Upotreba reči svet u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Sa te goleme krivice njegove morao sam i ja ostaviti nejaku braću i rodbinu i tumarnuti u svet, gde nikoga nisam bratom i prijateljem nazvati smeo... Bežao sam, a nisam znao kuda... I drugi su bežali...

Ljudi, voda! Iz male gomilice njih dvoje-troje, širokih prsiju, snažnih mišica, hrabri momci, kakvih ćivtinski svet ni poznavao nije, digoše se smelim korakom i zagledaše u mutne talase. — Izbavljeni su!

našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa čovek kâ nije rad da i drugi doznadu da u njega ima novaca i hrane: svet bi navalio na njega. te bi i njemu nestalo — pa kud će onda?...

Izjutra, oporavljenom snagom išla sam dalje; nije se ni smrklo, i ja sam stigla u Zemun. Tu u Zemunu beše malo življi svet, činjaše se kao da bolje živi nego kod nas u Banatu; videla sam trgovce, majstore, pa i proste ljude gde se smeju, pa sam

Šta će taj silan svet, pa još pod oružjem? Eno i g. kapetana! Vidiš gde razrađuje ljude ko će na koju stranu. Ja pogledam bolje i vidim

di... di...“ i tako zahrka naš siromah kulturtreger. To tako izgleda u pročelju, a u začelju — e, tu je sasvim drugi svet: pet-šest penzionera, sedam-osam trgovaca, i oni koji niti prodaju svilu ni čelik, nego lepo daju novce na zajam...

Za njega krišom govore da je u neko vreme otimao; a svi mu se u oči čude dobroti i poštenju... Taki je svet! Taki su ljudi! Štaviše, i sam g.

Srbija je rodna zemlja; vredan baštovan napravio bi od nje baštu, svet bi se čudio lepoti njenoj, a praznovernik zaklinjao bi se da je to raj u kome se večno blaženstvo uživa...

Oh, gospo, pa nemojte starca lagati, grehota je!... Kažite mu pravo: da je lepša, milija, sjajnija. Svet joj se klanja, a milijuni prolevaju skupu krv plemenitih prsiju da joj sjajnu odeću preobraženja rubinima krvi svoje

A ja, gospo, samo ljubim, ljubim svim srcem, svom dušom, ljubim moju divotnu devojku, moj svet, moju selenu!... Može biti, gospo, da biste vi voleli da znate i ime i kolevku moje obožavane ljubavnice?

Obradović, Dositej - BASNE

primeri daju meni povod iz različnih starih i novih jezika najlepše basne izabrati, i na našem serpskom jeziku na svet izdati.

nije huđe i gore nego blagorodna mladića s takovim mišljenjem iz mladosti napojiti da se je on za lenost i bezdjelije na svet rodio.

Čemu smo privikli i što smo iz detinjstva naučili, to i tako hoćemo da bude i da ostane, ako će svet propasti, i mi s njim.

Plaćajte nek se po svih crkva bdenija i molitve tvore! Bog i sveci za novce čudesa čine! Što ću na drugi svet, gdi niti se jede ni pije? I tako odveć slastima predat čovek rad bi kao Metusal živiti, samo da se više nasladi.

Kuće se svoje odricali, a s druge strane svet globili i dvorove sebi kao kaštele i gradove zidali. K večnom vozderžaniju sa zakletvom sebe privezavali, a bolje se

Na ovi božji svet vikali, a u njemu kako i ostali ljudi rado živili. Sve slasti telesne hulili, a vesma su rado i veselo s čim su mogli,

Sad već svaki poznaje i vidi da: ko god na ovi prekrasni božji svet i na ovi naš (ako će i malovremenan biti) ži|vot viče i darove božje ogovara i bez razloga pohuždava, ili je manit te

Hoditi po svetu*2 da vas ne oblada pomrčina, uči nas. Svet je prosveštenije duše i razuma, a pomrčina je glupost, navježenstvo i bez svake nauke ludo varvarstvo.

izbavio od praroditeljnoga greha, ništa drugo ne velimo nego da nas je osvobodio od neznanja, da nas je izveo iz tame u svet, da nam je dao pravo boga poznanstvo, i da nam je pokazao ne samo s svojom naukom nego i s svojim primerom p u t k

dovoljno sna sebi daje za dati carem priklad kako se carstvuje, može li ko tako hudo misliti da je samo za trbuh na ovi svet došao, i da je na kakvo dostojinstvo vozveden samo da može većma telo svoje upokojiti i nasladiti?

” Kakovo čemerno i skotsko složenije mora biti u takovom čoveku, ili bolje da rečem nečoveku, koji na svet razuma mrzi, bez kojega je ista slovesna duša slepa i u vsegdašnjoj tami i mraku živi!

I koliko se većma prosveštava, toliko više svet ljubi i k njemu se tašti, zašto je i sami gospod bog svet nevečerni, po onoj reči proroka: „ O d j e j a j s j a s v j

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Bežim. Rog me goni, sačekuje kljun, i u bekstvu, mučen ko lednički cvet, razaznah u mraku još strašniji svet: žena s bradavicom ko isisan crv doji vranu mlekom crnim kao krv; a žohare ljudi jedu, ulov tih, i bdiju, da

Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet. Ko pre pedeset godina, svako

Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet. Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem, svoj nož, svoj sat.

I opet će misliti: život je lep toliko, da ginuti vredi. I opet će za isti svet ubijati i mreti. I sve će ove otrove: jesen, zimu i zemlju, vrane i vrt, ko lek, pod kapkom da ponese U tuđinu,

Krajnje je vreme da nam neko kaže šta je ovo, tikva ili džak, mišja rupa ili mišolovka! (A šta ako je ovo ceo svet?) Ko to toliko, nogama, pesnicama, udara noćas po ovom poklopcu?

Najzad svu zemlju, trešnje u cvetu, čašu i bokal, obasjava - a pri tom je možda sjajniji svet ugasilo sunce sa Ovčara i Kablara.

HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 1. Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” i meni se onda učinilo da ću svet da promenim. No posle vidim kako je to lepo biti popa. Kad sam vam kazao kratko vladičino slovo, da vam kažem kako me

me i otac savetovao: „Sine, — rekne mi on kad sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde gotovo nećeš biti u društvu tvoji̓ parnjaka u godinama, nego ćeš sve dolaziti među starije

štogod da kazuje, a ne kao ja, u planini počti odrastao, pa kao čovek koji iz jedne pomračene sobe izađe te u beli svet ili u sneg pogledi, pak mu se odma i vid zanese, dok malo oči protre. A ja?

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi da te sluša, a ovamo izvlači i krade gde što dočepa«.

— Ama potra je najpreča, Stevane... Reci ljudima nek iziđu sad. — E baš da ti ne iziđu sad! Neće se do sutra svet prevrnuti. — Dobro, dobro, Stevane! — reče gazda Raka kao preteći. — Ima suda i osem tebe!

— poče onaj što je izgubio na popu. — Ja sam slušao od starih ljudi, kad intereždžiji ode duša na onaj svet, rastope srebra pa ga zaliju; a telo mu nikad ne može istrunuti u zemlji; nego pocrni i skameni se, pa tako ostane vek

Ono, doduše, ni ja ih toliko baš ne branim; ima ih i nakarada. Svet je ovaj ionako pun jada i nakarada. Ali što baš sve nakarade pisati, te, ni za što ni kroz što plašiti poštene ljude?

— Jes̓, bogme, gospodine! — potvrđuju ostali. — Nema ti danas ni berićeta — ništa! Izopačio se i ovaj svet. Niko ti tu ne poštuje starijega, ni činovnika, ni popa, nikoga... Niti se ko tu bogu moli, niti ide u crkvu...

Eto kaki je današnji svet! Eto kaki je današnji naraštaj! I mi se nečemu nadamo?! Mrka kapa, zla prilika!... Sutra da se nešto otme Bosna jali

Viš, tu mi se popeo!... — i pokazuje prstom u teme. — A deca, kume? — Te, deca — moja deca?... Nije svet rešeto! — Tu Radan pogleda snuždeno preda se, pa smotrivši kraj Mate torbu s glavom šećera, gde je spustio, seknu ga

U kafanu »Kod petla« slegne se ceo svet, pa gotovo ne samo ceo svet, nego — čak i jedno od ona »tri sela više«. Sav je taj svet raznolik.

U kafanu »Kod petla« slegne se ceo svet, pa gotovo ne samo ceo svet, nego — čak i jedno od ona »tri sela više«. Sav je taj svet raznolik.

Sav je taj svet raznolik. Nigde nećeš naći slična ni nosa, ni oka, ni kape, ni haljine, ni lica, ni odeće, ni obuće...

Negde daleko čuje se pesma pijanih ljudi. SVIRAČ Na drugi dan Vaskrsa slegao se silan svet na sabor kod crkve rogačke.

A praktikantski svet iz sviju mogućih smederevskih kancelarija tako se goropadno proakontira, kako već dotle nijedan kaznačej zapamtio nije.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Učini mu se da se svet sruši. A to beše sovuljaga na hrastu više njega!... Ona zaleprša krilima i prolete mu tikom pored lica, tako da je

Bio je uveren da toga dana neće mnogo kasati. A i kuda bi? Svet je po radovima, svaki to gleda da za lepih dana ovrše i odnese u ambar svoj trud i znoj...

Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom. Za nju beše samo čudno to: što toliki svet stoji. — Što ne sednete, ljudi!... Hajte ovamo, evo sovre!... Sedite, da bar po jednu popijete...

Ona stade da vidi, da čuje šta je to... Stanko stiže. On vide toliki svet, vide strogo popino i kmetovo lice, vide preneražene svoje roditelje, pa se i sam promeni u licu... — Je li, more?

Danas to već neće učiniti!... Pozdravi ga i kaži mu da je od danas za deset godina moj!... Da beži u svet, da beži u zemlju, pa nebo — naći ću ga!... Ja se smiriti neću dok se triput njegovom glavom ne koturnem!...

Veselje, radost, žalost... jednom rečju, sve deliše oni sa svetom i svet s njima... A sad? On dana kad se ona prokleta kesica nađe za njihovim arom u đubretu — od onog dana sve im leđa okrete.

— Ne bi. — Što? — Prvo, kao što rekoh, neće ništa vajditi, a drugo, svet se već odbio od nega. Ako ga ti budeš prizivao, odbiće se sasvim. — Pa to ja i hoću! — reče Turčin. — To ne valja!

— Pa da se razgovorimo sa vojvodom! — reče Zeka. — Bogami, razgovaraj! Ali svet i ne čekaše da mu se to kaže. Jedna po jedna porodica odlažaše i iz crnih badža poče se opet dimiti...

Dučić, Jovan - PESME

Kako li je srećna duša koja znade Biti svet za sebe, kô zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude mirijade.

Zvezdama mirnim da zabrodim, Na sunce da stignem prvi. Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca! Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca.

SUSRET Jedne se noći beše srela, Na jednoj zračnoj stazi, Duša u nebo što se pela, i angel što na svet slazi. Angel ispriča priču sjajnu Šta su nebeski vrti, A duša cele zemlje tajnu: Magiju ljubavi i smrti.

Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo — Sve što ne gleda u visine, I nije jednom zasijalo!...

Prostore sam prazne naselio sobom, I rasuo sebe, kô orion sjajan, U neki svet srcâ i dušâ, beskrajan; I živim nad strahom i lebdim nad dobom.

I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i lakši od sene. I otkud na ove bregove, kud koje Padate, o srca, kao vihor vila, I sunčate tamna i

„Beskrajne su naše sreće nebrojene, Na toj međi izmeđ večnog i trenutka: Jer, ma smrt i bila u dnu našeg kutka — Svet je samo ono koje u nas stane.

No taj ostrv sunca sam pronaći; sjajni Cilj sviju ciljeva i sveg večitoga! Reći svome srcu da je svet beskrajni, Jedno dobro za se, van ljudi i Boga. Dobro, ne znajući da ima dobrota!

Ti si u dnu moćne klice koja klija, Pojam i rešenje; ti držiš u ruci, Kô što ponor drži brodove u luci, Sav svet bezgraničnih sunaca što sija.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala, U bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca što si na svet dala — Mučenik i heroj, kap suze i krvi.

Žagor. Zatim opet dva domina mlada Kazaše dijalog pun nestašne šale. Zaigra jeđupka, naga... A mrak pada; Svet s klicanjem pali šarene ferale.

Naličio je na put koji vodi u drugi svet. Najednom se začu šum, hod. Na malim alpijskim kolima na kojima se nosi hrana, bili su upregnuti čovek i pas.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Bog s tobom, ne govori tako! A čime drugi svet svoju decu hrani? — Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: —

poznajem po onim mojim veličanstvenim molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili... tek ja njega poznajem!...

Naravno, bez ikake muke našao sam i zašto je tužan. Pa ako se i s čim može uporediti svet, to je s očima, a ako se i s čim mogu oči uporediti, to je opet sa svetom.

Pa još kad taj svet stoji preda mnom, pa su te oči moje, pa kad ih — nema ni jednog ni drugog! — Onda sam dalje „analisao”, dalje, redom,

Kao da čujem Labu, i detao negde kljuca, i u ušima mi zuji, i ja gledam gore i vidim samo nebo i nju! Sav svet je ona, i ona sav svet!

Sav svet je ona, i ona sav svet! I u grudima mi se nešto sve više širi, i odmah se napuni mišlju o njojzi, i opet se širi, sve više, i opet je ona, i

Nikad se nije smejao, bar ne kao drugi svet. Znam, jedanput drži on na krilu mog malog bratića. Dao mu sahat da se igra, a moj Đokica okupio pa gura ocu sahat u

Ko se njega drži, gubi i ovaj i onaj svet. Eno ti Jove kartaša pa gledaj! Onakav gazda, pa sad spao na to da pregrće tuđu šišarku i da kupuje po selima kože za

Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla. Silni seljaci doterali koješta na pijacu.

” (1879) SVE ĆE TO NAROD POZLATITI I sumrak se poče hvatati, a lađe još nema. Svet, koji ju je čekao, poče se razilaziti.

Zamalo još, i svet se sasvim raziđe. Osim slugu i činovnika parobrodskih, na obali stajahu još samo dva čoveka — jedan u fesu i

A udari li samo jednom i na njega slepa sreća, on ceo svet uverava da je znao da će dobiti, jer mu se sve baš tako činilo i nikako drukčije.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A kad dođe do svatova, onda nije dobro samo mladi i mladoženji, ne dobijaju samo oni svako svoje, nego i drugi svet. Pa kad dobro prolazi i kad se lepo provodi Gliša Sermijaš, koga obično niko i ne zove u svatove (jer kad se slučajno

Prolazi, pa unesrećava svet, a najviše one tanke i nafrizirane berberske kalfe. E, ne može čovek, pa da mu je srce od kamena, a da se ne osvrne za

i najneverovatnije u svoj toj pripoveci, vele da se i on baš svojski gurao kad je kum nekoliko puta bacio međ svet punu šaku krajcara, dvogrošaka, pa čak i nekoliko seksera.

svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet je ipak uvideo da se treba izobražavati. Navikao se na školu i na učitelja.

S narodom sam, veli, stekao pa neka sad taj narod i jede! Valjda ću, veli, poneti dudove na onaj svet?! To ti je sve što na zemlji učiniš! »Bezumni, veli evangelist, još ovu noć uzeću ti dušu...

« On samo ćuti, zažmiri očima, razglavi vilice, zavrne jezik pa zeva kao kakav blaziran aristokrata koga se taj svet baš ništa ne tiče, a gđa Persa da se izede živa. »Gledaj samo obešenjaka jednog kako se pravi svetac!

On je sam zapovedio da se toga dana ništa ne radi, i pobožni svet pop-Ćirinog i pop-Spirinog sela nijednu, ni napisanu, zapovest božju nije tako svesrdno ispunjavao kao ovu usmenu.

Bio je lep letnji dan, ova današnja nedelja. Jutrenje svršeno, izlazi svet iz crkve. Obe popadije se vraćaju s jutrenja svaka svojoj kući.

Pošao svet na liturgiju, pa se sve šareni sokak od lepote. Čas iz ove, čas iz one kuće ispadne tek iz avlijskih vrata kita; pridru

da posedi malo u porti, da razgleda kako je koja obučena — i ko će ti sve znati i ovde nabrojati zašto sve ide svet u crkvu nedeljom preko godine. Ali ove nedelje svi su išli u jednoj celji: babe da čuju, a devojke da vide novog učitelja.

Kulja svet iz crkve; puna crkvena porta. Prolaze jedni mimo drugih, pozdravljaju se, mere se od glave do pete, tako da nijedna sitn

Po četir tasa se nosilo nedeljom, tako da je svet izbegavao crkvu čerez tih silnih dacija, a danas, kao što ste i sami videli, samo jedan, pa i taj ćemo skoro ukinuti.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Stid je bilo da ga tako, nevenčanog, kod sebe primi jer: „šta bi posle za nju kazao svet?“ A ovamo, zima sve jača. Ljuba, istina, nije se tužio, ali sav, onako gô, u košulji, naježen od zime i, kao u inat,

Ona evo dvadeset godina kako ne izlazi iz kuće, niti se pojavljuje u svet. Pa i sada, ma da od starosti obnevidela, poštapuje se, pored nekoliko snaha, toliko slugu, sluškinja, još ne dâ da je

Ali, šta će s decom. Da su deca sirota, onda bi ih uzeo deda, otac njen, da ih čuva. Ali tolika imanja, bogastva. I svet bi kazao da je on uzeo decu da čuva da bi im prigrabio imanje.

Juri onako bled, u košulji, po ulicama, čaršiji te se od njega svet grozi, smeje. A to ga snalazi u noćima s jakom mesečinom.

I odmah bi se vraćao u kuću, zatvarao u svoju sobu, besneo jer zna da se on iskrao, jurio po varoši, te svet ga gledao i smejao mu se a time i njima, braći, celoj kući... I tad bi besneo.

I sad, zbog toga, Bog, kao kaznu — a bez greha roditelja lako se porodica ne kvari — dao im takvog brata, s kime svet da se smeje.

Te oni, braća mu, cela kuća, pored sve bogaštine i siline ne mogu u svet da iziđu kao što treba jer im on stoji kao pečat, žig.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Zato vašu frajlu Savku, što mi se dopada, uzeo bi' sa jednom hiljadom; al' kad bi manje bilo, svet bi mi se smejao, rekli bi mi da ja kao trgovac nisam u stanju da se ženim ni kao šnajder ili šuster.

— Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece... — Ja se na veresiju ženiti ne mogu. — A ono bar spustite cenu na manje.

— Gospodar-Čekmedžijiću, vi ste se zaista pokazali! Ja sam od moje mladosti, kao što ceo svet zna, od svih najbolje tranžirao, al’ ne znam da l’ bi mogao tog zeca tako brzo i lepo istranžirati.

Znate, čika-Gavro, da idemo onako — kako kažu ono — kad velika gospoda kudgod idu pa neće da svet zna? — Još ni to ne znaš! Inkognito! — Da, inkognito! Vrag zna, već sam pozaboravljao te francuske reči.

Otkako te nisam videla, nemam mira ni danju ni noću. Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja.

Srce i duša joj je bilo ženiti i udavati. Ona je tim sebi kredit pravila. Svet je nju poznavao, pa koja je mati imala kćer, ili sina za ženidbu, ta joj je morala laskati, jer blago onoj koju gospođa

Što su lepe, ali što su im muževi za žene dobri, u varoši para im nema! Varoš srpska, srpski svet vlada, a i bogata je. Davno je to bilo, još za vreme bunapartiskih ratova.

I tu je neki ponos kad svet rekne kako se za frajla-Micu lome noge i vratovi. Još ono veče puče glas kako je jurat Marko Rogozić bacio u kacu

Moje atlaske teže su nego tvoje. — Ništa za to! Ja ma kakve da obučem, svet drži da su skuplje. I moje belenzuke drži svet da su skuplje od tvojih.

Moje atlaske teže su nego tvoje. — Ništa za to! Ja ma kakve da obučem, svet drži da su skuplje. I moje belenzuke drži svet da su skuplje od tvojih. Sve to čini rang, znaš, a ti si u rangu za jedan stepen niže.

Prezreo je rodbinu, siročad, braća mu ne smeju prag prekoračiti, ne da Mica, pa ceo svet pripoveda kako je Rogozića zauzdala Mica, no on je nepristupan, niko mu ne sme to spominjati.

Vas ženira da podignete proces za me protiv Alke. Znam zašto, al’ to baš nije lepo. O vama i Alki svet svašta pripoveda, pa zbog nje i o meni, a ja ništa nisam kriva.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

gomile, zastao je, ljutitog i ogorčenog izgleda, ali bez trunke one radoznalosti, koja je raspinjala sav onaj ostali svet što se gušio u nekoj mutnoj duševnoj uzbuni, mrzovoljan, bled, sa crnom bradom i čudnim očima, student prava Aleksije

I onaj ble savi svet tiska se tamo oko Ministarstva, čeka neku vajnu odluku od one kuće, kao da mu ona može nešto pomoći.

redovno činio, sruči i ospe najstrašniju osudu onih što su krivi za sve užase najstrašnijeg, valjda, rata što ga je svet doživeo. Tamo pred svojim šatorom, ispružen na travi, ležao je Jurišić i gledao u nebo.

Jest, krv to je stalno, a privremeno je verenica i samo je ovo stvarno, a ono je tamo neki imaginarni svet. Ne sećam se ja ni mobilizacije, ni objave rata, niti znam šta sigurno o uzrocima njegovim, sem onih neodređenih fraza

— ... Pa ovaj rat, jurnjava jedna, da Bog sačuva. Nije ovaj svet ovakav bio: i ja sam bila devojka. Pa kažem vam: ja sam joj i sestra i otac i majka, odavno smo ostali tako.

I šta vidim: jedan pravnik, balavac, nema čovek šta da vidi... šetaju se. Ja za njima kroz onaj svet, za njima i šta čujem: sve neke gluposti đačke govore.

Tamo je velika varoš i niko nas ne zna. Venčaćemo se, ne brini i oprosti, tako je moralo biti. A što svet govori, neka govori.“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd.

Sakrio se onaj svet u podrume pa kao da je sve pomrlo. A ja idem, pa mislim: što sad ne gađa granatama, pa neka jedanput i meni bude kraj:

A sve je to dole jedan svet. I vere mi moje, taj svet nikakve pameti i razuma nema i ne zna šta radi. Pre svega, on nezna jednu osnovnu stvar: da

A sve je to dole jedan svet. I vere mi moje, taj svet nikakve pameti i razuma nema i ne zna šta radi. Pre svega, on nezna jednu osnovnu stvar: da je ovaj put, kojim on

I eto, i neznajući i nenamerno ja ga najednom mogu uništiti; njega, taj mali svet, koji ne zna ne sluti i ne oseća da neko ogromno jači stoji nad njim, niti sanja u kakvoj se smrtnoj opasnosti nalazi I

Evo ovu pandursku krntiju treba postaviti negde pred kancelariju i samo zato je ona došla na ovaj svet: da prekrsti ruke i sa naćuljenim ušima čeka kad onaj iznutra naruči kavu, pa da onu kavu odnese onako poguren i vrati

Afrika

Divno sunce sa dalekim sumaglicama, na pučini beloj kao mleko, nepomičnoj. Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto.

u crnačke ulice, čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i žena.

Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja.

“ Jutro potom svanula je pučina beskrajna, skoro bezbojna pod bezbojnim nebom. Reklo bi se da vodi u neki drugi svet, da „po noj plove duhovi.“ Vrućina nije bila prekomerna.

Topao, meki i zvučni smeh urođenika za sve što ih zanima, što ih obraduje ili uzbudi. Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da

Tako ovde nema ni staraca ni baba, ni dece koja bi već sigurno umela da koračaju. Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge.

Jedino što ostaje to je privići se na žeđ, kao na nesnosnog druga. Sramota me je da sam uzbunio svet sa traženjem banana i kokosa a da sam ne pijem, te se pravim kao da je to sve bilo radi okupljene dece.

Ona je cela Afrika izuzev severnih pustara, i onog kompaktnog prašumskog pojasa koji po ekvatoru okružuje svet. Gde god nije okean; od tri stotine kilometara nad ekvatorom, do tri stotine pod njim, bez izuzetka i svuda, bilo to

Kad posumnja u svoj uspeh, uzvikuje očajno: „Je li to za život prijateljstvo; za život?! O bože, kako svet ne shvata šta znači jedan trenutak a šta znači ceo život!

U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh. Najzad evo pravih sveštenica Noi i Sati, na ramenima mladih fetišera.

Velika jutarnja svetlost, još modra, poče rasvetljavati svet. Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju.

Ovaj svet, koji je inače go, oblači se da bi igrao. Primećuju se naročiti pokreti kojima se pomaže da odeća još produži ono što

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ja sam istina mlogo koješta — koje obače iz neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s jedne strane dugovremena bolest pero iz moji ruku

Što predstojeće šaljivo pozorište na svet izilazi, povod je najviše ovaj, što sam jednom s ljubeznim mojim prijateljem g.

Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava. Ama prokleto sadašnje svet oći sve visoko: oći mamuzu, oći bal, oći kafana, oći svilena kadifa. O tis anangis!² Oćiš moda! Kamo aspri?

O tis anangis!² Oćiš moda! Kamo aspri? Glediš na baron, glediš na gospoda? Kajmeno! Ne znajš da ći da propadni svet? Nema špekulacija, nema trgovina. Pošto tiftiku? — bađava; pošto pamvuk? — bađava.

JUCA: I to bi lepo jošt bilo! JANjA: Što ti tu govoriš, škilji³, more, znajš li što je svet? Sediš kako milostivo gospođa, čekaš dvanaest sata da jediš, da pijš, da spavaš. Što ćiš da jediš, što da pijš?

O, siromah kir Janja, moraš da propadniš kroz nevaljalo svet! JUCA: Sad da propadne kroz malo leba što se u kući pojelo! JANjA: Kučko prokleto, što mi dajš vatra u moju srcu?

Esm kazo da si čeka većeru? More, znajš što je to: Παν μέτρον άρησον της άναγχης! Kad je najveću sirotinju na ovaj svet, onda pravi parada široko visoko.

More, nema aspri! More, nema, nema! Oći da propadni svet! JUCA: Zbilja, da mi date po forinte da se kupe žice. JANjA: Kakvu žicu? JUCA: Katici na gitar. JANjA: Kirije imon!

Ja neću da se smeje svet od mene, nego da mi kupite šešir. JANjA: Uha! Oćiš da se svađiš jošt sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila.

JUCA: Ta onomad je pred vašim očima kvara učinio. JANjA (uzane): Siroma Janja, mora da postrada črez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas... JANjA: Ko ga šilji? PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros!

MIŠIĆ: I to je dobro dete! Samo treba da joj dobru priliku nađete. JANjA: E, gospodin notarius, sad je pogano svet; samo novci! Eto ja uzeo sum bez krajcaru, golo, siroto. Ama sad, kako ti dođi u kuća, ne ti pita: „Kako ti je kći!

JANjA: Pa tako, na ovu načinu, može i žena udata da uzmi? MIŠIĆ: O, dakako! JANjA: Vraško svet! Kako si savija na svaka hunsvutarija. MIŠIĆ: To je lepo, po mom rasuždeniju, izmišlenije.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Svaka od tih zvezda bila je i sama, kao neki svet za sebe, a sve, zajedno, kao neko ostrvo. Ispred gradskih kapija, prostirale su se zelene utrine, gde su đenerali

Videvši se na sigurnom mestu, u kapiji tvrdog i velikog grada, Garsuliju se učini da je ceo svet bio svedok njegovog kukavnog bekstva i zato mu, od besa, pripade muka.

je bila na stotinak, dva, koraka, on je video, jasno, i onog Einnehmera, u plavom kaputu, i husare, kako rasteruju svet, oko Einnehmera i indžilira.

A u njima se skupljala ona beskrajna voda, koja, na kraju krajeva, sav svet potapa. Trifun je pušio skoro bez prestanka.

Isakoviči su, od tada, živeli, tako reći, dva života. Jedan za sebe, a jedan za taj svet svojih, isluženih, vojnika. Oni su, sad, sa pola Mahale bili u srodstvu, a sa drugom polovinom, kumovi.

“ Uzalud su se Isakoviči, katkad, trudili da te veze prekinu. Taj svet, koji je sa njima izišao iz Servije, išao je za njima, kao stado, za klepetušom.

A greh je bio težak ne otići u taj svet, na sahranu. Ti isluženi, osiromašeni, vojnici, veterani, i invalidi, nisu od Isakoviča ništa tražili.

Ti isluženi, osiromašeni, vojnici, veterani, i invalidi, nisu od Isakoviča ništa tražili. Ništa im taj siromašni svet nije odnosio. Tražili su samo da se, s vremena na vreme, sastanu, vide, bar jednom u godini.

Ako je to prirodno, počela bi da mrzi prirodu. Ona je želela da ta deca dođu na svet, u nežnom, ljubavnom, zagrljaju, uz ljubavno gukanje Trifunovo, uz pesmu.

Kad se gospoža Kumrija udavala, udavala se prema želji roditelja, kao što se u to vreme ceo svet udavao, ali je brzo zavolela taj život u oficirskoj familiji.

Živela je, tako reći, samo dva‑tri meseca, a mesecima uopšte nije mogla da izlazi u svet, zbog svog velikog trbuha, naduvenog svake godine, kao bubanj u Cigana, medvedara.

Kao da ima neki svet u kom je senka stvari bela. Kad je ostao sam na svojoj čatrnji, Trifun je počeo da razmešta papire, koje je valjalo

Teodosije - ŽITIJA

I ne bejahu porabaćeni mnogom spavanju. Videvši da su svi ovi jednom zasvagda ostavili svet i ono što je u svetu, niti se više brinu za svetsko, i život njihov besporočan i bezmetežan, besplotan i bestelesan,

Primi ovaj moj savet kao dobar. Carstvo zemaljsko i bogatstvo kao nestalno i kao nestvarno prezrevši, svet i krasotu sveta i lepotu vidljivog kao sujetno i malovremeno ostavivši, pripremljeni ti put smernosti od mene krstonosno

Makar mi ti budi milo stiva, primi i mene ovde, i grobom neishodnu sebe mi satvori, jer u svet vratiti se ili u njemu biti ne volim, niti mi dostoji da živim gospodina brata mojega ne gledajući“.

I tako sa strahom i trepetom svoje spasenje tvoraše, opominjući se onog što apostol u smernosti reče: Hristos dođe u svet da cpace grešnike, od kojix prvi jesam ja. I opet: Koji misli da stoji, neka se pazi da ne padne.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Izgleda da su geometrijski oblici ove umetnosti vrlo stari. Dinarski svet pokazuje u običnom životu dosta bistrine ili brzog shvatanja, neretko i dosetljivosti i hitrine duha.

Oni se iseljavaju u pravcima koji su napred označeni. Zbog toga se kaže: „Hercegovina ceo svet naseli, a sebe ne raseli.

Nijedna južnoslovenska grupa nema tako široke i prostrane poglede na svet. Ali iz stočarskog života proizilazi lenjost, nekretnost i želja za besposlicom, na koje se često nailazi kod ljudi

U ovoj se je sredini razvio čvrst, gotovo čeličan svet, koji može podnositi oskudicu i nevolje kao Crnogorci. Ali je ovo narod koji se kraj svih nevolja jako umnožava, i pošto

U novije vreme se razvila preduzimljivost za poslove, ima dobrih trgovaca i preduzimača, svet se jako okrenuo tekovini, i zato im Crnogorci zameraju, smatrajući da sve više postaju lacmani, misle da su lukavi.

U Bitolju su se npr. znali hanovi u koje su oni pred pazarne dane dolazili i svet se tu skupljao da ih sluša. Sa novim vremenom gube se i ovi pevači.

Čak i za vreme turske vlade Gnjilane je bilo snažna srpska varoš. Svet je živ i okretan. Kao i po drugim varošima i ovde su žene donekle usvojile tursko odelo. U ovoj oblasti nema Aromuna.

Znatna je razlika između ljudi i žena. Ljudi su živ i oštar svet i osim toga se smatraju za lukave. Svi idu u pečalbu, često kao kod Mijaka počevši od 10 do 12 godine, i bave se

Protivno donjopološkom, gornjopološki je svet i po odelu, kao i po psihologiji bliži mavrovskoj grupi. Sirinićko-sredačka grupa Sirinić i Sredska su šarske župe

Među ženama preovlađuju snažni i često uranjeni tipovi. Ovaj je svet poslednjih desetina godina primio mnogo moravskih uticaja iz severne Srbije i ne samo u materijalnom pogledu se jako

Po njihovu tvrđenju u Evropi ima malo ljudi tako trezvenih, tako obdarenih i pronicljivih kao što su oni. Ceo se svet divi njihovim civilizatorskim sposobnostima. Oni su oličenje balkanskog genija.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe sluša Među svetovima svet LjUBAV BELUTKA Zagledao se u lepu U oblu plavooku U lakomislenu beskrajnost U beonjaču se njenu Sav prometnuo Jedino ga

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i princeze. Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Šta je krivokletstvo kad ti stojiš na osam stotina hiljada kapitala? Ceo svet ima da ti skine kapu, a nikom ni na pamet da ne padne krivokletstvo. ANTA: To jest, evo tebi svi skidaju kapu.

SPASOJE: Rekao sam ti jedanput za svagda, ne tiče me se šta svet govori. AGNIJA: Ja sam išla, boga mi, i kod gospa-Naste, gledala mi u šolju. SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!...

SPASOJE: Težak, dabome. Nevaljalstvo je sila, sila, gospodine, i to sila starija i jača i od samoga zakona. Ceo se svet danas klanja nevaljalstvu, samo Anta kobajagi... ANTA (brani se): Šta ja?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Dobro bi bilo imati novaca za sav ovaj šašavi svet, setih se Atamanove priče o Baronici. Njoj je, u svakom slučaju, potrebno još dosta sunčanih dana u kojima će moći da

Da voliš nju, uvek bi se osećao kao svinja pred samim sobom, jer anđeli nisu za ovaj svet. Postajalo mi je jasno zašto su se Vlada i moj Stari redovno zaljubljivali u kurve.

Zatim ga sakrili pod neki kamen, a kad se završi škola dunuli u svet. Što se Atamana tiče, on nije imao potrebe da čeka kraj školske godine, ali je pristao iz solidarnosti.

Moja su govorila o mesečini, o njenim očima u kojima se ogleda čitav svet, o nemogućnosti da javno pokažemo svoju ljubav Karanovu.

- Rašida me je gledala širom otvorenih očiju češkajući Gretu po oklopu, pa rekla da sam izgubljen za ovaj svet. - Šta bi ona mogla da kaže nekom kao ti? - Ne znam. Mislila je da joj on piše. - Ko on? - Ti znaš ko.

Posle šest ili sedam sekundi ja sam gubio dah i voda me je, kao pivo zapušač, sama izbacivala na površinu. Pa ipak, svet ispod kože reke bio je nešto izvanredno: slojevi smeđozelene vode kroz koju prolazi sunce, neka ribica, neki list a

šetaju oko trga dve po dve, kako se cerekaju piskavo i besmisleno, kako svojim prokletim oklopima prepokrivaju čitav svet. Zatim je Vesna ušla i probudila me rekavši da na mome mestu ona ne bi mogla da spava.

Što se mene tiče, može da ih oboji i u zeleno, ja nemam ništa protiv. Svet neće sesti na neko mesto zbog toga. - Misliš? - šapnula je a onda mi se obesila o vrat izjavljujući da sam genijalan.

- osećao sam kako njen stisak popušta, a onda je ona prošaputala: ni jednog, Bože moj, nijednog! Svet bez zečeva za nju je bio prazan. Meni je on bio prazan bez Rašide.

Tako će svet postati divan. Putovaće se na Mars, Veneru i druga čuda, a brige koje je njegovo doba poznavalo biće svedene na nulu.

Odgovorili su mu da mogu. Oni imaju deset milijardi moždanih ćelija više nego što on ima. To je evolucija. Svet u kome se probudio bio je svet genija masovne proizvodnje, a ljudi koje je poznavao bili su ili mrtvi ili sa izmenjenim

Oni imaju deset milijardi moždanih ćelija više nego što on ima. To je evolucija. Svet u kome se probudio bio je svet genija masovne proizvodnje, a ljudi koje je poznavao bili su ili mrtvi ili sa izmenjenim mozgovima. To nije bilo neobično.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Duhom pretežniji od gospodara Sofre. Dece nije imao; on sam sobom i ženom može živeti. A bio je te naravi da je ceo svet držao za komediju, i lozinka života mu je bila: „Jedi, pij, veseli se, ta život ne traje hiljadu godina”.

— A šta su nami ostavili? — E, drugi je svet onda bio. Sad bez novaca nikud, nit’ možeš kćer udati bez novaca, a ja sam moju Soku badava uzeo, bez prebijene

Sad sâm sa mojim čistim novcima radim, posao mi ide dobro, napredujem, svet me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro stajao, ali ni pola nije bilo istina što je svet govorio.

napredujem, svet me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro stajao, ali ni pola nije bilo istina što je svet govorio.

me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro stajao, ali ni pola nije bilo istina što je svet govorio. Svet obično, kad se kome zlo vidi, načini od muve medveda, pa ga izviču da je sasvim propalica, a kad mu se dobro vidi,

sam dobra o njoj slušao, zato sam došao da je vidim, i bez svake ceremonije zaprosim, ako bi’ korpu dobio da mi se svet ne smeje. Šta mislite?

Sedne gospođa Soka. Puše i prelaze u razgovor sa jednog predmeta u drugi. — Kako ti se dopada, Jovo, sadašnji svet? Je l’ kakva je razlika između pre i sada? — Te kakva razlika!

Ovde ostane čitav dan, i birtaš i njegova žena su ga srdačno dvorili. Pripovedao mu kako sad svet dolazi u njegovu birtiju samo da vidi njegovu figuru, kako mu zbog toga dobro ide, a lopova ni od korova, tako se od

Krečar je kazao svojoj ženi, gospođi Agri, da ne bi više za ceo svet tamo išao; kako ih Čamča stranputicom vodio, malo nisu glavu izgubili. Najzadovoljniji je Čamča.

XII Prošlo je deset godina, — u životu čoveka dugačak rok, koliko se za to vreme svet menja, koliko se rode, koliko umru, koliko njih srećnih, koliko nesrećnih!

Košica mu se dopada još od krakovskog puta, lepa čista varoš, prijatan svet. Šamika je već tu ima tri godine, i naučio je fino nemački.

— Šta će svet reći, kad čuje da se tako brzo ženim? — Šta može kazati? I drugima je mati umrla, pa su se oženili. Samo gledaj da

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo. I kao da je to bio jedan drugi svet, tamo se nije ništa događalo.

Vratio se, da se i on opremi. Oko staja i obora bio se iskupio svet, da vidi i njegov polazak, a naročito kočije i konje i sluge njegovog brata Aranđela Isakoviča, trgovca poznatog po celom

Naredio je da okrenu kola, rasterao ljubazno svet, darivajući skoro svakoga ko mu je prišao ruci. Rekavši još nekoliko reči slugama, kir Aranđel je veselo mahao rukama

Dok je ona nameštala, polumrtva, haljinu, da bi izišla pred svet sa mužem, on se, prekrstivši se tajno, otrže kroz vrata, čim ču pucanje biča, i nađe lice u lice s bratom.

Pošto je bio mnogo cenjen u vojsci, dodeljivahu mu važne poslove u narodu. Premeštahu ga svaki čas, da umiruje taj svet, koji se svaki čas selio. Znao je da će ga, odmah posle pregleda, uputiti na bojište.

Činjaše se trezan i spokojan, i svet, koji je te noći dugo bdio iza zamandaljenih vrata, propuštao ga je, u nedoumici.

glave, dobrih pola sata za krmačom, ceo put od velikog studenca, kod gradske kapije, do drvenog krsta, pred grobljem. Svet je išao za njim, ne usudiv se da ga zaustavi. Tad, iznenada, kad krmača zastade, on se stropošta na nju i preturi.

Aranđel Isakovič je želeo sav taj svet, koji se beše navikao na ciganski život, da sveže trgovinom. Mrzeo je osobito kapetane, što su mu odvodili ljude na

Bio je stigao do granice zemljišta o kome se pričalo po selima i zemunicama njegovim, i svet, koji se nastavljao posle, bio je nepoznati, neizvesni svet, iz kojeg je znao da će se vratiti sa gomilom mrtvih.

o kome se pričalo po selima i zemunicama njegovim, i svet, koji se nastavljao posle, bio je nepoznati, neizvesni svet, iz kojeg je znao da će se vratiti sa gomilom mrtvih.

Ostaviv svoja sela, ostavljao je i sve što mu beše razumljivo i vidljivo, da zađe u taj svet nerazumljiv i nedokučiv. Seljaci, koje videše pri prolazu, na poljima, orali su jašući.

Vozeći se za pukom, kao neki ogromni meh, pun vina, Vuk Isakovič je propuštao kraj kola svet, kao neki san. Ratujući godinama, on je bio davno navikao da se vozi u bitke, tako, u kolima, bez smisla i bez

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Najzad, i glavni akter ljubavne magije — žena, smatra se „nečistom“ jer je tajnim nitima vezana za podzemni svet. Ljubavna magija najčešće počiva na principu imitativne magije, tj. na „zakonu“ da isto proizvodi isto.

¹¹ Mnogi od ovih obreda koji se izvode sa porodiljom zapravo simbolišu lakoću izlaska novorođenčeta na svet i tako, putem imitativne magije, pomažu porodilji da se što bezbolnije, jednostavnije i uspešnije raskrsti sa svojim

Rođenje deteta bitno se razlikuje od dolaska na svet mladunčeta majmuna ili bilo koje druge životinje. Dete se ne rađa jednostavnim biološkim odvajanjem od majčinog tela.

Zahvaljujući ovim obredima dete biva uklopljeno u zajednicu živih pripadnika sopstvene kulture.³ Dolazak na svet novog člana zajednice od izuzetnog je značaja za opstanak pre svega onih zatvorenih, malih, tradicijskih društava čiji

Crna boja se u mitsko-religijskom shvatanju sveta vezuje za mrak, zemlju i htonski svet. Mnogobrojne htonske sile imaju kao atribute crnu boju, a takođe i mnoge životinje (petao, mačka) i razna sredstva (npr.

Evo nekih basmi zabeleženih u Aleksincu: „Kad nestanu na ovaj svet leb i vino, kvasac i petlovi, onda se detetu dosadilo“, ili: „Zemljo bogomajko, dado’ glavu za glavu, dado’ telo za

srde i glavu; ali je kod njega Dona bajalica, koja vas šalje u goru list da prebrojite, u more pesak da premerite, u svet putove da prebrojite. I kad se vratite, ne možete mu ništa učiniti.

“ Na Kosovu majka, kad ide sa detetom među svet, pljune sebi na dlan, i pri tom kaže: „Koliko na dlanu dlaka, toliko na tebe uroka“, pa tom rukom na koju je pljunula

, odnosno dočarava svet blagostanja.³⁰ BLAGOSLOVI (ZA POROD I MUŠKU DECU) — Da si blagosloven i ti i porod tvoj! (Radunović, M., 1988, s.

130) U blagoslovima i zdravicama se, dakle, biranim, lepim rečima i raskošnim slikama dočarava svet u kome ima sreće, zdravlja i pravde; ukratko, stanje punog blagostanja, sa željom da izgovorene reči postanu stvarnost.

Ovaj svet sklada, mira i obilja, nezamisliv je, kažu nam blagoslovi i zdravice, bez brojnog i muškog potomstva. Deca, posebno mušk

imaju negativno značenje i da su vezani za „onaj“, htonski svet. Prema ženi koja se u srpskoj patrijarhalnoj kulturi smatra za manje vredno, zavisno, nemoćno i lukavo biće, muški

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA JERES Blagorazumevanje molim za jeres što se širi u predelima carstva tvojega da svet tek od nje postoji, za jeretika što tvrdi da pre njega Nije bilo požara ni vulkana, ni mesečina, ni sunaca, ni injem

Za mladoga koji misli da čovečanstvo, da lepota koju mu oči vide, nastaje kad on je na svet nastô, da niko nije voleo slično, da velika svetkovina ljudskog života tek s tim posta.

junaka kad potonula detinjstva barka odnekud ispred njih isplovi puna tuga i junačkih igara i igračaka, kad se pozledi svet davnih rana i nasmeši se iz daljina noć kad su dobili prvenca sina.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Pred nama su dugi časovi osamljenosti, dani ćutnje, nepregledna prostranstva bele hartije i svet u magli; predeli koji očekuju da budu uobličeni, ličnosti koje strpljivo čekaju da ih oživimo … Nekada davno izgovorene

Sami smo protiv svih. GLUVARENjE OGLAS I Traži se jedan svet, prekjuče iščezao. Traži se jedna polovna nedelja bez vesti o nesrećama i ratovima.

Iz tih sumornih gimnastičkih dvorana izašli su u svet voljeni i nevoljeni, očajnici i srećnici, razbijači i hazarderi, lažovi i sanjalice, pobednici i uvređeni, raznevši

bili smešni, onako zaneseni, svako sa veoma visokim mišljenjem o sebi, bez ijednog dokaza da smo izuzetni, bez čega vam svet ne veruje na reč.

— Voz ide sutra uveče, u deset i dvadeset. Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet. Najpre sam kao nešto ćutao, a onda počeh panično da se izvlačim.

— zaključi neko. Mislio sam sve vreme na to kako je Vera poverovala u naše priče da negde mora da postoji jedan drugi svet, sa više smisla i radosti, tako različit od naše rodne provincije, u kojoj se noću čuju samo urlanje pijanaca i

Rastanemo se tako, a između nas — beli svet. I još nešto u grlu. — Zašto ne pošalješ neke priče? — pitaju me uspeli momci.

od najnesrećnijih evropskih gradova, ograđen belim konopcima i tablama koje upozoravaju turiste da je to jučerašnji svet, a ne ekstravagantno delo nekog manijačkog graditelja pop-art objekta, kada ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi

gladnim grudima, prst sudbine se zaustavlja tačno iznad njegovog ptičije kucavog srca, koje je i ne želeći dospelo u svet ubica i ubijenih, tačno na njemu nesrećniku — on je, dakle – šuga! Šuga. Šuga! Šuga! Šuga!

Ležali ste na terasama hotela ili rasejano gledali kroz stakla automobila u svet koji su osvajale neke druge devojčice. Kako je sve to brzo prošlo!

Danas, kad vam je trideset i pet godina, vidite jedan drugi svet. Vaša kći se ljubi na ulici u po bela dana, a kroz prozor vaše hotelske sobe svake večeri vidite ljubavne narove kako se

Obišli ste svet, ali više od muzeja i riznica vas su zanimali hodnici kuća. Videli ste ulaze u zgrade Italije, portire u livrejama i

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC: Ja znam da je tako, ama što ću? MATI: Šta ne gledaš, zaboga? OTAC: Kako ćeš, kad se ispoganio svet. Nije čestito ni u kuću stupio, a već razbira koliko devojka ima. MATI: Nismo ni mi siromasi u boga.

- uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima. OTAC: Za to ćemo najlakše.

MATI: Od koga si čula? KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’? KUMAČA: E, vi znate kakav je svet. - Je l’ dobra prilika? MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna. KUMAČA: No, to mi je osobito milo.

No kad svet od toliko godina postoji i ljudi nisu našli za dobro da se takovo knjigovodstvo zavede, neću ga ni ja uvoditi.

ŽENA: Koj je jošt taj muž na svetu, koji svojoj ženi kape ne kupuje? Muž ženi kapu! Ta da ti je stid da se na svet pokažeš! MUŽ: Kako more, ti to govoriš? ŽENA: A kako ti sa mnom postupaš?

Lažljiva trago! MUŽ (provodadžiju): Napolje iz kuće! ŽENA: Čekaj da mu kažem kako će svet varati. (Podražava mu.) „Oho, snao, gle kakvog sam ti momka doveo; da vidiš dok mu u kuću uđeš; he, sve je puno i

MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe? ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o! Ta smeje ti se svet, znaš li, more? UGLED 5. MATI, PREĆAŠNjI MATI: Šta je to? Šta činiš ti s mojim detetom?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Vaspitna tendencija Dečja književnost otkriva svet i neposredne odnose u njemu, imenuje stvari i bića; u tom smislu, njena vaspitna uloga je neosporna.

Dosta zavisi i od toga na kakvo će tlo seme pasti; dejstvo umetnosti nije trenutno i neposredno; kad bi bilo, svet bi se odavno produhovio, uravnotežio i prodobrio.

opštih zakona a uvažavati stilske posebnosti — eto jedinog načina da se dečja književnost pravedno oceni i postavi. Svet koji se može objasniti i deci jedini je nesumnjivi svet; ostalo je uzaludni metafizički vapaj, teskoba i muka duha.

Svet koji se može objasniti i deci jedini je nesumnjivi svet; ostalo je uzaludni metafizički vapaj, teskoba i muka duha.

porazni zaključci do kojih smo se vinuli možda i nisu tačni, jer postoji, još, taj nivo pevanja i mišljenja na kome se svet pre svega daje čulima, i gde su između predmeta i oznake veze još životvorne, čvrste.

Uređen i osmišljen svet moguć je jedino kao težnja, odnosno konstrukcija naivne svesti, na koju je dete prirodno upućeno.

Ars poetica XIX i HH veka ne opeva svet; ona ga stvara. Pesnički sistemi, dovršeni i nedovršeni, ne daju se izbrojati.

Večnost, vrhovni smisao i sve pretpostavke o beskonačnom on odbacuje, ili ih, u nekim slučajevima, parodira... Svet je to što je, neposredna čulna predstava; golo postojanje jedno je od najvećih čuda, pa je izlišno tražiti njegovo više

Dečji svet je svet bez Boga. To je zapazio i najbolji savremeni dečji pesnik naš, Radović: „Deca žive slobodno, bez boga, bez svrhe

Dečji svet je svet bez Boga. To je zapazio i najbolji savremeni dečji pesnik naš, Radović: „Deca žive slobodno, bez boga, bez svrhe i

Sada biva jasnija i uloga uobičajenih tema, od kojih se dečja pesma nerado odvaja. Životinjski svet, kao izrazito primitivna faza svesti i delovanja, našao je u dečjim pesnicima duhovite tumače.

se otvaraju putevi naivnoj uobrazilji; sloboda interpretacije je izazovna; smisao i značenje nisu konačno utvrđeni. Svet je ono što znamo i što vidimo; on, verovatno, i nema nikakvog cilja.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Ništa mi dakle ne ostaje, nego progovoriti koju reč, zašto takovo delo, s takvim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam, da će to svima onima nepravo biti, koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i

GAVRILOVIĐ: Koliko sam ja za Srpstvo činio i to svet najbolje zna, a vi sudite kako oćete. ZELENIĆKA: Ali, molim vas, ispitajte se sami; vi se neprestano teškate što ljudi

ZELENIĆKA: Vidite! dakle, odbacite od sebe sve protivnarodne misli i metnite madžarsku kokardu, da se svet o vašem rodoljubiju uveri. GAVRILOVIĆ: Ja kokardu ne mećem ni srpsku, a kamol’ madžarsku.

— No, sudbina je naša od Kosova da prošlost oplakujemo. Idem u beli svet da ne gledam nesreću naroda; idem da ne čujem kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga

Kažu da je Madžar. ŽUTILOV: Pak? Ona zna madžarski kao Madžarica. NANČIKA: Ali šta će svet reći? ŽUTILOV: Bolondšag! Svet ja neću pitati šta ću raditi u mojoj kući. NANČIKA: Ali ovi ludi rodoljupci?

Kažu da je Madžar. ŽUTILOV: Pak? Ona zna madžarski kao Madžarica. NANČIKA: Ali šta će svet reći? ŽUTILOV: Bolondšag! Svet ja neću pitati šta ću raditi u mojoj kući. NANČIKA: Ali ovi ludi rodoljupci? ŽUTILOV: Pak šta?

SMRDIĆ: To je preko jego. LEPRŠIĆ: Odma idem da stavim u novine; neka se svet čudi postupku najvećega rodoljupca. ŽUTILOV: On će se posrbiti. LEPRŠIĆ: Posrbiti?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Puštajući ovu knjigu u svet, ja ne mislim ni da je ona definitivna ni bez svojih nedostataka. Ono što se materijalno danas zna o srpskim piscima,

čelovječeskomu rodu«, novo doba kada se Evropa prekrilila mnogobrojnim naučnim ustanovama i kada svaki dan izlaze na svet »premudro sočinjene knjige«.

Uticaj jozefinizma na srpske duhove i prosvećeni svet bio je veliki. Sve do pred kraj XVIII veka Srbi stoje pod uticajem ruske kulture, upravo pod uticajem ruske

dobije ime Dositeja, jednog od svojih svetih uzora, starog hrišćanskog sveca koji je kao mladić iz bogate kuće ostavio svet i pobegao u samoću i pustinju i tamo se u postu i molitvama posvetio.

I kada je uštedeo koliko je mislio da mu je potrebno, on se ponova otisne u svet. Razbolevši se na putu za Svetu goru, on je do početka 1764.30 učiteljevao pri manastiru sv.

Napustivši selo, otisne se u svet. U Segedinu i Budimu je svršio gimnaziju, u Pešti je slušao filozofske nauke, u Beču prava.

joj je bio postavljen: »rasprostranenije knjižestva i prosveštenije naroda srbskog«, da se »knjige srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju«.

On sam govori da kod njega nema ravnoteže u duhu, i 1818. govori o svom »bezumiju« i »mahnitosti«. Nosi se mimo ceo svet: kaput kao dušanka, široke »vicezuavske« pantalone, ruska kapa.

Sve je »sujeta, senka i dim«. Najbolje je i ne doći na ovaj svet, koji je »dolina suza«, a kada se čoveku već desi nesreća da bude rođen, najbolje je umrtviti svoja čula, ništa ne

I odista, srpska književnost, kada ima da iziđe pred strani svet, nema da pokaže ništa veće, originalnije i lepše nego što je Gorski vijenac. OPŠTI POGLED.

s tom namerom da se igde pečataju, koje će se iz njiovog prostog i sasvim iskrenog pripovedanja viditi — no kad se u svet puštaju, svaki čitatelj, kome je volja, može držati da su upravo njemu pisana, počem njega radi samo se i pečataju.

i daje književne opise — no srdačan i prirodan čovek koji dobrodušno i duhovito priča šta je video i kako je kroza svet prolazio.

Sremac, Stevan - PROZA

Oca nismo spomenuli, jer ga, jadnik, nije imao. Davno ga je izgubio. I tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na taj način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u »protokolu kreščajemih« prazna

u »protokolu kreščajemih« prazna ostala, a u krštenici stajalo za ime oca: »nevjedom« — jer je mali Joca došao na svet onako — kako da se izrazim — onako kao neko pismo s anonimnim potpisom ili bez potpisa, kao neka vrsta pamfleta, ali

Mati ga je jako volela. Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj gadan, pa je siroče svakome na putu. Ali ona će, govorila je ona, svim silama raditi da ga izvede na put.

e, pa pismen sam, fala bogu, toliko. Tek dok ja razdrešim bisage, ’oće mnogo šta da čuje svet. ’Oću da potražim stupce od nekih novina. — The, to je tvoja stvar — veli mu šef.

Sve se užurbalo da ga što bolje dočeka. Ustumarao se svet, a naročito domaćice naše. Idu po pijaci i zaredile po bakalnicama, pa kupuju sve što im za blage dane treba.

Osvanu i davno željeni blagdan roždestva Hristova. Prošlo je i jutrenje i služba, i pobožan svet izlazi iz crkve. Škripi sneg ispod nogu pobožnih i gladnih hrišćana koji hitaju iz crkve, gde su se postarali za svoju

— »Pa sâm si kriv, veli on; tebi, što na umu, to i na drumu, a svet, boga mi, neće to da trpi!« »E, to mu je, velim mu ja, šta mu sad znam kad se nikud iz ove kože; naraf mi je, velim,

Utom se i Jova odmekšao i našao da je današnji svet tako pakostan da bi, što rekli, i dva oka u glavi zavadio. Seti se Kaje i svih udobnosti bračnoga života, a uteši se i

Svaka novina ima da se bori sa mnogim teškoćama, a mnoge neprijatnosti, to su njena povojnica. Maksima nije razumeo svet, pa nije nikakvo čudo što je čak i baba Stojna, grebenajući vunu, osudila metodu Maksimovu kad je od svoga unuka čula

Radičević, Branko - PESME

Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija.

će kada mora biti, Za nji srce njemu mlado tuče, Ali nešto na daleko vuče, On ne može više odoleti, Pa se vine i u svet poleti.

Jednom ovde nije ništa bilo, Do onoga Boga velikoga, Sam on beše, pa mu dotužilo; Da se dakle tužan razveseli, Svet satvori, kâ što Moja veli.

“ Ovo reče, zemljicu ostavi, Pa se vinu nebu na visinu, Te pogleda ovaj svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine

u snopove, I u vence kad sviju cvetove, Onda dođi nek te osamare, Pa ponesi narodne tovare: Ta Bog veli što je svet sazdao, Što za koga, svakome je dao, Ta čoveku kosu i šenicu, Al' kljusetu bogme drvenicu.

oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i trudi Da izblizu čudu se načudi.

Znaš li ono — al' bilo je davno, Dvaest leta sad će biti ravno, Ti si onda jedva na svet stao, No zacelo veće si slušao — Krvavo je sunce izlazilo, Krvavo je onda zalazilo, A suviše dva krvava danka

Vrti mu se taj mozak viteški, Celi svet se oko njeg' okreće — Čini mu se ni đavo ga neće. Zborio je što je lepše znao, Činio je što bolje mogao, Al' kad

Tvoja dobra, kao sunca svet, Moji pevi, kâ mirisni cvet; Sunce sjaje, sunce život šalje, Cvetak miri, ali ništa dalje. 3/7. 1844.

Rado ja imam ovaj beli svet, Vrelo, dolju, planinu i cvet, Rado daljne klepetuše jasne, Rado sunce, mesec, zvezde jasne, Rado imam munju i

svojemu tu bliže, Sve ovo, brate, sve, i sama sebe, I najdraže one pesme moje, Sve bi dao, da povratim tebe. Svet je ovaj pun imena slavni Iz sadanji i vremena davni: Ovaj, vele, snažano je tukô, Onaj munju sa neba je svukô,

“ Tako reče, te prekide glasom, Lice pokri, otle je nestade. Nje nestade, svet mi se opusti, Ode drago još što u njem' beše; Oh, te reči što sada izusti Sve mi, sve mi iz njega odneše.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Oni, vele, ionako nose tuđu glavu: — E, bestraga im glava, neki zasukan svet. Negdje pred podne putnici stigoše do uzanog mostića na smirenoj rječici sa obalama ukovanim u sed.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Šta može s pohotom samrtnik? AHMED: Zato se aga i ljuti što se plaši da ništa ne može! JUSUF: Svet priča što priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja!

Da je bar neki bog, nego moj Hasanaga! Da je bar onaj koji je stvarao svet, nego Hasanaga koji voli ovčetinu, Hasanaga koji zviždi kad spava! JUSUF: Smiri se, gospo. Hajde, smiri se.

Da nije neprilično, mislim lično za njega, da sa svadbom svraća kod ženinog muža? Znaš ti kakav je svet. To može da se protumači. BEG PINTOROVIĆ: Kadija pristo. Sad dolazim od njega.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

točenje pića; po dvorištu se vitlaju i prevrću deca; a oko kujne, zgureni uz zid, načetali se prosjaci i ostali gladan svet...

Ona je retko išla drugima, kako ne bi i oni nama dolazili i videli našu sirotinju koju je već ceo svet gledao. Ali ko bi došao, taj je bio ugošćen kao kod najbogatijeg jer je ona uvek nabavljala najbolju kavu i rakiju za

Ali hvala mu što mi bar tebe ostavi, tebe iskru, čedo moje, te da ima ko će mi oči zaklopiti. I da mogu, kad na onaj svet odem, da mogu, sine, da kažem, kad me moj čovek a tvoj deda zapita: „Ženo, koga ostavi tamo?

Mene već što... ali uzme nju pa je tera od kuće zimi, a ona, nana moja slatka, da se ne bi čulo, da ne bi svet posle to... ah! ona celu noć provede oko kuće, krijući se da je ko ne vidi, mrzne se i umre! Ostavi me...

bojao da je mrtvu vidim, već sam krišom bacao pogled kroz prozor u gostinsku sobu u kojoj ona beše spremna da je vidi svet i pripali joj sveću više glave.

Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris

da me ne pije svetlost mesečeva i blaga, tiha noć... Hoćeš li? Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo... Bežaćemo daleko, daleko!“... Iziđe i njena: „Svu noć sedim i mislim na tebe.

— Ljutiš li se? Nemoj! — Ne ljutim se. — Poče ona da guta, kao suze. — Ne ljutim se, ali šta će da kaže svet, ljudi! Idi, ako misliš dobra. Šta hoćeš ti? Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko.

Koliko puta on tuče strinu i goni je od kuće. A naročito kad se napije, onda, što kažu, u svet da se beži. Sećam se jednom: Došao on kući pijan, uhvatio strinu, zavalio je ispod sebe i tuče dušmanski.

U strani, pored zidova, ide ženski svet. Napred su žene u anterijama, „količićima“ i zagasitim šamijama; za njima devojke u tesnim mintanima, šalvarama,

I kao pre opet počnu da cupkaju, razrivaju put kopitama i grabe vinogradima, koji se izdaleka crne, a po kojima se svet već razmileo, viju dimovi naloženih vatrâ, šarene se obešene ženske „stajaće“ haline o granama već ogolelog drveća,

Bio je silan svet u igri. Čak sam i ja igrao. Hvatao se do najboljih momaka. Oni me rado primali, ne radi mene, već radi nje, naše gošće,

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Budi podoban neba, Gospodaru, Diko sveta, PRESVETLI CESARU! Izlij na svet previsoke dare, Podaj Bolgarom nji(h)ove boljare; TVO(J)IM Srbljem vitezove stare i Greciji njejzine Pindare.

vesma polezno, budući, da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana,

po jeziku, kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji unuci Bošnjaci i (H)ercegovci dogod, Bog svet drži.

ukrepljavajući i u srcam mladosti srpske nebesni i božetveni oganj ko učeniju i k dobrodetelji bozžigavajući, i svet razuma čak do porsti(h) seljana i do sami(h) pastirski(h) koliba razširujući.

Kostić, Laza - PESME

Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!” da bude pogreb svet. Ti đačići su pesme što za njom uzdišu, što teše dušu njenu i Bogu uzdižu.

Darak, usne sastavljene, kô karike dve rumene, svet nek vidi kakvim stoji verigama da se spoji. GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun

GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun stvorenja, jednom cveća, drugom stenja, jednom žetve i košenja, drugom žela i prošenja, Tebi mladoj

sve bi muke na me sele. Al' ovako, sve jednako, dok se mlađem pehar peni te mu zbori: „Žen' se, ženi dokle ti se svet zeleni!” ja, osaman u seleni, od jeseni do jeseni pevam srcu: mirno veni! Blago meni! — u Krušedolu, 1892.

Zaluto sam daleko, Di prestaje već svet, Od sveta sam i bego I stvaro ga opet. Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac.

Belegu nosi carskog neduga. Sa tog neduga večitog žiga, — oh, al' on misli sa suložnika, — svet mu se ruga. Svet mu se ruga! — Gromove besa susedu prvom o glavu vrlja, u plamen i sam očajno srlja, — plam do nebesa!

Belegu nosi carskog neduga. Sa tog neduga večitog žiga, — oh, al' on misli sa suložnika, — svet mu se ruga. Svet mu se ruga! — Gromove besa susedu prvom o glavu vrlja, u plamen i sam očajno srlja, — plam do nebesa! — Nestade plama.

I nestaće mu sunca, al' trajaće taj cvet, jer to je onaj nepovred što pesmom zove svet. U NOĆI Oj ljubavniče, meseče! oj, ljubo, noćice! oj, zvezde, poljupcem njegovim užežene joj očice! Oj noći! oj zvezde!

još kritika, — i bole niko ne napisa još; u njojzi samo zameriti je taj humor što ga odveć oseća u očima sav čitalački svet. da l' mučno, brale, delo beše to? Pa odmaraj se, dokolan si sad! — Ne budite ga, smilujte se na nj!

O ŠEKSPIROVOJ TRISTAGODIŠNjICI Veštaka večnog tvorilačka svest umarala se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i

U tebi tvorac čitav stvori svet; nebeskog oca zahvalan si sin, ne moga svet u tebi živu mret: kô teret srca izvrže ga sinj.

U tebi tvorac čitav stvori svet; nebeskog oca zahvalan si sin, ne moga svet u tebi živu mret: kô teret srca izvrže ga sinj. Ti svetove iz grudi pogubi, al' svet nam ovaj time zdvogubi.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

vaše Pjesnarice popuniti, a mi, vaši naklonjeni čitatelji, poznaćemo najsnažnije slovensko pleme po njegovim pogledima na svet i na istoriju njegova života« (Ljuba Stojanović: Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 101).

A ona mu odgovori: — Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi. Čujući to carev sin malo se zabrine, pa reče babi: — Šta ćemo sad?

Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini pastir, pa pođe u svet.

Ja se uzdam u boga da on može tu aždaju svladati, samo idi sutra s njime eda bi nas oprostio te napasti što toliki svet pomori.

unutra te podseče one tri šibljike, i udari njima po korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore, kad tamo a to u podrumu svet božji. Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata.

— Pa ga otera iz dvora, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu čuva ovce. Carica ona što je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude

i zaplače se, ali mu ne smede kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi Stojša tumarno u svet da ih traži, i tako da ne bi i njega izgubila.

Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedanput pod jedan veliki grad.

Paunice više ne dođu na jabuku, i zato je carev sin jednako tužio n plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što je naumio.

Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži svoju paunicu. Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate

n kažu carevom sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je traži.

prođe devet godina onda će mu kožu iz odžaka skinuti i ljudima na opanke raskrojiti, pa će ji u tim opancima poslati u svet da mu traže i dovedu verenicu, za cara caricu, sa kojom će obadva svoja velika carstva upravljati.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

LEPOSAVA: Već u ovoj kući drugo ništa da ne radi čovek, nego da paja i briše. SOFIJA: Pa da ostavimo, da nam se svet smeje? Sramota je, devojko, i pomisliti to, kamol da izrekneš. Teško svakoj, koja ne ljubi čistoću.

SOFIJA: Ćuti, ćuti, boga ti; tako te po varoši i zovu: „leb i luk“. MAKSIM: Šta marim ja za svet? U mojoj sam kući ja gospodar. SOFIJA: Teško svakom onome koji ne mari šta svet o njemu govori.

MAKSIM: Šta marim ja za svet? U mojoj sam kući ja gospodar. SOFIJA: Teško svakom onome koji ne mari šta svet o njemu govori. MAKSIM: Kuvati se neće! SOFIJA: Ali ja oću! JEVREM: Pravo, snao! MAKSIM (Jevremu): A šta ti tu?

MAKSIM: O, prokleto đavolsko koleno, i ko te dovede na moj vrat! SOFIJA: Sram da ti bude; napao činiti, da mu se svet smeje. Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi? Misliš i mene kao onu prvu?

SOFIJA: Čuješ, Makso: čovek ne može da živi osim ljudi. Što sav svet radi, moramo raditi i mi. Vidiš, mi imamo dece. MAKSIM: Pak? SOFIJA: Pa treba da se s ljudma mešamo.

Zato se svaka ubila, kad joj je muž umro. NIKOLA: Kao i mi za ženama. MAKSIM: Bar se ne deremo kao one, i ne varamo svet. KUM: E, kume, mučno je kad se ne daš da te čovek obavesti. MAKSIM: Pa šta je radila ta vaša Grezilda?

Kako god što oće da je lepša, pa meće na obraz belilo i rumenilo, tako traži da obmane svet, kako je dobra. NIKOLA: Ali ona to čini na tvoje zahtevanje. MAKSIM: Dabogme!

Spasić pravo što svoja književna dela brani i za bespogrešna izdaje. Dajem pak ovu knjigu na svet najviše zato da umnožim knjižestvo naše s jednom originalnom komedijom, jer ćemo mi imati dosta prevoda i podražanija

DOKTOR: Zemljeopisanije jest nauka, koja uči ono nebesno tjelo poznati, bez kog bi ovaj svet biti, i mi suštestvovati prestali. Iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao jedno tjelo, na kom ljudi žive.

Tako isto i s novci. Dok ih nisam imao, činilo mi se da mi je čitav svet velika, prazna činija. A sad mije, kao onom koji se prejeo, pa ne zna šta će od muke: ako ih nosiš pored sebe,

(Ustane.) Hm, novci, i novci moga komše. Njemu su jamačno izlišni a meni od najveće potrebe. Tako je ovaj svet nepravo ustrojen.

NEŠA: E šta ćeš. STANIJA: Iza Varoš-kapije beše neko đubre i groblje. A sad... NEŠA: Sad su najlepše kuće. Tako se svet menja. Nego, majka, meni valja ići u dućan. Ostani ti s Ljubom. STANIJA: Idi, idi, da se ne gradi šteta. (NEŠA odlazi.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Znaš, neće biti pravi bal, nego naše društvo. SULTANA: Nipošto, volim ovde poginuti nego da se smeje svet od mene. SRETA: More ženo, šta je tebi danas?

Lalić, Ivan V. - PISMO

dіe Lіebe Wäre dіe Welt nіcht dіe Welt, wäre denn Rom auch nіcht Rom, Uzviknuo je Gete, a srpski preveo pesnik: Ceo si svet, o Rime, ali ljubavi lišen Niti bi svet bio svet, niti bi Rim bio Rim; O ljubavi je dakle reč, i o

wäre denn Rom auch nіcht Rom, Uzviknuo je Gete, a srpski preveo pesnik: Ceo si svet, o Rime, ali ljubavi lišen Niti bi svet bio svet, niti bi Rim bio Rim; O ljubavi je dakle reč, i o savršenstvu Nedovršenog, stalno što razara se spolja, A

Rom auch nіcht Rom, Uzviknuo je Gete, a srpski preveo pesnik: Ceo si svet, o Rime, ali ljubavi lišen Niti bi svet bio svet, niti bi Rim bio Rim; O ljubavi je dakle reč, i o savršenstvu Nedovršenog, stalno što razara se spolja, A obnavlja

Kažu neki vodiči: U ovom gradu svet se obnavlja kao voda U ruševnom kladencu, bez čekrka i vedra, Ali na dohvat šake kad pravu prepozna žeđ: Ljubavi, jesi

A blažena je sumnja, jer ističe suštinu. Budimo se u zoru, sa glasovima ptica, U zagrljaju blagom, u još nedovršen svet. (29—31. V 1989) V PLAVA GROBNICA PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske! Sputajte moćne krme, Gazite tihim hodom!

smrt jednu teži — (Ali za uteg žrtve svoje lakši) Od tog trenutka zauvek mi ležiš U naručju, van pričina i stvari; I svet se obnavlja u mojoj kretnji I ljubavi tvog čina, izvan mene; I zato ostaje u ravnoteži.

(19. II 1992) PISMO Vinčansko pismo, žig u ilovači, Glineni golub, mokri vetrokazi — Ko traži, nađe; svet traje jer znači, I obnavlja se u plamenu, vlazi I saopštenju.

golub, mokri vetrokazi — Ko traži, nađe; svet traje jer znači, I obnavlja se u plamenu, vlazi I saopštenju. Svet je pismo, drevno, Nepouzdano, ali još na snazi — I tako čitamo ga svakodnevno, Mi, prvog smisla potonji čitači I

I možda je zaribala mašina Prvoga pokretača, posle čina Stvaranja svrhe koja pravda Tvorca; I svet se ne iscrpljuje u slutnji Ispomeranog svog preobraženja — No vernost slutnji vernost je pomorca Koji do kraja ima

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Videćeš ti jednog dana svoje dete... Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu! Otišla... Pustili te tako u beli svet, na beogradske ulice, i dali ti hiljadarku da se isprovodiš namrtvo, pa si odmah iza ćoška kupila: sladoled —

za tvoj kraj i posle se prevrćeš u krevetu, jer ti svi oni prizori ne daju mira, sve ono bogatstvo i sav onaj lepi svet, svi oni izlozi, a još ti nije jasno da si najskupocenija ogrlica u varoši, ribica u gradskom akvarijumu,

Baš je lepo od vas što ste me izveli na večeru u ovaj klubijanović! Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč! Molim? Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem...

Stvarno vas ne masiram? Vidite, jedanput mi je jedan Pera Alal Mu Vera napisao u pismu da „žestoko napadam svet u kome živim, ali da ga ipak ne napuštam!“ Dobro je to sastavio momak Pera, na časnu reč! Alal vera!

Alal vera! Sve iz glave, sve slobodnoručno! U stvari, jedanput sam htela da kao napustim taj svet i pođem tako sa izvesnim deda Drljom Alasom njegovom apatinskom šikljom niz Dunav, prema Crnom moru. I šta se dešava?

Bila je potpuno sama u toj ledari koju je svet obilazio kao kugu, na onoj promaji, među najjadnijim platnima koja se uopšte mogu zamisliti. Šta je radila?

a posebno o naslovu „Život na brzaka“, kako bi trebalo da se zovu Anini memoari, i o tome kako su tri starca delila svet još davno pre njenog rođenja. Jalta -Jalta, fifti-fifti i ti fazoni. Te lude osamdesete godine Anine bakute.

Trabunjala bih, na primer, za početak, o političkim prilikama pre mog dolaska na svet, tako da na izvestan način pripremim celu stvar, mislim, da ceo spektakl ne ispadne slučajan.

Oni upravo dele svet. Lepo se vidi kako stari svet leži pred njima na stolu, kao lubenica u kojoj tri starca povremeno gase svoje cigare,

Oni upravo dele svet. Lepo se vidi kako stari svet leži pred njima na stolu, kao lubenica u kojoj tri starca povremeno gase svoje cigare, ili otresaju pepeo po

Za to vreme starci dele svet. Nešto mazne jedan, nešto drugi, a nešto ostane fifti-fifti. I to — ko deli? Tri starca koji nisu uspeli da srede ni

Oni starci, oću da kažem, dele mnogo brže svet, nego ona panju! Eto, to me izluđuje, baš to! A kada ja dofuram na staru planetu, ona je već sva izdeljena.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sa usne usna latice spira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Ja gledam u svet očima bila: i vidim senku - I vidim krila, i slušam kako kroz mračna tkiva žubore ure i tuku bila.

U svetoj tuzi hlape žuč i ocat. IV U slepih pčela mračno košničište poveden svet je, lišen milosrđa, a lažne bleske, što u besu vrište, do nokta zglođu pauk, gubar, rđa.

Ugasi svetlo, radio isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam nestajanja, a radost svoju ne stiže da sanja.

U nju, otvorenu i sa dunavske i sa dorćolske strane, pretežno navraća svet šarenijih vrsta zanimanja. Između triju breza s njene donje strane uglavljeno je nekoliko drvenih klupa i stolova.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Bar možeš i ti kakvu modu zavesti, i to Najjevtiniju modu. MITA: Ja nisam mode ljubitelj. ALEKSA: Šta? Ceo svet trči za modom: devojke, žene, momci, bogati, siromasi, sami filozofi; i ti jedan oćeš da budeš osim sveta!

MARKO: Istina, srodstvo nije baš tako blizu; ali ja nemam nužde ni to činiti. Svet je veliki, i Batić će uvek naći priliku sebi, osobito što moja Jelica neće zato skočiti u bunar. A, Jelice?

A šta ćemo s prstenom? JELICA: Ja ne znam, tatice. MARKO: Moramo ga natrag iskati. Biće Batiću žao, ali šta ću mu. Svet je širok — gospodin baron, učinite mi ljubov i pozabavite se kod moje Jelice, dok se ne vratim.

prihoda, mislim da neće imati šta mlogo primječavati, no jošt će mu biti milo da njegova kći pri tako velikom bogatstvu svet u udivlenije postavlja... Samo ako inače bude njegova volja.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ „Šta da ti pričam! — javi se Žuća — Evo se zima sprema. Čitavi svet sam prošao juče, radosti nigde nema. Jesenja tuga iz magle rosi, nevidljiv kosač poljima kosi.

Jesenja tuga iz magle rosi, nevidljiv kosač poljima kosi.“ „Čitavi svet si prošao, veliš, zar je moguće, druže? Prošao peške, u jednom danu, i još te noge služe?

“ „Od našeg mlina do kraja sela gde stoji vrba pet, od stare šume do vrha brega dotle se stere svet. Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.

“ Iza tih reči putnika ždrala spopade silan smeh, po vodi pleše, vrti se, igra, trese se kao meh. Zar svet od mlina pa čak do vrba?! Oho-ho-ho-ho, puče mi trba!“ „Ta što se čudiš?

“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet. Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu.

Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu. A svet je, znate, bogat i krasan, šarenu ima čalmu, Sever mu krase srebrne jele, na Jugu ima palmu.

“ Kolibri šaren, ko leptir bajni, treperi žurno krilima sjajnim, pa ujki javlja začuđen svet: „Pogledaj, s grane pobeže cvet!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Čeka da se ispile mali. Nađi i jedan limun. Ukućani se počeše lagano skupljati. Ceo je svet hteo da zna šta čitam i da li dolazim od Logorne ili Pankorbe, tj.

Ja ne umem da ubedim ni u ono što bi trebalo da ceo svet zna već od rođenja. — Ne treba nikad sumnjati u sebe, Miguele, — reče velika žena.

— Vi ste ili novinar ili pesnik, gospodine. — Možda; ali ja ne govorim ni kao novinar, ni kao pesnik. Ceo svet ovako misli ili oseća. Odjednom vidim da sam se odista upustio u suviše apstraktno razlaganje, možda suviše književno.

Ćutim. — Da svet nije izdeljen na toliko raznih sekta i zemalja, ja mislim da bi bilo više za jelo. — Zašto mislite da bi onda bilo više?

— Ne znam. Tek mislim da kad bi svi u svetu radili prosto na tome da se ima što više za jelo, bilo bi dosta za ceo svet. Ovako jedni kažu: mi hoćemo da jedemo najviše! a onda drugi kažu: mi ne smemo dati da pojedete što pripada nama!

Možda će se na nekoj ideji naći zaista ceo svet i početi zajednički verovati u nju... Do sad su, osim religioznih ideja, samo ideje Jednakosti i Slobode uspevale da

Međutim, rat je odvikao svet od mirnog života, od ravnomernog silaženja smrti. I sad čak za onakvim ratom čeznu, možda s užasom, baš oni koji su na

— Niste nikada pomislili da bi mogli otići u svet i raditi daleko od svojih roditelja? — Našto! Mi smo svi još iz davnine ribari. — Ali ako ne voli taj zanat?

— Hteo sam samo da kažem da je bolje ostati na starome zanatu. Ne vredi biti dobar kada se svet toliko iskvario posle ratova. Stari su se takođe iskvarili.

Zatim, isto tako na izgled efemerno i neprirodno kao ptice i slepi miševi, struje kroz svet električne reke, matice zračenja i talasi.

Čujem životinju kroz ševar, čujem šuštanje grančica u drveću. I ceo bi svet to nazvao tišinom. Jedino zato što se ništa ljudsko ne meša svojim glasovima u žuborenje predela u noći.

Jedna zvezda pade čim se povrati mrak. Zasenjen, ne vidim ni tamne profile drveća i bliskoga brega: svet se suzio na malo srebrne vode preda mnom i na sazvežđa iznad mene.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan duše I pomrači dan — U bokoru rujnih ruža On počiva san.

Kad pomamni orkan duše I pomrači dan — U bokoru rujnih ruža On počiva san. A kad sunce s nova sijne, Zamiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče...

grivu i obe razdvoji pole, I burni njegov let Sa gorskom studenom strujom u cvetne poteče ravni, U tuđ, u dalek svet.

III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja.

šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I

SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Dolazi novo vreme. Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi?

Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše grudi, Kad novo doba, novi dan Godinu novu budi.

Zaludu mu poje brodarice vile Čudnovate bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu spustio na grudi, Baš k'o britkom kosom oboreni cvet...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Mogu samo da sluga budem i prosjak pred vratima zamandaljenim, otac koji me je oslepio za ovaj svet izvidaće me na onom.

No šta je njegovo tamo? Je li daleko, il je u središtu što kuca u nama, radosno i neiskazano? Svet koji je svet ne može se izvesti iz Ničeg i Nečeg, niti se može postaviti kao presuditelj među njima.

No šta je njegovo tamo? Je li daleko, il je u središtu što kuca u nama, radosno i neiskazano? Svet koji je svet ne može se izvesti iz Ničeg i Nečeg, niti se može postaviti kao presuditelj među njima.

On izmiče prividu sličnosti sa Ničim. Svemoć Ničega prema njemu je, sluti se, prava nemoć. I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno svet Ničega, ima svoj neoborivi smisao.

Svemoć Ničega prema njemu je, sluti se, prava nemoć. I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno svet Ničega, ima svoj neoborivi smisao.

Svemoć Ničega prema njemu je, sluti se, prava nemoć. I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno svet Ničega, ima svoj neoborivi smisao.

I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno svet Ničega, ima svoj neoborivi smisao.

I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno svet Ničega, ima svoj neoborivi smisao.

U svetom svetu stvoreni svet postoji još jednom, drukčije, ako ne suprotno: čistije, svetlije, mirnije. Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo.

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja.

Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PROKA: Pa ima, dabome! SARKA: Ako je po tome, Trifune, ja baš imam meko srce; ceo svet zna da ja imam meko srce, pa eto ja ne plačem.

Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.) POJAVA XII PREĐAŠNjI, bez TRIFUNA GINA: Pa to će ceo svet da se useli? SARKA: Čudo nećeš i ti, prijatelj-Mićo? MIĆA: Ama, ko kaže da neću?

Sedim tako na balkonu pa se osećam, pravo da vam kažem, kao da sam rođena na balkonu. A svet prolazi, prolazi, prolazi... Kažem vam, pravo uživanje.

To bi bio vrlo neprijatan događaj: izbacivanje cele ožalošćene porodice. Ko zna kako bi se to tumačilo, naš svet je sentimentalan. DANICA: Ne, ne, nikako policijom; ako bi imali kakv drugi način?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Tu su bili svi moji drugovi i poznanici. A ovako, idem u nepoznato mesto, među tuđ svet. Seljaci su pristizali u masama. Popisana kola zakrčila ulice.

Stražar ih je s mukom zadržavao. Najzad neko viknu da se narod pusti i svet pokulja sa svih strana, preskačući ogradu, gurajući se, vičući, dozivajući jedan drugoga.

I to je teška misao... Gledam ovaj svet. Sve mladi ljudi, u naponu života. I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?... — Da nas vrate kući..

U nemoćnome besu neprijatelj je ubijao nejač, rušio kuće, palio hramove. Svet zanemeo od straha, stoji skrštenih ruku nad svojim jadima i uzdiše.

Pred osvetljenim kafanama posedao svet i posmatra nas radoznalo. Još piju i pivo... Prođosmo most i, na kraju varoši, na nekoj poljani, gotovo u sam mrak,

Tanasije proba telefon i razgovara: — Eto, sedimo i pljuckamo na ceo svet... — A-ha, pitaću te, kad stanu da pljuckaju na nas — veli više za sebe baterijski narednik.

Ginu kao stoka i niko ih ne žali; pa se još komandanti ponose brojem mrtvih. Predosećam da sada nailazim među drugi svet, častan i uzvišen, ali koji živi u večitome paklu. Iako s prezirom mislim na pozadinu, ipak, ipak...

je davno zašlo, saobraćajnice su mračne, te mi izgleda kao da tonem u onu zemlju, a da se za mnom otkida ceo ostali svet.

Ali kopite praskavo odjekuju u praznoj noći, te mi se pričinjava kao da se šuma pritajila, a onaj nevidljivi svet me motri svojim sitnim očima. Zastadoh i onda zapalih cigaretu.

Rodio se čovek... Smrt, život... idu naizmenično, da mi u jednome trenutku beše čudno zašto se i taj svet toliko raduje. Primirili smo se i mi. Mati me je stalno pratila pogledom.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

« »A posle, Bože moj, kad bi se zalegla ljubav, ona prava ljubav, što je pesnici pevaju, što sav svet o njoj govori... pa ja i ona — muž i žena!...

— Naučeni su. Do sad su učitelji upisivali samo po desetinu novih, tek da imaju i prvi razred... pa se svet naučio tako... Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana.

— Prirez nije bio pokupljen, dopuni ga Bogosav. Znate, muka je sa tim prirezom: svet nema a ovamo treba. Tako će biti i s vašom kvartirinom.

reče on mršteći se. Vežbanje poslednje godine vredilo bi vam više od sve šestogodišnje teorije... Pustiti decu tako u svet. !.. nastavi on gotovo više u sebi i na licu mu zaigra ljutnja.

»Šta ovo oni govore samo o zlu, kad je svet tako lep, sunce tako toplo i veselo greje, srce u grudima tako živo kuca i sve, sve je udešeno za lepo prijatno

»Šta ja radim... koješta!... Mlada sam, zdrava pa zar da se ne smem ni s kim našaliti. Nije ovo manastir, nego svet, život, a ja hoću da živim !... Da živim!«...

Svejedno, može propasti ceo svet i ona sa njim, to joj je pravo... Ustane ćuteći, gledajući polusvesno oko sebe, ide u školu i radi, sve sa nekim

— Njemu svi rekoše da su to samo tek ’nako... prazni glasovi... — Nadlaguje se svet, more, reče jedan odbornik. — A ’nako veli... nastavi ćata, ministri su veseli, niko i ne sanja o promeni.

— A novosti... već onako... Priča svet svašta, ne može se svemu verovati : te ne znam onaj otpušten depešom, te ovaj će biti pensionovan ... vazdan tako !...

ona oseti da se u njoj stvara nekakvo novo, neobično osećanje, nešto sasvim svetlo, zanosno... od čega joj sav svet izgleda prekrasan i ceo život sjajan, blažen...

prviput oseti u sebi ovo silno, razorljivo osećanje i predade mu se sva, celom dušom svojom, ne znajući ništa više ni za svet, ni za nebo, ni za ljude...

kuda ?... uzviknu on, gledajući je u oči. Ostavi sve, zaboravi... daj da bežimo, daleko.... daleko, u beo svet... u Ameriku, hoćeš ?... Kaži samo... Da se sakrijemo od ovoga dvoličnoga naroda...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo! SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA: Vidim i ja da je drugi! SIMKA: Iz kolko voda ispiraš? GINA: Iz pet.

Trepljev ili Trigorin, šta ti već zapadne, ali da preko dana, izvan predstave, u običnom životu, budeš kao i sav ostali svet — ono što jesi, Filip Trnavac? JELISAVETA: Džabe mu govoriš! On, jednostavno, nema čulo za stvarnost!

Uostalom, Filip i ne kaže da između pozorišta i sveta ne postoji granica! On se ponaša kao da ne postoji svet! JELISAVETA: Red je da pustite i njega nešto da kaže! VASILIJE: A ko mu brani?

VASILIJE: Ova zavesa deli svet na mora ognja i leda, na pozornicu i crnu rupu koja je gleda! FILIP: Ova zavesa ne deli zlatno na crno i belo,

VASILIJE: Mišlju mudraca, koga je praporac s kape oglasio, iza zavese svetli svet koji se pred njom ugasio! (Svetlost na pozornici se gasi, a u gledalištu se pali. Spušta se glavna zavesa.

Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!... Kad ovako gledam zvezde, čini mi se da je ovaj svet samo prag!... VASILIJE: Nije prag, nego je obična boca! I svi smo u toj boci začepljeni!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pevati, glasno razapeti, po stenju, kršu i borju: Da je život za sluge čast, i nad veseo gnjili svet vitlati sebe smrti u počast, kao steg krvav i svet. Steg dičan buna i ubica. O rode ti si izabranik njin.

stenju, kršu i borju: Da je život za sluge čast, i nad veseo gnjili svet vitlati sebe smrti u počast, kao steg krvav i svet. Steg dičan buna i ubica. O rode ti si izabranik njin. Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin.

PORTRE Duša ti je raskidana, čista, bolna, bleda kao lica ruskih nihilistkinja. Pogled ti je gorak i svet, ko u madona, u kapelama gde kandilo jedva tinja. Ozbiljna si i tužna i poštena.

Tih mi je plač a grohotan smeh, kad se u zoru probudim prvi ništa mi nije zabran, ni greh. Ceo je svet za mene vez pun šara moje krvi. Šara bez smisla, broja i reda, tankih ko izoran crv.

I, kad, opet, kao večni cvet, nad telima umornim, nebesa zaplave. I zagrljaj opet bude svet, kao zlato oko svete glave, sa tamjana mirisom sumornim, nećemo znati koji greh to beše, među gresima što ko oblaci

Čvršće grlite no nevesta zakleta oko mlada vrata. Pa kad je srce ludo tako da više voli poštenje i sve za čim je svet toliko plako no pomije i korenje. Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida?

Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju. Svet je prošla samohrana, u krvavom plaštu šerežana, ko ubica.

SERBIA Isplivah na groblju, u nesvesti, kao modar rak. Vaznesen u zelenom vrtlogu, iz bezdana. Sa neba je u svet oticala noć zvezdana, a Mesec, u tamu, spuštao svoj poslednji zrak.

Ljubičasti Šar zna koliko sam se stideo, jer, sa mnom, cvetno drvo, već umorno korača. Nikad me nisu svet, ni blud, slatko opijali, već ta zemlja koju se umaram da razgalim!

Da li je to ista moć, koja sve rasipa i razlije? Mesec, što kotrlja, večerom, prazni svet svoj žut? Ona magla, i dim, što stresa, lukom srebrnim, kad razdire noć, na svetli, neznan, Mlečni Put, što se gubi u

Rascvetane padine da vračam i ukunem, nepomičnošću, sav svet da stišam i umirim! Pa to zar da bude meni grob? Gde je bolan Svetozar milovao lica, pod obrazinama ruskim?

Kad sve to, što tamo bi i prođe, ovde zahvatim. Zar sam to ja, što upaljenim pogledom spržim, sav taj svet, kuda više ne mogu da se vratim? Da li tela, mili gradovi, ili seni, to drhte, u slabosti sna i žudi ruku grubih?

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!

na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!

Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!

Nego, da se ja vratim u svet pa da dublje orem njivu, kao što mi kaza starac.“ I Agaton ostavi pustinju i vrati se u svoje mesto.

Ali to sada beše sasvim drugi čovek. Družeći se s ljudima, on postade toliko blag, tih, dobar i svet da su se svi divili koji su ga pre poznavali. Negova dobrota pročula se nadaleko.

Pronese se glas po gradu da je on tu, i svet nagrne da ga vidi i čuje. Predveče, Isus, umoran, pođe na Goru Maslinsku, da se u samoći pomoli Bogu i da prenoći

Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se. — Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem...

Starac se pročuo kao svet čovek, veliki pravednik i čudotvorac. Još dok je bio u pustinji, sve je iz dalekih krajeva dolazio k njemu na pouku i

Od brige nije po katkad cele noći mogao oka da sklopi. „Prokleti starac... prosjak i odrpanac, zaludio je ovaj svet, odbio ga od mene, omrznuo me narodu pa će se ta fukara možda jedared još i pobuniti.“ Tako je mislio i osećao car.

u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom večitoga sklada— Kad alʼ iznenada— Idući putem

MAGDALENA Svrši se najzad krvava drama... Svet se raziđe... Nikog ne beše: Onesvešćenu Mater odneše— Kraj Raspetoga osta sama Od Njemu vernih ljudi i žena— Ona,

Nad njome plamti uskršnja zora, A na njoj Crkva ko zlatna gora U rumenome sjaju se kupa— I k njojzi stupa Svet budućnosti s dalekih strana... Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni, Gmižu tisući i milioni— „Hristos voskrese!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.

Nisam pošao ni nekoliko koraka, dok odjednom a oko mene se, kao oko kakvog čudovišta, poče sa sviju strana skupljati svet. I staro i mlado, i muško i žensko, guši se, propinje, gura, tiska da me što bolje vidi.

Naposletku se nakupi toliko sveta da se zakrči ulica i svaki saobraćaj. Gleda mene svet s čuđenjem, a i mene taj nepoznati svet zadivi. Koga god pogledam, ukrašen ordenima i lentama.

Gleda mene svet s čuđenjem, a i mene taj nepoznati svet zadivi. Koga god pogledam, ukrašen ordenima i lentama. Retko ko od siromašnijih nosi jedan orden ili dva, inače je

Gušanje, graja, vreva, tiskanje sve jače i jače, a iz sviju ulica se svet zgrće i navaljuje da prodre kroz masu da me vidi. Najzad dođe i do boja, te se umeša i policija da uvede red.

šablonu, već je drsko uzviknuo pred sudom: — Ja sam nazore i ideje svoje u delo priveo, takvi su moji pogledi na svet, a vi mi sudite. Evo me! (Tu se lupio u grudi, koraknuo jedan korak napred).

Metnuše me u fijaker, oko koga behu naoružani panduri da odbijaju svet. Onaj sede sa mnom i odvede me nekud, a sa sviju strana juri za kolima svetina.

Tako sam prošao kroz toliki svet i niko me nigde nije uzimao na odgovor. — Što ne laješ? — viknu onaj učtivo, kao što se uopšte, prema raspisu, ponaša

te glasove ovako: „Glupavi opozicioni listovi, u svojoj šašavosti, izmišljaju razne neistine i proturaju kroza svet obespokojavajuće glasove kako je u našu zemlju doputovao neki stranac od svojih šeset godina koji, kako ti zvrndovi

“ Oko hotela gde sam odseo, posle ovih člančića po novinama, poče se okupljati svet. Stanu, gledaju, blenu, pa jedni odlaze, drugi dođu, i tako u svako doba stoji oko hotela velika rula, a kroz nju se

Čak je i jedna meana istakla firmu: „Kod čuda od čoveka“, a na velikoj tabli naslikan čovek bez odlikovanja. Svet se počeo okupljati oko tog čudovišta, i policija, naravno, šta će, kuda će, u interesu javnog morala, zabrani tako

— Kod nas je takav običaj da se što češće menjaju zakoni i da ih ima što više. Mi smo u tome pretekli ceo svet. Samo za poslednjih deset godina doneto je petnaest ustava, od kojih je svaki po tri puta bio u važnosti, odbacivan i

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

zraka i, najedared, pred tobom se nose sjajne slike, sa kojima se duša jedini i ti zaboravljaš na sve oko tebe, na ceo svet, i živiš novim, svetlim, mladim životom i blagosiljaš sudbinu za taj trenutni darak...

To vi je najvredniji i nerazdvojni drug srpskog radnika: on ga sreta još prvog dana, kad svet ugleda, on ga prati kroz ceo život, na svadbi, na slavi, na sastanku, na mobi, na svakom radu i zaludničenju; on ga

A kako je strašna seoska ponoć!... To je doba kad se pojavljuju najveća strašila na svet i rade što hoće, sve dok prvi petli ne objave zoru.

daleko, preko ovih gorostasnih šumadijskih brda, u ona kitnjasta seoca na dogled golom Kosmaju, pod kojim je ugledao svet... Video je duge, zelene livade i po njima tihe, lepe vijuge Turijine, kako su se, po onoj ravnici, rasprostrle...

Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!... Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: — gurne u gomilu, pa što Bog dâ...

Za nekoliko trenutaka oblada njime neko duševno zadovoljstvo, kome se i sâm začudi. Promeni mu se svet, promeniše se čak i misli: »Pa što? mišljaše on. Zar je to baš tako strašno, da čovek mora ovoliko trpeti?

mišljaše on. Zar je to baš tako strašno, da čovek mora ovoliko trpeti? Toliki se svet ženi, pa se niko ne pokaja. I zašto baš i on da se kaje?

Studena košava nanosi čitavo more snežnih oblaka, koji zanose i zasiplju ulice, drva, kuće — sve... Crkva pustila, svet se žuri kući; svakome vedro i veselo lice: zna da ga očekuje topla soba, razdragana lica veselih mališana, koji

Ovo beše peta potera, u kojoj su okolna sela dizana na odmetnike. Iskustvo iz dosadanjih potera naučilo je svet, da ne polaže nikakva uzdanja u ovo nesmišljeno vrljanje, koje kapetani zovu »energičnom poterom«.

— A kamo onaj... kako'no... što mu dadoh magacinku? Ljudi ćute, a Đokić saginje glavu i ćuška se među svet, samo da ga ne opaze. — Kako ga ubi, more? — pita kapetan Ljubišu. — Tse... tek onako...

Svanu mu pred očima. Postade mu sjajan ceo svet. On veselo podiže glavu i poče da se smeši na ljude koji prolažahu pored njega.

On veselo podiže glavu i poče da se smeši na ljude koji prolažahu pored njega. On je sad želeo da sav svet bude srećan, kao što je i on srećan.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome! DANICA: A Mica Antićeva, je l' imala ovoliki rep, pa šta?

Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome! DANICA: A Mica Antićeva, je l' imala ovoliki rep, pa šta? Opet se udala!

DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome! DANICA: A Mica Antićeva, je l' imala ovoliki rep, pa šta? Opet se udala!

Što mi ne kažeš za Rosu Janjićevu? Eto, baš krasna devojka, pa kako je prošla? Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u... te eno i sad sedi i broji dane.

DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?...

PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?... PAVKA: Po tome, vidiš, što ti se svaki čas čini da je pala saksija... a on mlad čovek!

SRETA: Naružismo, dabome. Eno, već se lepe plakate po ulicama i zbira se svet u gomilama pa čita. Ovo sam tebi doneo (daje mu) jedno stotinak komada da rasturiš po čaršiji.

U kafanama, na sokaku, po dućanima, svud se skupio svet, puno naroda, pa neki viču a poneki i šapću u gomilicama. JEVREM: Oni što šapću, to je opozicija?

A njini uzeli drugu muziku pa idu kroz varoš i pred Jelisijevim dućanom upalili bure od katrana pa se iskupio svet i deca te preskaču vatru.

Eno, čuješ li, to sam ja platio muziku da ide u gornju mahalu te da otud potera svet. DANICA (kad čuje muziku, istrči iz svoje sobe i ode na zadnji prozor, pa se nasloni i gleda napolje).

Samo, molim vas, recite im, i ocu i majci, da ja neću dozvoliti da se tako igraju sa mnom i da mi se svet smeje. SPIRINICA: Eh, šta ima da ti se smeje svet kad se udaš u Beogradu?

SPIRINICA: Eh, šta ima da ti se smeje svet kad se udaš u Beogradu? DANICA: Ne tražim ja da se udam u Beogradu, niti da idem u Beograd.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ko je bliže vratima, taj umakne i bez kape u obližnju kafanu, a ko ne mogne, nego ostane, na tome se slome kola. Oseća svet da je kriv pa bega kud zna, jer od deset poslatih dopisa tek jedan i dva ako se štampaju.

? Šta se to tebe tiče, i zar mi ti nisi mogao to nasamo kazati, nego da čuje ceo svet, kad te već đavo nosi da svoj hleb jedeš a tuđu brigu da vodiš? Što dižeš larmu po novinama?

svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i apatičan za opšte stvari.

I pre toga uvek mu je čudno bilo kad je u kom selu tako video kako to svet onako po starinski dočekuje i ispraća svoga, na primer, kapetana.

Novi Prometej morade doneti svetlosti ovome narodu koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj svet neće i nadalje biti sramna i prezrena Vandeja, ili njega neće biti na svetu!!

« — pomisli Sreta, a zatim će glasno: — A ko vam je predsednik? — Pa čiča Milisav, onaj Pajić. — A... kako svet, narod, građani, slažu li se?

Stolice su sve čitave, jer se ovde svet još ne služi tim oružjem, ne zna još šta je to »nabiti nekom stolicu na glavu«.

»putnik« iz Beograda, koji prodaje Singerove šivaljke i jednako uzdiše za Beogradom i bulevarom i čudi se kako taj svet može u selu da živi!! Već je tri dopisne karte poslao u Beograd nekoj mašamodi u Skadarliji. Đavo od čoveka!

nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega u svet, a mladog kancelistu naravno da su već pre toga premestili negde bestraga daleko.

Govorilo se svašta. Šta ti se sve nije iznosilo kao uzrok! Svet kao svet, znate ga, hvala bogu: šta ti neće izneti i izgovoriti na svoja pogana usta!

Govorilo se svašta. Šta ti se sve nije iznosilo kao uzrok! Svet kao svet, znate ga, hvala bogu: šta ti neće izneti i izgovoriti na svoja pogana usta!

Sve je to znao svet u selu, a naročito neke udovice. One su saznale i objavile te podatke o štatistici dece ćir-Đorđeve; a one su ga mnogo

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

NA ZA SVAKU OSUDU 338 JAVNA PRODAJA 341 OPTUŽNICA BABA-VUKE 344 ZAŠTO SE DEDA NE POBUNI 347 KAKO JE DEDA POBEGAO U SVET 349 DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU 352 DEDA SE SEĆA KUMA, KOGA TAKOĐE NIJE VIDEO GODINAMA 355 MAGDA

To se desilo oko podne: sva su Okna sijala, bleštao je crep. Kratko je trajalo. Ali u tom času Svet je bio dobar, i bio je lep.

Sretnem li ga negde, pre podne, Iz glave mi odu misli nezgodne: Da, vredelo je doći u svet Da se s njime doživi susret! Kad se sretnem sa Dimitrijem, Ne umem radost da prikrijem!

Takva je narav nekih žitelja sela Počuče: Oni bi ceo svet u red da dovedu i da pouče. GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU Petre Grigorenko, mirnodopski general,

Košta samo jednu banku: to može, al kod svinjara. Gramatičar će reći da staje deset dinara. Čitav svet strepi da se ne prekine taj konac... Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac.

Gramatičar će reći da staje deset dinara. Čitav svet strepi da se ne prekine taj konac... Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac. Mimo celog sveta ponaša se današnja mladež.

Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac. Mimo celog sveta ponaša se današnja mladež. Bolje: mimo ceo svet, jer mimo voli četvrti padež! Željpoh, Autoprevoz, Šverckomerc: pravi panađur!

krošnji, u parku, odzvanja Rasprava o smislu postojanja; Iz trista grla diže se graja Oko pitanja: ima li kraja Taj svet, u kojem čavke i vrane Drečeći, čekaju sunce da grane!

šetao; Ponekad mi je smetao; češće, nije mi smetao; Izjutra je jeo, pred veče tiho preo I nikad nije zakoračio u svet beo; — A letos, u julu — jer jul je mesec lud — Moj stari mačor ode neznano kud.

Činilo nam se — u veke tako biće. Čudan je, i neuhvatljiv, svet mačiji; Mačor moj, u svemu, bejaše drugačiji — Len, dobroćudan, trapav kao slon, Uzvišenim mislima i filosofiji

trapav kao slon, Uzvišenim mislima i filosofiji sklon; Voleo je da se ispruži na leđa I da razmišlja kako svet nema međa: „Mi, mačke, otkud smo, ko smo, u Kosmosu? Ko nas, ko proso, u prostoru prosu?

— Sve što krave od ljubavi žele Jeste jedno malo, slatko tele: Čim se rodi tada iz meneka Poteče u svet reka mleka. Kakva reka? Pomislim — okean Čedu mom je za život potreban!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Misterija je toliko uzbunjavala svet da se, kad se videlo da o njoj ne može niko ništa da kaže, stvorilo mišljenje da je ona nedokučiva, ljudskom razumu za

u takva objašnjenja, stvarali su najraznovrsnije i najčudnovatije pretpostavke o tome kako jegulja dolazi na ovaj svet.

radovi su doveli do mogućnosti da se rekonstruiše roman jeguljinog života koji je pre njega bio zagonetka za ceo svet. Taj roman će, tako rekonstruisan, biti u svojim pojedinostima izložen u odeljcima što sleduju.

Zapaženo je da je lov bakalara, od koga u toj zemlji isključivo živi čitav jedan svet, izdašniji kad su temperature niske; pomoću prosečne majske temperature okeana na geografskoj širini Sogne-fjorda može

Nedostatak sunčane svetlosti u velikim okeanskim dubinama ima raznih posledica za organski svet u njima. Životinje što žive na dubinama manjim od 200 metara još mogu da vide slabu i nepotpunu sunčanu svetlost, lišenu

A podmorski biljni svet igra ulogu od najvećeg značaja i za animalni život u okeanu. Mikroskopski delići biljaka hrana su sićušnim bićima:

i hitajući dalje ka Atlantskom okeanu i morskim dubinama, u koje je vodi njen instinkt i gde je prvi put ugledala svet.

Kej je na pristaništu pretrpan sanducima i balama robe. Duž keja vrvi poslovan svet, a pred veče se tu izlazi u šetnju.

Ali je baš stoga broj biciklista vanredno veliki, tako da izgleda da se ceo svet premešta s mesta na mesto tim podvoznim sredstvom. Svet je inače miran, dobroćudan i uslužan.

broj biciklista vanredno veliki, tako da izgleda da se ceo svet premešta s mesta na mesto tim podvoznim sredstvom. Svet je inače miran, dobroćudan i uslužan.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

MLADENCEM UGLjEŠOM Malije ikoni, i velik dar, imušti i presveti obraz Vladičnji i prečistije Bogomatere, ihže velik i svet muž darova mladomu mladencu Uglješi Despotoviću, jegože i neoskvršnja se mladahta prestaviše va večnije obitelji, telo že

Rakić, Milan - PESME

Sve će biti lepše, sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na kome miriše Kržljava i retka u busenju trava. I tako kraj cveća ostaćemo sami...

To rosa, tiho kao sen, Pada na list i cvet, I blaga noć za jedan tren Osveži ceo svet. I ja osećam u taj sat, Tajanstven, crn, i gluh, Dok kao nežni, viti vlat Moj bolni dršće duh, Da to u tami neki

Danas, draga moja, poljem pada slana. Osećaš li, draga, kraj opšteg razvića, Klicâ, žudnih da se što pre na svet jave, U humkama svežim, ispod nove trave, Tajno raspadanje prežaljenih bića?...

Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu. I svako veče, kada svet se smiri, U mojoj duši zatreperi seta, I tiho raste, razvija se, širi Ko crni cvet što samo noću cveta.

III I danas, da meni Gospod reče: ''Evo, Ja ti sada dajem silu i moć, stvori Svet novi i bolji o kome si pev̓o, I otvori širom vrata novoj zori. Neka, žudno sreće, čovečanstvo prene U čekanju strasnom.

Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili, Ona, večno sama, na zlatu i svili Veze strašne bole otmene joj duše.

Ali će sve to proći, i, u času, Nepregledna će noć ostati sama, Obući će se svet u crnu rasu, Progutaće ga neprozračna tama, Samo će, kao znak istrajne moći I osvajačkog starog nadahnuća, Strčati

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

koje do tada ležalo skriveno i nagomilano po podrumima, ambarima i štalama, iznese, rasporedi i uzdigne, da bi mogao „svet da gleda“. Sazidao je kapiju na svod i jaku kao grad. Gornji sprat kuće podigao, okrečio ga i išarao rezbarijama.

A opet, da ih ne bi svet sasvim zaboravio, redovno su se pojavljivali na saborima i svečanostima. Slali su bogate priloge za zidanje škola i

| sveta, od koga su se oni toliko odvajali, bežali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer je, usled zavisti, taj svet uvek gotov da se podsmene, siti i zazloraduje, — znalo se: da oni, od uvek, što, god bi se desilo u njihnoj rodbini sve

E, ali šta će onda grobovi na groblju, pa rodbina, pa osobito šta će svet kazati! | IV Sofka je od uvek, otkako pamti za sebe, — znala za sve.

je bila sigurna u kakvu će se lepotu razviti i kako će ta njena lepota s dana u dan sve više poražavati i zadivljavati svet.

Ravnodušno, s podsmehom gledala bi kako se razilazi svet, osobito ženske, kada počnu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje koliko da ih svet vidi u

se razilazi svet, osobito ženske, kada počnu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje koliko da ih svet vidi u njihovom novom, tek tada prvi put obučenim haljinama. Eno mlada, puna i čista lica, Nata gazda-Milenkovih.

Pa i to ne izjutra rano, da celoga dana tamo sede, nego posle ručka, kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i konjima, ide kad hoće, tamo malo postoji, pogleda i vraća se natrag ranije.

Idu dakle više šetnje radi, nego li, kao ostali, prost svet, samoga sabora ili odmora radi, pošto samo tada praznikom može da se odmara, i jela i pića radi.

počela primećivati kako, što više stari ne lepotom i snagom, nego godinama, pored svakidašnjeg nemira zbog izlaska u svet, sve jače, sve jasnije se ispoljava, i, kao neka zmijica, počinje da je čupa i drugi nemir, upravo užas: kako će sada,

I to ne zato da bi on od nje doznao za njih, jer po njoj, ceo je svet morao znati za njih, nego kako bi tolikim svojim pričanjem ona Arnautinu pala u oči, te da posle on, kad odnese i

glavu, i valjda zagrejana od one vreve, graje iz čaršije, svaki čas naviruje ovamo i viče: — Hajde, snaške, već sav svet ode na groblje!

Pandurović, Sima - PESME

Kroz aleje sane Tuga veje, i šumore grane. Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane.

sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane. Svet pokoja večnog čeka dane.

I s bojama koje upija lepota Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva U meku sliku zadovoljstva živa, U život jednog sna i san života.

dubok, — nama, draga, znan, I svetkovasmo ocepljenje to Od muka, sumnje, vremena i sto Râna, što krvave ih vređao je svet, — Ljubavi naše plav i nežan cvet.

U cveću smo išli Slaveći strasno osećanja ta Zbog kojih lepo sa uma smo sišli. U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti. Sumnja u ljubav — najteži nam jad — Min’o, i čase blažene ne muti.

Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku! svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu

Varljivi svet starih iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je,

Banalni život ovde deformis’o je rêdom Principe misli mojih, ciljeve mojih nada, Pokrio svet ideja zavesom jednom bledom, Stvorio cirkus želja, prohteva, koji vlada Ukusom duha što je pao pod opštom bedom.

Ali ne znam kojem kraju; Možda gde duše u večnosti staju. A dole dalek šum sveta što gmiže! ...Poda mnom svet je, s ironijom gledan, Sa mnogo blata i sa svojom zlobom. Moj pogled jasan i čistoti predan!

Osećam da se lagano odvaja Stari svet želja i misli od mene, Da su mi dani sa sve manje sjaja, I bledo cveće spomena da vene.

I putnici smo turobni što grémo Kroz namrgođen svet oblaka, čuda; Ćutanje naše duboko je, némo. Voda se morem svud oko nas pljuska, Preliva sumnjom i prostire svuda.

Još zora neće plavi svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je tiho dan’o.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Deset krat bi te prodao, i od kapare piti dao, a ti ne bi znao. Do podne mrzi na sebe, po podne na ceo svet. Dohvatio bi s neba tarane. Žedna bi te preko vode preveo. Zavadio bi dva oka u glavi. Zavezana vreća.

— Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. — Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola. — Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit. — Mi starimo, svet se podmlađuje.

— Svet je najbolja škola. — Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit. — Mi starimo, svet se podmlađuje. — Na mlađima svet ostaje. O ČOVEKU — Čeljade na svijetu, kap na listu. — Od povoja bez pokoja.

— Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit. — Mi starimo, svet se podmlađuje. — Na mlađima svet ostaje. O ČOVEKU — Čeljade na svijetu, kap na listu. — Od povoja bez pokoja.

— Zla godina saterala orla u dolinu s kokošima zimu da prezimi. — Tko ne pati, ne uživa. — Ne pada sneg da pomori svet, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. — Tvrda muka kad dođe na čoveka, valja da trpi dok skaplje.

— Jednoj smrti ejvala, a druge se ne bojim! — Smrt se parom ne kupuje. — Umri ja — umre ceo svet. — Mrtvi se zla ne boje. — Ko će danas izedenom jagnjetu pomoći, ako sutra kurjaku i kožu zdere.

— Onaj koji prezire smrt a voli život. 6 Pitali Relju od Pazara: — Što ustuče Marku na megdanu? — Zato što mi onaj svet nije omrznuo. 7 Pitali Marka: Šta bi činio kad bi se našao koji jači junak od njega? — Onda bih ja bio još jači.

(Prozorska) 324 — Koje brdo može da preskoči svaki čovek? (Ono iz razboja za tkanje) 325 — Ko je vikao, da ga je sav svet čuo? (Magarac u Nojevoj barci) 326 — Koji konji ne jedu ni zobi ni sena?

sudbinu novorođenčetu, — naročito sedmog dana po rođenju supružnina — batina, tojaga surgum — prokletstvo sut — svet suha munja — munja iz vedra neba tabak — kožar tabački — kožni tana — tiganj talija — sreća; sudbina taličan —

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Paunice više ne dođu na jabuku, i za to je carev sin jednako tužio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što je naumio.

Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži svoju paunicu. Idući tako zadugo po svetu, dođe jedan put na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate

i kažu carevome sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je traži.

i zaplače se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi Stojša tumario u svet da ih traži, | i tako da ne bi i njega izgubila.

Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedan put pod jedan veliki grad.

Ovaj sin reče jedan put ocu: „Babo, šta ćemo raditi? Ja ovako ne mogu živeti; nego idem u svet da učim kakav zanat. Vidiš kako je danas: koji zna najmanje zanata, taj svaki bolje živi od svakoga težaka.

Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da uči zanat. Onda se on digne u svet da traži zanata.

pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: „Idem u svet da tražim majstora kakvog da učim zanat.

To je bio đavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uči, pa se opet vrati na ovaj svet.

te jesi li što naučio, a ti mu svagda kaži da nisi ništa, ako si rad da ga se kurtališeš i da se opet vratiš na onaj svet.” Posle nekoga vremena dođe đavo i zapita dete: „Šta si naučio?” A ono odgovori: „Nisam još ništa.

Gde je, bako, moj zec?” A ona mu odgovori: „Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi.” Čujući to carev sin, malo se zabrine, pa reče babi: „Šta ćemo sad?

Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini pastir pa pođe u svet.

Sveti Sava - SABRANA DELA

se nožem svojevoljnim, onome koji se zaklao nas radi ostavivši sve što je u svetu, govoreći jedan drugom: „Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji čini volju Božiju ostaje u vekove.

sve što je u svetu, govoreći jedan drugom: „Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji čini volju Božiju ostaje u vekove.“ (I Jn.

Jer zapovesti njegove nisu teške, jer svak ko se rađa od Boga, pobeđuje sav svet. I ovo je pobeda koja pobeđuje sav svet:“ (I Jn.

Jer zapovesti njegove nisu teške, jer svak ko se rađa od Boga, pobeđuje sav svet. I ovo je pobeda koja pobeđuje sav svet:“ (I Jn.

I svemu ovome svedok je vaistinu božastveni i veliki apostol Pavle, koji ovako veoma vapije: „Što je ludo za svet i nemoćno i izgnano, to izabra Bog da premudre i silne i visoke posrami, i da ništavno istrebi ono što jeste“. (I Kor.

kako ih treba kazniti Ovima zapovedamo da uvek neoslabljeno budu na svakoj crkvenoj službi, moleći se za sebe i za svet i za bratiju koja služi.

Ne ostavismo svet zbog odmora, nego staranja radi i podviga po mogućstvu, radi primanja obećanih dobara. „Prisilismo, dakle, sebe“, kao

1, 2) Jer ,život ovaj — to je senka i san, jer ni za što mete se svaki zemaljski, kao što rekoše Knjige: kada i sav svet stečemo, tada i u grob uselićemo se, gde su zajedno carevi i ubogi'.

(Lk. 2, 40) A posle ovoga svega učini da svima javljeno bude ovog premudrog i divnog muža delo, blagoslovivši svet svoj, ostavi vladavinu njemu od Boga danu i sva mnoštva svoja izvanredna i različita, Hristu Bogu pošto se izvolelo

Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog mog zaveta. Pa ako čovek i sav svet zadobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist? (Mt. 16, 26; Mk.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Samo da nam se ne vidi repato dupe! IKONIJA: Izradio te švaler, pa ti sada ne valja ceo svet! Ne može sve ni po tvojoj volji! GOSPAVA: A kad se zagledaš malo bolje, šta viri? Iz mišje rupe rep đavolji!

PROSJAK: Svemu ima leka... VILOTIJEVIĆ: Boga mi, kako je sinoć bilo, mislim da nema! PROSJAK: Svet je napravljen zato da bude dobar... VILOTIJEVIĆ: To sam i ja govorio, zgovornice, i to godinama...

Stanković, Borisav - JOVČA

Nisi trebao, jer (pokazuje na Anđu gore) sad, od ovolikog srama, šta joj još ostaje? Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više.

Ne daš je... drugom! JOVČA (razume sumnju, plane, uplaši se od pomisli da svet, i vladika, sumnjaju da on sam, otac, nema što s Vaskom; žuri se da tu sumnju otkloni; sasvim se približuje uz vladiku,

Radi što znaš... (Zastaje.) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema? Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.

Inače se već ne može ovako. Valjda će, posle, i on za njima u svet. (Trza se na šušanj koji čini Stojmen ispevši se polako u čardakliju.) STOJMEN Dobro, opet stigoh pre.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

na pamet božestveni sovet premudroga Pitagora — da se k sebi vratim da u sebe dođem, i da razmislim otkud sam na ovi svet došao, što sam u njemu činio i kud mislim poći.

ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao? Šta sam u njemu činio? I kud ću iz njega poći?

A svrh svega, sveta nauka, božji dar, nebesni svet, nauka i knjige premudri[h] i prosvešteni[h] ljudi, učeni[h] ljudi, istini blagodetelja čelovečeskoga roda, dale su mi

boga milost, koju i ja vami, zajedno s svetom razuma i nauke, i va|šim sinovom i kćer[i]ma od roda v rod, dogod bog svet drži, vsesrdečno želeći prebivam do poslednjeg mojeg izdihanija dušom i telom sav vaš U Lajpsiku, 1783, Dositej

sudbina da nema srce moje ništa na svetu čemu bi se moglo jako prilepiti, za ne imati nikakva pripedstvija u široki svet udaljiti se.

nikakva kazanija, ni prologa i koji iz preizlišne mirske i plotske ljubavi protivi se mome spaseniju, i sam, ne budući svet, ne da ni drugom da se posveti.

Ko se je naučen rodio na svet! Gleda mlad čovek jednu stvar izdaleka, koju bi valjalo izbliza viditi; smatra je s jedne strane, no za poznati je,

iz detinjstva i mladosti take razgovore slušao, čini mi se da bi[h] bolje poznavao šta je volja božja i zašto smo na ovi svet stvoreni.

nisam starao nego kako ću dobre volove poznavati, kako ću i[h] jeftino kupiti a skupo prodati; niti mi je kad oni svet i drugi život na um padao.

A čovek (budući daje tako volja božja) ne može inače na svet proizići i postati razve od oca i matere rođen. Iz ovoga se jasno kako sunce vidi koliko mora biti bogu ugodno i milo

vaša bude kao čisti zrak sunca, koja će mrak neznanja, nerazumija, sujeverja i zlobe između braće vaše izagnati, a svet razuma, čelovekoljubija, istinoga bogočestija i bogoljubija među nji[h] uvesti i ukoreniti.

Ali je bilo mnogo sveti[h] otaca? Ništa to ne čini. da i[h] je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet složi, da anđeo s neba dođe i da uči što protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni verovati.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

me vid, Od plavog — ruka skoro sanja Da su joj prsti postali cvet Pa tužno i veselo mirišu Kraj ruže koja je skupila svet I krv i tajnu i usne koje sišu Sa druge usne smeh i smrt. O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt.

Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati. O DAJ MI O daj mi uspavanku od slapa U budni san što obara I svet nepoznati otvara Kao raširena mapa.

KUDA POTONU PEK Gorčinom zar već obuzet? Beznađe ti je dno? (O otkud nađe baš sve to Što upokojava svet?) Lice u pticu sad Okrećeš ko nekad, pre. Gle: lišće pada na tle. (Nečujni vodopad!

Kud skliznu taj svet? Kao da ode Tisom Odronjen, nogom, komad ilovače. Gledamo za njim dok voda ga rastače. Gle — stoji još sve to al s

Jer ove smo noći doživeli sve Dok rušilo se lišće oko nas na tle. Sad svanjiva jutro: ispražnjeni svet. Život će odsad biti više predah. Ja zatvaram oči i dozivam: cvet — Bulku, iz ruskih žita koja gledah.

Bol je tvoje piće (ono: čega nema). Iz nesreće: ko iz kokosovog ploda Srčeš tužnu hranu što te za svet sprema. Do pojasa skinut pod suncem — ja vidim Nekog boljeg sebe kako zemlju orem.

Dan se slomi, ne ja: slazi plava večer. Dok se zemlja hladi — svet nejasan biva. Nebo mi u glavu već zvezdu zariva Sa šiljbokom jedne misli kao glečer.

NA RASTANKU Iz korova glavu pomaljam: o trave Hvala vam na vedrom leku i skloništu. Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave.

Ćute drvo i more. Samo šýme Kao što nem to zna i jedino ume. U gluv svet sam zašo: u sivo i sinje... Nešto se u meni prenu, ko od treska: Bude se šakali iz moje pustinje I gone me, ludo, preko

A vraćaju se s mišlju da je svet arena. I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu

Ćosić, Dobrica - KORENI

Opletoše oko mene svakojake priče, tajne i nagađanja, i posle deset godina još jednako pletu, jer mali je ovaj svet pored reke, tesan je on ludskim glavama i jezicima u dolini što naliči na lipovu korubu.

Uzdahnu gledajući sneg u pazusima jasenova. Najvažnije je ne biti sentimentalan, jer svet je surov i ravnodušan. Skide rukavice i odbroja kočijašu sa dobrim bakšišom. — Na koga će sin, ako neće na oca.

“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima. Popi nekoliko krupnih gutljaja rakije i vrati se do korita.

„Ti moraš da me slušaš!“ rekao je Nikoli. „Dan je tvoj, a moja je noć.“ „Prošao si svet. Po tebi su prošle godine. Znaš sve.“ „Malo je ludi s više dukata od tebe.“ „Dukati nisu živi. Ne rastu i ne govore..

Ne videh nigde toliko divljih krušaka kao tada oko Lepenice. Što smo dalje išli prema Beogradu, svet se kupio oko nas kao ovce na solilo. Mi smo oduvek voleli da dižemo bune.

Bio si zapustio kuću i poslove. Ne korim te. Takvi smo mi, Katići. Ti i to što će doći na svet, jedini ste mi. dobro, eto, to za testament sam imao da ti kažem — duboko, izlomljeno huknu.

„Ovoga na škole da daš“, rekao mu je kad su izišli iz manastira. „Od njega ništa biti neće. Jedva je došao na svet“, odgovorio mu je Aćim, a babe su govorile da Živana neće preživeti porođaj.

Čovek glavom lomi kosti čvršće od hrastovine da bi sunce video. Tako kao Ti, I tele izlazi na svet. I ti, Simkina osveto, kao i tele, nećeš znati ni ko ti je otac ni ko ti je deda.

Tako je mogla da cvili samo neka zverčica što je tek došla na svet. Jurnuo je u kuću i prikovao se uz dovratak: majka je gola stajala uza zid, tanka, suva, a Aćim je, ćuteći, tukao

Aćim ćuti i gleda pored njega. Ćelija se razmiče. Praznina raste. Njemu je sada ceo svet jedna ispražnjena ćelija. Ona je nekada bila puna ludi. Sada je on sam u njoj, a mrak plazi zidovima i pustoši njene međe.

“ Uzimao sam ti nogu i lomio je gurajući je u cipelu. „Kolika obuća tebi treba, a? Bos ćeš i po snegu da ideš. Svet se čudi tvojim nožurdama. Obuvaj, moraš, pare sam dao!

Bogami, nije zloban naš seljački svet. Čim čuju da sam stigao u selo, a ja sam bio čuven u svim nahijama, nagrnu i pričaju gde ima blaga.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

PTICA 60 CRVENA ŽABA 64 MALI VOZ 68 VILINI LEPTIRI 70 ZLATNI TANjIR 73 PRINC OBLAKA 77 Duša je sanjala; svet je bio njen san.

Brzo, brže, još brže! Na livadu, uz planinu, niz dolinu, i još dalje: velik je i šaren svet! Da je vetar, pojurila bi ulicama, zamrsila grane drveća, poskidala ljudima šešire.

ČIČAK Kad više ni majka đavolica nije mogla da izdrži vragolije najmlađeg sina, rešeno bi da ga pošalje u Gornji svet, među lude. Neka malo njima zagorčava život dok se ne uozbilji. Zar je malo u paklu đavolisao?

— Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru! — progunđa Plačko. Svet morskog dna bio mu je odvratan. Gadio mu se morski krastavac, mrzeo je ribe, ježeve, samoga sebe.

Bilo je to u doba kada se svet tek stvarao, ali lokva i lokvanj još i sad su zajedno. TAŠKO ORAŠKO Jedan za drugim dolazili su ratovi i odnosili po

— Ali u nekom drugom ne bi me poznali moj pas i mačka, pa ni seljaci, ako naiđu! — Prodaj ga, pa pođi u svet. Mnogo je drugih gradova... — Šta će mi drugi gradovi? Dovoljno je meni moje dvorište, moj đeram i moj orah!

Ono što se pojavi iz nje, očišćeno od nepotrebnih naslaga, ličilo je na divovsko kameno jaje. — Uh, što je šaren svet!

— Kako do pega dolaze? — upita starca, a ovaj promrmlja: — Neki se rađaju s novcem. Drugi ga, odlazeći u svet, zarađuju. Treći otimaju. Ali, sreće u njemu nema! Poslednje starčeve reči jedva je čuo.

Treći otimaju. Ali, sreće u njemu nema! Poslednje starčeve reči jedva je čuo. U ušima mu je brujalo: odlazeći u svet, može se postati bogat. E, pa, otići će. Ako su drugi mogli, što ne bi i on?

Dečak se netremice zagleda u tanku prugu svetlosti na vodi. Tamo, preko te pruge, drugačiji je, lepši svet. Šta čeka? Ukrcaće se u čamac i pobeći! A starac? Kako će on bez čamca? Odluči da, ipak, sačeka neki brod.

Taj put do mora ja ću proći, zaista proći! — mali voz sneno prošaputa, a svet dečakovih igračaka se nasmeja i ne prestade da se smeje Do duboko u noć. — Gledajte ovoga što izlazi kroz prozor!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tu, u blizini Kneževog spomenika i Pozorišta, podizao je kuće imućan i ugledan svet, nedovoljno sklon onim istorijskim sećanjima koja nisu uobičajena.

Kao „nemačkari“, u njegovo vreme, ali ovo je drugi svet. Kad xoće da ih shvati, gleda im u lica i sve mu biva jasno jer su im izrazi gotovo isti kao i u onih koje je dobro

je voleo da utekne pred zoru, kad je vazduh kao sečivo a daje snagu, i kad svaki vetar, za tren, stane: tad, kad vas svet utihne u svitanje, dečak trči uz Avalu i gubi dah.

Čudi se i nastavlja da posmatra taj svet oko sebe koji izgleda drukčiji od njegovog. Poučen iskustvom sopstvene smrti, kije siguran da li je uistinu drukčiji

On se tukao. Naročito je voleo onaj neuhvatni tren, pred bitku, kad se svet smanji samo na njega, ljudsku trunku, a i njega već nema, tu je samo neko koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu

Taj mladi Dobrača nije ni slutio da se, i sam kaljav i sav unezveren, dok kraj njega prolazi svet sa tajnom u koju bi mogao da prodre i promiču, bez prestanka, izazovne karuce, nalazi pred nedoumicom koja je

Još slavan, ali ne više i bogat, Dobrača je sticao utisak da oko njega nastaje neki drugi, nekako pust svet. U tom se svetu on sve teže snalazio, možda i zato što mu se više ništa nije primalo, ni imetak, ni ljudi.

Bilo kako bilo, on se oslanjao na tu tačku i ona ga je vodila. Bez napora je tumačio znakove kojih je svet tame bio prepun i počeo je da razumeva jezike vazduha i tla.

Prvo iskustvo o tome stekao je jedne večeri kada je svet bio pod snegom. Prihvatili su ga u čuvenoj begovskoj kući čije su odaje, tople, mirisale na vaniliju i očuvan spokoj.

U jarko avgustovsko podne okuplja se, u manastiru Kaleniću, silan svet. Slavi se praznik, Velika Gospojina. Dok ispred manastira, pod dahom leta koje izmiče, započinje slavlje, gore se, u

Kad je izišla da objavi ovu smrt, svet je ugledao izgorelu ženu koja govori smireno i bez suza. Jedan od stranih izveštača koji je, u leto 1839, viđao

od prostranih, silovitih svetlosti, primicala se jara podneva i donosila miris reka, i dahove ubledelih prošlosti, a svet se okupljao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Onamo, 'namo, za brda ona, Pogažen konj'ma klikuje Jug: „U pomoć, djeco! u pomoć, sinci! Svetit' me starca svet vi je dug!“ Onamo, 'namo!

Srbin Svome zlatu tepa; Al' ja bih proveo Čitav jedan vek, Tražeći lepše, Dičnije i slađe, Milije ime, Što još ne ču svet, da njim nazovem Moj rumeni cvet. J. Jovanović Zmaj XXI Sniv'o sam te, a ti puna cveća!

Tako tići zagrljeni preletaju svet: Bela jedna golubica susrete im let. Divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet, Prevari se soko sivi, čarom obuzet.

Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set?

O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan! ............................... ............................... Đ.

Dižite škole, Deca vas mole! Il' neka zine to naše groblje; A narod naš će ostati roblje, Slepo će poći u taj svet beli, I molit' mrve da mu udeli, A kad se našeg nemara seti, Samo će znati neoce kleti. dižite škole, Deca vas mole!

Bacajte sami u oganj dedu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo! junaci! ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nismo braća, mi Srbi nesmo!

“ „Još smo dužni - ti oduži!“ To su zbori, to su glasi, Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom nekom, Spajajući vek sa vekom I čoveka sa

Bez njih nema više leta Nad oblakom mraka gusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, Život prazan, - mladost pusta!

Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.

Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili; Ona, večno sama, na zlatu i svili, Veze strašne bole otmene joj duše.

Il' bolje reći, ja verujem sve... Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...

Popa, Vasko - KORA

me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela Opaka

tela sumrak svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio Pogled mi začuđen lista Senka iz sunca niče Svet na pragu srca stoji Opet obroncima plavim U glas ti bistri silazim Po našu čarobnu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Činilo mi se da se uzdižem u neki drugi viši svet i ne mogoh da se sit naslušam reči ovih dvaju Milećana. „Naša Zemlja, koja lebdi u središtu vasione, mora da ima oblik

Prebrojte njene boje, pa ćete i opet uvideti da je svet carstvo brojeva“. „Da“, rekoše učenici, „tako je! On, učitelj je rekao“.

„Dragi moj! Moji sugrađani nisu atenjani, iako bi to hteli da budu. Oni nisu sposobni da me pošalju na onaj svet. A kad bi me, u krajnjem slučaju, i pozvali da, kao ono Sokrates, iskapim, njima za ljubav, pehar otrova, ja bih im

Kada sam u svojoj mladosti rasprodao veći deo svoje očevine, otputovao u daleki svet, a vratio se tek posle mnogo godina, oni me prvo zapitaše kakva sam blaga sa sobom doneo. „Znanja“, odgovorih im ja.

Borim se bez prestanka da ga iskorenim iz medicine, a ono se širi kao korov. Svet veruje da se amajlijama, skarabejima, vradžbinama i kojekakvim otužnim napitcima može bolje i sigurnije lečiti no čistim

„Svet vasione sastoji se iz prostora, atoma i kretanja. Beskonačno mnogo beskrajno malenih, nevidljivih atoma, kovitla se, jeda

On donese iz svoje kuće to delo i poče naglas da čita njegova najvažnija mesta. Kako je svet postepeno postao kad su se uskovitlani atomi okupili u mrtva i živa tela u kolu besprekidnog razvitka.

„Materija je, u njenom obliku i kretanju, u to ne sumnjam, jedino stvarno i istinsko biće, a ceo duhovni svet smatram samo za jednu vrstu ogledala te stvarnosti“.

Zato živim sada ovde i posmatram ovaj čudni grečeski narod“. „Zaista čudan ali darovit svet, daleko prosvećeniji no mi što smo“. „Šta kažeš? - Prosvećeniji od nas Makedonaca!

“ „Ideje, netelesna bića, upoznaju se pojmovima. Ali kako su one nešto drugo no vidljivi svet, ti se pojmovi ne mogu crpeti iz sadržine naših opažanja.

„Besmrtna, sine moj, i nematerijalna kao sve što je neprolazno“. „Besmrtna i nematerijalna“. „Da. Ne materijalni svet, već svet ideja je jedini pravi svet. Sada možeš, sine moj, da razumeš stav koji sam zauzeo prema učenju Demokrita.

„Besmrtna i nematerijalna“. „Da. Ne materijalni svet, već svet ideja je jedini pravi svet. Sada možeš, sine moj, da razumeš stav koji sam zauzeo prema učenju Demokrita.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

više ne bude u moći jednog čoveka ili jedne grupe ljudi da bace ceo svet u sve ove bede — onda ja ne smem pitati: „Zar su trebali milioni nevinih da padnu pa da se tek posle toga preduzme

Pobratime, razumeš li? Ja sam stekao još jedan svestan život, zadobio sam još jednu ljubav, ja imam još jedan svet. Srećan sam što sam otac, uviđam da nikad nisam bio tako ozbiljan kao sad. Pobratime, uzmi čitaj ovu Bobinu kartu.

— Živio, pobratime! — i ja zgrabih za uzde. On me spazi, skoči hitro na zemlju pa se srdačno izljubismo, dok je svet oko nas brisao oči tronut našim bratskim zagrljajem.

Ali govorićemo sutra... A to što ti rekoh, pobratime, čućeš. Ima samo dvoje: ne živeti ili pobeći u svet. A ja još imam snage. I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati.

Eto mala Lela što stanuje do crkve, devojčica, veli videću je sutra na prozoru, okopilila se i ceo svet zna da je apotekarovo; i on se sad ženi drugom; a kad je policija došla da traži dete što je negde bačeno ona lično

ma šta da sporim, samo kažem: kako ovi znaju da insistiraju na ovim tvrđenjima, kako hoće da ovo uliju svima, te da ceo svet to nauči napamet.

vozovima raznim ka prestonici (u tom trenutku sinulo mu je gde se nalazi), svlačen na mnogim stanicama, gde se tiskao svet i gde je iznemogao ležao na zemlji posmatran opet od radoznalih putnika čije je poglede, kroz otvorene prozore vagona,

Mi strepimo, prepadamo se, nemimo, umiremo, kao da smo se rodili, došli na svet samo da drhtimo. On je govorio: „Bolestan sam, zar ne vidite?

Bio sam veliki, čitao sam novine: neko je udario, drugi razbio, treći otrovao, onaj pobegao u svet, ovaj provalio, šesti se pobunio, sedmi ubio. Je li moguće? Je li moguće? Je li moguće? Kako su smeli? Kako samo smeju?

sama i uzbuđena izlazila iz kina gde je gledala „Vaskrsenje“, Beograd je blještao u osvetljenju preko običaja, i onaj svet koji se tiskao, pun svežeg i zvonkog smeha, gazio je čvrstim i slobodnim pokretima, mahao rukama, išao uzdignute

I posle svakog reda sve žešće. Kao da su se oko mene skupile aveti svih samoubica što ovaj svet ostaviše bez jednog slova, pa me uznemiruju, muče, ismevaju me i prete kako bih se okanuo onoga protiv čega su one i

U njihovoj kući, koja se otvori za najelegantniji svet prestonice, za tzv. lavove i lavice salona kao i sve nemoguće skorojeviće, ja sam se osećao sve mučnije.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sa takvim pojmovima o moralu Đurica je stupio u svet. On je držao, da je to pravilo, po kome se svi upravljaju. Pa zato ga je i iznenadila ona napomena o jalovicama.

ti srce igra, a u grudima osećaš neopisanu toplinu i zadovoljstvo; gotov si da odjednom zagrliš sav taj lepi i veseli svet, koji je isto tako razdragan i raspoložen... A ko se u takvu veselju nađe uvređen, nije mu lako.

Posle, kad svojim oštrim i pronicljivim umom oceni svet i okolnosti oko sebe; kad prouči sva lica, koja rukuju sudbinom naroda; kad oceni pravu razliku između strogih i suvih

To znam dobro, zapazio sam toliko puta...« Čitav svet nade jurnu mu u dušu i pade na srce kao melem na ljutu ranu, a otud mu se razli neka slatka, vazdušasta toplina po

O, on lepo opaža, kako mu se uvlači u dušu neko novo, sasvim nepoznato mu do sad osećanje, koje mu otvara nov pogled na svet... Srećom, sad je zaboravio na svoje okolnosti, inače bi mu ovo novo osećanje samo pozledilo rane i muke mu uvećalo...

Pa, et’ ja dođoh da se vidimo i ’nako... upitamo za zdravlje. — More, Đuro, nadlaguje se svet — odgovori Sreten mucajući i bledeći. — Ja, vala, znaš sam, volim te... kako ću reći... ’nako kâ... br...

— Ja, vala, znaš sam, volim te... kako ću reći... ’nako kâ... br... kâ brata, jest, baš kâ brata... A svet... the... — A šta si ono poručio Jovu i Stanojlu da ti jave kad budu na straži? — Ja, vala, ništa. Kažem ti: svet...

A svet... the... — A šta si ono poručio Jovu i Stanojlu da ti jave kad budu na straži? — Ja, vala, ništa. Kažem ti: svet... — A jesu li se svi ovi zakleli onomad s tobom, da će ti pomoći da me ubiješ? — Ko, zar ja? — viknu Pajo.

Ubijaš, recimo, ili upropašćuješ pošteni svet, pa daješ njima, koji su tebe upropastili... A kad dođe do gustoga, onda će im biti prvi posao da te ubiju, da bi sebe

Zbog čega se ja mučim i propadam, zbog čega upropašćujem toliki svet, zar zbog sebe ? — Jok, brate, nije!... Kakva mi je vajda od toga. Nego sve zbog njih...

Ocu ne može, jatacima ne može, mojoj kući... i gore!... A-ja!... Opet je, ono najbolje: nakupi para, pa beži u svet. Da mi je samo da nakupim pet stotina dukata... Ali prvo mora da se plati jatacima... Tamo-amo, pa opet: udri, otimaj!.

Ali recite vi meni, draganovići moji, sa čega toliki drugi svet ode u goru? Zar ne vidite da već postaje običaj : čim kome malo potesni oko vrata, on domča šocu u ruke, pa hajd’ u

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Jednog dana dozove otac svoga sina Petra i reče mu: — Petre, vidiš li ti kako svet ovde umire? Petar mu na to odgovori: — Ja vidim, ali šta mi možemo za to, kad je tako božja volja.

Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek samo prema istoku ići, jer tamo još ne vlada pomor.

A otkud ti ovamo dođe! Petar mu reče: — Bežim od pomora, jer tamo kod nas na zapadu strašno umire svet, i gde pomor pređe, nijedna živa duša ne ostane.

Paunice više ne dođu na jabuku, i zato je carev sin jednako tužio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što je naumio.

Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži svoju paunicu. Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate

i kažu carevom sinu šta je i kako je, a on, siromah, od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je traži.

A ona mu odgovori: — Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi. Čujući to carev sin, malo se zabrine, pa reče babi: — Šta ćemo sad?

Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini pastir, pa pođe u svet.

Ja se uzdam u boga da on može tu aždaju svladati, samo idi sutra s njime, eda bi nas oprostio te napasti što toliki svet pomori.

unutra te podseče one tri šibljike i udari njima po korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore, kad tamo, a to u podrumu svet božij. Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata.

Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav je bio i pre. Isprodaje sve što je spečalio, pa si šturnu u svet da pečali koliko hlebom da se hrani.

Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine. Siromah seljak proda dom, pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi. Opet ih popita seljak: — Pa vama je teško da ga hranite, on će sve vas da pojede.

Petković, Vladislav Dis - PESME

iz mojih očiju, Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava rađa sav svet jada, I da beže zvezde iz mojih očiju.

Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

nije, Znam da si najzad našla humanost i vrata bolnice, Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije, Znam da ti svet i Bog sve uzeše, divna bludnice.

RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede.

UMRLI DANI UTOPLjENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići Prostorom snova pod vidikom jadâ.

Svirala je. I talasi zvuka Prodirahu tamom i životom: Probudi se svet rođenih muka I bolova; potom Duše naše Zaplakaše Za srećom sirotom. Duše naše Zaplakaše I plakaše. Da li dugo?

Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas svečan.

I mokro svuda! Uh, kako je 'ladno Bile i vazduh... To ja nisam umro! O kuku, kuku, zar života treba Za onog kome svet je već izumr'o. Padaj, živote, s jaucima mojim. Cepaj se, vreme.

Po mrtvom danu mesečina bela I hod tišine preliva se u ton Tajanstvenosti, u razuma suton, Svet iluzija do samog opela. I gledam.

osećam zlo kako me steže; Izgleda da se put života skrio, I neka ruka da zlokobno veže Moj duh za zemlju i za svet nemio.

Putem stvaranja ne kreće se snaga. Moj svet me gleda pogledom trupina, Kao ostatak od strašnog požara: Ja ga se klonim k'o crnih kupina, Kao i trnja, što grebe i

Moj svet me gleda pogledom trupina. Ja danas ne znam za noći umorne, K'o ni za dane pokrivene splinom; Ja danas ne znam za misl

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moj slučaj je bio upravo obrnut. Iz sveta snova mene su duhovi odveli u svet stvarnosti. Ono što sam za sobom ostavio bilo je prekrasno, nadahnuto umetnošću i fascinantno u svakom pogledu; a ono

da javno izrazim svoje mišljenje o ovom pitanju jer mi se činilo neprikladnim da se bavim ličnim stvarima, dok je ostali svet u velikoj nevolji. Još bih dodao, povodom glasina koje su stigle do mene, da se gospodin Morgan (J.

Ti ljudi za mene nisu ništa više od mikroba neke naprasne bolesti. Moj projekat je usporen zbog zakona prirode. Svet nije bio spreman za njega.

fanatičke posvećenosti uzvišenim idealima nacionalnog egoizma i ponosa koji uvek imaju tendenciju da survavaju svet u preistorijsko divljaštvo i sukobe. Ni Liga, ni parlamentarni akti, nikada neće sprečiti takvu nesreću.

Kako ja gledam na svet danas, u svetlu velike borbe, čiji smo svedoci, uveren sam da bi čovečanstvu najviše koristilo ako bi Sjedinjene Države

ovom predmetu, verujući da će se zajedničkim i sistematskim naporom postići rezultati od neprocenjive vrednosti za svet.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Po predanju, taj plamen se nikad nije smeo ugasiti, a litija koju je dobri svet Idvora priređivao, mogla je otkloniti svaku nedaću koja bi selu pretila, kao na primer, sušu i kugu.

Koliko se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje.

Koliko se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje.

Neka onda pođe u svet, gde će naći više duhovne hrane za svoju dušu željnu znanja”. Sledeće godine učitelj me je odabrao da recitujem na dan sv.

Ostali svet prestajao bi da za nas postoji; pojavljivao bi se u našoj svesti kada je rana zora najavljivala, kako bi se to nama

Osećao sam se zaplašen i osetih kako bih bio srećan da se okrenem i vratim u Idvor. Svet izvan Idvora izgledao mi je suviše veliki i zagonetan. Ali kad sam se iskrcao, nestalo je moga straha.

veličanstvo, oprostite mi što nisam ukazao dužno poštovanje svojim pretpostavljenim, ali ovo je za mene nepoznat svet i strah za moje stvari kriv je što mi ruke nisu bile slobodne, tako da nisam skinuo svoju šubaru kada sam pristupio

Razmišljao sam kako je to divna noć. Nije bilo urlikanja vetra, prestala je lomnjava talasa, svet se nije ljuljao ispod mojih nogu, kao što je to bilo na iseljeničkom brodu.

bih gledao ovu rajsku scenu na obalama Delavera u ovo nedeljno popodne da nije bilo moje majke koja je htela da pođem u svet i saznam nove stvari koje nisam mogao videti i naučiti u mom rodnom mestu Moje reči ostavile su dubok utisak na

Ali, klima je bila rđava, a društveni život još gori. Jedini zanimljiv svet koji se tamo nalazio, bio je sahranjen na tamošnjem groblju, nekih dve stotine godina ranije, kada je Saut St.

Dobar kukuruz i bujna polja duvana davala su utisak bogatstva, ali jedini svet koji se mogao videti, bili su crnci čiji jezik nisam bio u stanju da razumem.

Kristijanovi pogledi na svet bili su pravo otkriće za mene. On je verovao da svaki momčić, ako pokuša, može sve brzo naučiti i zaraditi dovoljno za

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Lepo priđe s njim preko daske, htede zgodno da zakrene među svet, ali je najednom ugleda onaj mornar i upita za biljet.

Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate!

Lome i jedu svoj kruh mirno, polako, ne osvrćući se na svet koji prolazi pored njih. —Hoćemo li mahom kući? — upita Marko. —Bez para smo, sine, — odgovori Cveta.

U brzini što će da uradi, švrljajući, povrati se moru. Na obali, pred podne, sunčajući se, šeta bolji varoški svet, toplo odeven.

Gospođica se zabavlja svojim šivaćim poslom, a uz to gleda na ulicu, na svet što se po kiši žuri. Cvijeta na prvi mah ne može da se snađe.

I rastadoše se zadugo. Pavle je pošao u vojništvo i vratio se, pa zatim svake godine polazio je na radnju u tuđi svet, samo je zimi kod kuće nastajao.

bogoljubivi i ponizni izražaj, namešten, pokaza se čak i na pijancima, što su do onoga časa grajom bunili pobožni svet... U prošarici pokaza se krst, na mahove zasija u suncu, i litija suče se polako, mirno, izdržljivo.

Ali šta je to što ovako jako podseća na boga? mislio je Ivo Polić šetajući se ispod arkada. Gledao je muslimanski svet u prostoru hrama.

Tako mu dopade ruku knjiga „Pavao i Virginija . Čitajući po drugi put ovu knjigu, u njegovoj mašti otvori se drugi svet, — svet koji se odvajaše od ovoga u kome sada žive, svet prostora, sunca i ljubavi!

Čitajući po drugi put ovu knjigu, u njegovoj mašti otvori se drugi svet, — svet koji se odvajaše od ovoga u kome sada žive, svet prostora, sunca i ljubavi!

po drugi put ovu knjigu, u njegovoj mašti otvori se drugi svet, — svet koji se odvajaše od ovoga u kome sada žive, svet prostora, sunca i ljubavi! I klice naslućene seksualnosti pomoliše se u prvoj proletnoj zori.

Već je i zanoćilo, a momče jednako gleda u ljuljajke, i naoko ni brige ga za svet što se natiskuje oko njega. — Kud te nesta, jadan ne bio, tražim te! — gurnu ga drug mu Lazo.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Dosta zanimljiv pesnički postupak, i lep doživljajni ugao iz kog se subjektivno svetlo proliva na spolja viđeni svet. Paganske slike mogu se spojiti s hrišćanskima, i stopiti u nove, raskošnije.

kratka stiha pred nama iskrsava sudbina bića koje u sebi nosi božju iskru, ali ne može proniknuti ko ga je u ovaj svet poslao i kome se na kraju vraća: Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog

„Most na Žepi“ sadrži može se, prema tome, preslikavati na stalni, večni čovekov napor da uredi, smisleno organizuje svet oko sebe i u sebi, da prevlada snagu rušilačkih sila i nereda.

koji je više no bilo ko drugi u našoj književnosti zaokupljen čovekovim nastojanjem da po meri svoga uma dovede u red svet u kome živi.

jer ona je pretežno, kao što znamo, povratnim pogledom okrenuta prema početnoj granici, prema čovekovom dolasku na svet, što je isto toliko tamno, za naš um neprozirno kao i završna granica, kad se sa ovoga sveta odlazi.

Možda je najzanimljiviji primer Disove slutnje iz „Tamnice“ o „nevinim daljinama“, sa kojih rođenjem padamo u ovaj svet.

Na osnovu nje može se zaključiti da je u srpskom pesništvu nagoveštaj tajanstva rođenja kao čovekove bačenosti u svet znatno pre Rastka Petrovića dao Vladislav Petković Dis.

U drugoj strofi „Tamnice“ pesnički subjekt za sebe kaže da je pri „padu“ (dolasku) na ovaj svet bio „nepoznat govoru i nevolji ružnoj“ umesto „nije poznavao govor i nevolju ružnu“.

pesmi Otkrovenja, u zastrašujuću plavu ivicu horizonta koja će pesnika – rođenjem dospelog u ovaj nenaklonjeni mu svet – umoriti „kao najbednijeg skota“: Oseti se beskrajno nesrećnim; opor i star; I da će ivica što se plavi, Odveć

izgledale privlačne, nasuprot racionalno utemeljene „evropske građanske“, bio im je privlačan i zanemareni infantilni svet. Na njega se gledalo kao na predvorje logičnoga.

oponiranja naziremo s jedne strane zaštićenost u majčinoj utrobi, s druge dramatični izlazak u svetli (sunčani) svet.

poistovetila se s njom). Iz prve rođenjem izlazimo u svet, da bi nas druga, mračna majka, na kraju progutala. Ulazak u ovu drugu pesnik je izričito nazvao povratkom onoj prvoj

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ama. šta si ti imao da se mešaš u demonstracije? RAKA: Pa nije samo ja, ceo svet. Eno, još se tuku na terazijama, a vlada je morala da dâ ostavku, jer je ubijen jedan radnik i trojica ranjeni.

Kaži mi, Daro, ti! DARA: Šta da vam kažem? ŽIVKA: Pa zovi me kao što će odsad ceo svet da me zove. DARA: Gospođo ministarka! ŽIVKA (Čedi): 'Ajde, kaži i ti!

Se sifizan!2 ŽIVKA (razmišlja). Ako je samo da se šapuće!... A je l' te, molim vas, to je onako, samo za svet da budem nepoštena, a za sebe da budem poštena? NINKOVIĆ: Zašto ne? Može i tako. Sa va osi.

NINKOVIĆ: Zašto ne? Može i tako. Sa va osi.1 ŽIVKA: Čudnovata ta otmenost! Biva da su žene za svet poštene a za sebe nepoštene, a ovo sasvim naopako! Pa dobro, je l' vi i moj ljubavnik da budete?

prešli prag, to je istina, to je znaš zbog onog što si olajavala Hristinu, ali kažem ja njoj:” „Pa neka, neka kaže svet da smo sad potrčali zato što je ministarka, pa ko će da potrči ako nećemo mi koji smo joj rod rođeni!

Ne može čovek svetu ugoditi. Ako se zavučem u kuću – olajavaju me, ako izađem u svet – olajavaju me. Pa bar kad bi samo svet olajavao pa da ne mari čovek, ali familija, rođena familija!

Ako se zavučem u kuću – olajavaju me, ako izađem u svet – olajavaju me. Pa bar kad bi samo svet olajavao pa da ne mari čovek, ali familija, rođena familija! VASA: E, pa ko će ako neće familija!

SAVA: Nisam! ŽIVKA: Pa zašto onda da ti izradim penziju? SAVA (ubeđeno): Pa tako, kao građaninu. Toliki svet ima penziju od države, pa zašto onda ne bih imao ja? VASA: Pa jest, Savo, ama ti što imaju penziju služili su državu.

RAKA: Znam, dabome! ANKA: Zašto? RAKA: Izgrdili su je u novinama, pa hoće da ih kupi sve da ne bi svet čitao. ANKA: Ju, kako smeju jednu ministarku da izgrede? RAKA: Igrdili su je za ono. ANKA: Koje ono?

Odmah je ceo svet pogodio. DARA: A zar nisi nikako mogao da saznaš ko je pisao? ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko? ČEDA: Reći ću ti, ako mi

Pa izradila mu je klasu i, izađi molim te u čaršiju, pa ćeš čuti, ceo svet joj se smeje. DARA (krši ruke): Bože moj! ČEDA: Ako tebi podnosi da trpiš tu sramotu, meni ne podnosi.

DARA (krši ruke): Bože moj! ČEDA: Ako tebi podnosi da trpiš tu sramotu, meni ne podnosi. Sramota me je da izađem u svet; svi se guraju, svi šapuću i podmiguju se...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Naposletku, kratka obaveštenja o nastanku radova Ogled Književni svet Borisava Stankovića, objavljen u časopisu Književnost, XXXVI, 1981, br.

nego što nas upravo njome Stanković pomoću nekoliko karakterističnih postupaka uvodi u svoj osobit književni svet.

unazad, od sadašnjosti ka prošlosti, to jest sadašnjost preuzima ulogu okvira, preko kojih se i izlazi u vanknjiževni svet, a prošlost je vreme odigravanja književne radnje.

prve rečenice upozorava na njenu osobitu kompozicionu ulogu - ona, kao prednji deo okvira, otvara pogled na romaneskni svet koji će se postepeno uobličavati.

Kao što početna formula „bio jednom jedan car” otvara pogled na svet bajke, pa u isti mah funkcioniše kao deo teksta i kao metatekst.

Sav taj loman ljudski svet, pre moguć nego stvaran otuđuje se od nje i umire u najmelodičnijoj rečenici romana: „Sve što je duša volela, za čim je

sveće: „I tako, zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

učitavanje, vidi se, prvo, po tome što efendi Mita upotrebljava tuđe reči „efendi-Mitina kuća” (kao: drugi govore, sav svet govori o ovoj mojoj kući, toliko je čuvena); drugo, ispred tih reči metnut je zarez da bi se označila jaka sintaksička

da su kućni prozor i dvorišna kapija jedine dve granice sa kojih junakinja, pripadajući unutarnjem, gleda na spoljni svet. Izuzmemo li tri pominjana izlaska, ona sve do odlaska u novu, muževljevu kuću, drugačije na taj svet i ne gleda.

Izuzmemo li tri pominjana izlaska, ona sve do odlaska u novu, muževljevu kuću, drugačije na taj svet i ne gleda. Doduše, to su takođe dve granice sa kojih je devojka u staroj varoši na jugu Srbije, kao što se zna,

sitnih a upečatljivih pojedinosti, u sumornom osvetljenju, sa setnim, čak i ravnodušnim pogledom na hadžijsko-varoški svet (jer ga je pregorela), s kojim se oprašta, i sa uznemirenim pogledom na gazdinsko-seljački, u koji ona odlazi.

sa oslobođenjem vranjskoga kraja od turske feudalne vladavine, sa ukidanjem čivluka i vraćanjem zemlje čivčijama - seljački svet se najavljuje ne samo kao svet u usponu nego, budući da ugrožava, i kao preteći.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

I on se nečemu nadao. Ali evo već nekoliko godina kako su Prizrenski odgovori tužni. Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa.

Gočevi biju. Sulj-kapetan je objavio svoju odluku za Sina, te mu navališe Gorani na veselje. I oni su kao ostali svet. Iščekuju čuda od rasipanja i pokazivanja. Pa to i ne kriju.

Međutim, kapetan je tanak domaćin. Nije štedio ni kod kuće, ni pri pustolovinama. Hteo je da zadivi svet jednim Goraninom, da pokaže Turcima kakav može biti jedan potur. Rasipao novce lakše no što ih je zadobijao.

Koliko da sabor oživi od jutrošnje jake planinske svežine. A svet beli se slegao u ovu teskobu i počeo da se prima gore uz planinu, da bi iza kakve bukve našao nešto mesta da sedne p

Zato je on na današnjem saboru tako sumoran. Osim dva čoveka njega ceo ovaj svet prezire i nenavidi na pravdi Boga. On je za sve njih samo poturnjak, nečovek i dušegubac.

Paje krvnički tresnu na dno kuće, psujući i krkljajući kako je Turčin, kako će to ostati bilo da se svet prevrne. Zatim dohvati vrč s rakijom i naže ne odmičući ga sve dotle dokle mu pijanom ne ispade iz ruku i ne razbi se

Nikad nikoga nije ubio, ni opljačkao, ni potkrao, ni zajeo. A ceo svet je mislio da je zlica i opak i da je u stanju lakše ogrešiti dušu, no se napiti vode posle teško prevaljena otkosa u

U tome pogledu Ibar je bio potrebniji njemu no svima ostalim Čabranima. Ali sve to ukupno učinilo je da svet u njemu ne vidi jednoga mirnoga i u suštini čestitoga Arnautina, prostoga muslimanina koji je od te tako stečene vere

“ Krio je svoje žene više no tržnim danom kad kroz Čabar prolazi bezbrojan svet za pazar. Nevolja grdna!.. Kad jedne noći upao u njegovu kuću gotovo bez daha Muharem– efendija iz Banjske.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

1875. NEGDA Negda je drukče bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio mlađi, I ja sam bio mlad. I cvet mi bio cvetan, I zelen beše lug, I ja u njemu sretan, I drug mi beše drug.

Negda je tako bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio mlađi, I ja sam bio mlad. 1888. NE ŽALIM Imao sam dobru misô (Tako mislim bar), A u meni gorucô je Sa

„Šta, zar da me plakat’ vide!“ Junak suzu zna da svlada. Savlada je usred jada. Svom gorčinom kroz svet ide, Nosi svoje neizvide, Ume živet’ i bez nada.

caru što se mrtvom daje I stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile svete Da venac na grob Čoveku mete.

A pastira? A pastirku? A na ruci njeno čedo? — To gledati Bog ti ne dô! Al’ to ne zna svet daleki: Muke njine niko ne ču — Crnogorci ne jauču.

“ I danas tako mudruje Mnogi brzoplet I — veruje mu svet. Al’ nije tako — velim ja. Dok god u visu bude I jedne svetlice I jedne zvezdice, Filosofovim očima Uvek će

Eh, raduj se, Svetli Kneže! Crno ti je nebo bilo; Evo sad se razvedrilo, Vraća ti se svet. Eh, raduj se, Petre stari, S unucima, s unukama, Pred vama se ne prolama Strašni ambis, klet.

TRAŽE SREĆU (Od A. Roderiha) Hučno, vrevno, raskalašno, uz blagoslov vraži Jurnu u svet rulja neka, da sreću potraži. Prođe pored proste žene, velom prekrivene, Juri u svom hitlovanju, i ne gleda na nju.

— Gle, kako nas opšta žalost bliži Zanos bôla, gle, kako je svet! — Šta bi bilo da u vrtu sreće Negujemo bratovanja cvet?... »Vijenac« 1894.

Još jače silom pregni I formu jače stegni I — gotova je stvarka. Sad, pesmo, u svet idi! „Sonet“ si — to se vidi; Al’ ne vidi s’ Petrarka. »Starmali« 1888.

Što god ima Fruška Gora namastirska vina U jednoj bih danas čaši digô od milina; Digô bih je da je vidi ceo srpski svet, Sve bih tebi nazdravio: kol’ko kapljic’ tol’ko let’, Sve u zdravlje našem milom, vragolastom čiki, Neumornoj al’

Kad osvane Svet’ Ilija, on u Rumu šmukne, Toga radi mnoga oda mora da umukne. Više puta biva štošta da mu s’ gratulira, A naš Abu-,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže; no iz toga najviše uzroka nije se na svet izdati moglo, što je Ružičić takovu rolu igrao, koja bi gdikom zazorna biti mogla.

Miljković, Branko - PESME

Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.

Nepokretna Reč je nad svetom za reči ostale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran. Ne pođe pamteći svet balzamom začaran Kad su ti dve tužne ptice večnost dale.

Ždrale, Gde mu je odjek u srcu il smrti? Porazni Svedoci mora i promena ispraznih Usnuše mir i skameniše vale. Svet pretvoren u vreme otet zlome zmaju Mirovanjem vatre i bolne nejasnosti.

Istino govora Sve je zamenjeno rečju pa nejasan poj mami. Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami Koji se završava zvezdama iznad naznačenih Gora I nakazom u poljupcu koja se

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, Minula čežnjo, da se svet ponovi. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji još došao nije, Ko granu koja se izdužuje u

POSVETA ELEGIJA Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš? Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz

To što reku iz zemlje izgoni neka nas leči kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice iznad zle litice. Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš?

Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš? Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz

Ja posle sna tog ne znam kuda sad. Ti, snu moj, moje tamno podne, sen zar svedok predela nestvarnih ja za svet od tople gline umešen! Kuda da odem posle ovog sna. DAKTIL SNA Stoje izmišljeni bregova od zlata gde zvezda sjala je.

Pod zemljom to oblik sna moga spremaju. SONET To su reči uvek iste koje kasne gorku ljubav i svet. One su uspešni prestanak jave, al ne san kad se izjasne sunca za noć, već nešto treće, neutešni zbog čega jesmo.

za one koji su prekoračili preko svoga leša za njihovu smrt tako potrebnu protiv smrti za one koji su sada jedno jer svet je podeljen ljudskom kožom na dva dela a dva i dva su jedan kad padne poslednja noć za one koji su se utopili u vodama

Ili ću otkriti kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme, ko onaj što menja reči a ne svet skroviti. Verujem, mada bez nade ući mora u noć, u zaborav kroz koji se prostirem, ta pesma bez zavičaja, ta ptica

Petrović, Rastko - AFRIKA

Divno sunce sa dalekim sumaglicama, na pučini beloj kao mleko, nepomičnoj. Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto.

u crnačke ulice, čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i žena.

Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja.

“ Jutro potom svanula je pučina beskrajna, skoro bezbojna pod bezbojnim nebom. Reklo bi se da vodi u neki drugi svet, da „po noj plove duhovi.“ Vrućina nije bila prekomerna.

Topao, meki i zvučni smeh urođenika za sve što ih zanima, što ih obraduje ili uzbudi. Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da

Tako ovde nema ni staraca ni baba, ni dece koja bi već sigurno umela da koračaju. Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge.

Jedino što ostaje to je privići se na žeđ, kao na nesnosnog druga. Sramota me je da sam uzbunio svet sa traženjem banana i kokosa a da sam ne pijem, te se pravim kao da je to sve bilo radi okupljene dece.

Ona je cela Afrika izuzev severnih pustara, i onog kompaktnog prašumskog pojasa koji po ekvatoru okružuje svet. Gde god nije okean; od tri stotine kilometara nad ekvatorom, do tri stotine pod njim, bez izuzetka i svuda, bilo to

Kad posumnja u svoj uspeh, uzvikuje očajno: „Je li to za život prijateljstvo; za život?! O bože, kako svet ne shvata šta znači jedan trenutak a šta znači ceo život!

U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh. Najzad evo pravih sveštenica Noi i Sati, na ramenima mladih fetišera.

Velika jutarnja svetlost, još modra, poče rasvetljavati svet. Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju.

Ovaj svet, koji je inače go, oblači se da bi igrao. Primećuju se naročiti pokreti kojima se pomaže da odeća još produži ono što

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

RADAK: Oho! Baš nije šala!... Turska teskera! Pa još kakvi su strašni murovi, Da u svet beži ko se uplaši!... GLAVAŠ (prevrće pismo u rukama): Čitati, bako, nisam učio; I ne treba mi!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Propala generacija! Iskvario se naš svet, gospodine, omekšao, prolukavio se, prošeretio se, beži, neće da se bije! E!

O, mali sirotani moji! vi ne znate kakva opasnost preti vašemu krovu, gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro progutati sve one mile

Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi. A kad Turci staše da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve

Silazeći u Aleksinac čuh gde ce otud diže graja i gungula. Vest o izgubljenoj bitci prodrla je u varoš i svet se uzrujao, što je sasvim pojmljivo pri takvoj blizini bojnoga polja.

I sad najedanput presečen ceo taj svet misli i osećaja. Jedno parčence olova, u vrednosti od dve pare, palo je y ono skupoceno, sitno i zapleteno tkivo što

— Prekrsti se samo, moj Panto, pa reci: vala tebi bože što nisam graničar. Vidiš li da će ovaj svet ovuda ama baš dibidus da propadne. I ginu, i kuće im izgoreše, imanja im propadoše, i vamilije, pusto, u svet prskoše.

I ginu, i kuće im izgoreše, imanja im propadoše, i vamilije, pusto, u svet prskoše. Bar nama se još zna gde nam je ognjište i znamo da ono malo sirotinje i čeljadi što je — na njemu je.

ti si porode tmina i duševnih omračaja: »Tebe je pak'o zač'o I bacio na smet U svom najljućem gnjevu Na ljubav i na svet.« »A mržnja te je našla Gde s viješ kao crv Nadojila te krvlju — Otrovala ti krv.

Ako takve svoje postupke krije od sveta to je stoga što zna da bi ih svet osudio, ali on sam — on ih ne osuđuje (bar ne u momentu kad ih čini), on ih je sam pred sobom izvinio i opravdao.

propoved opšte slobode i ravnopravnosti među ljudima pre su razumeli prosti ribari i bludnice, no tadašnji učevni svet rimski... — Ali... ali vidi li vaše prevashodstvo kud smo zabasali, i našto se okrenuo ovaj naš razgovor?!

jednom društvu, kad u jednom svetu što je odigrao svoju ulogu u istoriji i preživeo ce, sazre novo mlado društvo, nov svet, tada nastaje društveni prelom, novo ce društvo rađa i njegovo je rođenje uvek praćeno krvoprolićem.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Al’ ja bih proveo Čitav jedan vek Tražeći lepše, Milije i slađe — Dičnije ime, Što još ne ču svet, Da njim nazovem Moj rumeni cvet. XVIII I molio sam oči Da suze ne liju, I molio sam prsi Da tako ne biju.

Ne daj meni svoje ruke, — Malena si, nevina si... Meni dođu strašni časi, Dan mi smrkne, svet s’ ugasi. Pa iz pakla mune sumnja, A kad ona na što sine — Strahota je onda videt’ Ljubav, veru i vrline.

Oh, sačuvaj, blagi Bože! XXІІI Ta ne boj se, nije tako, Oblačak je samo bio; Sad pogledaj, kud god hoćeš, Ceo svet se razvedrio.

Pevaću ti nežne pesme, Da se topi cvet, Il’ ako ćeš pesme tužne Da zadršće svet. Pevaću ti o slobodi Srpski i junački, Pevaću ti zbilju, šalu — Pevaću ti bački.

Al’ šta zborim, kud zaiđoh! Da ti nisi srpska moma, Sav golemi svet bi bio Među nama dvoma. XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako

Al’ šta zborim, kud zaiđoh! Da ti nisi srpska moma, Sav golemi svet bi bio Među nama dvoma. XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer

bola, ovo srce malo, Dok se nije samom Bogu dodijalo, Pa nas dvoje diže, sastavi nas bliže, Da ogrije hladni svet Plamom našeg žara, Da pokaže kakva je Ljubav bila stara. HHIH Daj mi ruku, da je vidim...

Kad tako malo stvorče. Poljubac, pevat’ zna, A kako ću da ćutim, Zar motu da ćutim ja? XLІІ Ala je lep Ovaj svet, — Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad; Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde

XLІV Kad prvo sunce Kroz goru sine, Na rosi vidiš Gde dršće svet; Cvetak se prene, A po mirisu Poznaš da dršće U duši cvet.

Pa gledamo mesec, zvezde, Vaseljene let, — Hajde, lane, da pravimo I mi sebi svet. Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć.

Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je

Moji vrti, moja polja, — Jer je tako suzna trava; Moje zvezde, — jer se kriju; Moje doba, jer svet spava. Moje staze, — jer su puste, — Kad su moje, idem njima; Moja gora, — jer se sada Niko o nju ne otima.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

A kada on ode, otpoče pesma. Pevaju i Srbi i Rusi, pevaju svi u isto vreme. Podne je davno prevalilo, a svet već izlazi u šetnju. Izbeglice srpske, oficiri rekonvalescenti, čak i reumatični pukovnici. Svi izišli na korzo.

— Sasvim. A čovek je razumom svojim potčinio sav ostali sićušni svet. Ti isti ljudi, razumom svojim ubijaju se među sobom još od Ramzesa, pa preko Hanibala i Napoleona, do današnjih dana.

— Ama, putujte vi... — U današnjem vremenu naša je prva dužnost... — Jeste li čuli? Mahnuo sam glavom. „Nov svet“ — pade mi na pamet. — Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom. Mi se podigosmo da vojnik razmesti sudove.

— Pali! Čaure su letele po sobi. Iz raznih dvorišta dopirali su glasovi preplašenog naroda. Svet ne zna šta je. A odavno se pogovara o nekim bugarskim komitama. — Dosta!... Dosta!

Ranjen je, pa mu je jedna noga ukrućena. „Bre, kakav si... Slušaj, odmah da si nabavio odelo. Ovaj svet polaže mnogo na spoljašnost.“ Još istoga večera odveo me je jednome krojaču, kod koga sam naručio odelo.

moj prijatelj, pa naposletku i ja lično, kada se sutra nađemo na položaju odakle treba narogušeno da posmatramo okolni svet, sutra ćemo, eto, baš ovu istu devojku proglasiti za bludnicu, i utrapićemo joj sramni žig, u vidu neke knjižice...

Ušao sam u jednu kafanu, svetlu, toplu i čistu, seo pored prozora i posmatrao svet koji je zabundan žurio ili se veselo smejao.

Svi smo se užasavali zbog muka izgnanika koje su sprovodili u Sibir. Civilizovani svet je protestovao, i taj Sibir je kao neko oličenje ljudskih patnji na zemlji.

Lokomotiva pištala i privodila polako kompoziciju, kojom treba da putujemo... A njih nema. Svet je ulazio. Samo njih nije bilo... Okretao sam se usplahireno i gledao kroz prozor na ulicu.

Moj mlađi kolega, kome su svakako dosadile priče o ratu, upade nervoznim glasom: — Ah, ostavite, molim vas... Našto svet podsećati na grozote rata! — Naprotiv! — dodade vođa.

— O-ha!... Štagar je tu bilo, kad sam ja došao! Ali svet raznese sve! — govorio je vojnik graničar. Okolo rovova vide se udubljenja u zemlji, sada već obrasla travom.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jeste, smeta kod Vidakovića (i ne samo kod njega) što stalno valja imati na umu da kod njega svet može značiti i svetlost, i vasionu, i ono što je svojstvo svečevo; da je skori — brzi, katkada, ali ne i uvek; zlo je

Nepoznati pesnik PJESN za pohvalu nekotore gospože novosadske Srećan, dušo, srećan sat kad si na svet stala, srećna tebe Novi Sad zemlja vaspitala: ophoždenje, krasota, medne reči, dobrota, predivna mladost, novosadskim

I slaba mišca Ljudska jača u bedi: Seče i prepone duh. Tome služi sav svet — dobija, gubi; Svemu pričina on. Gde jači život, Tamo pobeda speši. Drema u miru i lav. 11. decembra 1818.

Volju Najpre pod jaram podvergni uma. Nenaučena služiti, vladaće Nemudro s tobom. Sili mečtatelnoj Utesni predel: svet života Ostavlja ta, u mnimi leti. U nedostatku bjedstvenost nije ti; U žeđi k veštma nesitoj leži ta!

Daj, Rode, preobuci s’v novu Rizu dobrote i božja sveta! Na vas pogleda mladeži celi svet! Od vas čeka to Nemanje tiha sen! Dosta! Na stol vam mećem znake Namere putne; izber’te sebi.

Otud u svet, prost ja, stupih, Pak iskustva skupo kupih Za mir srca mog čuvstvenog; Sreća lija gonila me A protivnost svalila

Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet!

— Ti si pametnija malo od prve. A snuždena što si, Sestrice treća? — Nametkinja, — smireno reče mi, — nisam, Svet pa me sav prolazi; al’ zato ti nužde ne trpim, Moje pothranjujem pitomo voće, i tešim se trudom; Sutra će, kad ga

Otkad s tobom se oprostih, Odrekoh se sve radosti, Prazan mi je ceo svet, Jer bez tebe nema mene, Ka’no što bez rose vene U livadi mladi cvet.

Da sujetne moje želje! Bez nje nema života, Bez nje ceo je svet pustinja I sva zemlja tamnica. O, vrati se, zrače dana, I horizont osvetli, Volim vidit moju dragu I u sebi tužiti.

i oči otvori, O druže, jer ruže je tvoje to cvet: Sve jezike uči, al’ svojim govori, To želi i veli sav pametni svet.

„O! Taj je ukor slab k’o snega gruda”, Jug Bogdan smelo caru sad pridoda, „Koj’, kad ga vrući svet istine sklopi, Iz ništa posta, u ništa se stopi.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Oružje! KATUNOVIĆ: Otkud oružje? VL. VAVILA: Otkud oružje? Da nam ga dužde nije poslao? VUKSAN: Svet otac jednu, te jednu, gospodo! Kao da nije knjigu učio — Ne zna duždeve — ne zna prevaru! RADOŠ: Jest, oče!

I svet se smeje, nebo raduje, A u poljupcu žarke ljubavi Ispolin neba, sunce vatreno, Ispija suzu tuge zemljine... A katkad k

VL. VAVILA: Ostade vera, Da u promisô svemogućega, Da u njegovu pomoć veruje. RADOŠ: Svet oče, verujem, — Verujem tvorca boga, đavola!

Te ću bar tako proklet sudbinu, Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad sam ga vid’la prvi dan...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

(marifetluk) ― veština, lukavost; podvala, šala merak ― želja, volja medžlis ― veće, skupština, sednica mir ― svet mirija ― porez, danak misirača ― bundeva mliti ― misliti mrlinaš ― strvinar muktar ― starešina mahale (reona) u

Bojić, Milutin - PESME

se leševa što vele: I mi smo hteli to, što ti bi hteo, No zalud božju iskru ljudi žele: Pašćeš pod jaram kao i svet ceo; Duge su borbe taj zakon zavele, A trnov venac sam je Gospod spleo.

(1910) MLADOST Ja znam samo hoću, a ne znam šta hoću, Stotinu bih stvari u jedan mah hteo, Bežao bih u svet, tražio samoću I, kad bih mogao, na nebo se peo; Svirao, pevao, bez reda i veze Melodije lude, očajne i drske,

I vratiću se čist, u svet pun gada I vratiću se bez greha i jada. O, budi crkva i Bog mog spasenja. XXII Po oluju ti noćas pozdrav šaljem.

Ravnodušno slušam glas ti istovetan, A do skoro ja sam treptao sav zbunjen, Kad ti taknem usne, svet za mene cvetan, A danas te žalim kao cvet okrunjen.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Onakva kakva je uvek bila mladež... ANĐA: Ju, pomeri se, dete... nikad to nije bilo, nikad! Izmetnuo se svet, prevrnulo se sve tumbe i promenilo se... MARICA: promenilo se samo mesto i ništa više. ANĐA: Kakvo mesto?

JOSA: Ima. ŽIKA: Kolicina su? JOSA: Ima ih tako pet-šest. ŽIKA: Uh! Da bog sačuva, navikao se ovaj svet da se obesi vlasti o vrat, pa to ti je! Pušćaj! JOSA (odlazi).

Pa, eto, opet ukrali! ŽIKA: Pa dabome, kad ne držiš veš kod kuće, kao sav ostali svet. MILISAV: Ama, kod kuće još gore, zato ga i ne držim tamo. ŽIKA: Potkrada te gazdarica?

za jednog sreskog pisara, jednog preispodnjeg klipana, koji liči na petla, a inače je nitkov i lopov prvoklasni, te ceo svet pišti od njega...” VIĆA (plane i skoči): Molim, ja ne dozvoljavam da se čita to pismo. KAPETAN: Ehe!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U njemu se odražava pojmovni svet kojim je ovladalo neko društvo, ali on ujedno utiče na mogućnosti daljeg razvoja kulture, olakšavajući komunikaciju u

bogat repertoar plastično naslikanog nadrealnog sveta pustinjakove mašte i mogućnost za duboko poniranje u potresan svet njegovog unutrašnjeg života. To je najbolja psihološka novela, koja prevazilazi srednjevekovne ideje i poetiku.

Kraj 13. veka doneo je srpskoj publici jednu novu literaturu, koja otvara pogled na svet viteštva i kurtoazije, drugačiji od onog koji joj se dotle nudio.

cenzora slovenskih knjiga, Vukovog savetodavca i zaštitnika, srpskoj narodnoj književnosti omogućen je ulazak u veliki svet.

tumača i uz njihovu epsku idealizaciju, predstavlja svojevrsnu ispovest ali i usmeni, epski način mišljenja ili pogled na svet: "Ja vojvoda Pavlović od Radosala, gospodar i knez ove zemlje, ležim ovde u ovom grobu.

Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji su predstavljajući survivale, urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive uporedo s novijim motivima.

Odlazak u svet avanture u poznatom internacionalnom tipu priče o životinji koja beži od okrutnog gospodara, i kojoj se pridružuju i

rumunskom Banatu, on je svoj duhovni razvoj počeo dvostrukim bekstvom, sa zanata u manastir a potom iz manastira u svet, da bi najveći deo života proveo na putu.

i Mlečane, tako da u njemu imamo tri sveta, tri civilizacije, evropski zapad, islamski istok i između njih uklešten, naš svet. Spev je isto tako otvoren prema prirodi i kosmosu.

Tuga i opomena otkriva drukčiji svet i na drugi način. To je veća lirska kompozicija napisana u oktavama i najvećim delom u jampskim jedanaestercima prema

vidovima, u gordom odbacivanju sveta, prometejskom prkosu, preziranju svega prizemnog, u bacanju pesničke anateme na svet, ali ima i dosta pesama u kojima su izražena blaža osećanja: tuga, potreba za ljudskom toplinom, ljubavlju i lepotom,

Realizam: Doba pripovetke ealizam je otkrio malog čoveka i njegov svet. Književnost je zahvatila maticu naroda. Svu svoju pažnju pisci poklanjaju raznolikim vidovima narodnog života - od onih

Jakšić, Đura - PESME

Blizo do neba gora je čarna, Ne treba orlu tek jedan let, Samo da pusti krila nemarna — Prezrô je davno prezreni svet. Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol!

Bacajte sami u oganj decu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!

NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set?...

O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan... Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Al’ hoću, jer biva, rana li, duboko da je živa. Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet.

Divni cvet iz tvoga stabla Ispuniće miris blag, Narode sve i ceo svet Na vjek dahom života. Aliluja! PSALMI I Nek bude hvaljen Gospod u slavi, Da živi Bog, tvorac moje slave.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ali pošto on već toliko vreme ne izlazi u svet, ne poznaje ga, pozaboravljao, to moli njega da im on, ako ga zna ili se raspita, i kaže, posavetuje ih.

U početku Jovanka sve kao čudeći se i u strahu, kao da oni, »ceo svet«, ne zna za tu njenu ljubav prema Mladenu, i bojeći se da se to nije zaboravilo, ne mogući da kao dopusti niti dâ da je

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

i rekao: »Da budeš kao ovaj cvet crven i jak« (Sofrić, 16). »Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro je«

Prema jednoj lineburškoj skaski, na ulazu u donji svet stoji jabukovo drvo (Günthert, Kalypѕo, 80; upor. i Mannhardt, WFK, 1, 61).

Kalem se prima samo »čistom« čoveku (ŽSS, 96). Kalemljenje se smatra za svet, bogougodan posao (іbіdem). Najpre će se primiti oni kalemovi koji su izvršeni na Blagovesti (іb.

U religijskim shvatanjima i praksi l. se kod Srba, kao i kod drugih naroda, vezuje za gornji svet i smatra za kultički čist (kod Jevreja i Misiraca »weіl eѕ nіcht vom Beѕeelten herrühre«, ‹= »zato što ne potiče od

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Iguman misli da samo on zna. Prostodušni starac. On je od onih ljudi koji misle da sav ostali svet ne vidi ništa kad oni zažmure.

pa malo zdravlja, mladalačkog smeha i života nije tu naodmet, da Bog ne pomisli kako je stvorio jedan užasno nesrećan svet od koga samo vapaj dopire.

mogao izdelati kakvu sićušnu patrljicu, jer bi to tek onda izgledalo nezgrapno, pa iako znam da Spasilac nije došao na svet da bi ganjao ženske, ipak ga ne bih lišio pribora koji bi bio dostojan njegovog tela.

Nedostajale su glave i srca. Glave i srca! Bože moj, kakve si ti to ljude nastanio na ovaj svet! Zar je ovo moguće? Kažem: ovo je kazna.

Za priprosti svet će se već pronaći nekakva zgodna priča, recimo, o zlim demonima što su se za jedan trenutak uvukli u zidove manastira,

prostoru, svaki s težnjom da onom drugom ostavi samo mračni, vlažni ćošak, tek toliko da preživi sa dušom u nosu. Svet mača i svet krsta stoje na našim zgurenim leđima i za nas nema odmora i počinka.

Svet mača i svet krsta stoje na našim zgurenim leđima i za nas nema odmora i počinka. Naše dužnosti nam se nameću kao preteški teret

Već nekoliko dana ovde se samo govori o tome kako će Doroteju javno suditi za izdaju. Pipac Prošao sam svet uzduž i popreko. Niko mi ne može reći da sam svoje znanje i iskustvo stekao sedeći u zapećku.

Njegova svetlost nije dopirala do tamnih predela ljudske ograničenosti. Jer, glupost je stesnila, suzila ovaj svet, posejala ga ogradama i bedemima, izdelila ga, izukrštala ga poprečnim i uzdužnim jarcima, te u njemu sapeti čovek

Ja bih možda i poželeo da budem kao on, ali on nikada ne bi pristao da bude kao ja. Srećom, dragi Gospod Bog je ovaj svet sazdao dovoljno prostranim da bi na njemu imalo mesta i za njega i za mene.

I to samo zbog svog ludog svraba. Ima ih koji bi zarad podviga čitav život prestojali na jednoj nozi, kao čaplje. Svet bi postao nesnošljiv kad bi svi ti sumanuti podvižnici mogli da ostvare svoje lude zamisli.

Ko sad da se mlati, ko da pravi decu? Zar neki jadni kržljavac? Ko da prazni buriće i da ukrašava ovaj šturi svet prepun šugavih ovaca?

Ilić, Vojislav J. - PESME

Nemir mi stiskô umorene grudi, Nesrećno srce što ljubiti zna! Kroz tiha polja srdašce mi žudi Daleko tamo, u bajniji svet: Da zlato svoje iza sanka budi Uz glasak frule, uz uzdisaj klet...

Il' da joj šapne povetarcem blagim: Ljubim te, dušo, više nego svet! 1880. ELEGIJA Hladna je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim

1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci... A veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida let: Razbivši harfu o kamen hladni, Ja sklapam pogled svoj I strepim, tonem.

Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne, bajna noć! Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna!

Sve slavi proleća dan. I mračni kite se luzi, I vetrić šumori nemo i život pozdravlja mlad Podmlađen zove nas svet, sa pesmom kliknimo druzi: Da živi nad! I ti, O mili anđele moj!

I ti, O mili anđele moj! pozvana božanskim zvukom, Pripremi čarobne dvore, kad sunca izumre moć, Nad ružičasti naš svet da Ljeljo uzvije rukom, Spokojni, plavi veo i tihu sanjivu noć I grli, ljubi, i stidljivim krasom Zavaraj, dušo, bledi

Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje. Kroz ovaj mili poljski svet Lahora bledo krilo, Šireći nemi, blagi let, Leluja cveće milo.

Suri orli uzletaju Gorskom visinom, A potoci belaskaju Cvetnom dolinom. Svet izumro. Nikog nema, Da me pozdravi, Kô da celi život drema, Život ubavi!

ružice ćeretaju S blagim lahorom, I potoci žuberkaju Tajnim žuborom: „Mesto ljudi, što ih zmija Od nas odrodi, Lepši svet će da zasija, Bolji narodi.“ Moju dušu tuga uze S takve novosti, Ali moje behu suze, Suze radosti.

dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I smerna duša vidi nebeski, zračni svet. Svetovi dole blude...

1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dola Od škripe

Il' bolje reći: ja verujem sve. Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Njena oba krila otvorena širom, i pobožni svet izlazi iz hrama. Tako vidimo i jedan deo njegove unutrašnjosti: zidove od alabastra i oltar od zlata.

Isto tako i bubamari koja sedi na točku preslice izgleda da se ceo svet oko nje okreće, a da miruju samo ona i taj točak i svi oni predmeti koji stoje u produženju osovine točka.

“ - „Moda! Zakonik žene! Istina je, astrologija stoji u visokoj konjunkturi, svet je preplavljen prospektima astrologa.

Tu se prodaju i šalju u ceo svet: svila, tkanine, staklo, slonova kost, biser, mirisi i papiros. U toj se ulici nalazi i cilj našega putovanja, slavni

„Veština izrade pergamenta bila je - to se vidi po nazivu tog artikla - specijalitet Pergamona. Ceo tadanji svet nabavljao je odande tu robu, no najfinija njena vrsta ostajala je u Pergamonu, pa tako i mi, da bismo bili upotrebljeni

opazi i uveri se da smo dva puta ispisivani, da smo, dakle, ono što se naziva palimpsestom, pa obavesti o tome naučni svet. „Pre sedamnaest godina poseti nas jedan danski klasični filolog.

Zar je moguće zamisliti da je Bog svoja nebeska dela, svetle zvezde, stvorio bez ikakve koristi po svet. Kažu: nebo je časovnik dana, meseca i godine. No za taj časovnik potrebni su samo Sunce i Mesec.

Kada se ti uzdigneš na istočnom horizontu, onda obaspeš celu Zemlju tvojom lepotom... Tvoji zraci obuhvataju ceo svet i sve što si ti stvorilo...

Tvoji zraci obuhvataju ceo svet i sve što si ti stvorilo... Tama beži kada ti svoje zrake razašilješ; svet se veseli, ljudi se bude i ustaju, jer si ih ti podiglo.

Ja često prelistavam tu staru knjigu i rado se uživljujem u naivni i poetički svet naših pradedova. Kako je on izgledao jednostavan i usko ograničen sa sviju strana u prostoru i vremenu!

To isto osećam i sada, pa zato moram pognute glave da Vas provedem pored toga zida i odvedem u mrtvi svet, kakav je bila naša Zemlja pre onoga neshvatljivog čuda.

To je bio onaj prelazni stadijum u kojem je Zemlja prestala da bude nebeska zvezda, ali još nije postala svet. Sada ću Vam, draga prijateljice, opisati glavne etape daljeg razvitka Zemljinog.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Njegovu pesmu „Melodija k proleću“, himnu prirodi u kojoj čitav svet radosnim klicanjem pozdravlja zlatno proleće, ubrajamo u sami početak srpske poezije za decu.

Ovaj obimni ditiramb mnoštvom pojedinosti predstavlja sve životne sfere (zvezde, floralni svet, faunu i ljude) kako se bude i raduju proleću, često uz primenu onomatopeja („…patka rano pa pa kvičet/ i pačiće

“. Ditirambski ton (koji je kasnije proslavio Zmaj stihovima „Ala je lep/ovaj svet“) karakterističan je za poeziju za decu mlađeg uzrasta, baš kao i primena onomatopeja u pevanju o životinjskom svetu.

Predstavljanje sopstvenog životnog puta, detinjstva, odlaska u manastir i izlaska iz Hopova u svet kako bi stekao što više znanja, ima vaspitnu namenu: Dositej na sopstvenom primeru pokazuje snagu mladalačkih iluzija

smrti (u pesmi „Planinska slika“ ona je izražena pojavom „crne zmije“ u planinskom pejzažu), a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u gori“, „Proletnje jutro“, „Laste“, „Ljubičice“, „Oblaci“ i dr.

Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz

Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu

Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju

Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju pravu dečju

do neba je gora čarna, Ne treba orlu tek jedan let Samo da pusti krila nemarna – Prezro je – davno prezreni – svet. Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol!

LjUBIČICA (IV) ĐURA JAKŠIĆ Ranjen soko razgovara, A sluša ga cvet – Mirisom bi iz nedara Da okadi svet: „Sloboda je lepa deva Ko najlepši san, Puna milja i osmeva Kao dobar dan.

Let, let, let! Gde toplije sunce sjaje, Lepšu zemlju, lepše kraje Čuva za vas svet, Let, let, let! Let, let, tičice male! Let, let, let!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Viče: što da svaki čas i svaki dan tebi dolazim, te da počne svet govoriti: kako, eto, zet umro, pa sad tašta iz kuće ne izbija; ne može da se najede i napije.

A ti, i bez nas opet nisi sama. Eto: sluge, momci, toliki svet. Da je druga na tvome mestu, bila bi srećna, ponosila bi se, a ti... (Potreseno): Bože, čedo! Bože, Tašana!

da zet, pokojnik, rano umre, ati da ostaneš udovica, u crno da se zaviješ, da tolike godine iz kuće ne izlaziš, da svet ne gledaš, da tužiš i plačeš. (Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih?

Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće. Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne počnu zli jezici...

« Zašto »zli jezici?« KATA (odmahuje rukom. Više za sebe): Ne znaš ti, čedo! Svet, on, taj svet, za drugo ništa i ne zna, već samo zna i pamti ono što je nekad bilo: kako je deda, kaluđer, bio naš

« Zašto »zli jezici?« KATA (odmahuje rukom. Više za sebe): Ne znaš ti, čedo! Svet, on, taj svet, za drugo ništa i ne zna, već samo zna i pamti ono što je nekad bilo: kako je deda, kaluđer, bio naš komšija, pa s

komšija, pa s tobom odrastao, posle te tražio, prosio, pa kako te tatko ne dade za njega a on, tobož zbog toga, otide u svet. Toliko vremena nije se čulo za njega, niti znalo gde je.

Pa sigurno sada, da ga ne bi svet ogovarao, kad ga vidi da dolazi ovamo, zbog toga ti i ne dolazi. TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva?

mene, i ne gledaj u meni svoga nekadašnjega Stanka, tvoga druga, tvoga komšiju, koji je tebe tobože voleo i zbog tebe u svet otumarao. TAŠANA (kao izvinjavajući se): Nisam, dedo, za to ni znala.

Nisam hteo zbog tebe, da ne bi svet počeo svašta govoriti... Ali da sam znao da ti je ovoliko teško, mučno... Dakle, zato sve kaži! Nikako se ne boj mene!

Čak i srećan sam, što je tako bilo, što te nisu dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora

To bar nije ništa. TAŠANA Ne smem, jer kad se širom prozor otvori, onda će svet: Kako? Eto! Udovica već otvara pendžere, već hoće da gleda u svet, već hoće na koga da namiguje! MIRON A, ja, da...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Zašto grobovi nisu ponosni znaci? zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se? zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj ili trećoj generaciji?

Sva tri dušmana malog Kostice odoše nekako ubrzo na drugi svet; prihvatiše tada dete mladi puškari, i dadoše mu krevet u velikoj fijoci za kapsle.

Sad me čisto sramota. Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome?

Niko ne zna kakav je moj život, ali pakost tera svoje... Što ne odoh nekuda u beli svet, pa da slugujem do groba, ali da ne gledam očima šor i komšiluk. Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk!

Pojmovi o onom tajanstvenom Sandžaku stadoše se brkati s trenutnim okolnostima. Ristana, to je naš svet, mučenik. Gazda Spasa, plav i debeo kao bundeva, učini se majstor Kosti mrki Turčin, i kriv za nešto.

najbolje dete da nosi u sebi krv onog starca koji već ni za mene nije imao snage da se rodim zdrav i jak kao i drugi svet.” Rista majstor Kostin, naočit, uljudan, upotrebljiv na najsloženijem poslu, ostade u Pešti u fabrici niklanih predmeta.

kraju, da posednici, bogataši, oholi na bogatstva i preimućstva, po cenu glava svojih nisu izlazili iz kuće kao drugi svet, s malom parom u novčaniku. I hvalisali se još izdržanim opasnostima, prepadima i orobljavanjima.

Kao da više ne gleda, samo unutrašnjost radi u njoj, krv i srce. Tako bez pogleda u ovaj svet, a inače umorna, mogla je u večernje čase da hoda po sobi čitav sat. — Sedi, tako ti Boga! juriš k'o za neko zlo!

Ko zna kad je zapravo privila k sebi Paulu. Jer je mladoj Totici i pre pomračenja sunca zavidio ceo onaj svet Totica što se svake jeseni i proleća nudi u službu po bogatijim krajevima, i naročito među slovenskim življem.

— Kako da vam kažem, gospa protinice. Uvek vam je u kući „razni svet”. Dok smo bili sami Todor i ja u kući, opet je to bio ”razni svet”... Ne znam, zaista, šta je u toj deci oko mene.

Uvek vam je u kući „razni svet”. Dok smo bili sami Todor i ja u kući, opet je to bio ”razni svet”... Ne znam, zaista, šta je u toj deci oko mene.

— Razan svet, što rekla protinica, pa mi u glavi neki put buči baš kao u mlinu. — Čovečnu svoju trpeljivost nije gospa Nola izgubila,

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No, po sreći ili nesreći — oćemo l’ svojski da se iskažemo? — svet (osim malog skoka) daleko ne pada od svoje klade. Sam stoiker, koji tako lepo npr.

I tako mislim, a i svaki će, razma ako je star, potvrditi da je danas onakav isti svet kao što je bio kad se onaj slavan poeta tužio.

da vam predstavim jednog junaka koji je samo za junačkim stvarma težio, pucao, trčao, jašio i na zapovest sudbine sav svet obišao, nota bene, po mapi. »To će biti neka epopeja?« — Upravo.

onaj koji je rad sentenciju slavnog onog muža koji je pri pogledu neprijatelja prvi bacio oružije i počeo begati, celi svet uverenjem tresući: Dulce et decorum est pro patrіa morі (Slatko je za otečestvo umreti).

Ti si već, fala bogu, sad veličak, i ja meni za dužnost vodim tebe u svet, tvome opredeleniju pustiti, jer kad je Velimir od dvanajst godina toliko učinio, šta ćeš ti učiniti moći od šesnajst.

Jupiter pa ja, kojima su sva vozmožna. Dok dunem triput, ja sam ti nov svet načinio. Ljude s rogovi, magarce pametne, žene da mlogo ne govore načiniti, to je kod mene malenkost.

zato bi vam prijateljski sovetovao da se opet u vaše bure povratite, tamo šakom, kad nemate kutlače, vode pijete, svet prezirete i po vašoj glavi respublike pravite. Adio!

Istinu govoreći, trbu mu nije vrlo opterećen bio, ali novi Don Kišot, koji je najviše zato u svet pošao da čuda čini, i ne uzme ovo na um.

bio poslednji šlendrijan kad bi hteo romane po starom kalupu praviti, i da bi moje persone tako isto uzdisale, sunce, svet i sudbinu apostrofirale, tako isto noževi’ ubijati se znale kao i drugi romandžija, ili kao što sam ja negda svetliti

Oklopiš uši, pak lepo griskaš tvoju tvravčicu ili slamu, a svet i sudbinu ostavljaš neka odi kao što su bogovi uredili.« »O, blaženo, preblaženo stvorenje!

»Ja bi želila kakvo sredstvo kojim samo muške tajne na svet izilaze.« Sredstvo, dakle, kojim se tajne otkrivaju nije žabiji jezik, kao što je Demokrit svojim blagorazumnim

da nam se tragovi iznađu; i opet se ni najmanje na to ne obziremo, nego uzimamo sebi neko pravo, kao da smo mi samo za svet, ili bolje svet za nas, pak i žene samo za nas, nešto manje od nas, a ne tako isto božije stvorenje kao i mi, a može biti

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

mezimci neprebola Glave vam se već sa koca keze Ionako vas nema i nema mene Hoćete li RUŽA NAD ČEGROM Je li ovo naš svet ili nije Kraguj nam plameni s lica pada Vepar divni srce napušta Noktima se hvatamo za poslednji dah Za šta da se

crna preostala krvi Ujedi stravu za srce Ujedi i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju. Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim

Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim putem u svet; čim sam se prvi put u krilu majčinom zabrinuo, namrgodio i uozbiljio, iz te zbilje ponikao sam opet ja i pošao svojim

se prvi put u krilu majčinom zabrinuo, namrgodio i uozbiljio, iz te zbilje ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet; i čim sam se prvi put u krilu majčinom zaplakao, iz toga plača ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet.

u svet; i čim sam se prvi put u krilu majčinom zaplakao, iz toga plača ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet. Putevi su nam bili različiti. Ono ja što je poniklo iz moga prvoga plača prošlo je kroz život zalivajući se suzama.

— vele to je prosečan čovečji vek —— sastala su se tri putnika, sabrala su se u istu dušu iz koje su krenula u svet i svela su račune o onome što su videla u svetu na svome dugome putu.

Interesantna je pojava da sam se ja, došav na svet, ubrzo svikao na novu okolinu. Majka, otac, braća i sestre bili su mi nekako, već od prvoga poznanstva sa njima, vrlo

— Biće bogat, te će mu se prelivati; biće srećan, te će mu ceo svet zavideti, — izgleda da su bile proročke reči vračarine, koje se nisu obistinile u mome životu.

— Poštuje ga ceo svet i svi ga ljube u ruku, — govorila je ona. — Pa onda, ne radi ništa, zapeva koji put, o velikoj nedelji, „amin“ i to mu

falsifikator istorije, što mi Balkanci možemo najbolje posvedočiti, i napravio je takav istorijski darmar da se svet počeo plašiti da mu odnekud ne sune u glavu da izmeni oblik globusa.

na najužem delu istoka, ali se zatim počela sve više i više prostirati na sve kontinente, sve dok nije obuhvatila ceo svet i doprla i u najzabačenije kutove sveta.

posle podne ja ukradem od kuće kutiju palidrvaca i pođem na urečeni sastanak sa Persom, gde ćemo zajedno otići na onaj svet. Sastali smo se u našoj bašti i seli na travu, a iz duša nam se otimao duboki uzdah strasti i čežnje.

gde sam diplomu primio, i silazeći niz stepenice, mislio sam: sad su sve staze života preda mnom otvorene, moj je ceo svet, u ruci mi je onaj ključ što svaka gvozdena vrata otvara; u ruci mi je Aladinova lampa, pred kojom se stene otvaraju; u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Neki pas lanu. Ordonans nešto proprmlja, kao da opsova. Kuće su bile zatvorene, nigde svetle iskre, kao da je ceo svet zamro. Samo mi, kao utvare, provlačimo se pokraj plotova. Komandir se saplete: — Pazite! — šapnu nam.

se u bezbroj zelenkasto svetlucavih iskrica, treperavih i drhtavih da izgleda kao da se pokreće i onaj tajanstveni svet mora prikovan za hridine i potopljene stene. — Ala, majko moja! — veli zadivljen Gruja. Sa nama stoje i neki pešaci.

Ovo malo što ima rezervisano je... — Ipak izvadi ključ i otključa katanac. Uto se začu truba na kršu. Ceo svet poče da beži kao obezglavljen. I naš magacioner. Ostadosmo sami. Čujemo gde viču: aeroplan, aeroplan!

Prilazi obali luksuzni motorni čamac i izlaze marinski oficiri. Slikaju nas... Za taj svet mi smo zaista čudo neviđeno. Potpukovnik Petar razgovara sa njima. Prilazi i kapetan Panta.

— A i ljudi su nekako čudni... Iako je priroda raskošna, svet je ubog. Zadovoljava se sa dvetri maslinke i pečenom ribicom.

Iskakali su sada vojnici, vešto i hitro se peli uza stepenice. — Čudan ti je ovaj naš svet — razmišlja potporučnik Dragiša. — Brzo se svikne na svaku situaciju.

Evo sada i nas Srba!... Kao da je ovde zborno mesto nacija, pa su svi zapeli ubrzanim tempom da izgrade novi svet. Takav je bio Solun aprila meseca hiljadu devetsto šesnaeste godine. Lađe su prilazile sa svih strana da nas prihvate.

Pred veče smo stigli u Solun. Bila je nedelja. Negde napred zakrčen put, te zastadosmo nasred glavne ulice. Poslovni svet je promicao i ne gledajući nas. Besposličari su zijali tupo u konje i topove. Mladi parovi su veselo ćeretali.

Baš i da se izvrne auto i mi svi propadnemo... Jer našta sve ovo? Sve je bez kraja i završetka i ceo svet se kovitla, kao da su ljudi poludeli... A i ono drvo se klati i cereka, kao onaj Anamit. E, došlo mi je da ga udarim.

Petrović, Rastko - PESME

ali posle svih velikih ekstaza, otupim čak i dosadu da shvatim. Ne, ne! Zar ipak samo komad boga, bačen u svet, nemajući nikakvog srodstva sa onim što me okružuje; i kevće, i laje, i tuguje taj komad džigerice bačen za hranu

u grlu Da joj po šupljim grudima prstom dobošari kadet, U šumi gustoj masnoj fazanku umrlu Kozačkom igrom oplakuje svet.

) o, ćut! o ćut! Pod vrbama sad peva, ko otac, mesec žut. Ah bože moj, šta je to za mene! Zar ceo svet, zar će na njemu sve to, jurnuti kroz zrak; Ja ne razumem, otkud se onda sudara vlak kraj jedne reke.

To dole igraju radnici i pevaju vitlovi u reci, I pevaju u trbusima žena meseci: Budućih junaka za ceo svet, o hlebu od jedan do devet: I ja sam mlad, I tebe rad, U nje je cvet! U nebo, u oblak, u svet!

U nebo, u oblak, u svet! Ljubljeni garavokožče, Ta nije vajde, gledajući u tu ogromnu i neumitnu rotativu Zasviraj u gajde, u diple, u zurle -

Kamo l' kokoš prženu na kajmaku, Kamo l' zvezdu da porodi Budućim junakom za ceo svet: sve u broju od šest do devet: Zemlja je teška u prostorijama, Vrteći se, dubinu zavrće u ciklon: Pepeo i slama sležu

čedan, kao da je u trbuhu neke matere; Prohodim kroz onaj tmuri prostor gde svaki list, U sanjanju, poriče da ima jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale sna Zakucam prestravljen na mišićna vrata ovog

Nimalo strpljenja da prkosiš mukama, Pljuni! Savladaće te pesnicama svet. Stari mornar strmoglavljuje se u more Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u

I ceo svet viče! Ja ne velim ništa zato, niti propovedam kakav novi način življenja, kao što ne propovedam ni magnetizam ili radioak

Ali ako kakva žena užasnuta, uvređena, pobegne u moju kuću, i iza redova punih mula, krvi, slame, donese na svet jedno dete i krvavu posteljicu, ma nakazu, bez imena, sa očima bledim kao Zavist, ja ću baciti preko toga još ostatke

prostor da bi sadržavao ponova uprošćenu mladićsku težnju, a da se ova u mukama ne dekompozira u stvari ni sam svet, to društvo, neće ti poverovati.

Evo čuda nad čudima. Nego ipak, voleti jedno ljudsko lice iznad svih ostalih, i pokriti njegovom zastavom ceo svet. Udarom ogromne ljubavi probih prozor na zidu u pravcu nje; i umoran se nasmeših na dom joj ubavi - Rastko, koliko je

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Naravno, kad sam već u Gornjem svetu! — odvrati koralna grana misleći na sebe i svoju stenu. Neki drugi svet ,nije je zanimao. Odlasci? Putovanja? Koješta!

Mora se znati svoje mesto i ne odlaziti s njega! Koralna grana seti se koja je, takođe sanjala da ode u Gornji svet. Toliko je o tome mislila da se jednoga dana otkinula od dna i s talasima krenula u visinu.

Ali, ni riba-ugor nije imala bolje mišljenje o Gornjem svetu. Za ribe taj svet počinje u mreži, a završava se u tiganju. Kako bi i mogla Sedefna ruža to da shvati?

i otpliva za jatom riba, dobacujući Sedefnoj ruži kako je najpametnije da izbriše u sebi i samu pomisao na Gornji svet. Bilo je to poslednje što je Sedefna ruža bila u stanju da učini!

Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna. Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru?

Nije otvarala usta. 3ajedno s čežnjom raslo je u njoj zrno bisera. Sedefna ruža polako poče da zaboravlja Gornji svet. Čak su je i priče ribe zamarale. Bile su to stalno iste priče!

Čak su je i priče ribe zamarale. Bile su to stalno iste priče! Riba je u njima postajala sve značajnija, a Gornji svet sve beznačajniji i bleđi. Ugojivši se, riba je jedva dospevala do površine vode.

Nije joj više bilo ni do Gornjega, ni do Donjega sveta. Ona je tražila i nalazila svet u sebi A zrno bisera raslo je i krupnjalo. Ljeskalo se i zračilo kao nekakvo malo sunce.

— reče jedno. Sunce se kao džinovska svetiljka palilo na nebu, kada Drvoseča zabaci vreću na leđa i krete u svet da nađe svoje lice. Ko zna koliko je tako išao, koliko planina i reka prešao.

3atim se jednoga jutra diže još pre zore i pođe u svet da nađe leka nevolji. — Šta da radim? — pitala je i drvo, i potok, i zvezdu, i žabu. — Gde da nađem sreću svoga sina?

— Đavolu je dušu prodala! — šapuću već i oni koji su s njenim unukom na svet došli. Je li čudo što shvati Lepotica kako svima oko sebe smeta? Što vide da ne razume ljude oko sebe?

Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i snahe ona već bila mlađa! Šta je mogla da priča s njima?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nego znaju kako je otac prek, pa jedva dočekali da batu kod njega ocrne. VASKA (s dosadom): Ćuti, molim te! Ceo svet laže, samo on, tvoj brat Stojan, ne laže.

Tamo idi! Idi u cigansku mahalu. Idi da vidiš sina, kako Ciganke oblači i »beli svet« poji i hrani... Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan!

A bakšiš? Daću... Jer... — Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me odomi, oženi... Što me ne pušti da idem. U svet da si idem. Tiki, koj što pravi, a on: »Mitke, dom, u kuću da sediš, ženu i decu da gledaš.

Da i ona, kao i sve njene drugačke, sa sna hom u crkvu pođe, u svet iziđe, u goste da ode; pa i ona goste u kući da dočeka, isprati. Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena.

Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a — bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Od kako sam na svet progledaja, od t’g sam još bolan. (Seda. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice.

Ruku, nogu da ti celivam! Još nije ona za muža! Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo... Oh, aman, gazdo! Neće ona više da peva! ARSA Živa više — ne! Mrtva može!

Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda? STOJAN U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu... KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš?

Šantić, Aleksa - PESME

15 Taj svet je glup i slep je sasvim, I svakog dana je gori, O tebi, moje lepo dete, Rđavo sudi i zbori. Taj svet je glup i

15 Taj svet je glup i slep je sasvim, I svakog dana je gori, O tebi, moje lepo dete, Rđavo sudi i zbori. Taj svet je glup i slep je sasvim, Ne zna te dobro jošte; On ne zna kako slatko gori Tvoj poljub pun milošte.

31 Svet je tako divan i svod plav i mio, I vetrići viju tako blago, ti'o, I cvetovi mašu po luci i kosi. I sjaju i trepte u

Snatreći obdan sam lutô Po ulicama svijem; U čudu svet me je gledô, Ja bejah tužan i nijem. Noću je bolje bilo, Sokaci pusti i samo Ja sâm sa svojom senkom Lutô sam

44 Ljubio sam te i ljubim jošte, Pa nek se sruši svet ceo, Iz rujina će moje milošte Buknuti plamen vreo. 45 U svetloj letnjoj zori Po bašti usamljen grem; Cvet svaki

Iz sna sam trgô ceo planinski strm, I bolno vrhom tresô je svaki grm. 62 Na raskršću je grob ledni Za samoubica svet; Tu raste grešnika bedni' Jedan plavetni cvet.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet 1601. godine, zakoračuje u XVI vek s punim oblikom kosovske epopeje, i pošto je izvesno po gore pomenutim pisanim

Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet 1601. godine, zakoličnih razloga, nego zbog toga što tako mora da mrzi nevera Veru, izdajnik rodoljuba, gospodin seljaka.

No najizrazitiji je u ovome smislu odnos između Ahila i njegovog sina Neoptolema. Kad je Odisej došao u donji svet i sreo Ahila, vladara nad mrtvim junacima, ovaj mu je uputio prvo pitanje o tome da li je Neoptolem hrabar, da li

TEORIJE O FEUDALNOM POREKLU JUNAČKE EPIKE Naše epske pesme, otkako ih je Vuk na svet izdao, bile su predmet širokog interesovanja: prevođene su na razne jezike, tumačene su od predstavnika raznih škola i

On živi u određenim istorijskim i socijalnim uslovima, on je poetska forma zasebnog staleškog gledanja na svet. Eto zašto se ep utvrđuje u trajnim normama poetike, s postojanim sižeima, uslovnim tipovima lepote i idealima

ličnosti, idealizacija i proslavljanje feudalaca; šesto, tipični sižei, koji najpotpunije izražavaju feudalno gledanje na svet i najbolje agituju za održanje feudalnog poretka (muž na svadbi svoje žene, pohod, susret, pobeda, vernost žene itd.

mejdana ni vidio nisi, a kamoli da si izlazio; već od’, Ivo, da pijemo vino: greota je tebe pogubiti, jer si teke na svet nastanuo; već se predaj, Senkoviću Ivo, i bez rane i bez mrtve glave!

krzno od risa Ritopek — selo na Dunavu, u okolini Beograda riči — reči rišnjanski — iz Risna rišćanluk — hrišćanski svet rob — „Turci su dosad”, — kaže Vuk — „kad su s kime ratovali, vodili u ropstvo djecu i žene gdje su god koje mogli

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

A da tko li voli u kolibi ili u gradu velikom boraviti, i naseobu, ili iz sela beg i krijenje? Ko mrak negoli svet? Ko li voli rit više bistrog izvora planinskoga piti? Ko li voli jed negoli med? Ko maćehu nego svoju rođenu majku?

NA DOBRO PROMENA KOBNA Svet je ovi svakomu nestočljiv; s promenom zlo s dobrom ujedno skoro promiče. Danas bos, a sutra cipelaš s ariašnjama; Danas

O, jarko sunce, i ti obuci se u crno, te sa mnom ujedno protuži! Eto, za malo, ode mi moj svet ispred očiju! I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ...

Da bi mi to zdesilo se, čini mi se, tako bi mi bilo, kan'da sam se jako na svet rodila! A što li mi je i hvajda više od ovoga sveta, kade mi moj duševni svet s očiju pogibe!

A što li mi je i hvajda više od ovoga sveta, kade mi moj duševni svet s očiju pogibe! Kako li sa živim ljudma da i boravim. i među žive staljam se, a moj život grobu sam izdala!

So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i s razliki glasovi! O svemu tome i mnome blagodari se

POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu. A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe. Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati negoli što je sad: zemlja biti bela ka hartija, i providna kano staklo.

Vnimaj! Veliki pastir živu hranu ljudma razdaje! Vnimaj! Koji je smrt umorio, svet nadborio, beskonačnu radost i carstvo večno nam, nevaljalim obriče!

RAĐANjE Mraka izmakoh, a luča mu ne mogu podneti; ne znam što ću. Tami opet rodih svet, a od straha smrče mi se. Roćenju rad sam, al', čudna prilika! snebivam se smutno.

Mrtav sam bio, I evo sam živ u vek večiti! Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno

Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje

i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim svetom Pak ima drugi svet, angelski. Ka neka otoka tekuća Od velikoga sveta pružila se Čak do nas.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Bio je stari ašik. U mnogim pesmama je spevan s mnogim, sad već čestitim i primernim matronama, staricama. Mlađi svet i ne peva danas te pesme, a i ako ih peva, ne zna o kome pevaju.

A ako se Zona ponosila što se svet za njom okretao, mogla se, vala, ponositi, i te još kako, kad se za njom osvrne Mane kujundžija!

Prozori s ulica im nisu odvraćali pažnju porodice na svet što prolazi. I kad čovek uđe u takvu kućicu, on se oseti nekako više sam, svoj; daleko od grada i vreve i tišme

Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede! Četi si svet, pa se smeje! I doista beše izišla jedna poduža beleška o majstoru Manasiji (reč: majstor beše pod navodnicama), gde

stvari, nije bio činovnik, pa da je oguglao i da može tako lako progutati i svariti tu stvar kao drugi, civilizovani svet! Bio je besan.

A kad prolazi mahalom, sav ženski svet, i žene i babe, odaju mu čest: ustaju s pragova avlijskih vrata i ostaju tako stojeći — s malo pognutom glavom i

I ne prođe mnogo, a svet ga vidi lepo izbrijana, s podbrijanim vratom, omirisana berberskom sapunjavicom, gde dostojanstveno, okružen nekim

Po duvar, bre brate, sve slike, em devojačke! Ama, reče, ne od naši devojčiki, veće od niki iz beli svet... pa... ete... nesu, reče, obučene, veće, ete, kako sag da ti kažem...

si malko; čeka, belkim, da se izmire sas tatka Petrakija, ta kada si vide što ništa neće bidne, — a ona si ufati svet... Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar... — Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak!

! Ima gi sijasvet, ama sal tuj puče bruka, pa si znamo, a kol’ko gi ima čorbadžijske kuće što si kutaju od svet... Onomad na slavu jednom beomo, kod čorbadži-Gana. I on si ima sina... Svršija u Grac trgovačku čkolju.

Što? Što, bre?... Da si nauči nemacku jaziju, austrijski bukvar, pa da praća knjige, demek pisma, na adžamije iz beli svet, na oficire, indžilire i pisare?! Toj li iskate?!... Ba!... U moj vek... sal toj da bidne — neće!...

Ali, iako je hadži Zamfir imao stroge i, tako reći, nesuvremene poglede na školu i pismenost u odnosu na naš ženski svet, ipak, baš u isto to vreme, nije nalazio da je to tako strašno ako njegova mezimica, njegovo čupe Zone, nedeljom ode sa