Upotreba reči sveta u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I drugi su bežali... Izgledaše kao u ono prastaro doba, kad su se narodi iz jednog dela u drugi deo sveta selili da sebi novo otačastvo traže: preko ritova, šuma, preko pogorelih sela lutao je bezglavan narod...

to tvoje saučešće opravdati, pripovediću ti ceo život jedne ojađene porodice; gledaću da ti opišem nepravdu nevaljaloga sveta. Ona je gorko jecala. Ja sam je, tešeći, pomilovao po uvelome licu, čekajući pripovečicu sirote Banaćanke.

„Praznik je; a i voleo bih da mi ko dođe, da se malo porazgovaram... E, baš sam željan ljudi i sveta!... Ne znam gde se moj stari prijatelj Marko toliko zabavio? Ima, valjada, dve-tri nedelje kako nam nije došao?...

“ I oni odoše. Tamo mora da je bilo sila gladnoga sveta, jer se tetka s Aleksom tek dockan uveče vratila kući... Aleksa je na leđima nosio vreću s brašnom.

— Učitelju, — reče Miladin, — danas nije nikakav praznik, pa gle šta se sveta u manastirskoj porti steklo!... Šta će taj silan svet, pa još pod oružjem? Eno i g. kapetana!

Ja vam njezino ime neću kriti. A zar bih i mogao? Onaj je davno umro što je dlanom svojim hteo sunce od sveta sakriti, a moja ljubljena jednako sa suncem sjaje; jest, sjajna je ona, božanstvena, lepa sestra sunčeva, vladateljka

Zašto, napr., da se svaki prvi januar počinje Sv. Vasilijem? Zar ne bi moglo stojati: dan prvi: Sveta Sloboda, i to crvenim slovima; dan Drugi: Sveti Slobodni sastanci: dan treći: Sveta Slobodna štampa; dan četvrti:

Zar ne bi moglo stojati: dan prvi: Sveta Sloboda, i to crvenim slovima; dan Drugi: Sveti Slobodni sastanci: dan treći: Sveta Slobodna štampa; dan četvrti: Sveta Udruženja; dan peti: Sveta Iskrena skupština, itd.? . . . . . . . . . . . . . . . .

Sloboda, i to crvenim slovima; dan Drugi: Sveti Slobodni sastanci: dan treći: Sveta Slobodna štampa; dan četvrti: Sveta Udruženja; dan peti: Sveta Iskrena skupština, itd.? . . . . . . . . . . . . . . . . . . No, no, g. đakone!

slovima; dan Drugi: Sveti Slobodni sastanci: dan treći: Sveta Slobodna štampa; dan četvrti: Sveta Udruženja; dan peti: Sveta Iskrena skupština, itd.? . . . . . . . . . . . . . . . . . . No, no, g. đakone! Nemojte se odmah tako plašiti.

Ja nikad nisam video lepše u svetu. Samo je šteta što je iz beloga sveta... (Te predrasude nije se ni dobri učitelj mogao oprostiti.) Osim oca nigde nikoga, ni kuma, ni prijatelja!...

Nema dana a da onuda ne prođe, pa ako se ne može s njome poljubiti, a on je samo pogledi, pa ide dalje... Čudo od sveta!...

Obradović, Dositej - BASNE

” Nek' de sad čujemo disidemonskago vladiku, koji veću čast pameti u bradi drži, kako on rezonira: „Brada je česna i sveta vešt koja čini čoveka još toliko česnim i prepodobnim.

pameti u bradi drži, kako on rezonira: „Brada je česna i sveta vešt koja čini čoveka još toliko česnim i prepodobnim. Sveta, velim i dokazaću: proroci, Hristos i apostoli svi su brade nosili. Sme li ko protiv Hrista i apostola što reći?

Nema ti boljeg sveta od onoga gdi je kome pun trbuh! Da ti hoćeš mene uputiti gdi ja mogu tako odebljati kao ti, tamo bih ja išao.

U varvarstvu i u gluposti sva velika gospoda strašna su i užasna, a gdi sveta mudrost i prosveštenije carstvuje, onde najveća gospoda najbolji su ljudi.

sa svoji prijatelji zavaditi i razdvojiti, ništa manje neka nikada ne smeće ispred očiju vremena ljubovi i prijateljstva. Sveta je reč naših starih: „Spomeni se hleba i soli!

da se za nuždu može lagati, moraćemo dopustiti da se i svako zlo za nuždu može učiniti, pak onda | zbogom s ovoga sveta i pravda, i poštenje i svaka druga dobrodjetelj!

Vesma utruđen, baci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne mučim!“ Kad, eto ti smrt stane pred njega, onako ružna kao što je pišu, pa ga pita što |je zove.

” Sluči mi se u Crnoj Gori čitati u nekoj knjigi da od sviju znanja najbolje je čoveku znati da će poći s ovoga sveta s dobrom sovjestiju, kad je u opštestvu u komu je živio svoju dužnost sovršeno ispolnjavao.

i poštena, i koja želi samo jednomu lepa da bude, no lepa i u samoj starosti; a ovo lepota ne daje, no vzajmna ljubov, sveta vernost i dobrodjetelj.

Kako Grecija, — šaka ljudi! — složna i sojedinjena monarhije sveta činila je pred sobom trepetati, a nesložna sama je sebe razrušila. Na isti način i svi proči narodi.

Car mora biti najpravdoljubiviji od sviju drugih, a sveta pravda iziskuje da se daje što kome nadleži, sljedovatelno pravedan vladjetelj dužan je dobro smatrati što od koga uzima

A je li ovo već prestalo? Nikada dok je god sveta. U koliko veća poznanstva ljudi dolaze, toliko bogatiju i preizobilniju nahode materiju mudrost Tvorca u stvorenju

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

U TURICI 165 PRASKOZORJE NA JELOVOJ GORI 167 NA SVETOILINjSKOJ PIJACI 169 JESENjI KRSTOVDAN 171 SLOVO O SVETLOSTI 172 SVETA JESEN 173 NA SAVINIM LIVADAMA 174 VEST 175 VIDIK U SLUTNjI 176 ZELEMBAĆ 177 POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM

POD HRASTOVIMA Kad hrast ispuni svoju hrastovu meru, šta biva kad izraste preko nje, i prstima se dohvati gornjeg sveta? Da li on možda ostale hrastove u nehrastove oblike i visine preko te mere i granice povuče?

Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta hrastovim lenjirom po prstima tuče? HRAST NA POVLENU Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer vidi da onaj koji bi

da dopuni težinu sveta, na tas, na sve to, iz ruku visina, kaplje krv, na krv praminja sneg. Vuk Karadžić na sto, na drugi tas,

I od moćnih kneževa ovog sveta ne možeš se ničemu nadati! A čemu bih se od njih i nadao? Ko bi mi od njih mogao ponuditi nešto skuplje od ovoga što

hrast, guče bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u

NA SVETOILINjSKOJ PIJACI Kantaru se, ko da je konac sveta, gvozdeno jaje, kog teret pokrenu, po gvozdenom repu tamo-amo šeta, svemu kazujući težinu i cenu.

maslačcima, i ne znam šta je veća milost i radost: ovom svetlošću ogrejan zaspati, ili se njome obasjan probuditi! SVETA JESEN Ima li ičeg da ujesen ne sija? Na suncu, u prozoru, dozreva paradajz.

otvori, da nas primi, da nas ozare Bogojavlenja, Blagovesti, Preobraženja, Vaznesenja, Vaskrs, a šape i kandže donjega sveta i mraka pružaju se za nama, da nas vrate u mrak i gmizavce!

HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 1. Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” — On je hteo skupljenom narodu govoriti, no Fočić poviče: „Vodite i̓ dalje”. Na tom pozorištu sveta je mlogo skupljeno bilo; jer i Srbi i Turci, da bi veći stra̓ od dahija imali, morali su doći da ove prve žrtve srpske

Dozovemo valjevskoga vladiku Antima (istina da je bio Grk, ali sveta duša), koji će na svetoj tajni Karađorđa pomazati svetim mirom.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Osim tih slika poređane su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner Groѕѕpara i druga — opet dete, žensko, s

— graknu oni oko njega. — Eno, znam ja pre... Dođe ti na sabor kod crkve svakog praznika tušta sveta. Lepo se pomole bogu, pa onda zasednu za sovru, prizovu bogme i svoje starešine, pa se tu gosti i veseli do neko doba

Tu vam se behu iskupili svi odabraniji gosti i od muškog i od ženskog smederevskog sveta — i iz trgovačkog i iz činovničkog reda.

nije, da rekneš, od onih starih, što još ne mogu da ovarišu u ovim novim bukvarima i čitankama, nego čovek od mlađeg sveta; uči ti on đake sve po novom pravilu.

« veli sluzi. Đače odgovori. Revizor zadovoljan upita drugog: »U kojoj je časti sveta ovo vaše selo?« pa odmah izviri u kujnu: »Nek se samo dobro istišti!« Đače odgovori i to.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Sve živo, i muško i žensko, potrča mu i obasu ga hvalom... Lazar se diže. njega je bilo stid ovog sveta. On oseti kako s pravdom zajedno i ovaj narod beše uza Stanka. On vide kako mu svi veselo trče i ruku pružaju...

I udariše mu suze, on raširi ruke i pođe da padne u naručja tome blagu ovoga sveta... Dok se, ujednaput, kraj ove lepe slike pojavi i riđe lice Lazarevo. Nešto vrelo, nešto strahovito prožma mu snagu.

Stanku se činilo da bi preko sveta otišao za ovim čovekom!... Umi se harambaša, poumivaše se i hajduci, pa, kao i u kakom domu, okretoše se sunčevom

” Pa kao nastade neka zbrka. On promeni telom i stvori se zraka mesečeva, pa se diže pravo nad dom u kojem je sveta ugledao. I srce ga bolom zabole. Vide, ponurene kraj ognjišta, dve sede glave kako suzom iz očiju gase žeravicu...

A još da znaš kakvog si zulumćara skinuo sa sveta!... Ja njega najbolje znam!... Ako drumom putuješ, pa te on sretne — teško tebi!... Do njegovog ćefa stoji ti život!...

Pa još kakav je to kućanin!... Eto, ja! Ja ne bih pucao na Aleksu ni za kako blago ovoga sveta; ali on, čovo, hoće da ubije za svoje!... Pravo ima, alal mu vera!...

Što te nije mati̓ obula, a?... Vidiš kako je Čupa obu vena; a Čupa, dok se samo ubriše, biće devojka od tog sveta!... I, minuvši mimo decu, uđe u kuću. — A gde je Lazar? — upita svoju ženu Krsmaniju. — Ne znam, tamo je u avliji.

Ona odjedanput omrze i Ivana i Lazara, i svu kuću... Oni joj se učiniše kao ljudi osim sveta... Gotovo i ona, zajedno s Jelicom, da poveruje da onu krađu nije učinio Stanko, nego da je Lazar tamo sobom novce

Čula se grmljavina i kišne kapi što lupaju po drvenom krovu. Najedared dunu olujina strašna kao da je smak sveta... Dok ti se otvoriše oboja kućna vrata; vetar povi plamen na ognjištu. Svi prenuše i zaprepastaše se...

Pa zar da ne skinem zulum sa sveta?... — Tako je, popo! — povikaše sa sviju strana. — Ja, kao sveštenik, ovo vam ne bih smeo govoriti!...

Popa i Jova iziđoše napolje... Noć se lagano spuštala... 8. NATUŠTENO NEBO Sahraniše Aleksu. Sveta je bilo dosta na pogrebu. Vesela Petra, čim je s groblja došla, odmah je uhvatila zapećak...

Dučić, Jovan - PESME

MORSKA VRBA Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta, Rasplela je kosu zelenu i dugu, Naliči na nimfu koja je prokleta, Da postane drvo i da šumi tugu.

Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, i ja da sam plakô. Jer kako je sveta i čedna beskrajno Tuga što se nikad nije rečju rekla, Što je samo tiho u suzu potekla, U bledilu lica javila se

Osmeh za slasti beskonačne, I krilo za prostor sveta; O večnoj sreći oči plačne; Pad zbori za trijumf leta. I mir gde zrnje mraka niče, Da sav šum sferâ taji...

SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati neba bludnje, Tu su sve žeđi ovog sveta, Sva nespokojstva i sve žudnje.

Te tužne oči suncokreta U mom su srcu otvorene — Ali su sunca nakraj sveta, I tiho slaze mrak i sene. Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali će biti u toj smrti Sva

Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali će biti u toj smrti Sva žarka sunca ovog sveta. SETA I davno trag ljudi kud nesta, Još širom po poljima plinu — Sav gorki mir pesme što presta, I miris žetve što

Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta... A strašna međa šta znači, Što deli pokret od mira?

SUNCE Kroz moj sâd reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire sva iz dana; Svetla reč Bog što reče Da plodi tlo Hanana.

NATPIS S mora na čijoj crnoj ploči Sva mirna sunca sedaju, Do na breg smrti, s koga oči Na oba sveta gledaju — Ponor po ponor, gde god sinu S nebeske svetle čistine...

SIMVOL Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta. Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

zatočenje, U tvom bezgraničnom, granica i meta; Takva, večna ženo, kroz život i mrenje U slavi instinkta ti si samo sveta.

si sat od kojeg nebo zarumeni, Simvol veći nego bol ljudski što grca; I ti si božanstvu bliža nego meni: Više zakon sveta, nego zakon srca.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ali ona ima nešto u ruci što smeta da se moja ruka sljubi s njenom, i ja odvih jedno parče hartije. Gle šta je sad sveta!

Dokopa bačen alat s lađe koja dolažaše i stade je vući sebi. I taman da zametne uže na kazuk, a u gomili sveta opazi jednu ženu koja izdiže više glave dete u povoju.

Mi i nehotično čekasmo dok oni pređoše preko trotuara. Onda pođosmo dalje. — Gospođice, ovde je tako puno sveta da se ne može ići. Hajd'mote, bolje, u manje ulice. Ona ćuteći pođe za mnom u Jahnѕѕtraѕѕe.

A moji: moja mati, moj pobratim, moja zemlja? Osetih se ostavljen od sveta i pljunuo na sve što sam dosad voleo. Sam samcit, s njome u mom zagrljaju.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Osvanula je sveta nedelja, to jedno valjada najlepše i najkorisnije delo blagoga Stvoritelja. On je sam zapovedio da se toga dana ništa ne

Čulo se da je novi učitelj došao, a onda naravno da se nadalo da će on danas kao gost i Heruviku pevati, pa su i gomile sveta sve češće bivale.

se, mere se od glave do pete, tako da nijedna sitnica neće ostati neopažena, a naročito što se tiče ženskoga sveta.

— Lepo je mladić pita, a ona se ukipila k’o... sveta Bóna u šokačkoj crkvi, pa ni slovca... — Pa kad me sve koješta pita — reče malo jogunasto Jula.

i stoji svako na svom mestu, pa ćute k’o da osluškuju da ih kogod ne gleda i vreba; pa se onda opet, kao kradom od sveta, zanihaju i padnu jedno drugom u naručje, pa se opet ljube. »O, o!« čudi se Jula.

Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o! Ja sam ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže mi on, di nema

tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže mi on, di nema roda za mene.« A ja ga pitam: »Pa šta bi ’teo, rode: što ne sedneš?

Di je to samo, lola jedna, do ovo doba mog’o biti?!... Ako ne bidne kod Aćimovi?!... Aćim je juče ujutru, pre sveta, odvez’o nike Džide u Temišvar; tek ako priksutra dođe natrag. A njegova Krista..., đavo od žene!

Nisam stariji, al’ sam pametniji od tebe! Sve sam ja to, vi’š, proter’o i proživio, i više, što no kažu, sveta vidio od tebe. Aćime, Aćime!

Pa još tamo su se, u Temišvaru, kaže gđa nataroševica, sporečkali, a ovde jutros i dovršili. — Za ime sveta, pa zar se baš tukli!... A koji im je đavo u tim godinama?! — Formalno tukli. Po selu samo o tom i govore.

Omladina u kujni, a ostarina na banku ili iza zapećka priča i seća se lepših dana i drukčijega, boljega sveta. Povazdan stoji kraj vatre lonac s kukuruzom koji se onako okrunjen, u zrnu, kuva, i šakama ga jedu ukućani celoga

Pozn’o je ono mesto gde je vranac stajao, pa puno sveta oko njega — a sada sve pusto, nigde nikoga, samo pokisle vrane i gavrani grakću i preleću sa bagrema na bagrem.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali ono odmah počne da pada i da se gubi u onoj opštoj tišmi od sveta i plača. Na kapiju grobljansku ne može da se uđe.

Ma da je ona velika, dvokrilna, na svod, uvek širom otvorena, ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se, jedva ulaze

Čim upadne u dvorište, on počne da se unosi u kuću i viče: — Sveta Bogorodica poručila... Žene, pošto umire decu, iznose mu hleba.

I tako, krijući se, crveneći i nekad i plačući od stida što će je ko videti i poznati, sklanjajući se od sveta, brižno, preplašeno, trudeći se da joj ne izmakne, po nekoliko dana ide tako za njim.

Svi opet još u veći smeh. A on preplašen, briznu u plač i poče da metaniše, krsti se, muca: „Sveta Petka, Sveta Petka crkvu gradi Gospode pomiluj, Gospode sažaluj!“ Oni još u veći smeh.

Svi opet još u veći smeh. A on preplašen, briznu u plač i poče da metaniše, krsti se, muca: „Sveta Petka, Sveta Petka crkvu gradi Gospode pomiluj, Gospode sažaluj!“ Oni još u veći smeh.

— A to njegovo otegnuto, duboko „etee“ prolaznicima, valjda što je slep, činilo se da dolazi sa onoga sveta. XX Početak oslobođenja. Pred rat. Crkvu počeli i po drugi put da dižu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Gospodar je osobito za njim žalio i pobojao se da mu neće trgovina natrag poći. No, Ljuba je morao nešto i sveta probati. Služio je tri godine, u raznim varošima kod raznih trka.

Kad čovek što obeća, još nije obavezan; ali kad zada reč, onda je obavezan. — Ala ste đavo! — Mnogo sam sveta prošao. — Obećanje ispuniti, to je poštenje.

Kaži pravo, imaš li volju za njega? — Onako, vidi se dobar momak, iskren. Nije baš od najnovijeg sveta, al’, opet, vidi se da je otvoren. Upravo da kažem da nikakvu ljubav spram njega ne osećam, ali mislim moći će se trpeti.

— Vidi mu se po rukama da radi. — Pa baš zato! A što kažeš da nije od najnovijeg sveta, prolupaće se pored tebe. Dakle, kaži, ako hoćeš. — Ne branim. Ja ću poći za njega. — A ti ostani pri tom.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i drhtavicu najstrašnije groznice kad neizbežno nastupa slom svega, ona provala u koju se stropoštavaju sve stvari sveta. Zver što je režala, izmičući iz onih šaka, kostrešila se i urlala krvožedno. II.

— Posmatrao sam zalazak sunčev. Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta. — O ja sanjam, imaš pravo. I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista.

peronu, uzbuđeni i dirljivi uzvici, ona jurnjava, jeziva radoznalost i zapomažuća briga onog pomanitalog od nestrpljenja sveta, što se bezumno napregnut, raspitivao o svojima i trčao i tražio na sve strane prema prozorima, sve to, a povrh svega

„Dece, treba imati dece, žena bez dece nije ništa“, to je sve i samo se o tome govori. Da može i da ga nije stid od sveta on bi zazidao sve one prozore sa ulice. Ne voli goste, ne voli nikoga.

Jer ja volim sve žene sveta i slast da ih zavodim najslađe mi je pijanstvo života, i jer svaka ima bar nešto što ona druga nema.

„Nema tu, veli, do veka za ruku, niti je Beograd preko sveta, promuči se, brajko, muni se, prođi, vidi sve, pa nađi i gde ćeš stanovati i drugo.

izgleda dobro u onom tamo mističnom užasu samo je jedna koještarija, jer se meni čini, da svi oni što traže neku sreću sveta treba jednom od svega toga da dignu ruke.

Ona sažaljivo otpozdravi pa se žurno izgubi u onoj gomili sveta šapućući brzo na uvo onom čoveku uz koga se pripijala...

Afrika

Bio je apsolutno u svim krajevima sveta. U stvari je to krasan mladić, manje lukav no što sam zamišlja. U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti

vate, kafe, drva, vina i kože; dokovima; gvozdenim konstrukcijama za utovar i istovar; brodovima iz svih krajeva sveta i sa tmom crnaca odevenih najfantastičnije.

zaključuje o onome što se meni samo činilo, već naročito što tako širokogrudo zaključuje on koji je, da upozna koji kraj sveta, provodio u njemu po dvadeset i trideset godina. Ova vrela noć je noć Badnje večeri.

Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila. Vuije se uzbuđuje, viče: „Kuda?“ — „U Ampe!

Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Jer kad nastanu kiše, on će sa ženom biti sasvim sâm, savršeno sam, otcepljen od drugoga sveta. Belci su: jedan generalni i jedan obični trgovački agent koji putuju radi inventarisanja crnačkih kontoara.

Po stepenicama, s jedne i druge strane nas, zakačile su se sluge naše i Mejove. Ostatak sveta je gore iznad nas, na tovaru i na našim stvarima koje su kao kakvo brdo na kamionu. Tu je i nekoliko crnkinja.

Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova. To je kraj koji je klasiran u lovačkim kartama sveta kao četvrto svetsko lovište: ne samo zbog toga što ima mnogo zverova, već što je bogat njihovim vrstama.

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se. Zašto ne bih zauvek ostao u jednom kraju sveta gde je život tako prost i tih kao što je međ njima!

Ja grdim šofera, Libanac ne sme, bojeći se da se ovaj ne uvredi, pa nas još tu ne ostavi. Šta kao četvrto lovište sveta na veliko zverinje.

Reka, druga reka Afrike i samo za trećinu manja od najveće reke sveta, pojavljuje se u daljini iza zelenila rastinja. Vidim široku i zelenu vodu, jezerski mirnu na izgled i vidim plave

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

štap kao da hoće da odalami starca, ali ga je samo spustio na patos između sebe i Engelshofena, valjda da bi odelio dva sveta.

Trifunovi konjanici, i oni najsiromašniji, bili su videli, u ratovima, nešto tuđeg sveta. Znali su oni da u svetu ne vlada svetac Isakoviča, Sveti Mrata, nego laž, prevara, zlo, sablazan, i sramota.

Ali, to košta! Dok su drugi trgovci u Budimu odlazili u zatvor, zbog pomaganja tog sveta, koji se selio u Rosiju, gospodin Georgije otpremao je ljude u Rosiju, kao da u svatove idu.

Il’ ga, kaže, izviče za mučibabića. Što se tiče Rosije, njemu je, veli, Rosija, kao i svako drugo carstvo ovog sveta. Nema ništa protiv ženinih rođaka, koji se u Rosiju sele.

Pitao se, otkud ta čudna igra slučaja da, u isti mah, jedno žensko biće ode, sa ovog sveta, a drugo, sasvim slično, pojavi se, pred nama. A liče kao sestre.

Čekao je da sveštenik iziđe iz crkve, pa da on zazvoni, i da znak da prodaja može početi. Gomilice sveta, naročito žena, već su počele pridolaziti.

Učinili su mu se još siromašniji, nego u Granu, i Rabu. Sve je dalje odlazio od sveta, u kom je dotle živeo, gde je svoju familiju imao, gde se dobro osećao. U neki svet, sa kojim nikakve veze nije imao.

svećeniku šokačkom rekla da bi sa čovekom koga bi zavolela, iskreno, ludo, onako, kako samo žene umeju, otišla na kraj sveta, i nevenčano, da mu čisti čizmu svako jutro.

A on joj je odgovorio da je tajna ljubavi sveta i Bogu, ali da u Svetom pismu piše i to, da ne treba biser rasuti pred krdo, pred svinju.

Ona dakle nema sna. Njoj zvone zvonca. A sutra ima da urani, pre ostalog sveta, onda, kad svako dete spava. A kraj sve beline grudi i punačkih obraza i nogu, imala je, očigledno, slabe ruke

Sve su žene šašave, sve vole poklone iz velikog sveta. Ali, što se tiče njega, i gostoprimstva, da je kapetan gostovao kod njih sto godina, i tada bi sve već bilo plaćeno.

Njeno bledo i lepo lice ostalo je na rastanku nepomično. Praštala se naočigled celog sveta, ceremonijalno. Ona se nada, reče, da će joj kapetan, čim svrši svoje črezvičajne poslove, doći u posetu.

Teodosije - ŽITIJA

da su carstvo i bogatstvo, slava i sjaj, i svaka sreća puni meteža i nestalni; smatraše vidljivu lepotu i obilje ovoga sveta kao senku, i razumevši da je mnogo jelo i veselje i sve što je ljudsko na zemlji sujetno i nestvarno, desnoga puta se

A bogodani božastveni mladić uvek je u molitvi tražio kako i na koji način da pobegne od sveta i od svega da se oslobodi radi Boga.

Jer dolažahu ka ocu njegovu odasvud da prime što im je potrebno, a drugi put i sam šiljaše u sveta mesta da se razda onima koji prepodobno žive, jer beše dobar čovek koji deli milostinju i daje mnogo.

Šta ja da učinim, oče, da bih mogao pobeći od mnogometežnog života ovoga sveta, pa da se takva anđelskoga života udostojim?

Ni jedan dan ne bih hteo posle ovoga ovde ostati, da me se kako slastoljublje ovoga sveta ne bi kosnulo, i da protiv moje volje ne odvuče dušu moju od takve ljubavi prema anđelskom životu, kao što učiš, oče.

Primi ovaj moj savet kao dobar. Carstvo zemaljsko i bogatstvo kao nestalno i kao nestvarno prezrevši, svet i krasotu sveta i lepotu vidljivog kao sujetno i malovremeno ostavivši, pripremljeni ti put smernosti od mene krstonosno uzevši, pođi za

Prepodobni Simeon zahte da prođe Svetu Goru i da se pokloni u svima manastirima, i da vidi sveta mesta za kojima je žudeo. Izmolivši blagoslov od igumana, Savu sa sobom kao žezal starosti uze.

Šta ću Ti dati što si me otrgao od sujetnoga sveta, i tako za dušu moju boluješ i trudiš se? Neka si od Boga blagosloven, ti i dan u koji si se rodio, ne moje čedo, već

zlata na potrebu prepodobnome Simeonu ocu njegovu car posla s njim, i carsko pismo, mnoge mu pohvale zbog odricanja od sveta pletući i moleći ga da se moli za njega. I tako završi pismo.

crkve Bogu podiže, jeresi progna i sveštenike uvede, trnje zločašća istrže i lozu blagočašća zasadi, carstvo i krasote sveta kao trice prezre, krstonosno i nepovratno za Hristom pođe, poslušnošću prema Bogu stran svojima i došljak u tuđoj zemlji

divnim, ne samo da od svetih moštiju iz groba miro toči, ili da bolne isceljuje i duhove odgoni, nego još učini da i sveta slika na zidu, podobije njegova časna lika, iz sirovog kamena i iz suha kreča miro izvire na njegovu glavu.

u poslednja vremena milosrđa radi i milosti Boga i Oca blagoizvole da se nas radi ovaplotiš; koji si stradanja sveta časnim svojim telom podneo, i bolove poneo, da nas od strasti greha oslobodiš I od bolesti smrtne izbaviš; koji si

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Sa dubokom je zahvalnošću primao pomoć koju je velika i sveta Rusija činila s vremena na vreme, ali ne dopušta da oslobođenje njegove braće dođe sa strane.

mrzeti usijanom mržnjom, jarost može dospeti do belog usijanja, a ovi su glavni nosioci i raznosači dinarske devize: sveta osveta. Mogu se izmetnuti i u razvratne intereždžije, koji ne prezaju ni od kakvih podvala i smicalica.

Zbog narodnih pesama Mickijević smatra Srbe za pesnike slovenskoga sveta. To su pojedinačne pesme ili čitavi ciklusi, kao što su kosovski ciklus, ciklus o Kraljeviću Marku, ciklus o ustanku

Na brdu iznad Mavrovskih Hanova često se skuplja stanovništvo oko ruševina jednog manastira, blizu koga je sveta voda, „vodica“, kojom se umivaju. i leče. Svi su prožeti nekom starom i dubokom pobožnošću.

Predstavljali su se kao tobožnje žrtve, kao žrtve ambicija sviju njihovih suseda. Znali su da kod zaposlenog evropskog sveta tvrđenja znače isto toliko koliko i dokazi.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u bregove pretvorio Zavadio ti godišnja doba Odbio sve strane sveta od tebe Savio svoj životni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogući Pa ti sad gledaj da me sretneš 12 Dosta

Nušić, Branislav - POKOJNIK

To je život, takav je život! Tako je to otkako je sveta i veka. Ti si zauzet poslovima, odlaziš u ranu zoru na građevinu, ručaš s nogu, vraćaš se s večeri umoran, pa i takav

SPASOJE: Čudne mi je stvari kazao, vrlo čudne stvari. LjUBOMIR: Izvesno, nešto interesantno sa onoga sveta? SPASOJE: Ne, već sa ovoga sveta. On tvrdi da si ti svoj naučni glas i ugled ukrao.

LjUBOMIR: Izvesno, nešto interesantno sa onoga sveta? SPASOJE: Ne, već sa ovoga sveta. On tvrdi da si ti svoj naučni glas i ugled ukrao.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

On nije dužan da hrani sve bitange ovoga sveta. Ono što je on hteo da mi kaže o ratu i stradanjima u njemu istina je, najkrvavija i najsvetija: on neće dozvoliti da

još dalje, do Holandije i Danske, do Norveške i Švedske, u susret Eskimima i polarnoj plavoj svetlosti na drugom kraju sveta.

da pođem tim pravcem ili prema obali mora, a odatle, o Bože moj, odatle brodovi plove na sve četiri šašave strane sveta.

Nastavio je da govori o ratu na način kojim je juče govorio drug direktor, moj očuh. Bila je to krvava i sveta stvar, taj rat.

a ljubavnici hodali oslobođeni straha da bi neko mogao da ih vidi i činili su sve ono što čine svi ljubavnici sveta.

Sve četiri šašave strane sveta su naše, svi vetrovi, sva mora, sve planine i reke su naše, Greta! Spavajmo, Greta! Uvukao sam se u potkrovlje i obučen

Pomislih da bi bilo kojim od njih mogao stići i na kraj sveta, i skidoh tehnici kapu. Ja nisam bio kao moj Stari, kome nije išlo u glavu da jedan uglancan automobil može da izgleda

Kad postanem pisac, govorim sebi, kupiću vespu. Biće to vespa kakvom možete otići i do kraja sveta, ako vam se bude htelo. Rašida tvrdi da pisci zarađuju dovoljno da mogu kupiti sebi automobil, ali ja ne verujem u to.

- videh ponovo Rašidino lice. Videh pruge, drumove i reke. Vodile su na sve četiri šašave strane sveta. Dostići ćemo ih sve četiri, Rašida, Greta i ja. Znao sam to. Dostići ćemo ih, makar se držali zubima za vetar.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ja da sam na tvom mestu, ne bi’ se više mučio, već bi’ se sveta manuo, pa bi’ komotno živio. — Ja sam već tako naučio, da bez posla živiti ne mogu. — Pa dokle ćeš tako živiti?

odgovara da su strani, ali da ih on nije pitao otkuda su; vašarsko doba, ko će koga o tom pitati, kod tolikog sveta. Komesari sad sednu za drugi sto, blizu naših putnika, izvade neke papire i počnu putnike okom meriti i šaptati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Poljubiše se brzo, i, stariji uskoči u kola, prosuvši mlađem brojanice po blatu. Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći ništa, potrča na vrata i vide kola kako nestaju u žbunju, iza dudova, već na drugoj strani

Kad, ispod oka, pogledaše desno ili levo, videše, kao na kraj sveta, dva reda ogromnih nogu, sve dve po dve, što nisu mogle da se pomaknu sa tla.

To je vrlo prijatno. Soba je bila tapetirana žuto. Osim Katarine Sijenske, na zidu je bila i Sveta Tereza. U jednom ćošku pak, Marija, sa golom, lepom nogom, stavši na zmiju i na Mesec. Kolike žile ima na rukama.

Sa druge strane razlivala se voda u more blata, koje se prostiralo beskrajno, sa tamnoplavim nebom na sebi, do dna sveta.

tavanicom iznad glave i posteljom belom svoje snahe ispod sebe, zatvoren u četiri žuta zida, oseti se potpuno odeljen od sveta. Drugo bi bilo da je bio negde napolju, u Zemunu. Ovde, unutra, u svojoj kući, činilo mu se da je potpuno bezbedan.

Ni za kakva blaga ovog sveta, ni pod kakvim bičevima i zmijama, ne bi se bila odrekla tog čoveka i njegovog čudnog osmeha“ koji nije videla nikad

mučeći se sa svojim obesnim bratom, Aranđelu Isakoviču činio se život njegove porodice i rodbine, pa i tog ostalog sveta što se beše sa njima doselio iz Serbie, i selio opet natrag u Serbiu, kao pravo ludilo.

Naročito zato što će proneti slavu Srba širom sveta i što je takva volja Božja. Spremajući se da se kockaju Isakovičevi oficiri, međutim, nisu bili ni najmanje razdragani

radosnim, svetlim, što bi baš on mogao da izvrši, da proživi, a ne da ode tako bedan, omatorio i prazan, sa ovoga sveta.

je željan svoje snahe, neviđene lepote i snage njenih udova radi, ne očekujući u tom grehu, koji će ostati skriven od sveta, nikakve brige, ni neprijatnosti, kakvih je imao kod drugih žena.

Silazeći ka zidanim kućama varoši, Aranđel Isakovič vukao je za svojim velikim kolima čitavu povorku radoznalog sveta, koju nije bilo moguće oterati.

Vest da mu je žena, gospoža Dafina, umrla, primio je sasvim mirno. Činilo mu se kao da ta vest dolazi sa nekog drugog sveta. Iznuren od briga za pukom, nije imao snage da se za ženom ni zaplače.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Sistem ljubavne magije mora se staviti u širi kontekst magijsko-religijskog modela sveta, arhajskog viđenja čoveka i kosmosa koje je zajedničko indoevropskim narodima.

Da je izvođenje ljubavne magije zbilja vezano za sile htonskog sveta, govori nam i izbor mesta na kojima se baje, a to su: prag, drvljanik, vodenica, groblje, raskršće, smetlište.

svoj skriveni smisao i sopstvenu logiku koja se otkriva čim se ovi obredi stave u širi kontekst mitsko-magijske slike sveta. Mnogobrojni postupci (jedrenje, pijenje, bacanje semena, otvaranje, drešenje, igranje, kupanje itd.

Neki od obreda za lak i uspešan porođaj izvode se, međutim, još za vreme svadbe kod raznih naroda širom sveta. Veliki broj raznovrsnih običaja koji se u našem narodu vrše s namerom da se ženi obezbedi uspešan i lak porođaj

logike, ona imaju i jednu dublju psihološku uverljivost, jer su deo duboko ukorenjene mitsko-magijske slike sveta. Trudna žena mnogo više mora da poštuje negativna magijska pravila (zabrane) nego da vrši pozitivne magijske radnje.

, objedinjuje to što su one u mitsko-magijskom poimanju sveta ona biće čija je priroda demonska, htonska, te su zato opasne po trudnicu i dete koje ona nosi.

nekada je dvosmisleno jer je njihova semantika dvostruko ili višestruko determinisana: paganskim i hrišćanskim modelom sveta.

Osim toga, Bog je počeo stvaranje sveta u ponedeljak, pa je i zato dobro da čovek, po mitskom uzoru, započne kakav značajan ili zamašan poduhvat upravo u ovaj

Vračanja i bajanja se često obavljaju u mladi petak, pre zore. Sveta Petka je žensko božanstvo, pa se i ovaj dan smatra ženskim, odnosno „nečistim“, pogodnim da se dođe u dodir sa

⁴¹) Nedelju naš narod zamišlja kao žensko biće (Sveta nedelja). Žene naročito poštuju i praznuju mladu nedelju (prva nedelja posle mesečeve mene) i tada neće čak ni hleb da

Opna u kojoj je dete rođeno očigledno se poštuje kao sveta stvar koja ima natprirodne moći koje se prenose na njenog vlasnika, a ovaj je zato uvek mora imati uza sebe kao neku

je, po svemu sudeći, veoma star i u njemu su sadržana verovanja karakteristična za animističko-totemističko poimanje sveta.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čas dana kad budu ostavljeni samima sebi, kada sve ovoga sveta, i prijateljstvo kakvoga cara, i zamke kakvoga kneza i dužda, robovanja kod hana Nogaja, bitka kod Lima i Velbužda, krv

Za ljude i žene u čijoj su mašti razmere sveta pomerene, za one koji usred podne, dok sunce bilionima sveća sija tebi i meni, care, nose neku svoju, malu, sveću, za

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

vas, glumice, ramenima i mantilima, pokretnim krovovima automobila, svim i svačim, od nas gladnih i žednih velikog sveta i devojaka čija kosa ne miriše na sirće.

–Ćuti i plivaj! (Događa se u Rijeci 1947) Stižu s vremena na vreme iz belog sveta. Pitaju me kako sam. Hvala, kako ste vi? Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako.

zaražen i prenosićeš svoju zarazu drugima; trčaćeš koliko te noge nose, šugav i osamljen, trčaćeš preko nekog bivšeg sveta i njegovih ruševina, a čim dotakneš nekoga od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga

Kupovao potkovice na stočnim vašarima, za sreću. Sedeo danima u samostanskom vrtu i mislio da bih se mogao odreći sveta i ostati zauvek ispod limunovog stabla za kamenim stolom, na kome bih ponovo napisao Aleksandrijski kvartet gospodina

drug Sead — profesionalni statista u gomili protuva, danguba, pedera, lezbijki, sirotinje, lovaca u mutnom i ostalog sveta zaljubljenog u perverznu privlačnost reči: teatar!

Ne dodirujući gotovo zemlju, trčao je bežeći od sveta u kome se nekom greškom rodio; trčao je, u stvari, prema moru, a nikada nije stigao do njega, jer su se između njih

tamo gde nema ni struje ni novina, a gde se ipak sve nekako zna o kretanjima azijskih naroda i o sveopštoj iskvarenosti sveta dole u gradovima.

ploča, o koje godinama taru pantalone, starci mogu lepo da vide oba kraka ceste: onaj ravni, što dolazi iz belog sveta sa severa, prav kao strela, na kome kola razvijaju najveću brzinu — i onaj drugi, skriven iza bedema, što bez ikakvog

svašta, pa se najzad vratila u svoje dvorište, nasmrt umorna se vratila pred staru , Šansu', gde više nema onog mladog sveta iz pedeset šeste. Sve neki klinci, uostalom, vrlo lepi klinci. Vrlo.« Jedan je primetio i značajno pogledao.

Puni džepovi šušketavih novčanica štitili su ga od surovosti sveta. Na kraju, imao je i francuski pasoš, koji nije pokazivao. Dvojno državljanstvo, za svaki slučaj. Bio je oprezan.

»To je sve što imam!« Dalje od večnog rata koji se od postanka sveta vodi između časnih građana i kurvi, što dalje od goveđih rezanaca od kojih se prave najbolje omče za vešala!

Posle toga su se prošetale glavnom alejom Banje. Majka je pozdravljala levo i desno — pravo je čudo koliko sveta stiže da upozna!

Matavulj, Simo - USKOK

U njemu se ogledaše sva oriđinalnost crnogorska. On je tvrdio da je osveta bogu ugodna, jer, veli, u molitvi se kaže: „sveta osveta“ (svьta od svьta!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta. Njene drugarice udale se vajkada, a ona sirota... OTAC: Ja znam da je tako, ama što ću? MATI: Šta ne gledaš, zaboga?

Gledaj im ti posla; Najpre da me proteraju iz kuće: „E, pa ostade nam dete, pa sramota od sveta, pa ovo, pa ono,“ a sad, kad se kako tako svršilo, stale tu da mi zanovetaju.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

podvesti pod pustolovne, a dečje priče se lako mogu uključiti u bajke, ili i u fantastične priče: tako bi se sačuvala sveta celovitost Književnosti, koja je, znamo, jedna i nedeljiva...

odabranih štiva za najmlađe, i potvrđuju naše mišljenje da nesvesna, unutrašnja upućenost na dečje osećanje i doživljavanje sveta, jedino ona, može da dadne privlačno delce, dok svesno nastojanje, uglavnom, unižava književnu umetnost.

Opasnosti podležu samo loši pisci, koji su lišeni dečje nevinosti u osećanju i razumevanju sveta, pa to oponašaju prihvatajući neke olako utvrđene konvencije samog književnog postupka.

izbegavaju neke postupke, teme i intelektualna iskustva, oni ne daju ni lažnu, ni okrnjenu, ni glupo uprošćenu sliku sveta: ako je vizija izvorna, ona mora biti celovita i na tom nivou spoznaje.

se neke knjige, ponajpre slikovnice, prilagođavati dečjem uzrastu, pa će deci, s planom, otkrivati i objašnjavati tajne sveta u kojem žive: prirode, geografije, oblika ljudskog rada, društvenih odnosa, istorije, itd.

specifičnog dara dečjeg pisca, koji se odlikuje izuzetnom pročišćenošću izraza, i zaokruženim, svedenim viđenjem sveta, koje nije zatrovano sumnjom i beznađem.

računa sa obrazovnom nadgradnjom odraslog čitaoca, kad se prikazuje složenost — često bezizgledna i uzaludna — velikog sveta: u filosofskim raspravama, u esejistici, u hermetičkom pesništvu.

U viziji pravog dečjeg pisca, kao u kapi rose, ogleda se svojevrsna celovitost sveta. Dečji pisac izbegava jalove meditacije, dodatno usložnjavanje, i prećutkuje, donekle, bezizglednost te pustolovine koja

Složenost sveta ne može se, zbog dece, ukinuti; ona se, i u dečjoj književnosti, nazire. „Neophodno je da umetnik savlada tu složenost

Umetnost je oduvek težila izražavanju i slikanju tog, nezaobilaznog, pojednostavljenog sveta. Dečja književnost je, u ovom času, našla jedan od prečih puteva koji vodi ka tom cilju.

može da znači: pesma u dečjem dobu svoga života, pesma-dete, pesma koja nije preuzela svu odgovornost za sudbinu sveta.

igri umstvenih konstrukcija, u prejakim zanosima i lomovima psihologije, kojoj je draga besmislenost objektivnog sveta, te je, stoga, opredmećuje, odslikava, sređuje.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Šta je mogla ortodoksnim Srbima da kaže Sveta Rožalija, panormіtanѕka divica nakićena і іѕpіvana ili polemično delo Kamen pravі ѕmutnje velіke jezuita Antuna

Pretplatnika je imao malo, do 190, i to mahom po ugarskim varošima gde je bilo srpskoga sveta, i list je bio u stalnim novčanim neprilikama.

On priča događaje od stvaranja sveta do 1705. godine, da istorijski podupre svoje molbe i žalbe koje je na sve strane slao.

Branković piše po uzoru srednjovekovnih kroničara, počinjući od stvaranja sveta, unosi i crkvenu istoriju, daje mnogo mesta »prstu božjem«, grupiše sav istorijski život oko vladalaca, ne analizuje

Pesnik jako napada narodne praznoverice i one koji svesno eksploatišu verska osećanja prostoga sveta. Vezilić je i dobar srpski rodoljub i visoko ceni sposobnosti srpskoga naroda u svim pravcima.

Život ga je načinio pesimistom, i svojim dubokim unutrašnjim životom došao je do zaključka o ništavilu sveta i o veličini bola.

religiozno-alegorijski spev Luču mikrokozma, jedino svoje delo »čiji predmet nije iz istorije«, epopeju stvaranja sveta i čoveka, borbu Satane protiv anđela, — najmanje originalan svoj veliki rad.

pesama, pisani sa razumevanjem i sa simpatijama, privukli su pažnju zapadnog, naročito nemačkog, književnog i naučnog sveta na Srbe.

Najzad, 1818, ugledao je sveta Srpski rječnik, istolkovan njemačkim i latinskim riječima. To je bio ogroman posao. U tom rečniku je bilo preko 26.

Njegova ljubav je »od ovoga sveta«, plaha, čulna, katkada sasvim plotska, što je vređalo i bunilo stare celomudrene i blagonaravne spisatelje.

spoljni izraz jedne predstave: reč za njega ima svoju boju, svoj ton, svoju muziku, svoje biće nezavisno od spoljnjega sveta. On voli lepe reči kao lepo cveće i lepe melodije; one ga zanose i opijaju.

Nebo je »ugnuta stopa Gospoda Boga«. Mesec je, po potrebi, žuta turska sablja i »obruč krune sveta«. Zvezde su »štrecavi žuljevi na božjoj stopi«. Dragine oči su »dva divita duboka«.

Sremac, Stevan - PROZA

« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar. I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje. Došla je predveče, u nemačkim haljinama.

Eh, šta ćete, sad je to u modi da se paradira rečima, pa neću ni ja da sam osim sveta. Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase.

Šetnju bi redovno završavao dolaskom u mehanu, gde je išao poglavito radi posmatranja i studiranja seljačkog sveta. Sedi tako pa posmatra seljakove navike i osluškuje mu želje i potrebe.

Eto tako kod ovoga sveta prolaze danas ljudi koji se posvete nauci. Trnovita je staza kojom se jedan borac za istinu i naučar kreće, ali Maksim

Radičević, Branko - PESME

nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče vako poje: „Ao sveta golemoga! Ao jada moga, Da na svetu baš nikoga Ne imadem svoga!

„O mani se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće

Za njom, za njom, pa ma na kraj sveta, O pomozi samo, silo sveta! Već se poče vatati sumrak, A ja mlađan udvoji korak, Pa sve napred, pa sve zlatu bliže

Za njom, za njom, pa ma na kraj sveta, O pomozi samo, silo sveta! Već se poče vatati sumrak, A ja mlađan udvoji korak, Pa sve napred, pa sve zlatu bliže — Sad sam blizu — sad je

Zvezda jasna svaka tu je seka, Al' šta j' zvezda, kad se sunce čeka!? Oh putanjo, zemljo meni sveta, Kojom ona sinoćke prošeta, Zar si mi se baš uzalud, mila, Tako lepo danas okitila, Zar ti nesi to prosula cveće

Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!

Nekoliko ovde je drveta, Al' de rastu, to su mesta sveta, Nji je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na dekome cveća umiljata,

Spavaj, brate, tu sanak slađani, Kiti, cveće, grob njemu lađani, Ta sve mu je možda ovog sveta Ugrabila ova raka kleta, Ta od sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti

(1844, jan.) PUT Prokte mi se jednom putovati, Bela sveta malko ogledati, Bela sveta, zemaljski čudesa, Pa malčice prnut u nebesa.

(1844, jan.) PUT Prokte mi se jednom putovati, Bela sveta malko ogledati, Bela sveta, zemaljski čudesa, Pa malčice prnut u nebesa.

deljaše brdine, On se lati neke vrećetine, Za nju kažu bila je velika, Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila mlogo veća, Još predivo neko čudnovato, Jedni gvožđe, jedni vele zlato, Ali ništa, bilo

Ujedanput — nuto posla kleta! Prodera se ona vreća sveta, Ispadoše brda svekolika, Načini se jedina gomila, Načini se ona srpska dika, Dika srpska, Crna Gora mila.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

pa zato poneka neiskusna i stidljiva mladica, sve u prolazu, zakreće glavu i zabezeknuto šišti: — Pomozi, bože i sveta Petko! Juf, grom ga ubio!

Njega je obično pravio po svom licu i podobiju. Pored Nikole dosta je tražen i sveti Jovan, arhanđeo Mihail, sveta Trojica, mudri vračevi Kuzman i Damjan, pa čak i neki prastari, tamni, vučji sveci, zaštitnici marve, ljudi sumnjive

“), pa se svom dušom predavala svemu onome što seoskoj djevojci donosi i obećava krasna sveta Nedjelja, zaštitnica grešnog ženskog roda.

— I-ih, ubila ga sveta Petka! Razočarano se obazre na ostavljenu dolinu. Dolje u dubini, malena kao igračka, ćutala je ostavljena kuća.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

goTovo sve imanje na razne poslove koji mu nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao više radi sveta, da se ne kaže: kako ništa ne „pečali“ već jede gotovinu. Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom.

U dno mora sići ću, da izvadim alem za tvoje čelo; zlato celoga sveta doneću ti, da te ukrasim, nakitim i nagizdam!... Sve što se može, to ću ja da učinim, samo tebe da obasjam i uznesem...

— Bože moj, Gospode! ... Gospode Bože, sveta Bogorodice... Gospode, Gospode... Bože, šta je ovo! — šaptaše ona dršćući od straha i krijući pogled od svetlosti.

A kao da je sa svetlošću došao i život. Sa sviju strana čuo se žagor, vika, dozivanje i pesma ovog noćnog, radenog sveta.

A ona zaista ga jedva čeka: sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma, sveta, ljudi što po njemu idu. I čim oseti kako joj se sinčić vraća, hvata je za ruku, ona odmah produžava put.

Naročito ako je subota, ne može se od sveta — pazarlija — seljaka, koji se vraćaju svojim selima. Neki pijani, na konjima, isprečili se i zaustavljaju svet,

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

JOSIFE FTORI, mili vladetelju, Sunce sveta i blagodetelju! Blažena majka koja TE rodila, Sveta sisa koja TE dojila! Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila

JOSIFE FTORI, mili vladetelju, Sunce sveta i blagodetelju! Blažena majka koja TE rodila, Sveta sisa koja TE dojila! Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila TVOJ duh od mladosti; Temis s TOBOM na prestolu sedi,

Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu. Budi podoban neba, Gospodaru, Diko sveta, PRESVETLI CESARU!

Nije manja čast sveta u kojej se slavenosrpski jezik upotrebljava nego zemlja francuska iliti | ingleska; isključivši vrlo malu različnost koja

S čijom voljom i dopuštenjem ljudi se plode i rađaju, rastu, živu i sladosti ovoga sveta uživaju u svakom rodu i plemenu, u svakoj veri i | zakonu? S božjom.

Kostić, Laza - PESME

Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud

Na zatvoren se prozor kô na krst naslanjaš, kô kanda bi na krstu da grehe odsanjaš. da imam sveta vina, pričestio bih te, al' putir mi je srce, pun krvi nesite; po njemu ti je, dušo, sva duša razneta, a u njoj sveta

sveta vina, pričestio bih te, al' putir mi je srce, pun krvi nesite; po njemu ti je, dušo, sva duša razneta, a u njoj sveta tajna ljubavnog zaveta. Taj putir sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla?

Al' tek ona svetla biva što s oblaka padne siva pa je sunčev plam celiva, da se zasja i preliva na divotu sveta živa. Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji?

Zaluto sam daleko, Di prestaje već svet, Od sveta sam i bego I stvaro ga opet. Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac.

Ne spominji mi slave ti sramne, pozlate mamne rđe ti tamne, nevolje sjajne! — Sva se plemena stekoše sveta, te ti u nakit umetne kose umenja svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i

Rađali su ga svi puci sveta, samo na čelu belegu nosi očinskom delu ženina druga. Belegu nosi carskog neduga. Sa tog neduga večitog žiga, — oh,

A koga zovu, koga li mame sinovi tame? Zar onog kom je, živ dok je disô, kroz oba sveta letela misô, pasala smelo neviđen svet? zar tome mora nas tek da sluša obesteljena, slobodna duša?

bože 'seljene i svakog kutka! I ovim kutom grešnoga sveta da kadgod zađe stopa ti sveta! Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može!

bože 'seljene i svakog kutka! I ovim kutom grešnoga sveta da kadgod zađe stopa ti sveta! Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može!

Visoko mu čelo bledo kô papirus blagog Nila, al' u oku misô tinja i ljubavi sveta zbila. Osmehnu se kralj Ramsenit, osmejak mu brigu vida, kô oblake s neba sunce sa čela mu bore skida.

Žao beše starom kralju, Ramsenitu od Misira, što radošću prevelikom ubi ćerku, ubi sina. dok nališe samrtnikom sveta ulja i mirisa, izdahnô je već i stari kralj Ramsenit od Misira.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Devet svetova prođe, i kad već beše na kraju devetog sveta naiđe na jednu staru, mater od pet zmajeva, te k njoj svrne.

Vetrova mati rekne im: — A vi idite mesečevoj majci, ona će vama to pravije znati kazati, jer ima sina koji je više sveta prošao. Krenu se ovi i odu k mesečevoj majci.

Mesečeva mati rekne im: — Idite vi, deco, sunčevoj materi. Ona će vama to najbolje znati kazati, jer joj sin najviše sveta prođe. Ovi se krenu te dođu sunčevoj materi.

Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti kazati.

on mu odgovori: — Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na ovome svetu, ne hteše crći jedanput ovoga sveta.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Kako čovek ustane, drugo ništa i ne vidi, nego gdi se usproodale žene. Šta je? Sveta Sofija, Ognjena Marija, treba da se čestita, pa ne samo ženama nego i maloj deci na sisi.

DOKTOR: Otkuda ste vi? PUTNIK: Ja sam iz daleka i, upravo da kažem, obitatelj sveta, jer neprestano po svetu putujem. DOKTOR: Po svetu? No, našo sam jedanput čoveka, koji dođe u moju struku.

(Obzire se najpre, otide i sakrije novce, da se opet vrati.): Sveta zemljo, šta ti sakrivenoga imaš, za koje niko ne mari! A kad bi htela govoriti, šta bi nam koješta mogla otkriti!

LjUBA: E, to je sasvim prosto. STANIJA: Nego to tvoje cilulu, cilulu. Zlo, kjerko, kraj sveta. Kad si ti vidla za mog vremena te nakarade u sobi? (Gleda svuda.) Gle, gle! Šta će to golišavo devojče na duvaru?

LjUBA: Ali samo da vidiš, majka, dopašće ti se. STANIJA: A što imam da vidim? Ako su sve take, to je kraj sveta. LjUBA: E, druge jošt više rade, osobito one koje su bile u Pančevu, u Zemunu, u Pešti, ili u Beču na vospitaniju.

VELIMIR: Sed čovek drži za čest žensku od petnaest godina u ruku poljubiti. STANIJA (trese glavom): Kraj sveta. LjUBA: Kad večerate u Parizu, Velimire? VELIMIR: Ti znaš, u jedanaest saati.

STANIJA: Kuku, devojka ulazi momku u sobu! VELIMIR: Zašto ne, za plaću. STANIJA: Pravo velim ja, kraj sveta. Jedete ka nečoveci, spavate ka nečoveci, živite ka nečoveci; jošt da umrete ka nečoveci.

Ali ako vidim da on okreće, sama ću s njime govoriti. MILAN: On je malo od staroga sveta. LjUBA: Kad mi dopušta da se nosim po modi, valjda će mi i to dopustiti. (Čuje se kako baba kašlje.) Jao, evo mi majke.

Nemoj se srditi, Pijada, moja je majka od starog sveta. PIJADA: E, zasto bi se srdila. Majka nije vidila nikad rukavice, pa joj cudo. Jelte, majko.

Lalić, Ivan V. - PISMO

sali kvatročenta; ili manje Patetično: u tišmi grada, gde je u mnoštvu lica naglo obasjanje — O dragoceno malo čudo sveta Kome se žile čudotvorne suše: Ta žena koja pamtivekom šeta u raznobojnim haljinama duše, Sada u orkestru, u trećem

Neki u toj vežbi ginu. 8 Linije sveta vidljivog i inog Svetlucaju mi u tvojoj auri; u svetu izvan tebe ja sam inok U isposnici, leptir u čauri.

U jednačini sveta mi smo binom: To nije reko Petrarka Lauri, No matrica je ista. Isti pokret. Govor duše s dušom, kako reče Sokrat.

ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. (25—27.

Krf 1985 — Beograd 1989. (9. VII 1989) VI ŠAPAT JOVANA DAMASKINA Oprosti, majko sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći

pokretača; još se hladi, Eon po eon, još iznutra radi Po taktu prapočetka; iz modrine Kulja vrv larvi vidljivoga sveta I sve što sadržano je u slutnji Njegovog ozverenja, kolopleta Molekula i vatre: more tutnji.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Hoćete li da znate šta se dalje dešava? Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od preterane patnje, šta li?

da uopšte imaju još nešto za oblačenje u ormaru, kako zrike polusklopljenih očiju kroz trepavice premazane svim farbama sveta, a koliko pre pola sata maznule su u kupatilu šminku svojoj starijoj sestri.

profe na fakultetu, one skupe parfeme, pročitane knjige, uopšte stil zemlje iz koje je takva moda stigla ovamo, na kraj sveta; one će jadnice samo da se upišu u neku vrstu modnih emigranata, pa će tako uobraziti kako su iznad svoje okoline, jer

Čim stvar opali nizbrdo — nigde nikog ni od korova! I što je najcrnje, ono malo sveta po ulicama žurilo se nekuda kao sumanuto. Gledajući ih, čovek bi pomislio da je u šest sati zakazano padanje sekira.

Ali kod Mišelina je sve drukčije nego kod ostalog sveta. On nekako uspeva da živi van opštih mesta i opštih mišljenja. Baš bih volela da uspe u životu, keve mi!

Da bih brisala po šumama i gorama naše zemlje ponosne, ako treba, mislim — brisala bih na sve četiri strane sveta! Znate li kad bi me uvatili? Nikada! Zatim, moglo bi se reći da volim svoju porodicu, naravno s ogradama.

Držali se za ruke. Grebali se o slušanje ploča. Zamišljali da je kamin samo naš i da živimo tako negde na kraju sveta, recimo u Košutnjaku, i da nas je baš briga za ostalo čovečanstvo!

Znači, na redu je sistem zaboravljanja Mišelina, pomislih u sebi „Nek dete vidi malo sveta, opametiće se! Nije on jedini...“ Što da ne? Zašto da baš ja budem jedina Jugoslovenka koja nikada nije prešla granicu?

izgleda, s makazetinama, priča bakuta (cik-cak), pa kad oduzeše učtivom tipu te tačkice, kao predstavniku poraženog sveta, njemu ne ostade ništa drugo nego da zbriše, to jest, hoću da kažem, da ubije tutanj, mislim, preko crte — ali jest!

Osamdeset i pet, kaže Dule, a što? Pa, kaže Drnda, daj da ti povedem kevu do Trđe, kaže, i njoj banja, videće sveta, kaže, a i meni, kaže, zauvar, otkupiću joj oni tries zelembaća što svaki građanin ima pravo da prenese preko granice,

mi krsta, kaže, vraćam se za jedan dan, tamo i natrag, kaže, čisti Fanđo, ima keva da ti knjava u auto i još da vidi sveta!

Šta da se kaže za njegove rogove, sem to da je imao najlepše rogove u ovom delu sveta, mada ga do tada ni jedan bik nije nadmašio u intimnim odnosima. Strani izlagači na sajmu načisto poludeše za njim.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

S mene jutra triput sviću i osvanu u nebiću. Izvan sveta, izvan ura, teče, teče moja Mura. KUPINOVO To je ono — nije ovo. Daleko je Kupinovo. Nije devet nego osam.

Za obed sedam Tuču i Oluju. Trenutak snolik: gledam se iz groba, a gozba teče - sjaje sveta oba. Uz trmke trajem, molitven u bruju.

To golemo blago, ovejanu slavu, zaključō je tvrdo u kutiju plavu. Laza Kostić: Stvaranje sveta PONEDELjAK І Gomila mrak se, raste kolač tmine.

Laza Kostić: Stvaranje sveta PONEDELjAK І Gomila mrak se, raste kolač tmine. O staklo srca gruni, Sveta harfo, uz blesak Duha, s vode i visine, u oblik sklopi bèzobličja carstvo!

(O kakvoj zlobi nigde ni pomenka.) U jutru sveta devojči se Sreda: s nagote bele kao da se spreda u toploj vlazi čednog prapočetka.

U svakom džanu dah je grešnog Petka. Krasoti sveta ismejan je purpur te ona služi da se uzme ušur za rečcu kakvu, sumnjiv red do retka, a drugo slovo kazati se kani:

Šesto pevanje Čudnog li časa: trese me trema, strane od sveta okreću rulet menjaju mesta. Problem, dilema: Kako da dane skupim u buket izvorno rosan? (Šta li se ljulja?

- Ogrej, Ružo, skrb s moreuz-brega, Omegu i Az u tamjan-prahu njihov zamor, pad. O, dunjo sveta, zgranaj se u grb: Konstantinopolj, dičan Carigrad! IV Sa čijih nogu da miriše nard?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ceo svet trči za modom: devojke, žene, momci, bogati, siromasi, sami filozofi; i ti jedan oćeš da budeš osim sveta! To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva. ALEKSA: Pa i to može biti po modi.

To je lepo? Izvarati od sirote devojke hiljadu forinti, prstenovati se, pak onda pobeći? Svirjepi, na kraj sveta idi, svuda ću te sljedovati! ALEKSA: (ohrabrivši se, Marku): Tko je ova persona?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

HRAST I TRN Živeli, tako, veoma davno, pre trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge brega, starina hrast.

„Najbolji dečak ovoga sveta izgubljen — već je nedelja peta!“ Poruka takva po svetu šeta. Dao sam oglas — istina čista — u nekih tamo novina

“ List obrneš, opet nove čini: „Vječno vjeran biću Angelini!“ Godina se za godinom niže, niču nova obećanja sveta, dok odjednom, zar se i to nađe: „Ovo mi je djevojka deseta!“ Kako tada, tako i ostade, srce moje svaštara postade.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ja sam, kad su još oni pre počeli protiv otadžbine, vikao; evo ovde sam baš vikao, dole u kafani; ima sveta koji se toga seća. Vikao sam: Videćete da to ne može tako; da vam neko neće dopustiti da ide tako!

Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju. Sve je čedno, čisto i svetlo; zvučno; kao da je stvaranje sveta tek završeno. Žene su u grdnim pokretima s jedne strane ulice na drugu, spremajući se na posao.

— Zašto mislite da vam je život upropašćen? Videli ste mnogo sveta i sada živite na miru u selu koje mi izgleda jednistveno: imate decu! — Ja više nikada ne mogu izići iz ovog sela.

— I na kom kraju sveta bi hteo da to bude? Možda baš ovde? — Da, baš ovde ako treba. — I onda bi opet imao da umreš, i opet bi želeo da se

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

se odmarao u spokojno majsko veče — Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u duši prezir'o sam nasilnike celog sveta. A žalostiv, jasan cvrkut horio se sa visina, I preda mnom šumila je valovita, hučna Drina.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ti koja si podigla poklopac na pogrebnom sanduku sveta i pustila da nas motre oči grozne, na ovoj nas okuci uzmi za ruku i povedi u grad za kojim hodimo; nek su mu temelji od

S gospama mirisavim za trpezom ti sedim i tako prognan u carskom gradu živim svejedno blizak raznim stranama sveta. Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše. Moram se vratiti po vid svoj.

znam, stareći, dok sedim u kožuhu da u taj davni čas kad usamljen i sirot prestonicom vaseljene hodih najbliže lepoti sveta bejah. DUŠAN PRED CARIGRADOM U nedelju su mi kapije otvorili na gradu istočnome anđeli što naški su govorili.

njihova penje uz moja kolena slično mravima i rapavi glasovi hrskavice gle s trga zahtevaju milost od tananog sluha sveta. Jadno to samoljublje bića zbijenih u grozdove mesa! Šta da se s njima radi?

nas u ploti zadrži, molim te, i neprijatelje naše odbi i bistre izvore naše krvi sačuvaj za još jedno stvaranje sveta da nam se tek posle podviga na zemlji nebeska krotkost podari.

Tek onda se može biti dobar a da se sebi ne naškodi. On je s oblacima bdeo u predsoblju drugog sveta, a brat mu rukom pokaza carstvo i reče mu da se odene u porfir.

Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude svedok smanjivanja svega sveta, mislimo u modrini koja suzbija svetlinu nebeskih tela, neki drugi, daleki naraštaj.

Stvaranje se istanjuje i postaje nešto odrečno. Zato je provala mnogih reči u svet: apokalipsa, kraj sveta. Jovan Bogoslov je progutao knjigu da bi sasvim saznao njen sadržaj, i da ne bi govorio.

Sve se mora dokazati: istina neizvesnom istinom, a neistina izvesnom neistinom. Ista je istina sa sobom. Istina ovoga sveta je da je istina moguća, i da verovatno postoji nešto različito od istine. Istinita je i različitost od istine.

Drevna reč il nova sveta reč il hulna koja je bliža ljudskoj puti da li ona što se oglasi iznutra kao vodoskok ili druga što spolja obilazi oko

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto ovde, kad smo svi svoji!

VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta! Ovo je prvi, sedmodnevni, parastos, pa jedan sveštenik! GINA: Jesi li ti to, prijatelj-Agatone, tako naredio?

MIĆA: Ostali ste? SARKA: Ostala, dabome! Nije, nego da mi drugi uzme ovu sobu sa balkonom. Željna sam da vidim malo sveta. MIĆA: Ja sam morao otići do kuće da uzmem najpotrebnije stvari.

TRIFUN: Kako smo se uselili, tako da se i iselimo. GINA: Ju, ju, ko bi tu sramotu podneo od sveta? PROKA: Bila bi odista velika sramota, nego da ti, Agatone, pođeš do advokata. AGATON: Koga advokata?

AGATON: Pa jeste. Gde da se krećemo i selimo za jedan dan, a pravo da vam kažem, bila bi i sramota od sveta. ADVOKAT: Dobro, onda, ostanite do sutra! AGATON: E, to je lepo od vas!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Njegovi psi-stražari spavaju, kurjaci su po jazbinama, ovce njegove miruju. Van toga sveta, on i ne poznaje drugi. Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore.

Pa bar da je neko pored mene! Čini mi se kao da sam odbačen od celoga sveta. A zapovest se mora izvršiti. Ali valjda nisam ja sam koji ovuda prolazi — hrabrim samoga sebe, provirujući iza hrasta,

Zamišljamo sve patnje onoga jadnoga sveta koji se sagiba pod teretom carske sile. Predali smo taj narod bez borbe... odstupajući krišom, noću.

Iako je to bila bliska komanda, činilo mi se da idem negde izvan sveta. Po kiši i mraku jahao sam preko nekih potoka, po glibu, preko polja i kroz neka sela, dok me ordonans ne privede

U varoši se videlo mnogo sveta u crnini. Govorilo se da su samo iz porodice Petkovića poginula četiri sina. Na kućama u okolini crkve još se videli

olovnih oblaka i ogromnih granata, duša se skupila i zanemela, kao da smo nad nekom ogromnom provalijom na kraju sveta. Zadesio sam se u štabu puka, gde su se sa ađutantom vodili razgovori o utrošku municije.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Za vaš posao i nisu potrebna velika znanja. Tu je važna praktika... — Jest, dobro ste rekli. Praktika, sveta praktika! Nisam ja uzalud praktikovao dvanaest godina, pa zato se sad ne bojim nijednog pravnika.

kad zaslužimo. Ona mu pade oko vrata i gorko zaplaka.. Gojko stajaše preneražen, kao da je spao s drugog sveta, ne verujući ničemu tome što sad biva, misleći da je to sve varljivi san... Ta zar ona da bude njegova, ona!...

onom što je izgubljeno, o čem se nekada snevalo, a Gojko se prvih nekoliko nedelja osećaše sav blažen, srećniji od cela sveta... Nu, odjednom on stade opažati kako se Ljubica sve više menja prema njemu... Sledi se od straha i stade pažljivo motriti.

šta ćeš bolje ?... Da pobegnemo od ovoga sveta, koji nam ne da živeti u miru i sreći. I sama žudiš za mirom... Pa hajdemo, hajdemo, golubice!...

i teškom bolešću i Ljubičinim nehatom, oslobodi se odjednom sviju muka, zbaci sa sebe stradanje i patnju i ode sa ovoga sveta. Pri izdisaju beše sama Ljubica.

— Jadni moj bratiću!... Oprosti, i nek ti je prosto sve od mene... i ovoga i onoga sveta... Ljubica, kako stajaše ispod Gojkovih nogu, odjednom opazi da mu se oči kreću i zaustavljaju se na njoj...

A šta ono neobično svetlo igra u kukuruzu ?... Je li to izgubljena ljubav, ili je kakav duh sa onoga sveta došao da gleda njeno stradanje, propast?... Evo ga bliže... još bliže... Gojko!!...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Kancelarijski sto, stolice, plehana furuna. Po zidovima razne objave i saopštenja. Na zidu mape sveta, Evrope, Drinske banovine i okruga užičkog.) MAJCEN: Ti, dakle, kažeš da si vođa trupe? VASILIJE: Da, gospodine.

Kamilicu vidi, a rat oko sebe ne vidi! SIMKA: Ti glumci su uvek živeli mimo sveta! GINA: Ne stidi se ni da se goliti! SIMKA: Da ti kažem, ne bi mi verovala!

— ali ako neko i može nešto da mi prebaci, to sigurno nije neko iz belog sveta! JELISAVETA: To što on priča, ne odnosi se na vas! SIMKA: Čuli ste šta mi je rekao! S kakvim pravom?

VASILIJE: Bože, pa zar sam ja kazao da jeste?... Uostalom, Filip i ne kaže da između pozorišta i sveta ne postoji granica! On se ponaša kao da ne postoji svet! JELISAVETA: Red je da pustite i njega nešto da kaže!

Što ovo lepo miriše! DROBAC: To ti je čubar. Dobar je protiv reume. SOFIJA: A ovo? DROBAC: Sporiš. Sporiš je sveta trava protiv krstobolje! A to, to ti je žalfija, protiv gripa! SOFIJA: Ovu znam i ja, ovo je nana!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni. Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca.

MOLITVA Oče naš senko sveta seda pogurena na drvenoj ragi. Sa loncem razbijenim na glavi i očima punim vetrenjača plavih.

Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta. U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde. U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde!

Ni dete moje, dakle, ne silazi sa nekog, prečistog i predivnog, nežnog, sveta, dalekog u kome se nevidljivo u vidljivo menja, nedokučivom, sveznajućom slašću rođenja!

Ribari u crnoj maji, sa kapetanom Blaževićem. Ljudi, koji su plovili oko pola sveta. A nikad dalje od sata hoda u zemlji ovde bili nisu.

Pred proleće, u bolnici Akademije, javlja se tifus, pegavac. Bolnica se izolira. Odsečeni smo od sveta šest nedelja. Ne može se ni u bolnicu, ni iz bolnice.

U slavu plotova visokih, koji su krili sraman i stidan štab banaćanske divizije, od sveta i grada. U slavu plotova nabijenih žicama, pod kojima su stojale straže počasne, sa batinom, sve u slavu svetle

“ Sve se to odigralo na stanici u Zagrebu. Posle sam ja seo u voz i otputovao dalje. U vozu je bilo prepuno sveta, naročito vojnika, žena u ritama, i mnogo zbunjenih ljudi. U vozu nije bilo osvetljenja i videle su se samo senke.

Ja se tome smešim. Pošli smo u zoru iz Salcburga. Eto, kako je i to smešno i zamršeno. Taj zavejani gradić jednog sveta koji mi je mrzak video me je gde umirem, u bolnici, u kojoj su i po stepenicama ležali vojnici. Ipak nisam izdahnuo.

I bes, neki suludi, glupi bes. Ali oni koji su ovde otmeni i tihi, i muškarci i žene, kao da su sa drugog sveta. Oni su neiskazano bledi i vitki, očiju beskrajno mirnih i mutnih.

„sumatraizma“: da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih školjaka, i zelenih trava čak na drugome kraju sveta...

Po rukama mi pada večernja vlaga, ovde na „kraju sveta“. Od koje, nemoćan, sklapam oči. Ne, ništa me ne boli. Ništa se ne događa.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

s kolena na koleno i čuva se kao sveto u današnjim našim naraštajima: „Davno, vrlo davno, još odmah posle stvorenja sveta, živeo je na zemlji jedan car.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

ostavi mi amanet: „Sinko, meni smrt ne dade da umrem u mojoj miloj otadžbini, sudba mi ne dade da mi kosti primi ona sveta zemlja koju sam krvlju svojom natapao da bi slobodna mogla biti.

I staro i mlado, i muško i žensko, guši se, propinje, gura, tiska da me što bolje vidi. Naposletku se nakupi toliko sveta da se zakrči ulica i svaki saobraćaj. Gleda mene svet s čuđenjem, a i mene taj nepoznati svet zadivi.

Hodnici i čekaonica prepuni sveta što želi pred ministra. Koga sve tu nema! Neki su elegantno odeveni, sa cilinderom na glavi, neki opet podrpani i

Uskoro se pozdravim sa gospodinom ministrom i izađem na ulicu. Na ulici me iznenadi nepregledna masa sveta što se u grupama talasa sa sviju strana, skupljajući se pred jednom velikom kućom.

Ograde oko kuća, krovovi, sve to puno radoznala sveta, pa čak i na svakoj badži od tavana vire po dve-tri glave. Prestadoše uzvici, nastade mrtva tišina, dok iz mase

Uveče je bilo osvetljenje, i opet muzika, uz zapaljene buktinje koje nosaše rodoljubiva masa sveta, prolamaše vazduh po ulicama ovog srećnog grada; a u visini, u tamnom vazduhu, rasprskavale su se raketle, te zasija

” Kad sam izišao na ulicu, opet ulica prepuna silna sveta što se talasa na sve strane, a graja da uši zaglunu. „Kuda će ovaj ovoliki svet? Šta je sad opet?..

Sigurno deputacija kakva?” — mislio sam u sebi, gledajući s čuđenjem u tu nebrojenu šarenu masu raznovrsna sveta, i priđem prvom što beše do mene, te ga zapitam: — Kuda žuri ovaj ovoliki svet?

Na ulici opet graja i masa sveta što se vraćaše sa mnogih patriotskih zborova. Na licima se njihovim sad primećavaše duševni mir, kao ono kad čovek

Pronese se glas da je prispeo i odseo u tom i tom hotelu, i masa radoznala sveta, i muškog i ženskog, i starog i mladog, jurne hotelu, jurne tako žurno i besomučno da stare i slabije izgaze i

Prispe lađa i počeše izlaziti putnici. Ja se nešto zagovorio s jednim poznanikom, dok, odjednom, masa sveta se povi ka lađi tako silno da me umalo jedan što se zatrčao ne obori. — Šta je to? — Ko je?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kad je dan osvojio, i kad je ostavio daleko iza sebe varoš, on je uzviknuo: — O, sveta, zlatna slobodo!... Golanfer nije smeo da se obrne, al' se čudio, šta to bunca gospodin Mojsilo...

Tako ti mi lepo živimo s njim, slušamo ga, pa se osećamo da smo odvojeni od ostalog sveta. Slabo smo što i doznavali šta se radi po drugim mestima, dok jednog dana ne prolete Savo Saruk kroz čaršiju, vičući:

selu uverava te, da ovuda gotovo nikad ne hodi noga jabanska i da je ovo mesto samom prirodom odvojeno od ostalog sveta. Nije ni čudo, ako se u tako zabačenu kraju nađe po nešto čega nema kod ostalog sveta.

Nije ni čudo, ako se u tako zabačenu kraju nađe po nešto čega nema kod ostalog sveta. U drugim selima, kažu, retki su istinski pobožni ljudi, a u našem selu bilo ih je dosta.

Zatim stade među radnike, — četiri ženske i dva momčeta, — odmeri širu postat, razredi žeteoce i poče rad. — Pomozi, sveta Vladičice, naša zastupnico i čuvarico, pomozite svi božji ugodnici, veliki i mali!

Iziđosmo kroz carske dveri i počesmo blagodarenje... Ja veseo, kao obično kad je mnogo sveta: glas mi zvoni kao čisto srebro, samo udešavam da sam u jednome tonu s horom.

ŽIVOT I SMRT Odjeknuo je i umuknuo poslednji zvuk manastirskog zvona... Još se razleže tiho brujanje kao sa onog sveta samo u ušima bolesnikovim, gore u manastirskom konaku, gdeno se viđahu otvorena vrata.

»Ta oni žive, pred njima je još ceo život... Gle samo kako su svi zdravi i veseli ! A ja ? Ja samo osuđen, odvojen od sveta. osećam jasno blizinu smrti. Za njih je život, a za mene«...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa onda pomilovanja! Koliko sveta leži na robiji bambadava, pa i to ti je lep posao, samo kad je čovek vredan i okretan. Da li me sad razumeš?

JEVREM: Ta govori šta je, uzbuni celu kuću? (Digne ispušteni telegram.) MLADEN: Pred opštinom puno sveta, pa se guraju, svađaju, viču:... JEVREM: Šta viču? MLADEN: Tako, viču!

JEVREM: Taman! Izbori, a ja da obilazim dućan! PAVKA: Znaš da me je sramota od sveta što je zatvoren dućan. JEVREM: Pa neka je zatvoren, svetac je! PAVKA: Kakav svetac? JEVREM: Pa izbori.

IVKOVIĆ: Vi? DANICA: Moram da govorim s vama. IVKOVIĆ: Izvol'te, sâm sam. DANICA: Danas je velika navala sveta u kući, ne bih želela da me ko zateče kod vas, govorićemo ovako, kroz vrata.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Da je po njemu samo, uredio bi on svoju školu da je ne bi bilo u svih pet delova sveta. Uneo bi svaku novinu u školu za koju bi god čuo.

Tu su ona svakome već dobro poznata četiri godišnja vremena u četiri slike i pet delova sveta u pet slika; a to je svega devet lepih devojaka, svaka je simvol jednog godišnjeg vremena ili jednog dela sveta.

delova sveta u pet slika; a to je svega devet lepih devojaka, svaka je simvol jednog godišnjeg vremena ili jednog dela sveta. Slike su različne ali jednake u tome što su sve devojke lepe, zdrave i rumene. Sve im se dopadaju, ali najviše Azija.

A činilo mu se ne drukčije nego kao da je pokajao poraz svojih jednomislenika svuda gde god ih je bilo širom sveta beloga, i u Francuskoj i u Belgiji i u Engleskoj.

Mlađi si čovek, pristupačan novijim, naprednijim mislima; mehandžija si, prošao si sveta, znaš čaršijski red, — što da tražimo boljeg! — Vrlo lepo, gospodin-učitelj, vrlo lepo! Fala za čas’!

U ovo selo je došao pravo sa pozornice. Kao glumac prošao je dosta sveta: Dalmaciju i Slavoniju, Banat i Bačku, Srem i Srbiju.

Poslaće decu u polje do Savatijeve vodenice radi »poznavanja domovine i sveta«, a on će se odmarati doma na lavorikama.

i naslovu i onome pod »moto« pravo mesto, neka zagleda tamo gde je i Sreta zagledao, a to je u Zečevićevu Istoriju sveta. Odatle ih je Sreta izvadio misleći da će taman biti za one tamo prilike. Ja neću ovde izneti ceo dopis.

Štaviše, gladni vlasnici to i vole da se narod zamaje tim a batali svoja sveta građanska prava; pa što veće blagostanje u narodu, biće mu veći i porez! A ja to ne dam! — Šta nedaš ti, budalo jedna?!

! — Ama kad ti kažem, sve će ti se to platiti, ti ne brigaj! Ne smemo ostati mi jedini osim sveta. Šta bi svet rekao kad bi nas ovako indiferentne video?! — Vrlo lepo, izvol’te buriki. Rukovaše se.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

NA KRAJU BEOGRADA 293 STARINSKA PESMA 295 VISORAVAN 297 TRENUTAK ISTORIJE 299 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 302 ŠTA ČOVEK DA RADI 303 ŠTA JE ŽIVOT 304 VOZ PREDVEČE 305 ŽAGUBICA 307 MOJ NOS 309 PRED ZORU 311 U BRDIMA TEČE

327 KAKO SE RODILA LjUDSKA MISAO 329 DUŠEVNI ŽIVOT KRAPINCA 331 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 333 DEDA NA PRODAJU 335 DEDA NA PRODAJU 336 TRAGOVI NA ZA SVAKU OSUDU 338 JAVNA PRODAJA 341 OPTUŽNICA

— Da mi je znati kakvi su sad njegovi planovi, Na koju li se stranu sveta popodne uputio? U kafanu nijednom u životu taj nije navratio. Bioskop? Nikad! („Kauboji, i razni Džejmsi Dini” ).

Čitav svet strepi da se ne prekine taj konac... Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac. Mimo celog sveta ponaša se današnja mladež. Bolje: mimo ceo svet, jer mimo voli četvrti padež!

Od blagorodne, tople kiše maslačak rastao sve više, više, išao sve dalje od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana maslačak nežno dotakao beli oblačak.

U kakvoj maloj Nevolji, muci, Znao je da se Nađe pri ruci. A ovde, avaj! Sudbino kleta! Ćuti i spavaj Do kraja sveta! A kad ga jednom Metla izbriše, Reći će: „Novčić taj Ne važi više!

PRVI PROLEĆNI DAN Planuo nedeljni dan. Ulice — pune sveta. Sunce zaključalo stan I izišlo da šeta. KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE Po Evropi Sneg se topi I

To se vetar s drvećem i lišćem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči. Pričini mi se, u ponoć, da neko istovara Suve orahe što zvone po toploj drvenoj ploči...

Ali ne: to se vetar sa travom dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči. Što je na zemlji nikad se potpuno ne odmara; Mirujući, potok se na istom mestu toči.

Šumore grane: vetar se s drvećem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči. ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE Živeti kraj dobre pijace, I izvorske vode pijaće, Imati bar jednog

Kroz Povest jedni idu Andante, drugi Presto Al na kraju će svi stići na isto mesto! SRBI Pođi do na kraj sveta, do najdaljih visova i grbina I tamo ćeš naći bar jednoga Srbina!

Taj prizor, iščupan iz drevnosti Zaveštavam, ovde, domaćoj književnosti! GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA ŠTA ČOVEK DA RADI Šta čovek da radi u nedelju Kad vodenice žito ne melju?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

učinilo je da je takav zaključak izgledao potpuno opravdan i bio je uopšte primljen od tadašnjih prirodnjaka celoga sveta, pa se smatralo da je pitanje postanka jegulje skinuto sa dnevnog reda.

toga velikog putovanja po okeanima i morima, Šmit je sa istim ciljem opremio jednu ekspediciju koja će izvršiti put oko sveta. Pa pošavši iz Kopenhagena juna 1928. godine na taj put, koji je završen juna 1931.

Dugo istraživačko putovanje oko sveta nije ostalo bez avantura i nesrećnih slučajeva. Kad je brod stigao do jednor ostrva blizu severnog kraja Nove Gvineje,

i misije; tako je došlo do toga da dobije pomenutu pomoć od tri miliona franaka za svoje veliko putovanje oko sveta u cilju rešenja problema jegulje.

je uložio sav svoj život, Šmit bio obilato nagrađen i priznanjima od strane akademija nauka i naučnih ustanova celoga sveta.

Za to prvo vreme jeguljine larve ulaze u sastav onoga sićušnog organskog sveta na okeanskoj pučini, kome su prirodnjaci dali ime »plankton« i koji je sastavljen iz bezbroja mikroskopskih biljaka,

To se vidi i iz toga što dno Crnog Mora nema uslova za opstanak životinjskog sveta, pa izuzimajući nešto malo retke flore, u blizini dna ne može ni biti života.

tih dubina, raznositi ih sobom i predavati u putu drugim strujama, a ove će ih, uz pripomoć vetrova, raznositi širom sveta.

o brodolomcu koji večito pliva po okeanskim dubinama, negde između površine i dna mora, ne mogući nikud, dok traje sveta i veka, stići na dno.

nekojim retkim izuzecima, biva već na dubinama od 150—160 metara, a kao krajnja granica, počevši od koje nestaje biljnog sveta, smatra se dubina od 200 metara. A podmorski biljni svet igra ulogu od najvećeg značaja i za animalni život u okeanu.

Pošto tu nema biljnog sveta, ti stvorovi nemaju za hranu ništa drugo do opet žive organizme, ili ostatke od ovih koji im, kao mana s neba, padaju

Životinjskog sveta sve je manje u koliko je veća dubina. To je stoga što je tu hrane sve manje. Ostaci uginulih organizama zgrabljeni su još

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

Jefimija usrdno prinosi sija tebe, sveti. POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među svom zemaljskom gospodom

Rakić, Milan - PESME

Dobra si kao Dantova Frančeska, U tišini i miru živiš sama, Bez sveta, da ti zamera il̓ pljeska, A lice ti je kao ljupka freska.

NA JEDNOM PRIMERKU ''CYRANO DE BERGERAC'' Da, svi Gaskonjci nisu iz Gáskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, — Puna je zemlja gaskonjskih kadeta.

O, umreti tako: bez piska, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno, ko miris uvenulog cveta, I život i dugo očajanje strti, Kao jednim mahom,

I, šetalica, ja se večno krećem Između sveta čeznuća i stvari: Jedan me goni kao krvnik stari, A drugi krišom posipa me cvećem.

Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla... OSVIT Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom

I čujem kako zlokobni slavuji Poju u lišću visokih drveta, I pored svega strahovito huji Starinska pesma o taštini sveta. — Srčana budi, bedna dušo moja, I nek te sada ništa ne koleba.

JEFIMIJA Jefimija, ćerka gospodara Drame, I žene despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar manastiru.

1929) OPROŠTAJNA PESMA Evo me, Gospo, nakon triest leta Sa proređenom, progrušanom kosom, Ko priviđenje sa drugoga sveta, Na Pegazu olinjalom i bosom.

Gospo, kakva su stvorenja, Prekrasna telom, duhom ljudi pravi, Kao nebesna neka priviđenja Nestala s ovog našeg tužnog sveta, Za koja smo se kleli da su ona Života našeg smisao i meta I da je bez njih prazna vasiona...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Na razvale carstva junačkoga zasja sveta Miloševa pravda, okruni se slava vjekovječno Miloševa oba pobratima i lijepe kite Jugovićah.

Bogu šućur, dvjesti su godinah otkâ paći vjeru prihvatismo, izmećari dinu postadosmo. Ćabo sveta, nema u nas hile! Što će slabo raskršće lipovo pred ostrotom vitoga čelika?

Pa sam čuo i za vaše gore. Porodica sveta Prorokova zna junaštvu pravednu cijenu. Lažu ljudi što za lafa kažu da se miša i najmanje boji.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

kako se to celo veselje posle slave svršavalo strašnom kockom na kojoj su, po običaju, oni, njihni muški, kao domaćini, sveta i običaja radi, po čitave njive i vinograde gubili.

A da bi u tome što više uspeli, gledali su da se u svima sitnicama od ostaloga sveta razlikuju. Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već

“ I valjda zbog toga spoljnjeg, neblagodarnog | sveta, od koga su se oni toliko odvajali, bežali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer je, usled zavisti, taj svet

Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas! Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i svežinu, isto je tako

na brzu ruku, ovlaš prekrstivši se, odmrmlja molitvu, od koje kao i obično Sofka ču samo svršetak: „Gospode Bože i sveta Bogorodice, molim ti se“... brzo leže i pokri se jorganom, čak i preko glave.

i po bašti čistila je i raskrčavala, da je taj kupac, kada dođe, ne vidi kao kakvu krntiju, olupanicu, kao kod prostog sveta, koji, kad nešto prodaje drugom, pre no što se iseli, sve izbuši, iskvari, same grede, tavanice, pa čak i pragove,

za udavaču zna se šta je: isprošena je, i za dva, tri dana sklanja se u komšiluk, da bi bila pošteđena od navale sveta, zapitkivanja i čestitanja.

saopštavajući im Sofkinu udaju, u isto vreme naređuje im da niko o tome ne pisne, da ne bi ko od komšiluka i ostalog sveta doznao, dok se udaja ne bude sasvim svršila.

Da ga kao umilostivi, produži Sofka. — Sramota! Od drugarica i sveta sramota me, tato! — I mene je sramota! Jednako uspravljajući se i već od besa tresući se, I to ne kao pred Sofkom,

kapija, dvorište navek počišćeno, i gore nameštene sobe nisu mogle da se naprimaju istog tog užurbanog i radoznalog sveta, osobito ženskinja. Ali Sofka je sve to znala unapred i junački izdržavala.

da odu u amam, Sofka je znala da će, kao uvek, na tom ćošku oko dućana biti skupljenih momaka, neženjenih, i drugog sveta. Naročito ih je tu u dane, subotom, kada se znalo da ženske idu na kupanje. A sve moraju tu da naiđu.

U kući je već sve bilo uzrujano, izmešano, i vrilo od sveta. U kujni je krkljalo jelo u velikim loncima, i svuda masna para; iza kuće buktao je veliki oganj, treštao razgoren žar,

Pandurović, Sima - PESME

kosu; Jer dane ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti moje; Jer Bog nam šalje utehu sa neba Kad sveta ovog potamne nam boje. U PROLAZU JUČE...

Ustao sam, da obiđem ruže U svom vrtu, da vidim da l’ tuže Sudbu sveta, nemilosnu tako: Harmonije miloglasne kruže I nijaju krunice polako. Mesečina.

I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno, i hvale onaj život krt Što ostavismo.

Onaj život loš U kome znanci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima, a glava njihova im smeta.

Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna. Ispratiše te martovski vetrići, Sunce i uzdah sveta što je plak’o.

mole, Nakazna lica, i pružaju ruke Tragičnim gestom, ostavljene, gadne; I ponor nude, i očajno vápe; U ponor sveta survati me vole, U ponor sveta! Prodirne jauke Duša je slaba da goni od sebe.

ruke Tragičnim gestom, ostavljene, gadne; I ponor nude, i očajno vápe; U ponor sveta survati me vole, U ponor sveta! Prodirne jauke Duša je slaba da goni od sebe.

A krunica svakog mladog, novog cveta, Seća me na pale krune starog doba, I prolećna raskoš na taštinu sveta, I mirisi maja na zadah od groba.

Sanjivo diše melodija nova, Zvuk drugog sveta, i ja živim njime; Konture zemnih stvari, sreće, bede, Pred mojim duhom jednoliko bléde.

Ali ne znam kojem kraju; Možda gde duše u večnosti staju. A dole dalek šum sveta što gmiže! ...Poda mnom svet je, s ironijom gledan, Sa mnogo blata i sa svojom zlobom.

I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje cvetno.

Ali nas je strah od jezive dubine Pučine te, po kojoj sudbe brod Plovi nam setno ne znajući kud; Vizije sveta gromadan je svod, Vidici nam se k’o aveti čine; A posejana opasnost je svud.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Taj Pavle čiji je dvor tamo na humku, kome se niko ne primiče nako njegovi kmetići i to u gomili kad rade. Sveta Bogorodice! a oni sjedili š njim i pričali mišljahu djeca i govorahu svi jednak.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Pojedina praznoverička uobličenja iz toga nestvarnog, izmišljenog i zamišljenog sveta sama su po sebi i kao opis zanimljiva, a ne i bez poetske kakvoće; ne retko baš takva kazivanja su motivsko povesmo, iz

upotrebljavale su se i kao kultičke i religiozne formule, u kojima se krio mitski i misteriozni smisao kosmogonijskog sveta. Zato se i misli da su zagonetke duboke starine.

Kad se rodi na zapadu sunce. Na kukovo leto. Na sveto Nigdarevo. O svetom Nikad. O kukovu dne. Onoga sveta, prvog vašara. Platiću ti pola na onom svijetu, a pola kad se vratim. 2) ŠALjIVI Ako je i skupo, ono i ne valja.

— Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. — Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola. — Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit. — Mi starimo, svet se podmlađuje.

— Dobra pamet gotovo gospodstvo. — Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta. — Više lud misli, nego što gora lista ima. — Zao um, gotov sud. — Luda pamet, gotova pogibija.

JASIKA Sveta Bogorodica, bežeći s Hristom od Jevreja, uđe u neku čestu da se sakrije; ali je među drvećem bilo nekoliko jasika, u

3 Čija je ova zdravica, pomogâ ga bog i sveta Bogorodica. Sjâle mu se livade travama, kuća muškijem glavama; dičila se njiva snopovima i torovi ovnovima; kukuruz

(Žetelice sa srpovima) 45 — Pružih zlatnu žicu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku? (Očni vid) 46 — Svatko ga treba, ali samo jedanput?

(Ljudski jezik) 298 — Šta je priroda stvorila pred licem celog sveta? (Nos) 299 — Šta misli zvonar kad zvoni? (Kad će prestati) 300 — Šta ne može istrunuti?

(Rukavica) 320 — Koja je batina najteža? (Prosjačka) 321 — Koja kuća nema pi komšija ni ulice, a puna je sveta? (Lađa na moru) 322 — Koja sveća više gori: voštana ili lojana?

Bilo staro, bilo mlado, ljubiću ga ja. Ko se neće poljubiti, ubio ga bog! Ubila ga sveta Petka Paraskevija! Puštajte se, bele ruke, ne držite se! Ko se s kime u’vatio — da se ljubimo!

rezil — bruka rz — čast, obraz rokva — rotkva rpato — mnogo, nagomilano samur — skupoceno krzno sibirske kune Sveta Nedelja — praznik — shvaćen u narodu kao svetac i kao živo biće Sveta Prečesta — Bogorodica selam alećim — turski

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti kazati.

sam” veli „došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on zanjga što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi.

A on mu odgovori: „Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na ovome svetu, ne hteše crći jedan put ovoga sveta.

A što sam Boga molila da me šalje s onoga sveta da kuću nadgledam da snaha bitangama ne deli, za to mi je suđeno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjama.

Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim.” Na to zet reče: „Onaki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći.” — Posle toga još su se dugo dana gostili i veselili.

pa mrzila na pastorku, tukla je i grdila od kud je god išla, patila je glađu i golotinjom da bi je samo kakogod sa sveta nestalo; al što je ona nju gore držala, to je ona sve zdravija i lepša bivala.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ (І Kor. 2, 9) „Jer tamo žele i anđeli zaviriti“, (І Kor. 1, 12) i zatim reče: „Nije slava sveta ovog slična slavi budućeg veka“. (ІІ Kor.

1, 12) i zatim reče: „Nije slava sveta ovog slična slavi budućeg veka“. (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta ništa nisu prema onima, jer od njih, kaže, dršće i sam sotona. (Jak.

19, 29; 10, 38) carstvo svoga otačastva ostavivši i sve što je na zemlji, i izbegavši iz sveta koji porobljava dušu, u ovu dođe pustinju meseca novembra, drugog dana, godine 6706 (1197).

Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, neka bude ovo delatno i stvarno nama kao i onima posle nas do kraja ovoga sveta, časnim molitvama vašeg ugodnika, našeg oca i ktitora Simeona.

Prva ova sveta nedelja svetih velikih postova ovakva da vam bude. A u subotu i nedelju ovih velikih postova dva jela sa uljem, i ako se

(I Tim. 2, 4) Jer kada je došlo vreme jasno, ovaj brižljivi muž svu sveta ovog slavu i čast ni za što ne smatraše, i krasota života ovog kao dim mu izgledaše, a Hristova ljubav rastijaše u njemu

im: „,Sinovi, mojih zakona ne zaboravljajte, a reči moje da čuva vaše srce, jer dužina življenja i godine života i sveta dodaće se vama.

“ A on, podigavši ruke, poče sa suzama govoriti: „Trojice Sveta, Bože naš, slavim te, i blagosiljam te, i molim te i dočaravam te, jer po treći put blagoslov dajem nasledstvu mom!

Ovo nam treba, ljubljena braćo moja, brinuti i pomišljati, u ovom živeti, jer smo van sveta, jer život na nebesima imamo, (Flb.

Sav zavolevši duhovni život, van sveta i tela bivši, bogonošče, zato primi premudrosti slavu i večnu, oče, zajednicu.

se postom i molitvama, koje primi Vladika tvoj, a za milostinju ništima pravoverja nastavnik; stoga ti blagodat dade i sveta grobnica moštiju tvojih miro miomirisno [toči], oče Simeone, moli se Hristu neprestano za tvoritelje spomena tvog!

Najpre učinismo da vas spominju među svetima poklonivši se, a onda obiđosmo sveta mesta. Kada sve ovo završismo, tada nas postiže putni trud i svi se razbolesmo i na Božije rasuđenje ostavismo život

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

JAGODA: Al ćemo se preseliti u tu Kanadu, prijavićemo, znate, i stalni boravak! CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže?

CMILjA: Aha. Govori neki Vilotijević. Bila mu slika u novinama štampana. SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima.

Da ste mu samo oči videli! Ko da me gleda varnicama, a ne očima! CMILjA: I šta bi? JAGODA: Svašta, da ne bi sveta i milicije! Oću da vičem, da bežim, ali se presekla!

CMILjA: Lakunoć... JAGODA: Pričuvajte se vi Beograda! Zaringlaš se triput, pa opet nisi sigurna! Da nije bilo sveta i milicije, sad bi vam ja plivala negde u Dunavu, silovana i zadavljena!

Stanković, Borisav - JOVČA

) JOVČA (trgne se): Tu sam, ćeri, tu. (Pod teretom sumnje koju je razumeo iz vladičinih reči, sa strahom od sveta da ih ne vidi, polako je odguruje od sebe, da bi je i bolje mogao gledati): Tako si unezverena, okupana u znoju, i kao

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A svrh svega, sveta nauka, božji dar, nebesni svet, nauka i knjige premudri[h] i prosvešteni[h] ljudi, učeni[h] ljudi, istini blagodetelja

Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o prošastima. Utešen ću poći s ovoga sveta znajući da sam braći mojej dobra želio, da sam se silio učiniti toliko polze koliko sam mogao i da nisam zaludu živio.

Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po različni[h] mesti sveta, i kakvi su nji[h]ovi običa[j]i? Dvadesetipetgodišnje moje prebivanje i putovanje u Dalmaciji i Crnoj Gori, u Albaniji, u

Ja bi[h] mu odgovorio da evangelije uči; ko hoće da ugodi bogu i da se posveti, valja da se odreče sveta, roda i roditelja.

Dobrota neiskazana, milost otečeska i ljubov, sve je to onda bilo pred mojim pomračenim umom, kao pristrastija ovoga sveta koja odvlače čoveka od boga!

Pri svem tom, videći i kaluđere, koliko stranske toliko i naše zemaljce, da se svi za stvari ovoga sveta staraju, kupe milostinju, broje novce, pazare i kupuju, na dobri konji ili se voze ili jašu, | počeo sam razmišljavati

će reći „sam“, iliti „jedinac“ i „samoživac“, kom je mesto — pustinja, planina, ujedinjenije i samoća; koji se odrekao sveta i prebivanja s ljud’ ma; koji postom, nespavanjem i neprestanim trudom valja tako da osuši telo svoje da mu se (kako veli

” — odgovorio je dobri episkop. „Bolje bi bilo da polak sunca potamni nego da lepša polovica čelovečeskoga roda bez sveta ostane. Zna bog što čini. Al’ kako ja vidim, vi moje govorenje na šalu okrećete.

No, ovo nije načalno namerenije i poslednji konac jestestva; iz nji[h]ova smeja, igre i slasti proishode novi žitelji sveta i naslednici života.

malo za otpočinuti prestane i zaište piti, namah po[h]iti i ovo pitanje učini: „Budući dakle, gospodine, da je brak sveta i velika tajna, i ne budući episkopom, kako i drugim sveštenikom ne samo zabranjen nego jošte črez apostola Pavla

Zašto, dakle, da slepo verujem? „Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.

Po samom imenu vidi se šta je; človek koji se odrekao svega sveta i šta je god u svetu, koji ni za što drugo niti misli niti se stara kromje da spase dušu svoju.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Simo Matavulj BAKONjA FRA-BRNE Sadržaj І SVETA LOZA 2 II KUŠMELj I KUŠMELjIĆI 5 III IZBOR 9 IV UVOD U NOVI ŽIVOT 22 V PRVI DOGAĐAJ 32 VI ĐAKOVANjE I DRUGI

DVIJE SILE KOJIMA PODLIJEŽU LjUDI 119 XII FRA-JERKOVIĆ XXV 141 BAKONjA FRA-BRNE NjEGOVO ĐAKOVANjE I POSTRIG І SVETA LOZA Dalmacija ima: šest biskupa, četiri mitronosna opata, šest kaptola, deset bogoslovskijeh sjemeništa, četrdeset

Taka se plemena zovu: svete loze. Taka je sveta loza Jerkovića u Zvrljevu, koja je, do danas, dala manastiru V. dvadeset i pet fratara.

A da je kuća Jerkovića zaista u puku štovana kao sveta loza tome ima sila potvrda, a mi ćemo odabrati samo dvije-tri.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Jer da postoje reči, to mora, Iz zvuka kad voda kapa — Kad već postoji stas slapa I kapa sveta, slap bora. Od davna li to sluh izdvaja Šum spor — kad kap na kap pada Ko prastar časovnik van grada Što vreme u

Pamtim i jednu ravan punu hlada Kao odmaknutu od sveta i vike Rođenu za glavu zbunjenu od grada. Mamim još nešto u mozgu sa te slike: U dnu je crven krov, pa oblak, deo

Oči traže vidik gde je strana peta. O — ja sramno padam u šareni pesak Turoban i taman a — igračka sveta. Kud ću: evo ležem dok mi vali Nude šuplju penu mesto pravih reči.

Pesme — iskazane iz grla da ih čuje Veliko uvo sveta — evo natrag huje. Zar je tu južni kraj i jedino im žalo? Blizu je praznina i rub se približuje: Reči ove pesme

Ćosić, Dobrica - KORENI

Nije se udala. To je moj najveći greh. Veliki greh, sveta slavo i crkvo. Zašto ne plače? Grešni ne mogu da plaču. Bog joj neće uslišiti molitvu.

dvaput je videla tu čađavu ruku i bila joj ružnija od kozjeg čaponjka, nije ona, đavo je To u njoj pomislio. Sveta ruko, zgromi me sad, mislila je i dugo i strasno pritiskivala usne na hladan kamen grobnice, ulivajući u njih svu svoju

Mnoga, jadna, umiru od gladi. Mnoga se rađaju samo da bi sluge i mučenici bili. A moje dete bi srećno bilo, Gospode, sveta slavo, Majko božja... Đorđe nije kriv što me je tukao. Ja sam grešnom telu popustila.

Milunka će ga otrovati. Otrovati i reći da je crkao od rakije. Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik. Sveta slavo i bože, oprosti mi.

On bi odjurio u staju po vile, pretraživao senjak, nabadajući svaku gomilicu mraka i slame. Sveta slavo, kazni samo mene, samo mene. Sumnjao je u sve muškarce u Prerovu. Jesam, bože, jesam, đavo mi po duši igrao.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

I nehotice, starica se zabrinu. »Možda su seljanke bile u pravu?« pomisli. »Možda dete nije od ovoga sveta?« seti se priča o ukletoj zvezdi, vilinskom rodu, đavoljem semenu, i zadrhta. »Šta će biti s devojčicom kad ja umrem?

Sa svih strana sveta dolazili su ljudi da vide vez Zlatoprste, da mu se dive. Devojka je naočigled svih, venula ne prestajući da veze.

Ali ko je još od Poglavice pobegao? — Izlazi odatle, ili ću ti izvući uši! — grmnu Poglavica Donjega sveta, najstariji, najdeblji crni đavo. — Gle, kakva junačina, a beži! — Nasmeja se starac, sve mu se stomak tresao.

Kako i ne bi? Svetlokos, svetlook, sav prozračan, dečak je izgledao kao da dolazi iz nekog drugog sveta. Takav sjaj je iz njega izbijao da bi, još dugo nakon njegovog prolaska, po razrovanom pločniku treperila svetlosna

Uzalud mu ribice češkale leđa. Talas je ćutao ne mičući se s mesta. — Ostaću ovde do kraja sveta, ako treba! — zaricao se. — Ni pogledati je neću...

— jaje se podrugljivo nasmeja, a lepotica planu: — Ja ću je naći. Makar do kraja sveta i veka kopala — naći ću je... — Lepotica rođena iz Kamenog jajeta prkosno podiže glavu i pođe ka pustari.

Na sve četiri strane sveta otvarali su se njihovi putevi, ali ma kuda išli, uvek su se vraćali pod svoj bor. Tu su ih ribari najradosnije

— reče princ. — Ali u tome nije bilo sreće, pa sam pošao da je tražim, mada ne znam gde se nalazi: na vrhu sveta, ili na dnu mora? — Princ iznenada zaćuta i zagleda se u devojčine oči.

— Nije potrebno ići tako daleko! — Crvenokosa se osmehnu. — Tvoja sreća nije ni na vrhu sveta, ni na dnu mora! — A gde je? — Sam ćeš otkriti! Okreni se i vrati u žitno pole gde si sreo svoju ženu.

Na takvoj je visini bilo sagrađeno da su oblaci i magle prolazile ispod njega skrivajući ga od ostalog sveta. Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog.

osim da, nosa priljubljenog uz staklo svoga kaveza u nebu, sluša oblake koji su mu donosili priče sa sve četiri strane sveta? Njegovu kulu naseljavali su poslovni ludi i računari.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

političkog, nemira nema mnogo; drugi se jedan nemir, trgovine u bujanju, ovde oceća i Uzun prolazi između različitog sveta čiji se govori mešaju i pletu pod zamrznutim nebom. Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace.

Zar nije, za jednu opasnu zamisao, trebalo pridobiti to mnoštvo različitog sveta: lekare i štampare, plemiće i zanatlije, trgovce i sveštenike? Nekoga više, nekoga manje, nekoga brže, nekoga sporije.

Stajao je na trgu, pred juvelirskom radnjom, u izlogu su bili prelepi, besmisleni dragulji, trg je bio pun sveta i razigrane mediteranske svetlosti, dolazio je Božić, fijakeri su prolazili i čuo se zvonki italijanski govor, vazduh

Svi su verovali da dolazi smak sveta a Dositej je iznenada, noću, u tom huku neba i mora raspoznao saglasje iskonskih sila.

“ i ako nikada za preselenije ca ovoga sveta nisam mnogo mario, sada zaista ne marim. Samo ću moliti braću i prijatelje da me kod ajdučke zakopaju česme“.

Preselenije sa ovoga sveta ionako se bližilo. U konačištima na putu za Bukurešt počeo je novi spis posvećen novim iskustvima, neku vrstu duhovnog

Dole, u prizemlju, u gotovo trideset odaja, prodavale su se namirnice koje su dunavski trgovci donosili sa svih strana sveta; gore, na spratu, u dvadesetak odaja bile su izložene najfinije tkanine uglavnom sa Istoka.

ljudi, kao što se zna, odvajkada rado prisustvuju predstavama ove vrste, i na Dort-jolu bi se uvek nalazila gomila sveta, preneraženog od sopstvene radoznalosti.

Po ćepencima je bila izložena roba sa svih krajeva sveta, a trgovci su uglavnom bili Grci i Cincari, Jermeni, poneki Jevrejin a, posle ustanaka, i poneki Srbin.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali' - Ma se rast'o bela sveta Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali! Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva?

ili mene nema, Ili tebe - nas oboje nema; Ljubim li te... ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina što je pak'o mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ' njima prabesina

i ja čitam svoju pesmu, Uzdisaje srca vrela, Čitam cvetak svoje sreće, Sve to čitam - sa pepela. Oh, zar tako ljubav sveta i po smrti jošte traje! Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje!

Zar da ostane Tama?... I hod se čuje... Da l' ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi; K'o da sa onog sveta dolazi. Il' kradom oblak ide na više? Il' bolnik kakav teško uzdiše? Il' anđ'o melem s neba donosi?

neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta žara; Tu se sleg'o život mladi Da se s grobom razgovara. „I ti pade, brate dragi!“ - „Nisam, deco, vas dok traje!

“ Oko svakog svetlog groba Prikuplj'o se život novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako je, braćo draga, Ti grobovi nisu rake, Već kolevke

Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, a ja da sam plak'o! Jer kako je sveta i čedna beskrajno Tuga što se nikad nije rečju rekla, Što je samo tiho u suzu potekla, U bledilu lica javljala se

o, umreti tako! bez piske, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno k'o miris uvenulog cveta; I život i dugo očajanje strti, Kao jednim dahom,

S bolom kuda ćeš i gdje bi?! Mi pjesme tvoje, i drugova sviju, Što svoje duše na zvjezdama griju, Sveta smo živa porodica tebi!

M. Rakić CXV JEFIMIJA Jefimija, ćerka gospodara Drame, I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar Manastiru.

Ne dajte suzi da joj s oka leti; Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mr'jeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!

bratski ruku steže U tuđem sv'jetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo i krv sveta. Ostajte ovdje!...

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

duhe besamrtne srojilo je oko mene krugom, al' pogledi blagi i pronicni jednoga se s mene ne micahu, u njim' sjaše sveta simpatija.

Bješe sveta kruna mirodavca svojim vidom nebo ukrasila, bjehu njenim plamom veselijem uzigrala nebesna svjetila i srebrne struje

O preblagi, tihi učitelju, slatka li je sveta bistra voda s istočnika tvoga besmrtnoga! Od tvoga su sv'jetloga pogleda uplašene mrake iščeznule, od tvoga su

Popa, Vasko - KORA

što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se nastanio Sa svoje četiri strane sveta Tada je gubicu raskrvavio Hteo je Da pregrize tu stabljiku kukuruza Davno je to bilo U očima lepim Tuga mu se

svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da uzleti MASLAČAK Na ivici pločnika Na kraju sveta Žuto oko samoće Slepa stopala Sabijaju mu vrat U kameni trbuh Podzemni laktovi Teraju mu korenje U crnicu

ga jedino Beskućni pogled šetača Koji mu u krunici Prenoći I tako Dogoreva pikavac Na donjoj usni nemoći Na kraju sveta KESTEN Ulica mu propije Sve zelene novčanice Pištaljke zvoncad i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu prste

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Kad bi tako bilo, morali bismo, putujući bez prestanka, stići na kraj sveta“, odgovarao bi mu Tales. „I ja sâm sam mnogo razmišljao o toj stvari i uvideo da Zemlja mora imati oblik lopte kojoj

„Iza ove kapije prostirao se svešteni deo grada boga Amona, „Amvon sveta“, sa svojim glavnim hramom, svetim jezercem, bezbrojnim zdanjima, pretrpanim blagom i crkvenim utvarima.

Demokritos poče da se smeje, a Hipokrates uzdahnu: „O, to sujeverje našeg sveta! Borim se bez prestanka da ga iskorenim iz medicine, a ono se širi kao korov.

Od svih mojih savremenika, ja sam, valjda, video najveći deo nastanjenog sveta, prokrstario najudaljenije predele, proučio njihova podneblja, njihove žitelje, njihovo životinjsko i biljno carstvo.

Posmatrao sam, pravio opite i ispitivao sastav sveta i tkivo materije. Beše to dug i težak posao, jer naša opažanja nam kazuju kako nam sve to, po našim čulima i našem

Dole, u varoši, brujao je život; Areopag, njegova okolina, glavna pijaca Agora - bili su puni sveta. Malo na levo opazi Amfiteater.

Sa njima se mogla opremiti vojska, sposobna da osvoji pola sveta. Videćeš, sinovče, šta će sve da uradi Filipos kad sedne na kraljevski presto.

Aristoteles razrogači oči, a Platon nastavi: „Predmeti ovoga sveta koje razaznajemo našim čulima nemaju stvarnog bića, oni postaju bez prestanka, no nisu nikad.

„Stvari ovoga sveta samo su nepotpune slike ideja. Čiste ideje, naročito one najviše od njih, ideje dobrog, istinskog i lepog, savršene,

naročito one najviše od njih, ideje dobrog, istinskog i lepog, savršene, večno nepromenljive tvorevine duha, nisu ovoga sveta; njima pripada zasebna egzistencija van ovog našeg zemaljskog sveta. One su pravo biće, nematerijalna stvarnost“.

večno nepromenljive tvorevine duha, nisu ovoga sveta; njima pripada zasebna egzistencija van ovog našeg zemaljskog sveta. One su pravo biće, nematerijalna stvarnost“. „Pa kako dolazimo, učitelju, do njihovog saznanja?

Ona ih je, tim sećanjem, donela iz drugog jednog idealnog sveta u ovaj naš zemaljski“. „Naša duša nije, dakle, sastavljena iz atoma, kako je to Demokritos učio?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

ja ostah sam u onoj istoj vreloj atmosferi u kojoj je, posle njihovog odlaska, još zadugo brujalo od burnog sukoba dva sveta, ni kriva ni dužna, uostalom, što se nisu mogla, niti će se ikad moći sporazumeti.

A mi se lagano, ruku pod ruku, vraćasmo u varoš kuda su proticale mirisave reke sveta ozarenog krasnom vedrinom i radošću.

Pa je došla filosofija i otkrila nove dužnosti pored one prema otadžbini, i proglasila čoveka građaninom sveta. A ljubav prema otadžbini dobila je sasvim nov oblik.

ostao bez rada i da će to strašno pogoditi njegovu porodicu) okrenuo naglo i produžio da se vuče kroz šarenu gomilu sveta s obe strane trotoara.

nečim podozrivim u ponašanju, u sivim čakširama i zelenim uvijačima oko nogu, podmuklo probija za njim kroz onu gomilu sveta, da ga prati u stopu, pa se trudi da ga ni za momenat ne izgubi iz vida.

A hučna reka onog sveta ostala je za njim, bučala, kikotala se i razlevala na sve strane kroz hiljade vrata velikih I niskih dućana, po kućama

svojom nožicom u crnoj svilenoj cipelici, laka kao lasta iako punačka, stupila na ulicu među šumnu i mirišljavu gomilu sveta.

„’Ajde, rekoh, ne zna se šta je gore, da probam opet.“ Računam prošao sam sve, video sveta, govorim francuski, pun sam iskustva, Filadelfija jednom reči, pa nosićemo se. I tako se oženih.

Kao zakačio se ja za nogavicu od pantalona, glavačke visim na balkonu trećeg sprata nad ulicom punom sveta koji mi se ruga i povraćam.

da ti je ovo sve tako reći pred samu kuću došlo, tu ti se, tako reći, namestilo, tu ti pod nos došli ljudi iz bela sveta, a ti se tu izležavaš kao da ti se nikad više prilika neće dati da spavaš.

i mutno i zamršeno, da se isti taj haos i vreva činjahu baš kao neki san, ili kao čudna java sa one strane života ili sveta.

Izgledalo je u tom sumraku kao da je bar tu, za varošicu, došao smak sveta, i kao da je, sem mokrih zidova preko puta i golih grana što su suzile, sve ostalo sa zemlje iščezlo i unepovrat

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Jednom rečju, valjalo je proći dosta sveta, pa da se nađe devojka Stankine naravi. Roditelji su već davno digli ruke od svih pokušaja da savladaju Stankinu

svoje seljane, naročito mu se izdvajaše u pameti jedno lice, čije je mišljenje za njega bilo pretežnije od mišljenja cela sveta. »Šta li će ona reći kad čuje?... Prezreće me, grdiće kao i svi drugi. Reći će: tako mu i treba!...

Ne prođe niko, samo se otud od kafane čujaše razgovor, ali se moglo odmah opaziti da je malo sveta pred kafanom. »Pa to je već prava noć« — pomisli on, i neko čudno, zagonetno nadanje ispuni mu dušu.

Najedared začu se tiho, kao san, kao sa drugoga sveta, kucanje o kapak na prozoru. Đurica se prenu. Čitava bura osećanja probudi se u njemu, i za jedan mig beše na prozoru.

Znala je, da će i ona sama, čim pođe za njim, postati otpadnica od kuće od roditelja, od sela i celoga sveta; znala je da toga časa ukopava svoju mladost i budućnost, da je njen život bio, pa prošao.

« i on osećaše kako ga Stanka grčevito privlači k sebi, i zaboravi sve brige i opasnosti ovoga sveta. XVII Đurica i Pantovac ostadoše kod Jova i na prenoćištu.

i posle toga nastaje tama... kraj sveta... opšta propast... — ili tako nešto... a on okupio o nekim sitnicama, koje posle toga nemaju, kako ona mišljaše,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

sam, veli, došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on za njega što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi. Sunčevoj se majci na to vrlo ražali, pa joj reče da se skloni malo za vrata.

Nije on opaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti kazati.

Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledam. Na to zet reče: — Onaki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći. Posle toga još su se dugo dana gostili i veselili.

on mu odgovori: — Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na ovome svetu, ne hteše crći jedanput ovoga sveta.

ćurke ća — daleko, dugo, čak ćaba — sveto mesto ćage — hartija, pismo ćinterac — ćurče, krznen kaputić ćitap — sveta knjiga, zakonik ćosanje — ljubav ćurdija — krznena haljina uvaliti — zaklati ugledati — pomoći (bogataši nisu nikoga

Petković, Vladislav Dis - PESME

S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta. Tvoj kostim je bio lak k'o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi

Dolaze dani i noći bez jave. Sad ne poznajem izraz božjeg sveta I nemam pojma za misli i boje; Nebo i zemlja više mi ne smeta, Kao ni ljubav, k'o ni rane moje.

Sad ne poznajem izraz božjeg sveta, Gde duh lagano, nečujno opada Kao lepota, prah leptira, cveće; I ja ne vidim da mi sve propada, I da l' me išta može

Sad bih sanjao, san od mene bega; Sad bih živeo i kraj ovog sveta; Sad bih voleo, i to više svega; Al' sve to meni čudnovato smeta: San, život, ljubav, sad su moja stega.

Obišli smo mesta svetovna i sveta, Razvaline slave, izvore jauka I domove, kamo strah jedino cveta; S buktinjom slobode prognasmo bauka.

1904. SA ŠETNjE Na korzou juče tek je veče palo, Nemarno i mirno šetao sam tako; Dan je s nešto vlage — ono sveta malo Moderno je išlo — muvalo se jako.

čeka se opelo. Nije još dugo — doći će i ono, Doći će svetlost, dan mutan il' beo I mnogo sveta. Udaraće zvono. I ja ću zatim istrunuti ceo.

otima; Da mrak mene gleda sa izrazom sviju Pomrlih oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta, zaspalih zemalja, Da ustaju dani iz pomrlih sata I da mrtvo vreme mirno se pomalja.

Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda. Tu se čaša žuči ispija do dna. Mru grobovi svetli, mre i sveta gruda, Deca mru s osmehom kraj majki bez sna. Sve što god je im'o sve je Srbin dao.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

da sam iskoristio sve one koje su bile pod mojom kontrolom; “prave” slike su bile potrošene, pošto sam video malo od sveta samo predmete u svome domu i neposrednoj okolini.

Onda sam instinktivno krenuo da pravim izlete izvan granica maloga sveta koji sam poznavao i ugledao sam nove prizore.

promena, koja bi mogla da se iskoristi na najjednostavniji način da se dobije pokretačka snaga u svakom naseljenom delu sveta.

Moj slučaj je bio upravo obrnut. Iz sveta snova mene su duhovi odveli u svet stvarnosti. Ono što sam za sobom ostavio bilo je prekrasno, nadahnuto umetnošću i

Kada su moje cevi bile prvi put javno izložene, posmatrane su sa čuđenjem koje je nemoguće opisati. Iz svih krajeva sveta primio sam hitne pozive, mnogobrojne počasti i ostale laskave ponude, koje sam odbio. Kada su 1892.

prenosa ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta već isto tako uspostavlja vezu između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica, a da pri tom

Među njima se mogu navesti i sledeće: (1) međusobno povezivanje postojećih telegrafskih centrala ili ustanova širom sveta; (2) uspostavljanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije moguće ometati; (Z) međusobno povezivanje postojećih

vremena jeftinim časovnicima koji sa astronomskom preciznošću označavaju vreme i ne traže nadzor; (9) prenošenje širom sveta znakova, brojeva itd.

i moru; (12) svetski sistem za reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili zapisa koji bi se otpremali širom sveta“ .

naročito zbog toga što bi on omogućio, pomenuću samo jedan dragoceni rezultat, lociranje podmornica u bilo kom delu sveta.

Mi sada najviše želimo da se zbližimo i da se bolje razumemo među sobom i među narodima širom sveta i da se oslobodimo fanatičke posvećenosti uzvišenim idealima nacionalnog egoizma i ponosa koji uvek imaju tendenciju

Neprijatelj će biti u stanju da razori svaki grad, i to bez obzira na njegovu udaljenost i nikakva sila ovoga sveta neće moći u tome da ga spreči.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Oni su bili jedini znaci o postojanju sveta oko nas i gospodarili su našom svešću dok smo obavijeni crnim pokrovom noći i okriljeni bezbrojnim plamtećim zvezdama

U svako takvo jutro pre pedeset godina, činilo se, nama pastirima, da prisustvujemo stvaranju sveta, najpre sveta prijateljskih zvukova i svetlosnih poruka, što je u nama izazivalo osećanje da nas i naše krdo čuva neka

U svako takvo jutro pre pedeset godina, činilo se, nama pastirima, da prisustvujemo stvaranju sveta, najpre sveta prijateljskih zvukova i svetlosnih poruka, što je u nama izazivalo osećanje da nas i naše krdo čuva neka božanska sila,

poruka, što je u nama izazivalo osećanje da nas i naše krdo čuva neka božanska sila, a zatim realnog, zemaljskog sveta, kada bi izlazeće sunce razdvojilo neprijateljske tajanstvene sile noći od prijateljske realnosti dana.

Sava verovatno posetio mesta slična Pragu, kada je napustio svoje kraljevske roditelje i otišao na kraj sveta u potragu za novim saznanjima.

po novcu koji ima, niti po njegovom odevanju već po njegovim ličnim osobinama, ugledu njegove porodice i tradicijama sveta kome je pripadao.

prijavljivalo se na stotine kandidata i, bez obzira koliko rano bi se pojavio na određenom mestu, uvek sam zaticao masu sveta. Shvatio sam da ti ljudi dolaze tu čim izađu prvi jutarnji listovi. Rekli su mi da je godinu dana ranije (1873.

Ja sam se uvek trudio, držeći se Džimovih saveta, da što više usvojim ideje Novog sveta. Bilharca je zanelo to što je mnogo učio u životu pa otuda i njegove nastrane ideje.

Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti. Obavestio sam Nivena da sam došao u Kembridž da bih studirao kod Džems Klerk

Oči su joj sjale nekim svetiteljskim sjajem koji mi je otkrivao vedri nebeski svod sveta u kome je živela. Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja.

Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti. Obavestio sam Nivena da sam došao u Kembridž da bih studirao kod Džems Klerk

Oči su joj sjale nekim svetiteljskim sjajem koji mi je otkrivao vedri nebeski svod sveta u kome je živela. Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—A ko će mene? No miruj u ljude. Nije njima do obisti. —Dobar ti je! — pobegena Zagorac i skreše da pripali lulu. Sveta je na obali sve to manje. Još prolazi kakav samac i brzo odmiče.

—Isuse moj, milosrđe! — ponovi jezivo i skrušeno. Propovjednik nastavi: —Sveta naša mati Crkva milostiva je: ona je kao kvočka što, kada oluja nasluti, pod svoja meka krila sakuplja svoje piliće da

Postaja tu samo čas, pa zatim odšulja se okolnim putem do svoje pojate i odavde vreba na Pavla. A Pavlu juče, u gomili sveta, pred crkvom, krišom šapnu Cveta da će Ilija zorom u planinu, pa s tom mišlju on je i usnio, i ona mu se iza prvoga sna

odmaraju, ona ne diže očiju sa obasjane pučine, i besvesno kupi u se svetlost, i zelenilo, i šarenilo boja novoga sveta, i nagli utisci čisto se odbleskuju kao da je tek sada zaigralo probuđeno veselje života.

Ali sada kao da se žuborenje vode potajalo ispred tolikoga sveta što se oko njega okupio. Svakoga časa prilaze poklonici da vode zahvate, a oni što suda nemaju prilegom piju.

Dolazi i župnik, težak, zadihao se, tare znoj sa čela i unilazi ravno u crkvu. Zazvoni drugi i treći put, i započe sveta misa.

Kupi još sklenicu vina i, zagrlivši Božicu, zaojka u sav glas. Odeljen od sveta, oseti se slobodnijim, veselijim, i časom zaželi da ovde ostane u ovoj pitomini, ali kad se seti njih, Primoraca, čiji

Njega ne zanimaju pojedinosti i materijal arhitekture snesene sa raznih strana sveta, propovedaonica sa koje hodža čita Koran, ni prema njoj sultanova tribina sa pozlaćenom rešetkom, ni zapovedi Korana

Tim mostom gomile ljudstva sviju krajeva sveta gazile su celoga dana. Sa toga mosta razilazio se narod na sve strane sveta.

Tim mostom gomile ljudstva sviju krajeva sveta gazile su celoga dana. Sa toga mosta razilazio se narod na sve strane sveta. Šum mora, česama i silni zvižduk lađa gubio se u huci nemirnoga ljudstva svih religija, svih boja puti, svih oblika...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Isto su, recimo, reč i ono na šta nas ona upućuje. Otuda se ikona s naslikanim svecem i sama doživljava kao sveta. Otuda i boje uzete sa svečevih zenica imaju čudotvornu moć da slepome vrate vid.

Ali ko je gladan tela i žedan krvi tog ploda što se začeo u tamnoj utrobi i na svetlost sveta izašao? Ona koja ga je i začela: mitska Majka Zemlja, koja je i Bogorodica.

Oni se probijaju kad naprsne i konačno se razlomi naša uobičajena, razložna i razumljiva slika sveta. I najzad, da navedemo barem jedan primer iz proze.

Svako proročanstvo je već po svojoj prirodi pomalo tamno, a Otkrivenje je izrazito proročka knjiga o potonjoj sudbini sveta i Hristove crkve, u očekivanju njegovoga drugog dolaska.

sadržani u čistom bezglasju, a neodoljive boje i slike u samom srcu tame: Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta...

u nju utkane misli, nego zato što njene slike, nošene ritmom i melodijom, grade jedno u sebi sređeno a potresno viđenje sveta i čovekovog položaja u njemu koje je isto toliko dostupno našim čulima koliko i našem umu.

prema čovekovom dolasku na svet, što je isto toliko tamno, za naš um neprozirno kao i završna granica, kad se sa ovoga sveta odlazi.

Ona je zapravo postala temporalni oslonac za pesničku sliku sveta. A Rastko Petrović taj temporalni oslonac premešta na suprotnu stranu: smešta ga u proleće.

poslednjoj kvinti, to očigledno nije više samo jezička pukotina nego i pukotina u našoj ustaljenoj (kanonizovanoj) slici sveta, koju je Disova pesma najavila, a učiniće je dovoljno vidljivom mladi pesnici s početka dvadesetih godina.

„kao najbednijeg skota“: Oseti se beskrajno nesrećnim; opor i star; I da će ivica što se plavi, Odveć širokog sveta za ugroženu mladost, Da ga kao najbednijeg skota umori...

se o jačoj, tačnijoj senzaciji samo pri obrtanju fraze „konj miče nogama“ u „noge miču konja“ nego i kod izokrenute slike sveta koju naše oko vidi kad se izmeni uobičajeni položaj tela. To je, razume se, jedna vrsta varljivog viđenja.

To je, razume se, jedna vrsta varljivog viđenja. Naravno da je naivna, da nam iz dečjeg sveta dolazi igra čulnim obmanama, koju je inače Rastko Petrović rado uvodio u prozu kao i u poeziju, ali i u eseje, da bi

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Ama nije to, nego zbog sveta. ŽIVKA: A grize me nestrpljenje, ne mogu prosto da izdržim. I gde je molim te sad onaj tvoj, što ne dolazi?

NINKOVIĆ: Vidite, gospođo, tu nije glavno imati ljubavnika radi sebe, već radi sveta. Potrebno je da se kompromitujete, ako hoćete da budete otmena dama. Voala, sa se l prensip fondamental!

Zet, zet, izetio se on dabogda nikakav! Jaoj, proklet bio majci i ovoga i onoga sveta! Kuću mi ocrni, obraz mi oduze, oduzela mu se dabogda ruka kojom je napisao ono! VASA: Smiri se, boga ti!

) – A vi, je li, smejete se u duši i podgurkujete se, je li? Ali, Čedo, upamti: nosićemo se dok je sveta i veka, nećeš ga majci više mirno ni oka sklopiti. (Čeda ode.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ikakvih ograničenja, tako da se jednim pogledom može obuhvatiti sav roman kao celina, odnosno celina jednoga književnog sveta. 4 Stoga je zanimljivo pobliže videti šta to i kako Sofka unapred zna, predviđa i sluti.

Ali i od toga se ona brzo otrese, jer vide kako je ispred nje ulicom, pa čak tamo do crkve, sa obe strane bilo puno sveta“.

Odvojenosti od spoljnjeg sveta, zatvorenog prostora i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog

Koliko god da je Nečista krv roman o Sofki, on je zajedno s tim i roman o opadanju, nestajanju staroga varoškog sveta, naročito njegovog jezgra - hadžijskog vrha.

oni u efendi-Mitinoj kući, kao najava ili možda kao prethodnica skorome gazda-Markovom dolasku i uključivanju seljačkog sveta u radnju romana. Vrlo je karakterističan izbor detalja pomoću kojih se oni prikazuju.

Na vest o pogibiji Markovoj, odmah posle svadbe, „komšije i čaršija opet kuću ispuniše, opet kuća uzavre od sveta”; od sveta, očigledno, varoškog.

Na vest o pogibiji Markovoj, odmah posle svadbe, „komšije i čaršija opet kuću ispuniše, opet kuća uzavre od sveta”; od sveta, očigledno, varoškog.

No to je u isti mah jedna toliko i tako stilizovana slika „tuđeg” sveta da je junakinja može oštro suprotstaviti „svom”, varoškom svetu iz kog dolazi.

Borisav Stanković odustao, zamenivši je jednom drugom: nepomirljivom razlikom - mržnjom i osvetom - između dva sveta sa gotovo obrnutim poretkom vrednosti i ponašanja.

slojevi preotmu maha, u njegovim folklornim noćnim priviđenjima, lako prepoznajemo arhetipski obrazac bekstva iz tuđeg sveta i povratka u svoj. U hanu, preuzevši očevu ulogu, on se i preobražava u njega.

Njome se junakinja oprašta od lomnoga subjektivnog sveta, nastalog u radu njenih jakih a prigušenih čula, i ljubavnih osećanja što su potiskivanjem iz jave i prelaskom u san

U Sofkinome opraštanju od toga starog sveta (stare kulture) koji se sporo menjao, a u novim je istorijskim okolnostima brzo potonuo, oprašta se i sam Borisav

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Glas beše kao s onoga sveta, kao od kakve prikojase, iz neke dubine, tutnjiv i pronicljiv, glas svetiteljski, onaj koji vas iznenadno nagna da ga

Onda se obema šakama osloni O svoju sohu, huknu i odgovori: — Što mi grešiš dušu, gospodine? Ne li je ovo naša sveta mitropolija?... Iako sam star i umoran, opet će stojim. Zakon je najstariji.

Došao mu je rano u pohode k iznenadio ga kao da je, čudom, izbio sa onoga sveta. Njihova dva sela razdvaja samo nevelika Jagnjenička Rijeka, a Preležanin ne bejaše dotle znao za njegov povratak iz

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Nisu mi bile mučne Bratinske zdravice, I mogô sam podneti I malo slavice. Na razvali sam sveta Misli odmarao, I svetove sam nove Za trenut stvarao.

Belo čelo — čisto heruvimstvo, Mesečina povrh sveta hrama, Svilna kosa, i senka joj zlatna, A dȁ bolan od čega je sama?

je porfir, ta rumena čoja Na kojoj se ni krv ne poznaje tvoja, Jer je jedna boja; I šta je skiptar, ma nad pȍlom sveta, I onda kad mu ni mravak ne smeta? — To nek’ drugi kaže, koji to poznaje, A pesnik znade samo čovek šta je.

Podlost nađe najamnika kleta, Podlost tebe ukide sa sveta; Beše jača od kršna ti tela... Al’ sad dršće od tvoga opela.

Danas te zemlja u krilo prima, To tako višnjim promislom biva, A suza celog umnoga sveta Grob ti zaliva. Nići će, mora niknuti ono Što ’no je s tobom sa neba palo: Što retka milost poseje rajska To

Haj, da je misô prosvetna srodstva U Europi primene stekla. Ej, da ne buja što tome smeta A mi da nismo pastorak sveta: Danas bi ovde kô plačni druzi Stajali Nemci, Angli, Francuzi, I Arpad poslô b’ unuke svoje Uz sve Slovene tu da

ne metne novi šešir S širokim obodom, Da taj ne zna koračati Naprednijim hodom; Da u njemu nema mesta Višoj misli sveta; Da u njemu nema srca, A baš i poleta.

— A to pesnik samo trenô: Snom otišô s ovog sveta — Probudi se, a pred njime Ova pesma, tek početa. Hvata sanak, sanak beži, U nedogled pred njim hita.

Gde su, gde su ti pastiri Dostojnici bogoprimstva? Gde su, gde su ti carevi Što tražahu „sunce pravde“? A sveta im predvodnica, Ona zvezda, gde je sade? »Starmali« 1881.

“ Tišina zastrepi, Oko nam zaslepi I razli se seta Kao miris tužna cveta S nekog lepšeg sveta. I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više...

HIMNA TEKELIJINIH PITOMACA svome dobrotvoru Na nebu si, sveta dušo, Tekelijo Savo! Tamo oči podižemo Kad je nebo mutno, Kad je nebo plavo.

— A ja, kad god pođem Pored toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od tuda viknem: Ljudi grešna sveta, Ne rušite sreću Koja vam ne smeta! Beč 1882.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Nebesna harmonija iz Ružičićevi usti preliva se. SARA (Femi na uvo): Malo sveta ima naša frajlica. FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vidli kakav mi komplament daje?

Miljković, Branko - PESME

BIĆA I REČI 36 VII ISPAŠTANjE SNA 37 VIII SEVANjE NA POKOJNIKA 38 IX POČETAK ZABORAVA 39 H IZMIŠLjANjE SVETA 40 XI ZAČARAVANjE 41 XII PROPOVEDANjE VATRE 42 XIII KRAJ PUTOVANjA 43 XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI 44 XV

PESMA 114 POHVALA VATRI 116 PATETIKA VATRE 118 DVA PRELIDA 119 FENIKS (I) 121 BOL I SUNCE 123 NOĆ JAČA OD SVETA 125 SVEST O ZABORAVU 126 FENIKS (II) 128 LAUDA 129 LAUDA 130 BALADA 131 MORE PRE NEGO USNIM 133 POREKLO

O ZABORAVU 126 FENIKS (II) 128 LAUDA 129 LAUDA 130 BALADA 131 MORE PRE NEGO USNIM 133 POREKLO NADE 135 OSEĆANjE SVETA 136 PROŠLOST VATRE 137 BUDUĆNOST VATRE 138 ZEMLjA I VATRA 139 OSEĆANjE SVETA 140 KRITIKA POEZIJE 141 RADNI

PRE NEGO USNIM 133 POREKLO NADE 135 OSEĆANjE SVETA 136 PROŠLOST VATRE 137 BUDUĆNOST VATRE 138 ZEMLjA I VATRA 139 OSEĆANjE SVETA 140 KRITIKA POEZIJE 141 RADNI CVET 142 ORFIČKA PESMA 144 PESNIK 146 BEDA POEZIJE 147 MORE ZA RADNIKE 148 MORAVSKA

sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze

duše uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh čuh i padoh mrtav o Aheronte Aheronte sve strane sveta stiču se na tvojim obalama.

Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica. LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na

O neima puta kojim bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći!

Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju vidiš li okrenuta zaboravljenim danima u tami? Tebe tri sveta vole tri te vatre prže. A mi idemo ispred nade koju lutajuće pustinje proganjaju.

koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca Lađo puna zaborava i vetra bez pramca Nekoga sveta teške sene pale.

III ODBACIVANjE SUMNjE Nekoga sveta teške sene pale Robe napornog brega i zlih vesti Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti Celoga života reči

Osluškujem pun nade strane sveta. Zalazi za mesec vreme. Nepokretna Reč je nad svetom za reči ostale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran.

Krakov, Stanislav - KRILA

U klancu je još tutnjilo. Pisar Kazimir je obilazio oko šatora i šaputao posilnima: — Sveta krv čoveka proliva se nemilice... Čujete li? Grmi... Svaki prasak je nov vesnik smrti... Zašto slični slične ubijaju?

Petrović, Rastko - AFRIKA

Bio je apsolutno u svim krajevima sveta. U stvari je to krasan mladić, manje lukav no što sam zamišlja. U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti

vate, kafe, drva, vina i kože; dokovima; gvozdenim konstrukcijama za utovar i istovar; brodovima iz svih krajeva sveta i sa tmom crnaca odevenih najfantastičnije.

zaključuje o onome što se meni samo činilo, već naročito što tako širokogrudo zaključuje on koji je, da upozna koji kraj sveta, provodio u njemu po dvadeset i trideset godina. Ova vrela noć je noć Badnje večeri.

Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila. Vuije se uzbuđuje, viče: „Kuda?“ — „U Ampe!

Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Jer kad nastanu kiše, on će sa ženom biti sasvim sâm, savršeno sam, otcepljen od drugoga sveta. Belci su: jedan generalni i jedan obični trgovački agent koji putuju radi inventarisanja crnačkih kontoara.

Po stepenicama, s jedne i druge strane nas, zakačile su se sluge naše i Mejove. Ostatak sveta je gore iznad nas, na tovaru i na našim stvarima koje su kao kakvo brdo na kamionu. Tu je i nekoliko crnkinja.

Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova. To je kraj koji je klasiran u lovačkim kartama sveta kao četvrto svetsko lovište: ne samo zbog toga što ima mnogo zverova, već što je bogat njihovim vrstama.

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se. Zašto ne bih zauvek ostao u jednom kraju sveta gde je život tako prost i tih kao što je međ njima!

Ja grdim šofera, Libanac ne sme, bojeći se da se ovaj ne uvredi, pa nas još tu ne ostavi. Šta kao četvrto lovište sveta na veliko zverinje.

Reka, druga reka Afrike i samo za trećinu manja od najveće reke sveta, pojavljuje se u daljini iza zelenila rastinja. Vidim široku i zelenu vodu, jezerski mirnu na izgled i vidim plave

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

svoda nebeskog Unakrst riju, ruše stubove, Na kojima se drže planine, Što biljem svojim hrani čoveka Po urvinama sveta srušenog, ’Vake bi vence gospod metao... To je strahota!... PRVI TURČIN: Sirota žena!

STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah! A bogom ti se sveta zaklinjem: Da ono nije glava njegova!... (Lupa u dlanove.) Uverićeš se sad!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

VI Aleksinac, 8 avgusta u nedelju, 1876 god. Jutros je sve mirno; izađem u varoš. Ulice se zagušile od silnoga sveta, sve ti to nekud hita, odlazi, dolazi, viče, peva, protestuje.

Velimiroviću. No u gostionici zbog mnoga sveta nije mogao izvršiti svoju nameru, stoga ode i skoči u Moravu. Tako je skončao čovek koji je u vojsci važio kao vrlo

On nije imao nikakav interes u tome da ostavi svoju kuću, da dođe preko bela sveta čak u Srbiju, da napada tvoju domovinu.

Ako takve svoje postupke krije od sveta to je stoga što zna da bi ih svet osudio, ali on sam — on ih ne osuđuje (bar ne u momentu kad ih čini), on ih je sam

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

na te — u tom sjaju — Kad se moja duša pita, Je l’ na zemlji, il’ u raju; Misleć’ na te, kad mi duša Grli, ljubi sveta oba, — Mila ružo, duše dušo, Šta ti misliš u to doba?

ili me i nema, Ili tebe, — nas ni jedno nema; Ljubim li te... ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina, što je pakô mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ njima prabesina

A ko će je popeti? A ko bi, nego ti, Ti božja prva ćeri, Ti sveta ljubavi! Pa id’te, molitve nam, Kud ste se spremile, Bog će vas rado primit’ Od ćeri premile!

Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne treba mi druga sveta. LIII Đulići, Đulići, Slabiji i jači, — Poljupci, poljupci, Sad Duži, sad kraći!

Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za nas Nestati cela sveta. Ni reči naše neće Svetinju rušit’ tiju; Čujemo samo jedno, — Kako nam srca biju.

A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre. Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan. LVІІ Jesen bila žalostiva, — Sačuvaj te Bog!

LXX Hod’te, braćo, pevidruzi Našeg starog spleta, Dobio sam mila gosta, S nepoznata sveta. Da nas vid’te, kakono se Srpski radujemo, Od radosti ni ja, ni on Zborit’ ne umemo.

Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek osetim da je nešto Lakše srcu mom. LXXII Tija je ponoć sveta, Čuje se zvezda poj, — A mene draga pita: „Šta radiš, brate moj!

? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana? Ti si mrtva, moj živote, Otišla si s ovog sveta, Toj daljini nema mere — Pa zar i to da nam smeta!

Leči, teši doveka Sve bolane grudi, Koje beže od sveta, Od veselih ljudi.. XVII Što me ljudi glede tako Što me tako prate svude?

Oh, zar tako, ljubav sveta I po smrti jošte traje! Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje! Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje

„Vi lažete, nema ni vas, Nema sveta, sjaja!“ Tako viče iz mog mozga Ludilo očaja. XX Šta je tuga koja dođe Najedared mahom celim!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Njihov pogled i sluh razvijen je kao u divljači. Bilo je Hrvata, Bosanaca, Vojvođana, koji su došli iz beloga sveta, da polože svesno život za svoju zemlju.

Ali smatram, pogrešno je verovanje nekih, koji misle da će posle ovoga rata nastati propast sveta. Bože sačuvaj! Evo, vidite šta kaže Živadin.

komandanti... kazamati... Preda mnom je četinarska šuma, sagorela i iskidana od bombi i granata. Dva sveta... — Šta mislite, gospodine potporučniče — zapita me Stanko — kada će se završiti ovaj rat?

Ali znate kako je. Nisu ni njihovi rovovi preko sveta. Između jednog i drugog paljenja raketli, oni mogu da uskoče. A što je još najvažnije, ni mi ne možemo jurišati prema

— odgovara kapetan Bora. — Dede, posilni, pospi me da operem ruke. — A vi onako... bez poziva? — smeje se veterinar Sveta. — U bob smo gledali, doktore. Kao u svoju kuću! — dobacuje Kosta. — Zna se... „Ova je kuća bogata“. Zdravo doktore!

— Raste u ovom bunaru, ispod prozora — dodaje Kosta. — A, rešili smo da više vino ne pijemo — veli veterinar Sveta. — Bogami, to je lepo od vaše strane — kao odobrava Kosta. — Slike golih žena nemate. Ne pušite i ne pijete.

Sad smo gotovi. Zbilja nema više vina? — pita Bora. — Nema, nema! — povikaše uglas Radoslav i Sveta veterinar. — Dobro, kad je takva i takva stvar! — Bora se diže, ali u prolazu namignu Kosti da i on iziđe.

— on se okrete vojnicima: Nišanska tačka odelo na zidu. Vojnici digoše puške. Radoslav i Sveta uzeše čaše. — Gospodo, nasmejte se — govorio im je Kosta. — Ne pijete sirće, ili kradeno vino, nego svoje rođeno.

Ljutimo se za sitnice. Nas nekoliko živimo već godinama na ovom ćuviku, na usko ograničenom prostoru, izdvojeni od sveta. Ispričali smo celu svoju mladost, pretresli smo isuviše događaje.

sam se malo saživeo sa tom sredinom, tada sam počeo uviđati koliko ja svojom spoljašnošću odudaram od tog ulickanog sveta... Ja sam došao pravo sa fronta. Na nogama sam imao prekrojene vojničke čizme.

Odrpana i bosonoga dečurlija vrzmala se oko poslovnoga sveta, i njihovi piskavi glasovi pojačavali su vrevu varoškoga života...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

PESNIK 210 NEVOLjA 211 SAVA MRKALj 213 SASTAVLjENO KAD U GORNjOKARLOVAČKU BOLOVAONICU DOSPEDOH POBEĐEN I OSTAVLjEN OD SVEGA SVETA 214 JELENI DIJAKOVIĆ ZA NOVU GODINU 216 STARAC 217 STEFAN STEFANOVIĆ 218 ODA NA RAT 219 JEVTIMIJE JOVANOVIĆ 223 PJESN

zanemarenoj književnoj prošlosti pre Branka, ne prateći u tolikoj meri konkretne poetske sudbine u njoj radi njih samih (sveta ih je nekoliko koje to odista zaslužuju), koliko opšti duh kojim su se oplođavale njihove ma i čedne umetničke

O, pravdo božja i istino sveta! Daj stablom da narasti takva klica, Da sve to lepše peva srpska vila! Već stari Latini su međutim znali da nije

Otkako je veka i načala sveta, Pristrastije čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će

Zla gordinjo i lakomstvo nečestivo svjeta! Nigda li vam nije dosta nit' šta ovde sveta! Mila čuvstva prodaju se — tu već nema zajma —, Zemlja mora sva propasti s ovim običaj'ma.

U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gdi slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen i sveta udaljen Suze prolivam. Ujedinjenije pita moju žalost, Niti serce moje zna za drugu radost, Oko mene sad svi predmeti

Sto poklada prođe, evo dvades't leta Kako sam poznala ovog belog sveta: Niko ne zaprosi. Mati plače bedna: „Tužna, jadna ćerko, ti s' ostala jedna K'o tikva za seme. Ah!

Ti sveta željnim otvori carski put. Koliki s tobom putuju, mudruju! Kud um, kud volja, kuda serce Težiti dolžno jest, rado čuju.

Daj, Rode, preobuci s’v novu Rizu dobrote i božja sveta! Na vas pogleda mladeži celi svet! Od vas čeka to Nemanje tiha sen! Dosta!

Nepoznati pesnik SAVA MRKALj SASTAVLjENO KAD U GORNjOKARLOVAČKU BOLOVAONICU DOSPEDOH POBEĐEN I OSTAVLjEN OD SVEGA SVETA Jao! Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet!

Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah! veća, Goni pravdu, što je sviju sreća, Goni mir iz sveta sav. Vuk ne lomi reč ni veru svoju; Topi kartač ne privezu k boju Anakonda, ris i lav. 1825.

Nije on, veselo dete u kolu nevinih braća, Dane pevajući skakao i proigrao. Zatvoren gdigod u tavnom sveta budžaku, Grlio brata nije, žensku lepotu nije: Da mu se ogreje srce prekratke mladosti zorom, Duša da veselo leti

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: Mi smo, Đuraško, mi! Na nas je palo časno žrebije Da pred oltarom one svetinje Kojoj se puci sveta klanjaju Pootvaramo vrele izvore, U kojim nikad još ne presuši Dedova slavnih viteška krv.

— A Stanišu!... Njega, kô brata svog, Još neko vreme moram štediti Za ljubav sveta — jer ga poštuje — A posle — videćeš! Sad zbogom!... DRUGI DEO PRVA POJAVA Skupštinska dvorana.

BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše — Nema nam onde više otaštva!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— 'Vala ti, sinko, na tvojoj časti i čestvovanju! Bog nek te blagoslovi, ova sveta crkva i otac Sopronija! — jedva izgovori Simeun i prinese čašu ustima, a suze ga obliše.

(rediv, redif) — turska rezervna vojska; ovde: bez zaliha rospija — prostitutka rubina — košulja; rublje sakrament — sveta tajna (u katoličkoj crkvi) saraorina — kuluk, tj.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

te da odmah svršimo stvar; ako ne pristanu, ja ću doći tebi u hotel i pući će bruka kakva se nije desila otkako je sveta i veka. Tada već ni otac ni majka neće imati gde...” (Prestane čitati.) Ovo dalje te se ne tiče! Eto, sad znaš!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Van hrišćanskog sveta sličnu su ulogu igrali hebrejski, klasični arapski i sanskrit. Konstantin (koji je pred smrt, primajući monaški čin

medicinska, ulaze u ovaj opšti slovenski fond, a isto tako i poučna i zabavna lektira mediteransko-azijskog sveta, kao što su čuvena Knjiga o Varlaamu i Joasafu, Stefanit i Ihnilat, Fiziolog, legende o Aleksiju Božjem čoveku, o

Život Petra Koriškog, jedina prava srpska hagiografija (1310), pruža bogat repertoar plastično naslikanog nadrealnog sveta pustinjakove mašte i mogućnost za duboko poniranje u potresan svet njegovog unutrašnjeg života.

i kulturno-istorijskim predanjima i epskom poezijom demonološka predanja doprinose remitologizaciji herojskog sveta, koji je u srpskoj tradiciji prevashodno istoričan.

iz prošlosti, naslikao svakodnevni domaći život, prikazao susedne narode Turke i Mlečane, tako da u njemu imamo tri sveta, tri civilizacije, evropski zapad, islamski istok i između njih uklešten, naš svet.

On je pesnik elementarnih osećanja, blizak animističkom i panteističkom poimanju sveta. Njegove najjednostavnije pesme sadrže obično male lirske priče, prizore s momcima i devojkama u slobodnoj prirodi.

Zmaj je takođe veliki dečji pesnik, koji je u mnoštvu pesma dao nezaboravne prizore i likove iz sveta deteta, stvorivši pravi epos detinjstva.

Taj stav izražava se u raznim vidovima, u gordom odbacivanju sveta, prometejskom prkosu, preziranju svega prizemnog, u bacanju pesničke anateme na svet, ali ima i dosta pesama u kojima su

doba, istaknuti lekar koji je ostavio značajne radove iz medicine, on je slično ostalim bio poklonik patrijarhalnog sveta i njegovih vrednosti i u nekoliko pripovedaka dao je porodične drame, u kojima međusobna ljubav i solidarnost

To je izvrsno delo i po fakturi i po viđenju sveta očima stranca. Srpski moderan roman i pripovetka zapravo počinju od Borisava Stankovića (1876-1927).

U poznoj zbirci Tražim pomilovanje (1964) najviše je došla do izražaja glavna njena osobina: ona je pesnik sveta kakav jeste, i dobar i zao (za koji traži pomilovanje), a ne kakav bi mogao ili morao biti (prema jednom carskom

Spaja disparatne pojave, izobličavajući ih do groteske. A sve je to saobraženo s jednom prilično pomerenom slikom sveta: u njegovim pripovetkama povlašćena mesta glavnih likova dobijaju prezrena, pa i sumanuta lica ili sa sela ili iz

Jakšić, Đura - PESME

Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali’ — Ma se rastô bela sveta — Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva?

i večeri Zrak crveni ne proturi U krvave ljute zmije, Kojima će duh večiti Po jauku, bolu, pisci, Nesrećnoga šibat sveta — Donde — donde!... Uvređeno srce moje, U večitom bolu, gnevu, Smeha se je zaželelo... — Ha!

Idi!... Ne diraj me mraznom rukom, Da preživim večnost tužnu Na vrletnom mome visu, Gde me čuda i otrovi Zlobnog sveta uzvisiše — Al’ otklen ću sam, po volji, Stojat... pasti...

I hod se čuje... Da l’ ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi — Kô da sa onog sveta dolazi. Il’ kradom oblak ide naviše? Il’ bolnik kakav teško uzdiše? Il’ anđô melem s neba donosi?

Nastasijević, Momčilo - PESME

MRE DESPOT Mre despot. O, da mu Gospod umornu prihvati dušu! Mre on, a na čemu ostasmo mi? Sveta presahnu Lazareva krv: nebesno nebu, zemlja bez duše.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

osećajući oko sebe ututkanost, suvotu prostrane sobe, mekotu i toplotu postelje i napolju široku beskrajnu, do na kraj sveta toplu noć.

rade, krišom trošio na slatkiše, šećerleme, — već moraju da dolaze, da se svaki čas viđaju u dućanu, radi drugih, radi sveta, okoline, radi ostalih radnja, radi trgovaca, mušterija.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Kod starih Grka upor. kletvu ναί μά τήν κράμβην <= tako mi kupusa) koja je takođe ίερά ‹= sveta› (Athen. 9, 370b; Bergk, Hіpponact, frg. II 475).

— S druge strane, v. l. je sveto rastinje (»od nje je sveta krv«), i na nju ne sme ni vukodlak, ni ikakav zao demon: zato ako oni gone čoveka, najbolje je da se skloni u vinograd

Kod sela Oštarija (modruško-riječki kraj) bila je nekada pored nekog lekovitog izvora velika sveta vrba, po kojoj je i izvor dobio ime Vrbica.

smeju jesti (v. malo docnije). Upor. činjenicu da je j. jedan od atributa germanske boginje donjega sveta HeI (R. M. Meyer ‹Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, Leіpzіg, 1910› 392). Prema srpskom starinskom shvatanju, j.

i Mannhardt, WFK, 1, 61). I jedan svadbeni običaj iz Bosne ukazuje na to da je jabuka žrtva stanovnicima donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije ostaviti maramu i jabuku, a u sredini

uopšte V. Šulek, Zašto Slavenі poštuju lіpu, Rad, 43, 1878, 149—188); i danas se pokatkad misli da je l. sveta i da ju je grehota poseći (GZM, 6, 1894, 327). L.

vj., 1. s., 775). U Malom Vrpolju na Gradini ima jedna sveta l., pod kojom se niko ne sme odmarati ni spavati, niti se sme blizu nje nastaniti.

u staroj srpskoj religiji, GNČ, 41, 1932, 167—228) — orah (i drvo i plod) je u vezi sa donjim svetom i demonima donjega sveta. U raznim našim krajevima veruje se da je orah »drvo veštica i zlih duhova«, »halovito« i nesrećno drvo.

»P. je od svih semena za najveće poštovanje« (ŽSS, 62). Jedan od znakova da dolazi smak sveta biće u tome što će na zemlji nestati p. (Vuk, Pjesme, II, 1, 70; 2, 41; ŽSS, 62).

Samo trešnja ne htede nikako goreti. Zato jasika neprestano treperi, zelembaća svako ubija, a t. je sveta (Sofrić, 212). Od t.

Ranko ga je posejao te, se zeleni; Ruža ga se nazobala, srce je boli«. Možda je ovde bob »simbol veze između sveta prirodnog i natprirodnog, živih i mrtvih« — kao i u »priči o zelenoj deci iz Vulpita koja izlaze iz rupe u zemlji i

Na to upućuje i narodna pesma: »Izvila se sveta gora zelena. To ne bila sveta gora zelena, Već to bila sveta crkva Sofija« (Vuk, Pjesme, 1, 202). 2.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Ovo je sveta stvar! — veli ocu Dionisiju. —Hoćeš ti jednu žlicu? — Mani, boga ti, to je otrov! — okosi se otac Dionisije; ljutio

S kapljicama osu i sugradica. „Sačuvaj, bože!” zavapi jedan starac i začu se njegov drhtavi glas: „Sveta Marijo! Moli za nas!” Sve što se strpalo pod taj krović odazva se uplašeno.

Marija navrije k izlazu, pa, pokupivši nešto sugradice, metnu je u njedra i povrati se na svoje mjesto. „Sveta Marijo, moli za nas!” čuli se glasovi sve to skrušenije. Uto sijevnu vijugasto i zatutnji duboko.

— diže žena glavu i govoraše k'o sobom. . — Onda pusti neka rade ča ih je volja!... Dosta je sveta misa... A znaš ča ću ti reć: neće ga zvoni odvest' u rajsku slavu!.... — Ča govoriš ti, Jure?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Zar pravda ovoga sveta nije u tome što smo svi mi ljudski stvorovi, krhki i privremeni, smeteni, zbunjeni i unezvereni pred licem nepoznatog i

linije i pravim ukrase sa šarama i vijugama, čak i odela da slikam, doduše ona prostija sa malo nabora, odela prostoga sveta, ali ljudska lica nikad.

daleko pojanje kukavice, da ležim sa glavom na debeloj žili onoga drveta i da budem miran, spokojan i podmiren od sveta koji ostavljam, da znam toga trenutka da se od njega opraštam u naponu njegove lepote, da ne odlazim ia svoj daleki put

Nataložila je mulj, poravnala sve izbočine na livadi i Prohor je konačno iščezao sa ovog sveta kao da nikad na njemu nije ni živeo. Koga je to Prohor porekao — Boga ili čoveka?

Sačuvaj nam Doroteja od greha. Sačuvaj ga za tvoju crkvu što tvojom rečju naseljava duše ovog prostog sveta. Bogdan Najzad sam dočekao da vidim kako se naša gospa peče na tihoj vatri.

Pa oni su tako slični. Oboje su kao sa nekog drugog sveta, čudni, neobični, kao da na zemlju ne staju, nego lebde iznad nje, slični senkama.

One nam služe samo zato da bi u svoju besmrtnu dušu naselili prizore rugobe i ništavilo ovoga sveta. Bio sam spreman da uživam u predvečerju.

Dimitrije Dole se razgorela svađa. U njoj učestvuju svi odreda. Polemiku su počeli monasi. Mantija je, kažu, sveta. Ona je nepovrediva. Niko na nju ne sme potegnuti oružje. Onaj ko nju gađa, gađa temelj crkve, oltar, u raspeće taj gađa.

za mišice, svaki čas izmišlja nove i nove ludorije a ja sam spokojan, ništa mi ne nedostaje, sve što bih hteo od ovoga sveta sada je ovde u mom naručju.

Zatim uvedoše Doroteja. Namah nam postade sve razumljivo. Sudiće mu se, tajno. daleko od očiju prostog sveta. Tako će pravda biti zadovoljena, a ugled manastira donekle sačuvan. Prvi je govorio Dadara.

svetlost, osmatrajući začuđeno odozgo iz svojih duplja toga mahnitog gorolomca, zapitale nije li možda došao smak sveta kad se neki nadobudni klipan sa leđima kao stvorenim za jahanje u noćima mladog meseca, usuđuje da im kljuca kuću?

lepote doline koja pred nama mirno spi na Mitrovdan, godine šest hiljada osam stotina devetnaeste od postanka sveta. Čudno. Meni izgleda kako mali uopšte nema nameru da se sastaje sa Dorotejem.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1882. LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava.

I tajna sila, sveta moć, Rasiplje svete žŷdi, I nebom trepti tiha noć, Carica burnih ljudi. Veselo, druzi! Naša ćud Veselje nama gradi.

ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud. Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada.

Triumvir silni, ovladatelj sveta, Prezire gordo u zanosu sve, I vojsku svoju žrtvuje i carstvo, I, grozno pavši, od ljubavi mre.

se odmarao u spokojno majsko veče Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u duši prezirô sam nasilnike celog sveta. A žalostiv, jasan cvrkut horio se sa visina, I preda mnom šumila je valovita, hučna Drina. 1886.

) To je bilo - sećaš li se? - pre milijun možda leta. Kad još nigde nije bilo ovih ljudi, ovog sveta. Ja sam bio sam gospodar od zverinja i od tica, Ti si bila, milje moje, moja lepa nevestica.

1887. ISTOK Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete, Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta! Hajdemo gde palma raste i ruža i lotos cveta, Gde mirne gazele pasu i rajske tičice lete I Ganges večito šumi, Noseći

Ti suze vidô mu nisi, No zato on večno živi, a večna mumija ti si. Carice vekova tavnih, gde mu je grobnica sveta? Pod mračnim, sumornim nebom varvarskih i divljih Geta. 1888.

Strašan u samoći, kao sveta gora, Na drevni me Olimp u osami seća, Ja slutim, verujem: tu je draga Flora, Flora, nežni simbol mladosti i cveća.

Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi osijava tamu. Kô kandilo bledo pred gospodom sveta, Tako trepti svetlost sa čela mu bleda...

Njegova je sveta moć! Ja te ljubim, oh Tamaro! Budi moja jednu noć.“ Opet žagor razvi krila, I santura zvoni s njim, I svečano sa

Tako je, u društvu S njima, Pjančio pokadšto svu noć po krajnjim krčmama Rima, Zabačen od celog sveta. Sunce se gasilo jasno, Kada se Silvije jednom od kuće podiže kasno. Veče je proletnje bilo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA 19 VI KOD ARHIMEDA, ANTIČKA VOŽNjA SREDOZEMNIM MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM MUZEJU I BIBLIOTECI 26 VII OSAM VELIKIH

Pod vedrim nebom, koje nam otvara vidik u dubine prostora, dobivaju pitanja o sudbini sveta tek svoje pravo značenje; na hartiji nam ona izgledaju skoro beznačajna.

Tu, zaštićen dvostrukim bedemima od ostalog sveta, osećam se neopisano dobro; tu čitam, razmišljam, sanjam, katkad i dremam.

NjEGOV TORANj I NjEGOVI SVEŠTENICI Beograd Vi ste, dakle, draga prijateljice, spremni da putujete sa mnom do na kraj sveta. Pružite mi Vašu ruku da je poljubim i zadržim u svojoj, jer ćemo odmah na put. - Kuda? - Do kolevke astronomije.

Njegova plodnost je nadmašavala plodnost samoga Egipta, tako da su ga stari zvali baštom sveta. Tu su se odmenjivale snažne i dobro uređene države sa ogromnim prestonicama, kao što su Ur, Niniva i Vavilon, koje su

snažne i dobro uređene države sa ogromnim prestonicama, kao što su Ur, Niniva i Vavilon, koje su nekad bile čuda sveta, a od kojih stoje sada samo ruševine.

da u našem letu kroz minule vekove prisustvujemo najvažnijim scenama velike drame u kojoj je um čovekov otkrio tajne sveta, onda moramo na prvi čin u Mesopotamiju, u stari Vavilon Nabukadnezarov.

Na vrelom tlu Vavilona odigravali su se događaji svetskog značaja; tu je i makedonski osvajač sveta ispustio svoju dušu. Tri stoleća iza toga opusteo je Vavilon i raspao se tokom vremena u gomilu praha i pepela.

je naučnicima pošlo za rukom da njihova tajanstvena slova prosriču, leže stotine hiljada takvih pločica po muzejima sveta, a među njima astronomska biblioteka asirskog kralja Asurbanipala, koja nas izveštava o radu njegovih posmatrača neba.

Takve su pojave, sem oblaka i magla, koje su Vavilonci u svome naivnom shvatanju sveta, ubrajali u nebeske pojave, još i kretanje planeta i oba najsvetlija nebeska tela, Sunca i Meseca.

Sa takvim se sitnicama ta uzvišena knjiga ne bavi.“ V DANAŠNjA ATINA. STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA Atina Lepe poštanske marke sa Akropolom i Tezejevim hramom izvestile su Vas, pre no što ste ovo pismo otvorili, da

Ali ću joj odmah zavrnuti njeno električno osvetljenje. Hvatam kazaljku sata sveta, pomeram je unatrag, i zaustavljam je na godini 323 pre Hrista. Sat škripi i reži, ali sluša.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (za sebe): Da, samu, samu da me ostavite. A ako ne možete zbog imanja, čivluka, sveta, hadžija, da me samu sa celom kućom zatvorite, zazidajte me u neku sobu, i na njoj da nema ni vrata ni prozora.

MIRON (spazi Tašanu, prilazi joj nasmejan, čestitajući joj praznik): A, Tašana, srećan ti praznik, sveta nedelja, i kako si? HADžI RISTA (prilazi Tašani): I od mene ti srećan praznik, snaho!

Ulazi Stana. HADžI RISTA (se podboči pred njom): A ti, kučko selska, ti beše provodadžisala da se opogani ova naša sveta kuća? STANA (prkosno): Ako sam seljačka, nisam pogana, niti sam štogod opoganila! (Donosi posluženje svima.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Čitao je naročito rado pokrainske listove, i u njima dopise prostog sveta, pune činjenica. Sve je to on nosio u sebi kao neku tajnu. Jedared samo poveri se poslužitelju čitaonice.

Seka je odgovorila ocu kao iz nekog drugog sveta. Pisala o svojoj lepoj ćerci Anđeliji, o „najboljim” kućama u koje je primaju.

— Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: — Mati je to bila, sveta mati! Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja.

— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina. Ona je pokvasila sermiju, njeno je ono što je najbolje.

Nemoj tako naprazno da govoriš, Srbo! Grehota je i zbog pokojnog Lazarića. On vas pomaže i izdržava i sa onoga sveta. Njegovo je, Srbo, sve što jedemo i trošimo, to ne zaboravljajte duše njegove radi, a i vaših duša radi...

Šlajfer je sahranjen po lepom vremenu. Studeno, ali mirno i sunčano. Došlo je dosta svakojakog sveta, i onog koji nikada s njim nije opštio.

Svejedno, ona ima makar strast. Svako nešto ima. A šta imam ja, i šta sam imala ja? Kakve su moje strasti? Od muškog sveta, volela sam najviše oca. Ko ti zna, možda je tu bilo i nečeg grešnog. Sve su žene volele Boška grešno, pa možda i ja.

Bogu je, na svoj način, priznavala da nije volela život, da nije volela ni Jovu, da ga je privukla novcem, kako bi, sveta radi, prestala biti ružna stara devojka; da i sada jednom jedinom ljubavlju u srcu voli svog sina i novac.

Kao na kakvoj ogromnoj pozornici, složno, stalno, na konac i na jednu paru izračunato igraju oni širom bela sveta svoj jevrejski zadatak. Igraju svoju groznu dramu , kojoj niko ne pljeska. Ne voli ih niko!

Igraju svoju groznu dramu , kojoj niko ne pljeska. Ne voli ih niko! Oni su svet kao i drugi svet, a opet izvan sveta... Strahoviti su to napori, i užasna vera u sebe, i, ja ne znam šta još i još! ...

Završuje priču naš mladi autor svojom refleksijom. „Tle otaca i rođeni jezik, to je spona čoveku i između ovog i onog sveta. Na svoj tvrdi koren mora čovek leći, i na svome jeziku poslednji put uzdahnuti, ako će lako da pođe Bogu.

ti ja juče pored baba Frelihovicine „muške konfekcije”, kad, u dućanu cvet gospoja, i onih s kukastim nosom, i našeg sveta. Na moje iznenađenje, i frau Roza u viziti.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s

ne uzimaj), no stra ako ovu priliku propusti, koja je jamačno volšebnica u preobraženom vidu, da nigda neće belog sveta vaditi, privole ga da joj se obeća uzeti je.

Može biti da bi isti magarac veću slavu nego što drugi spisatelj ima kod sadašnjeg sveta zadobio kad bi knjigu jednu ovog istog predmeta za one sočinio koji u čepljenju i komplimentiranju neku diku traže.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

kamenja I treći dlan mi pruži Da u gnezdu stihova prenoćim Prispeo sam s puta Prašnjav i gladan I željan drugačijeg sveta Pruži mi tri male nežnosti Dok mi ne padne hiljadu magli na oči I glavu ne izgubim I dok tebi sve tri ruke ne

sigurnost I kapije večnog proleća I svetlo oružje sreće Sve samo na mig čeka U desnici majstora Damari sveta biju (Vreme je ujedalo I zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka

rečima moli Gleda Kako po brdima vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE

repom ubijenog zmaja U putiru prepunom krvi Na presečenom vratu Parčad se njegovog mača pretvaraju U drobni hleb Sveta majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom

smrti Na čeonim kostima se presijava Strahovito pamćenje Iz očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna vidovitost Između krezubih vilica Zaglavila se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Uze reč prvi, onaj što je brinuo brigu celoga sveta: — Izmorio sam mozak i izlomio dušu, brinući ljudske brige! — A jesi li ih bar zbrinuo te olakšao čovečanstvu?

“ Ja sam, kao što rekoh, strpao dvanaest Hristovih apostola u Nojev kovčeg; za Sodomu i Gomoru rekao sam da su to dva sveta hrama u kojima je Isus sa uspehom propovedao svoj nauk: „Ljubi bližnjega svog“; za Hrista sam još rekao da je četrdeset

Tven potpuno u pravu i zato rekoh da je novi vek počeo jednim istorijskim falsifikatom, pronalaskom sveta koji je već postojao. A taj se vek, kao što rekoh, svršio falsifikovanjem istorije.

Pa ne samo što se svaki događaj opširno zapisuje, već se istorija sve više i više prostire i na one delove sveta o kojima se dosad nije vodilo računa.

sve više i više prostirati na sve kontinente, sve dok nije obuhvatila ceo svet i doprla i u najzabačenije kutove sveta.

Mi smo progutali drenjinu, ali kako će oni grešnici da gutaju lubenicu? No mi nismo učili samo istoriju sveta, već i istoriju Srba, što bi za nas imalo da bude od većeg značaja.

A deca i religija ispleli su zajednički divnu bajku o beskrajnosti sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona priča o čoveku koji je stigao na kraj sveta, seo na ivicu, spustio noge u

divnu bajku o beskrajnosti sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona priča o čoveku koji je stigao na kraj sveta, seo na ivicu, spustio noge u ništa i zadovoljno pljuckao u to ništa.

I sad, i onu veru u beskrajnost sveta i ovu bajku na jedan mah zameniti time da je Zemlja okrugla kao lopta, da se vrti kao luda, premećući se akrobatski na

na Sretenov nos, pa ga zatim uputi, vukući noktom po licu, ka levom uvu — i krenućemo na istok, to jest na onu stranu sveta sa koje Sunce ističe, zatim ćemo... Sretene, da ispereš uši, pune su ti blata kao da si sad iz svinjca izišao...

zatim ćemo obići Zemljinu kuglu i doći na suprotnu stranu sveta... Ja sam ti, Sretene, još prošloga časa kazao da ošišaš tu kosu.

Ja sam ti, Sretene, još prošloga časa kazao da ošišaš tu kosu. Iako na toj suprotnoj strani sveta žive divljaci, ja ipak neću više da provlačim prste kroz tu tvoju prljavu kosu...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Kuće se pritajile. Onaj pas zalaja. Ah, da sam u mogućnosti, pobio bih sve pse ovoga sveta. Nehotično zarih mamuze konju u trbuh i on poče da potrčava. Komandir se naže prema meni.

Ono je neodoljivo spajalo misli kao neki uzvišeni kult i postalo sveta zamisao cele jedne nacije... Godine hiljadu devetsto dvanaeste ljubili su ratnici svetu zemlju.

ovoga Crnogorca Đuru, pa i mene, koji nailazim iz beloga sveta, da ga uznemirim u domaćem miru njegovu. Mangal je zračio, i odblesak se odbijao iz oka staroga Arnautina, kao da iz

Eto zamisli... zaključimo sada mir i hajd’ kući. — Zar ti misliš da je to dobro? Onda otpoče razgovor. — U istoriji sveta ovakav slučaj ne postoji. — Proterani su Jevreji... — To nije isti slučaj.

Vekovima su živeli u ovim krševima izdvojeni od celoga sveta. Sve njihove tradicije svode se na junaštvo i taj se pojam s kolena na koleno izdigao do kulta.

Solunsko pristanište podsećalo je na ogromnu čeljust, koja nezajažljivo guta predmete ubacivane iz svih krajeva sveta. Videle se i barake, čitave naseobine drvenih kuća, a zidale se i nove zgrade, kao da se tu pripremalo neko

Kao da je došao smak sveta. A planine visoke, izbrazdane jarugama. Ogromno stenje kao da je iz zemlje izraslo. A u međuprostorima gusta šuma.

Svetska civilizacija se iz temelja potresla, milionima ljudi ginulo je u raznim krajevima sveta, dok je selo Neokazi, prilepljeno za sprženu zemlju, živelo istim životom kao i za vreme Aleksandra Makedonskog.

Šest dana i šest noći trajala je ta klanica... Kod tog graničnog kamena sudarila su se dva sveta, dva nacionalna ponosa, da se reši jednom za večna vremena: da li će se taj kamen zvati Kapija Slobode ili Borisov

Petrović, Rastko - PESME

Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta Vama se čini, kad prilazite ženi da je ljubite, Da je ta karta ona krpa uzeta Sa ranjavog lica Isusa Hrista.

samo - daleko od ove zemlje, jer čini mi se da mi se opet zbivaju one čudne stvari što kao da se prikradaju sa drugoga sveta; usta mi evo puna krvi, a usna napeta, raspinju me užasni bolovi i sram, grudi poblede a trbuh zažari; a uvek sam tada

O, ponekad mi se zbivaju čudne stvari, kao da se spuštaju sa drugoga sveta: dok me ponova ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački

- i otuđiti od sveta! Ta izađoh iz džungle namirisane I pokrih zemlju telom da je sačuvam od isparenja, I njuškah je tako duge dane dok ne

Jednom višom voljom ja stavljam ova slova: Noć novoga zaveta: Zato te noćas ja obznanjujem toliko i za Svedočanstvo Sveta! Mojim prijateljima mornarima na Korčuli, Mati Jurkoviću poglavito.

brlog, dim i tortu, Zanosu novom begunac kad preda vizitkartu, Prosjaku kome starom što čuva ulaz u portu Kartu ovoga sveta!

Oseti se beskrajno nesrećnim; opor i star; I da će ivica što se plavi, Odviše širokog sveta za ugroženu mladost, Da ga kao najbednijega skota umori... Tek tog trenutka On poče da govori. U Beogradu, H 1922.

Ali (da li da uzviknem, avaj!) zar nije moguće da i to novo izdvajanje novog sveta iz onog starog nije izvršeno po naročitom zakonu nekoga opšteg! Evo jedne tačke mog dodira sa fatalizmom.

Bitinije, Po ovoj Maloj Aziji i Olimpu, Kao da je bilo gde drugde; Sa nebeskoga prstena kojim svaku noć Jedna nesreća sveta drugu verava. I tako govori, kao što bi i ma koji drugi Svodio svoje reči i svoju krv niz bregove.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Šta da se o ostalim čudima kaže? — riba koja je govorila o sjaju Gornjeg sveta tu bi, najčešće, gubila dah. Kako i ne bi?

Sedefna ruža slušala ju je otvorenih usta. U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju? Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina?

Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina? U razmišljanju o bljesku Gornjega sveta sjaj njenog sveta potamne: zamrze Sedefna ruža kruženje riba u prozračnoj plavoj vodi.

Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina? U razmišljanju o bljesku Gornjega sveta sjaj njenog sveta potamne: zamrze Sedefna ruža kruženje riba u prozračnoj plavoj vodi.

— Vi ste mudri i dugo živite — reče Sedefna ruža — znate li kako se do Gornjeg sveta stiže? — Naravno, kad sam već u Gornjem svetu! — odvrati koralna grana misleći na sebe i svoju stenu.

Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna. Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru?

Sedefna ruža ju je sve ređe zvala k sebi. Nije joj više bilo ni do Gornjega, ni do Donjega sveta. Ona je tražila i nalazila svet u sebi A zrno bisera raslo je i krupnjalo. Ljeskalo se i zračilo kao nekakvo malo sunce.

U ponoć i u podne njihao se, pevušeći na vetru koji mu je donosio priče sa sve četiri strane sveta. Koliko je samo čuda na zemlji!

A i što bi? Sva čuda sveta Vedran u svojoj čarobnoj kutiji gleda. Šta će mu deca, šta ptice, šta oblaci? Što bi sa vrha svoje staklene kule

Odluči Drvoseča da ga nađe, pa makar išao do kraja sveta! Ali, na njegovo pitanje o Neznancu u crnom ogrtaču ljudi su slegali ramenima.

A zima je bila duga i snežna. Strašljivo izvirujući u čudesnu belinu spoljnog sveta, razmišljale su mravice-majke o sudbini svoje još nerođene dece, dok je mraz tkao u žbunju lake i srebrnaste čipke.

nekako mutno osetio da nešto nije u redu, pa za doručkom upita svog Prvog Doglavnika: — Šta je ovim ljudima, za ime sveta? Doglavnik samo reče: — Mikiki-Miki-No! Doglavnik Prvog Doglavnika reče, takođe: — Mikiki-Miki-No!

Šantić, Aleksa - PESME

S bolom kuda ćeš i gdje bi?! Mi pjesme tvoje, i drugova sviju Što svoje duše na zvjezdama griju, — Sveta smo živa porodica tebi!

1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće? U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve veće.

U pustoj sobi sam, kô sjenka bona, U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona I stiskam srce jadno i kukavno. Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše! Jer ovdje niko ne čeka te više — Svi moji mili zaspali su davno. 1904.

Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta. I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela, Mene će moj

da živim životom čovjeka: Hoću da ljubim, da trpim i stradam, U svojoj vjeri da se dobru nadam Štono će doći kô sveta rijeka Da grijeh spere!

U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi... Snagu mi duše nikada ne satra Zamahom kobnim života bič grubi.

Ne dajte suzi da joj s oka leti, Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mrijeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!

ruku steže — U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta. Ostajte ovdje! ...

Ta gomila sveta dosadom me kinji, I drugovi sami teret su mi sinji; — A ta je sva meni stoga došla čama Što se moja draga sad zove

Pa da se udaljim od takoga cveta, To najveća glupost beše ovog sveta. 30 Oči su joj ljubičice rane, Lice rujne ruže neuzbrane, Ruke male do dve bele lale; Još sve cveta moje čedo

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

u beskrajnu moć čovekovu, u njegovu sposobnost da ovlada nebom i zemljom i da stane u prvi red kao umni i divni graditelj sveta. Takav je Marko o kome pesma kaže: Ni boljega konja od Šarina, ni od Marka boljega junaka.

Ali, kakva se poezija prelila preko toga kalupa! San je strašan kao smak sveta, veličanstven i jezivo lep: Senje je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao na zemlju, zvezde pribegle kraju,

I tu je često nenadmašan, valjda zato što je živeo u zemlji koja je imala jednu od najtragičnijih sudbina u istoriji sveta. Niko — ni stari grčki, niti ikoji drugi epski pesnik — nije opevao toliko tužnih događaja koliko on.

Oj Koviljka, mila sestro moja, kad nam sveta nedeljica dođe, kad iziđeš na sokak međ’ druge, tvog Marinka na krilo posadi, moga Mirka kod sebe na zemlju — nek se

Kadno sveta nedeljica dođe, kad iziđe na sokak međ’ druge, njenog Mirka na krilo posadi, svog Marinka do sebe na zemlju: nitko ne zna

Narod je mislio da se u tim spisima govori i o budućnosti. Izraz pošljednje vrijeme znači: propast sveta, a i propast srpske države i dolazak Turaka. 5 Povodom izraza sitna knjiga kaže V.

Od vijeka do suda božjega, tj. od postanja do kraja ovoga sveta. 7 Posle zeta Miloš-Obilića (istorija ne zna da je Miloš bio zet Lazarev i svakako da — kao neznatan plemić — to

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Za slikanje BEGUNCI OD KUĆE Begunci od kuće Ne biraju sredstva Oni samo sede I smišljaju bekstva Na sve strane sveta U sva lepa mesta Mogu ako hoće Da se smeste smesta Kad čujete negde Da škripuću šljunci budite sigurni To beže

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

u nekom starom kalendaru, načetom od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a

kalendaru, načetom od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a vratite nam

od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a vratite nam našu Lanu, makar

— Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a vratite nam našu Lanu, makar bosu, amin! Sve uzalud.

spuza na turu u jarugu, a kad Jovanče izvuče žbun iz pećinskog otvora, starac poviri unutra i reče s olakšanjem: — Eh, sveta Mačkova Pećina! Dobro ste joj ime dali. Ja bih jutros i za mišju rupu dao dukat, a kamoli ne bih za ovoliku jametinu.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

PROMENA KOBNA 28 PROĆU DUŠEVNIH NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA

SMRT 206 MOŠTI LAZAREVE 207 BOGORODICA U PERSIJSKOM TABORU 208 IKONA NEMILOSRĐA 209 KAKO JE POSTALA SVETA GORA 210 CAR, LAV I ZMIJA 211 O TURCIMA 212 IZBOR KALUĐERA ĐERMANA 213 PREPODOBNI MAKARIJE MIRI BOGA S

BOGA S ĐAVOLOM 214 IGUMAN SILOAM I LENjI MONAH 215 LAV I PUSTINjAK 216 TRGOVAC I SMUK 217 KONAC SVETU 218 CAR NA KRAJ SVETA 219 ČETIRI RAJSKE REKE 220 GORNjI GRAD 221 JUDEJSKE POVESTI 223 SOLOMONOV GREH 225 ŠARENA RIZA AHAROVA 227 O GRIŽI

NEDOSTIŽNOSTI SAZNANjA 418 SVETLOST KOJA NE STARI 419 O ZVEZDANOM PORETKU 420 STVARANjE SVETA 421 TANCI ILI FILOSOFIJA?

PROPAST SVETA Zločinci grešeći pogane ih: pogane vodu s umivanjem i s vozenjem po njoj, na svakojake putove zle prohodeći.

Ni više pokajanja; moba se ne sluša, niti suze pomažu nizašto. SRP KAZNE Vidim srp gde leti preko sveta dvaist lakata dužinom i deset širinom! ...

LOVCI ADOVI Po okruglomu kolu ovoga sveta, kojeno se lasno okreće, vanja nam po tom kolu opipom hoditi. Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i

Na oprezu se svakad drži, te od srdca uzdahni, pak raspruži svoja ti leteća preko sveta umljiva krila, i svuda, celopametljivo proletanjem vilajetskim svačiji život promotri, da proznaš poslove

Naš život, kano brzi konjik hitro ide da nas stera i skupi na kraj sveta, koncu nam žitka ovoga. NESKAZANI SE SUKOBE SNAHODI ...

I to će ti se zdesiti... Kako li mnogi s ovoga sveta S nevidom, zli i dobri Jednako propadaju; Mudrice i suklate, Boljari i bogalji nebogi. Spomeni se hudniče, što si sobom!

Večiti domovi tamo, i selišta mnoga, magaze pune s blagom, otvorene stoje: nebesno carstvo pre veka i sveta prigotovljeno je — takvo golemo dobro, što ga nikad niko nit ga je čuo ni video!

Ama žiznodavče, proznajem tvoju volju štarad si ti na visini, sred sveta ovoga na drvetu rasteglio svoje ruke. Skupiti ujedno k sebi hoćeš sve jezičnike, razliki narod...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

“ Zbog svega toga on je bio rado gledan od mlađeg sveta, ali mnogim roditeljima nije se dopadao pored sveg njegovog lepog zanata i zlatnih ruku njegovih: nije im se dopadao što

Ali ipak, kad se mahnu šale, ozbiljno priznaju da se dive rodoljublju toga sveta, koji može da živi bez tolikih stvari, bez Blagoja tanc-majstora, bez parkova s garnizonom bandom i bez Pašonine sale!.

Tu je u blizini i nišaljka (ljuljaška), i oko nje puno sveta. Ljuljaju se i pevaju „Čije pero na nišaljku, gajtane moj“! Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa

Dan na umoru, izdahnuo već; zvezde trepere s neba, tiho veče se spušta na zemlju, a iz grla srećna i vesela mlada sveta razleže se kroz tiho proletnje veče setna pesma u kojoj se iskazuju beskrajna tuga, stara tuga, večna kao i

Jedini, velim, jer on je inače uvek bio stidljiv i nespretan kad bi se slučajem našao u blizini ženskoga sveta. Najteže mu je bilo što nije znao šta će s rukama; srećom se tada sećao sahata, vadio ga i navijao ili gledao koliko

Ali sastati se i razgovarati bilo je teško u ono vreme kod toga sveta koji je na trotoarske šetnje, parkove, koncerte, pevačka društva i škole igranja, — uopšte dakle na sve te stvari gde se

da te nagizdim, ta da se sjaješ i svetliš kako u crkvu sveta Bogorodica Trojeručica!... Za teb’ ću salda radim od jutro do mrak — što mi treba pazar i mušterije!...

mu tutnje u ušima i razležu se po grudima njegovim, i on se sklanja i beži ispred podsmešljivih i pakosnih pogleda sveta. Već bilo venčanje, prošao ručak i sad posle podne grdno veselje u kući čorbadži-Zamfirovoj. Sve se sleglo tu.

ga svi prijatno gledaju; jer sve je to pojurilo sa sokaka u avliju, a okolni komšijski zidovi puni načičkani radoznala sveta I sve se to trese od silna smeha, a najviše se smeju baš sami mladenci, Zona i Manulać.

Već je veče. Na Šarenoj česmi, obrasloj drevnom mahovinom i okruženoj žalosnim vrbama, puno sveta. Vreva velika, smeh i kikot, guranje i psovke; pukne šamar ili prsne koja testija, zatim se čuje zveckanje tesaka, čuje

s druge strane, malo podalje, na uglu ulice, bila česma; nadaleko čuvena sa svoje dobre vode; zato je oko nje uvek više sveta bilo i malo dublje u noć nego oko drugih. Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše.

“ A zatim pojuriše kola kao oluj brzo kraj česme, pune sveta, vičući: „Varda!“ svetu, koji prsnu na sve strane kao rasplašene kokoške. — Bree!... Ukradoše Zamiforovo devojče!