojnika učinio je da ljudi počeše gubiti svest. Vojnici su nosili zrna za punjenje i držali ih besvesno u rukama, ne znajući šta će s njima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A teret ozgo sve teži, sve mučniji... Počinje gubiti svest... — Gotovo! — Viknu Mitar i ustade. Digoše se i ostali, samo ostade na podu on, nepomičan, nepokretan...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Je l' da i sad tražiš mene? Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene. OGLEDALO Kroz svest i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu plača.
PESMA BEZ REČI Evo danas umor pao na me. U očima pogled zaborava, Moja svest mi, u daljini tame, I duh, k'o cvet u jeseni, spava, I duh spava. Ja ne pojmim sada Da l' je bilo života, i kada?
Najzad sve je isto, i svest snova dođe, Horizonat misli vedriji je samo. Apatija nesta i klonulost prođe, Al' podsećaj stoji da se išlo tamo.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Radne obaveze i neprekidna bujica utisaka koja navire u našu svest kroz sva vrata saznanja, čini današnje življenje pogibeljnim u mnogočemu.
drugu koja je priznata, za mene je to istina koju iz časa u čas iskazujem u svemu što činim i u svakoj svojoj misli. Svest o spoljašnjem utisku koji me podstiče na bilo koji napor — umni ili fizički — uvek postoji u meni.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
bili u stanju da otkriju ili se nisu ni trudili da istražuju, a što sam ja, uprkos svemu, visoko cenio, a to je bila svest o dubokom poštovanju i divljenju za uzvišene tradicije moga naroda.
Osećanje da se nalazim na čvrstom tlu, duboko je prodrlo u moju svest i zaspao sam dubokim snom zdrave mladosti, premda mi je krevet bio goli pod.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Potok tad više ne teče, već puzi kao crv, i to s niže tačke naviše, a i ja makar za trenutak gubim svest nad beskrajnom dubinom plavila koja je ispod mene.
Toliko noći: imam još uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus života. Pljujem! U jednakoj meri pojačava se i svest o izgubljenoj „stazi spasenja“, što na mahove prenapreže napetost sve do „prskanja damara“.
Treba postojati da bi se moglo koračati, ali pri svakome koračanju ne moramo imati jasnu svest o tome kako je dobro što postojimo. Takva svest odgovara pesničkome (pa i filosofskom), a ne svakidašnjem našem stanju.
Takva svest odgovara pesničkome (pa i filosofskom), a ne svakidašnjem našem stanju. Tako isto pri običnoj upotrebi jezika ne moramo
metričkoritmički u sebi zatvoren stih, nikada više njemu nije vratio, ali je zato reaktivirao svest o njegovome prisustvu. I učinio je to na jedinstven način u našoj poeziji.
I učinio je to na jedinstven način u našoj poeziji. Jer niko osim Matića nije tako i toliko reaktivirao svest o granicama stiha i o potencijalnome dvosmernom čitanju između tih granica.
Svi mi, naime, znamo da naša svest u govornome lancu za zasebnu jedinicu priznaje samo onu koja osim prepoznatljivoga početka ima i takav kraj, jer se
Zato i stih, da bi za našu svest postojao, mora imati prepoznatljiv početak i kraj. Kad to uzmemo u obzir, postaje nam jasno zašto se u tradicionalnome
Drugim rečima, posredi su stalno prisutne ali potencijalne čitaočeve radnje, stalna ali potencijalna čitaočeva svest. Dušan Matić je ovakvu potencijalnu svest, koju smo stekli čitajući tradicionalan stih, ne samo reaktivirao nego i
Dušan Matić je ovakvu potencijalnu svest, koju smo stekli čitajući tradicionalan stih, ne samo reaktivirao nego i preveo iz metričkoritmičke sheme u sam
Pojačana svest o svojoj uslovnosti, znakovnosti, to i jeste pojačana semiotička svest. Velika igra koju je avangarda započela, a na
Pojačana svest o svojoj uslovnosti, znakovnosti, to i jeste pojačana semiotička svest. Velika igra koju je avangarda započela, a na strani i kod nas, u razgrađivanju nasleđene tradicije dovela je u samu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
što je kroz njena čula prelomljeno, neposredno ili posredno, gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža, nego je i svest njena dignuta do ravni na kojoj se roman kao celina pripoveda, dovedena je u veliku blizinu nevidljivog autora.
Osim toga, potvrdu da je u strukturi romana Sofkina (samo)svest visoko dignuta nalazimo neposredno u činjenici da opisi zbivanja u Nečistoj krvi vrlo često imaju ovakav početak: „Sofka
U tako dobijenoj slici male Sofke najpre uočavamo njenu neobično jaku svest o hadžijskoj lozi, čiji je ona poslednji izdanak.
Na Todorinu svest mi mahom gledamo iz Sofkine svesti, jer se po pravilu u ovoj drugoj odražava ona prva; često se, međutim, odražavanje
Kao što je poznato, takva se svest može steći, a junakinja je doista i stiče iz odnos koji drugi, najviše bliski ljudi imaju prema njoj; recimo, iz pažnje,
Mala Sofka, međutim, u očima drugih ne vidi sebe bez oca, i vidi oca koliko sebe. Stoga se njena svest o sebi samoj u prvim glavama romana formira kao svest posredovana ocem.
Stoga se njena svest o sebi samoj u prvim glavama romana formira kao svest posredovana ocem. Jer je očito da drugi nju vide - bar tako ona oseća, a to i jeste presudno - prvo kao ćerku
Tako i Borisav Stanković, čim je junakinjinu svest učinio reflektorom porodične hronike, on je junakinjino ponašanje uslovio njenim odnosom prema porodičnoj lozi.
presudnim za likove - kad sami donose sudbonosne odluke ili kada to drugi mesto njih čine - ne uvodi toliko u njihovu svest koliko nam prikazuje reakciju njihovoga tela i njihovih čula.
Razlika je važna i valja je pomenuti, naime, zato što se - kao što je poznato - upravo uvođenje čitaoca u svest junakovu i praćenje sustopice njegovoga unutarnjeg, misaonog toka uzima kao značajno dostignuće modernog evropskog romana
Glavni junak kome ta svest pripada dobija približno isti onaj privilegovani položaj u romanu kakav u Nečistoj krvi ima Sofka.
godine. No, uza sve to, „skretanje ka unutra” u ovom slučaju očigledno nije što i premeštanje ugla pripovedanja u samu svest junakovu, i čitaocu nije dato da doista prati „unutarnji monolog” bilo Sofkin bilo, možda, s vremena na vreme i nekog
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Možda ćemo znojem pisat’ Boljih dana vest, Možda ćemo suzom pisat’ — Nek’ se bistri svest! Možda ćemo krvlju pisat’ — I tim Srbin sme — Samo kavgom međusobnom Ne, za Boga, ne!
Miljković, Branko - PESME
SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI ANĐEO 79 UTVA
PESMA 114 POHVALA VATRI 116 PATETIKA VATRE 118 DVA PRELIDA 119 FENIKS (I) 121 BOL I SUNCE 123 NOĆ JAČA OD SVETA 125 SVEST O ZABORAVU 126 FENIKS (II) 128 LAUDA 129 LAUDA 130 BALADA 131 MORE PRE NEGO USNIM 133 POREKLO NADE 135 OSEĆANjE
189 PRIJATELjU PUTNIKU 190 PRIJATELjU PESNIKU 191 DOK BUDEŠ PEVAO 192 VESELA PESMA 193 ZLA SVEST 194 PROMENI SVOJU PESMU 195 OČAJNA PESMA 196 ZAJEDNIČKA PESMA 198 PESMA ZA MOJ 27.
Časovi su stali I nali ukroćeni nad ponorom. Da li Stvarnost se priviđa il šum progonjen doji Odbegla svest mutnim izlazom u n i g d e? O pustinjo najsličnija suncu ima li igde Finijeg peska uspavanog srcem i beskrajem!
PETRU DžADžIĆU SVEST O PESMI ALENU BOSKEU Mene ničega više nije stid. Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći.
beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju
sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj prazno odjekuje SVEST O ZABORAVU Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti.
iz mržnje dok pesma nas spasava Plašljivih reči i šturoga klasja Sunce je mrak koji nas osvetljava Obasjaj oh obasjaj ZLA SVEST Videh li u nasilju prerušenu sreću Il tri puta dat sebi tri puta rekoh ne O smilujte se uzmite natrag Slobodu koju ste
Krakov, Stanislav - KRILA
U glavi mu beše prvo strašno toplo, posle svest poče da se mrači, znojio se jako po čelu, ali se ipak nije onesvestio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
i potrči, čovek tada oseti blizinu smrti, a to saznanje nadjača sve ono što je misaono u njemu, zagluši čula, pomrači svest i onda se juri besvesno... To sam ja sve preživeo. Bio sam sad u sigurnome zaklonu...
Samrtni krici zavapiše. Jedan nalete na mene, ja se izvih i on mi zapara šinjel. Kao da mi mrče svest, zanesoh se i padoh, Taman da me dotuče i ja upravih ruke da se uhvatim za njegov bajonet, kad jedan moj vojnik opali i
Neko me pipnu za ruku i reče da mi je slomljena. Od bolova i naprezanja počeo sam gubiti svest, te me položiše na zemlju. Čujem nečije radosne povike. Otvorih oči. Ispred vojnika bio je pukovnik Jovan.
Ali tek što smo zamakli u šumu, kada nešto grunu, ali tako gromko, majko moja, da sam, čini mi se, svest izgubio. Jedan od vojnika se preturi. Tamo čujem neki žagor, zatim škljocanje, onda opet pucanj.
Čudim se ovim ljudima kako oni ne zaziru mnogo od smrti. Da li je kod njih urođena hrabrost, ili visoka svest o dužnosti?... — Lezite! — viknu komandir. Prućio sam se po zemlji. On samo čučnu.
Oni žive svojim životom... Da li je ta smrtna opasnost draž njihovog života ili je kod njih razvijena neka visoka svest o dužnosti, koja je nepoznata onima u pozadini. Ne daju utisak avanturista...
Bojić, Milutin - PESME
4. SPOMEN Velbužd! Dan slave, dan carskog krštenja, Kad prvi lovor svest Budućeg opi I pade srebrn usklik Proviđenja I linu carska krv da žezlo škropi. ...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ujedno je omogućeno da hrvatsko nacionalno opredeljenje prodre u predele koji su dotad imali samo regionalnu svest, a po jeziku su bili neuporedivo bliži Karadžićevom srpskom govoru nego hrvatskom kajkavskom narečju, koje je do 30-ih
Tokom seoba i nastanjivanja na Balkanu, razvijala se istorijska svest koja je rađala usmenu epiku, proznu i poetsku. Susret sa hrišćanskom kulturom upoznao je Srbe s potpuno različitim
Kosovska epika javlja se u vreme kada svest o državi, pripadnosti toj državi, i svest o viteškoj dužnosti prema njoj postoji u svakom pojedincu, i kada ep
Kosovska epika javlja se u vreme kada svest o državi, pripadnosti toj državi, i svest o viteškoj dužnosti prema njoj postoji u svakom pojedincu, i kada ep predstavlja istorijsko pamćenje naroda u razmerama
Ilić, Vojislav J. - PESME
Silvije, čuveni lekar, učenik misirskih maga, Uveza probijen trbuh i nasu melema blaga. I svest se Katonu vrati i krvca presta da teče, On pogled obrati sinu i stalnim mu glasom reče: „Neka je proklet i prezren
I utom, sa sviju strana, Jeknuše veseli zvuci u susret granulog dana, I svest se kravaru vrati. On se je sećao svega, I stid ga toliko uze: dođe mu da čisto bega!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
) Drugo, gospa Nola se brzo sama uhvatila u svom udovičkom ačenju, i trgla se u punu svoju svest i snagu. Mužu nije dizala naročit spomenik, a na svekrov je dala upisati samo ime i prezime, i godine rođenja i smrti.
Na sreću, u Milanovu mozgu počeo je raditi prašak. Zaneo se ne sačekavši Pavlov odgovor. Ali malo posle opet planu svest. Milan se sad nekako stidljivo i otuđeno stade povlačiti u svoj svet. — Idite malo u šetnju. Lepo je vreme.
Čest je to slučaj. Naročito u siromašnim i malim narodima i sredinama. Kulturna svest postane odjedared jedan strastan entuziazam, i prosto sagoreva ljude.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
) ljudsko telo SNISHODITELNI — predusretljiv, uslužan, ljubazan snishodljiv SOVET — (1) savet; (2) svest; puna sovesti o svom postojanom temperamentu »veoma svesna postojanosti svoga temp.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u! Gr-u!
Naskoro sam osetio kako mi je čelo vlažno, a po rukama izbiše sitne kapljice. Skinuli su mi obloge, i pokrili me. Svest mi se povraća i neko vedro raspoloženje... Graške znoja lipte sa moga tela. Vojnik me briše...
Petrović, Rastko - PESME
NEPRIKOSNOVENIH STIHOVA 89 PREINAČENjA 91 ZIMSKA REPERTOAR 95 OVO O JEDNOM PESNIKU 99 PROBUĐENA SVEST 102 POSLE „OTKROVENjA“ 110 VUK 111 VUK I 112 VUK II 116 MOLITVA VUKA 122 VUK III 132 SUNČANE LESTVICE 138 SONET
Tek tog trenutka On poče da govori. U Beogradu, H 1922. Poslednja pesma Otkrovenja PROBUĐENA SVEST (JUDA) Proći će kroz život misao, Zalogaj presni mesa kroz telo, Čoveka, koji je toliko pio i disao Dok svariti je
Imađah petnaest godina kada sam pisao u jednom listu, koji je pod naslovom Probuđena Svest izlazio rukopisno u mojoj sobi: ”Svi se planovi ne dadu ispuniti.
Od toga skoro gubim svest - no ne ovu svest, samosvest; ne nastaje nikakav somnabulizam, već samo svest proticanja vremena, trajanja.
Od toga skoro gubim svest - no ne ovu svest, samosvest; ne nastaje nikakav somnabulizam, već samo svest proticanja vremena, trajanja.
Od toga skoro gubim svest - no ne ovu svest, samosvest; ne nastaje nikakav somnabulizam, već samo svest proticanja vremena, trajanja.
Kako sam ja rođen? Zašto baš ja a ne ko drugi; kako se moja svest o ličnosti uvukla u ovo baš telo a ne u koje drugo, rođeno od moje majke; u koliko moje telo nosi u sebi doživljaje i
Mala svest, s pretenzijom na slobodnu volju, koja je ostvarena u čoveku, ne mora biti jedinstvena u prirodi: mogućnosti su njene
Ništa se ne protivi misli da je ostvarena još jedna, možda veća, svest sa mnogo jačom pretenzijom na slobodnu volju: i da od nje možda zavisi naša.
Ne, ne, ne; oh, ne! Izgovorih Smrt, i reči: Ona, njen Dlan! Na svaku reč bih gubio svest, dolazio sa krikom sebi; Hteo bih da dišem dublje, grudima proširim ležaj i stan, Da plačem, da zahvaljujem na onom što
na onom što i ne bi Nikada u životu, na putevima koji i ne vode kroz svet, Bejah toliko slab, da samo gubljah svest.
Saznah da ga nikad neću zgledati, i oblivaše me znoj; I opet gubljah svest, ko užas da je to i stid: Samo bih duboko cvilio u nemogućnosti da sam pred njim rob, I kao da je neko još cvilio u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i oseća kao kolektiv, ali i kao jedinka, kao osamostaljena ličnost koja se slaže sa kolektivom, koja ima kolektivnu svest.
Iz zajedničkog stradanja rađala se svest o nužnosti zajedničkog otpora ugnjetaču. A ukoliko je zajednički otpor rastao utoliko se sve jasnije i smelije isticao
U tome je i izuzetna snaga realizma naše narodne epike. Gorki je kazao da je kolektivu „svojstvena svest o besmrtnosti i uverenost u pobedu nad svim neprijateljskim silama“.
noću: i noći i dnevi — i noću i danju nuto (uzvik) — gle Njemadija — Nemačka njojzi — njoj obeznaniti se — izgubiti svest, pasti u nesvest obiknuti — navići (se) Obilić Miloš — v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite, svest k ovom pregnite, na noge se oprite, koji no hoćete i radi ste ovu slovesnu čast sebi primati...
Toga dna, kade izdignu se te odu kućne straže; presuše oči, nos i usta, odleti svest i svako ovde osećanje iz tela, i zaseknu vodenični žrvnji više mleti, zubi žvatati, — šupljine pocrne, prazne ostanu bez
A car za to pravo nije znao, nego njegova svest sumnjena osudi ga te se od straha iskaza. Kano kurjak s kožom vala nam plaćati, ka i onome u Aleksandriji što mu
sad, krošto li nam to Bog dade i postavi svakom nam u glavi na našoj pameti svagdašnjega budna na oprezu sudca, — našu svest osećnju?
Niti nigde na svetu ima među ljudma takva birova oštroumna, trezna, nezaboravna, kako što je u nami naša usumnjivana svest, te udilj bode i straši sudeći nam za svaku našu nevaljalu skonu.
Zato nam je i umetnuo u mozak takvu svest, koja bi nas sudila i plašila kano otac miloj deci kojino nikad ako dobri ako zli bili, nikad nas od sebe ne odbija ni
Mnogi i od sinovstva im odreku se i svega očina im dobra odrinu ih. Ama naš od Boga nam dat sudija, naša svest ne čini s nama tako, niti nas nikad ostalja ne svetujući i karajući; ako jedanput, dva, tri li put, ako bilo i do sto
Nije li njina pravo svest, bez promene čovečiji sudija? Često im muteći pamet i srdce smućajući te od njih prodati ispodmukla im sedeći suđaše.
Nego li angel, čovečiji na mozgu sudac, njihova svest u ono dobi sukobi sebi skopost: ta i napade na njih, ljuto sapre ih i uplaši.
Zemlju mnedoše da su već izokola osvojili, ta i slabo hajaše za grad biti ga. A to gospod Bog tako učini: svest im omahniti i ikonoborcem so toga pak golem strah unutra zadade da ne besne ponosljivi svojevoljni Grci, te crkva mirna
Pak ko tome za proviđenje i upravu sa zemljom i s ljudma jošte veštinu, višu svest, mudrost i razum priknadi im za progled i rasuđivanje o svemu!
Ta ko ima svest u glavi, — mogu se setiti da su oni boljarom gospodari dajući im hranu od svojega truda. Eda se dukati i novci ka i