Jakšić, Đura - PROZA
Ala je to milina slušati u takoj nemoj gori onu tihu molitvu! Mi smo lakše koračali, bojeći se da ne uznemirimo svete kaluđere. Kad smo stupili u crkvu, stadosmo blizu vrata.
Obradović, Dositej - BASNE
izrana počinje upoznavati s dužnostima svojima, koje svakomu česnomu človeku i pravomu patriotu moraju biti nerušime i svete, i neka ne misli kao neki sveštenik s Grahova u Bosni, koga su pitali zašto apostol Pavel veli: „Ko želi episkopstva,
Ženski polu, predrage kćeri, slatke sestrice, mile ljubeznice, prečesne i svete roditeljnice čelovečeskoga roda, vi među hristjani niste u zatvoru kao hude robinje, svobodne ste, povelitelnice ste,
Ovde služe one svete reči: „B l a ž e n i m i l o s t i v i, j a k o t i p o m i l o v a n i b u d u t!” Zlatne su i one reči Isokrata
Nećemo doveka ovde živiti. I nikada ne zaboravljajmo, ne samo kako hristjani nego i kako česni ljudi, one svete reči: „B u d i v a m i š t o j e s t, j e s t, a š t o n i j e, n i j e!
Reklo se je na više mesta, i opet nek se reče: ista nauka i prosveštenije razuma bez svete dobrodjetelji i blagonaravija ne samo ništa ne valjadu, no i na zlo služe.
Sada Inglezi takove mumije s hiljadami dukata kupuju, a u ono bedno vreme kad su hristjani počeli mošti za svete i čudotvorne počitavati, sav je Egipet bio pod vlastiju carej grečeskih, sve su mumije njihove bile, niti im je bila
Hristovi učenici, a to znači pravedni i pošteni, umom prosvešteni, a srcem i deli dobrodjetelni, sad poslušajmo svete apostolske reči: „R a s p r e m e đ u v a m i d a n e b i v a j u, n o m i r b o ž j i d a v o d v o r j a e
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
S tog puta gledamo: sijaju njegovi slanici i čokanji gde su nekad sijale svete glave! SINGER Mića Savić ide preko polja, na konju nosi šivaću mašinu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
me za vrat u̓vatili i oltaru poveli, jer onaj jedan đakon što me je vodio reče mi polako od šale: ,,Reci zbogom beli svete, sad ćeš da pogineš!” i meni se onda učinilo da ću svet da promenim. No posle vidim kako je to lepo biti popa.
̓ — Ja učinim temena, i odgovorim: ,Jesmo, čestiti pašo. Jučerašnje tvoje reči istinite su i svete. Poznajemo i sami da nas od zuluma braniti ne možeš bez vojske, a vojske bez novaca držati ne možeš.
čast samo od ove jedne vrste, da i̓ na Vračar oteram, i ovi̓ nekoliko topova, sada bi̓ većma voleo nego sva zvona svete lavre da u Srbiju preselim”. Veli Protić: „Ako Bog da, biće i nama tal od toga, kad su ona ovako blizu granice”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža Tvoj veliki poštovalac JANKO M. VESELINOVIĆ Praštajte, svete seni, što vam kosti potresam!... Praštajte što vam imena pominjem, jer ću ih samo po dobru pomenuti!...
— Greh jeste — govoraše stari sveštenik. — Pa opet, ko mu zna!... Svete knjige vele: „Ne uzimaj tuđega života, jer nisi kadar jedne bele vlasi u crnu pretvoriti”. I tako je!...
Vrata se otvoriše i u sobu uđe popa s Jovom Jurišićem. — A... Evo, neka ti popa kaže!... On, čovek, i svete knjige čita... — A šta je tebi, more? — upita popa brižno, prišav da se rukuje... — Ništa, vala!...
Grehota bi bilo poživeti sedamdeset šest godina, poživeti slatko i dobro, pa umreti bez svete tajne! — Onda je dobro te poneh. — A... nadao si se! Staru čoveku se vazda treba nadati!... — reče popa ozbiljno.
Dučić, Jovan - PESME
kapljom klizi niza mračne stene; A kroz raznobojna okna jedva dospe Mesec, da nečujno hladno srebro prospe Po nogama svete neutešne žene. Tu se vlažne senke pružaju i puze; Sve vonja na duge molitve i suze. Mir je nem i leden.
I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu. SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
Golubica u suncu sinula, Sa lišća kaplju svete arije... Dva apostola tud su minula S porukom sina čiste Marije. Kraj reke zrače beli krinovi, Pada snop zraka s
VARDAR I usta prorokâ i mišca junakâ, Napiše se snagom tvoje svete kapi. Sad kroz naša srca idu krupni slapi Tvojih svetlih struja i ognjenih zraka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe. Crkva je služila svaki dan, a nedjeljom je bila uvjek dupkom puna.
Nije se nikad desilo da mu se ne poslušaju svete riječi. Jedanput uđe neka pomama u ljude da razgrađuju tuđe gradine i da upuštaju stoku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Otkud sad to, bog će ga sveti znati; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pravom sinu naše svete pravoslavne crkve.
Jest istina da su đaci zato da uče, al’ su i sinovi naše svete crkve, — kažem ja učitelju, — pa zašto da ne služe crkvi i oltaru!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Šta će ti više? — Nije moje! — dere se on na njih. — Pa čije? — Gospodnje, Svete Bogorodice... Njeno je! — I pokazuje na crkvu. I zaista, od svega što naprosi, ništa ne uzima.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dunavom, Savom, Drinom i do Sandžaka, i održavan tako zvano kordonski da se nebi napustila „ni jedna jedina stopa svete zemlje“, pod prvim udarcima onog kombinovanog napada sa severa i jugo-istoka, najpre očajno rasklimatao, pa onda prskao
Afrika
Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe. To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič onda reče starcu da njega, kao svog oca, poštuju, ali da onima u Beču nije sveta ni zadata reč, nisu im svete ni rane za carstvo, a ni suze siromaha. Sretan je što odlazi daleko. Nije se za profoza svojih sunarodnika rodio.
Pošao je, kaže, za Gradišku i Mitrovicu, na dan svetog mučenika Mirona, a to je po novom kalendaru bio dan svete mučenice Rozalije, tridesetog avgusta. Bio je utorak. I poslednja četvrt Meseca.
Drže se jedno drugoga, kao pijan plota. A što je najgore, dojadili su već Kostjurinu, izjavama, da Rusi treba da svete Kosovo. Put rosijski, međutim, ne vodi u Serviju – da izvini Isakovič – nego u Konstantinopolj, na Bosfor.
jedna zabeleška, u kojoj se kaže da je premijerlajtnant Petar Isakovič pošao u Rosiju, iz Tokaja, na dan prepodobne i svete Paraskeve, četrnaestog oktobra 1752.
To znači da, kad budu pošli, da svete Kosovo, u rosijskoj armiji, na čelu njihovom jahaće neki Višnjevski, kukavica, lažov i bludnik.
Nije znao, čak, ni koji je dan, tog jutra, dok ne upita Trifuna. Trifun mu reče da je subota, dan Svete mučenice Sofije i kćeri.
Teodosije - ŽITIJA
k roditeljima, i kada su se veselili mnogo dana, — gle, kao Bogom pokrenuti, dođoše k njegovim roditeljima neki inoci iz Svete Gore Atona, da prime potrebnu pomoć svom siromaštvu. A desi se da je jedan od njih bio rodom Rus.
A ja ću ti biti sluga u takvom delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega.
Zapovedi im da ga gone i do unutar Svete Gore. A napisa i poslanicu iparhu solunske oblasti, da ga otrgne i iz same Svete Gore, i da ga nemu vrati.
Zapovedi im da ga gone i do unutar Svete Gore. A napisa i poslanicu iparhu solunske oblasti, da ga otrgne i iz same Svete Gore, i da ga nemu vrati.
i pošto je vojvodu s blagorodnima ljubazno počastio, odmah napisa pismo protu Svete Gore, govoreći: „Pošto stvar nije obična kada se ovo traži, prosim i toplo molim tvoju prepodobnost, nemoj prezreti
“ I tako otpusti vojvodu. A posla s njima ljude koji će ih uz počast provesti do Svete Gore, davši im napisano pismo. Kada su ušli u Svetu Goru, raspitivahu se o onom koga su tražili, da li je ovde došao,
vlasima i s mekim haljinama, jer su ga stigli brzo goneći, a nije ni strahovao da će ga hteti goniti do unutar Svete Gore; ali bol roditelja, a ujedno i moć, i ovo mogade. Našavši ga, obradovaše se radošću neiskazanom.
Ako Bog ushte, ovde u Svetoj Gori Dočekaću i videću gospodina oca mojega, i svete i časne starosti njegove nasladiću se, i slatke i bezmerne ljubavi njegove nasitiću se.
Jer takav je otački običaj. Ovo govoreći, bezdnu milosti dubinom srca prizva i u molitvi verom uzdajući se u svete odmah bi oslobođen, pošto su neprijatelji omekšali, i još ga Bogom poučavani otpustiše sa svima.
više nego prvi put, a priložiše zasebno i manastiru Vatopedu, gde je sin njihov odlučio da živi, zlato mnogo, a crkvi svete sasude, zlatne i srebrne, i časne zavese, zlatom izvezene.
Višespomenuti otac Simeon monah, ostavši u manastiru Svete Bogorodice u Studenici, sa inocima koji su od ranije tu bili posni kanon svršavaše.
Prepodobni i blagorodni koji su s njim došli, odmorivši se, odmah prinesoše manastiru svete sasude, zlatne i srebrne, i zavese skupocene, a dovedoše i konje izabrane i mazge za rad, i dva kabla srebra nasuvši
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Većina srpskih štamparija iz XVI veka osnovane su u erskim oblastima i stare knjige se kod njih osobito cene, stare i „svete kosovske knjige“.
patnjama i u radosti često puštaju na volju svojim osećanjima: govore, kazuju sve patnje, pevaju i poklikuju, huču i ječe, svete se i žrtvuju.
Dimitrija (zaštitnika Soluna), crkva Sv. Đorđa i Sv. Sofije. Da pomenemo i uticaj Svete Gore sa njenim mnogobrojnim manastirima, sjajne grčke verske procesije (povorke) i mnogobrojne kaluđere i sveštenike
ovoj ustanovi mogli su, osobito balkanski doseljenici, zadovoljiti u isto vreme svoje viteške sklonosti, želju da se svete Turcima, ljubav prema zemlji i sklonost zajedničkom životu u velikim zadrugama.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča! Kako je živeo, tako je i umro. Nije dugo bolovao, lako je umro. Pre nego što Že izdahnuti, reče: — Zbogom, svete, dosta sam te se naživio! Poslednja želja mu je bila da ga u platnarskom dugačkom sanduku ukopaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uveravao je svoje sluge da je sad sa monasima koji čuvaju svete kosti despota, u boljem prijateljstvu nego njegov brat Vuk, i da mu je sad objašnjeno šta je zgrešio i oprošteno što je
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). A ona je još trideset i tri dana neka ostane čisteći se od krvi; ni jedne svete stvari da se ne dodjeva i u svetinju da ne ide dok se ne navrše dani čišćenja njezina.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
rane privolele se carstvu poezije, koje trepere vazdan kao breze, i mesečinom se zanose kao barka, za Jefimije, za svete Tereze, za svaku Safo i Jovanku od Arka, za sve zanete i nedovršene, i za mene.
Matavulj, Simo - USKOK
Markovu i guvernaduru kavaljerstvo „Svetog Đorđa“, a Stanku Petroviću, koji se tu i ranio, dade zlatnu sablju i odličje svete Ane.
Kao što već znamo, Markiša Stevov i Pero Purov bjehu oženjeni, a svi ostali bjehu momci. Znamo i to da se podigoše da svete Miluna Dragova, te da staroga kneza obraduju osvetom uoči njegova krsnog imena, prvoga što će proslaviti nakon Milunove
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) MUŽ: Proklet bio kad je stupio na moj prag! ŽENA: Lepo me je uredio! MUŽ: Tebe je uredio! ŽENA: Ni kapu ženi, o svete! MUŽ: Da ti vrag nosi kapu! ŽENA: Pa, ajde, kupi, de, što ne kupiš! MUŽ: Dosta! ŽENA: A, to umete!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Gle, još jedan propust Svete Lukića u nedavno objavljenoj Istoriji!) Van svih škola, a u svojevrsnom, „seljačkom” dosluhu sa svim školama, melodija
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
prvoj polovini XIX veka, pa čak i u puno doba romantizma, i kod Ujedinjene omladine srpske slavi se kao član »Srpske Svete Trojice«, zajedno sa sv. Savom i Vukom Karadžićem.
gleda dokaze naše zaostalosti, tragove našega varvarstva i hoće da ih nepovratno uništi; romantičari u njima gledaju svete ostatke prošlosti, najviše izraze narodne duše i osobenosti, pouzdan dokaz narodne superiornosti, i hoće da ih
Milutinovića on je pevao: Ja sam tebi mnogo dužan — dužnosti su ove svete, Ka oltaru priznanosti64 neka vječno one lete.
Radičević, Branko - PESME
Bože, Bože, da velji si sveti, Ao svete, da lep li si kleti, Mlogi te je sretan glati stao, Al' ko te se jošte nagledao?!
Sećajte se mene, druga svoga, Sećajte se krasna doba toga, Oh zakletve one divne, svete, Braćo mila, zaboravit nete, Nje s' sećajte uvek i svakada, Mene mlada samo kadikada, Samo onda kad čašu uzmete,
I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine Zaplakô je od velje miline: „Svete krasni, o svete ubavi!“ Ali nešto mal' ne zaboravi.
bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine Zaplakô je od velje miline: „Svete krasni, o svete ubavi!“ Ali nešto mal' ne zaboravi.
poskoči, Zasjaše mu s' kâ u mačka oči, Diže ruku pa se razbaruši, Pa zaurla, još mi pište uši: „Amo gledaj, amo, svete ludi, Kôno danak tebi jadnu budi, Gledaj mene, gle sunašce svoje, Gle jerove, divne zrake moje!
Ao svete, mio i premio, Krasno li te Višnji udesio, Samo, samo, da još mreti nije, Al' već neka, kad inako nije. Danas-sutra
Zbogom, žitku, moj prelepi sanče, Zbogom, zoro, zbogom, beli danče, Zbogom, svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju.
Na kolena pred nju pada, Za svoje je moli dete, Da ga glene milostivo, Da mu svoje ruke svete Na srdašce metne živo, Od neznana spase jada, Sa kojega tako strada. XX Amin!
Ali sade — svrši, Bože, jade Il' onako, il' više nikako; Nema leka, pa našto i veka! Zbogom, svete, nekad tako beo, Zdravo li mi beše omileo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Eh, svete vile! — grozi se djed i puše obrvan brigama i staračkom nesanicom. Tih dana, djedu za utjehu, a nama, djeci, na radost
Kostić, Laza - PESME
D. 33 NA PONOSNOJ LAĐI 37 EJ, ROPSKI SVETE 38 VEČE 39 U SREMU 40 EJ, NESREĆO... 43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I
D. 33 NA PONOSNOJ LAĐI 37 EJ, ROPSKI SVETE 38 VEČE 39 U SREMU 40 EJ, NESREĆO... 43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU JAVOM I MED SNOM 67 DIM 68 POSTANAK
kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac. EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?
Ej, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha, nego što si peska. EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga?
Ej, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha, nego što si peska. EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote?
A što se diglo tako visoko, to bi da vidi, pa da uživa kako se roblje previja, kida. Ej, ropski svete, pod otim nebom! ej, zvezdice sjajne, štrecavi žuljevi na božoj stopi!
znaci božje milosti tanko, štedljivo, kao što vladari na zemlji kolajne dele, kolajne sjajne i reči lepe tebi, ropski svete!
i ti pozdrava nam glas, u pozdravima dišuć svaki čas, slavuja željna miris-đulijo, Romea svoga verna Jylio, ti mučenico svete ljubavi! Ta svetiteljke nema milije od tebe, Vilo našeg Vilije!
Pismena se po listovima mute, načiniše se crna strašila što o njima proričuć pričaju; a jevanđelske svete istine ozbiljnijom tek čine opsenu.
” Prediše, kuka besomučniče, srlja na vrata, grmi i viče, sa sviju strana kaluđeri lete: „Šta ti je, šta je, trojice ti svete?” „Oh šta je! šta je! — ta nevolja je, nevolja teška, samrtni kraj je! da l' učini, starče, ono što ti reko'?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa napolje, zapreče vrata, kuću zapale, volove upregnu, pa sa stvarima krenu u vodenicu, i gledajući kako gori kuća svete se: — Oho, oho, neka, neka, vala mu skrhasmo vrat! Utom dođu u vodenicu.
zabezeknuše, te uprepašćeni počeše jedan drugoga pitati: — Ama Ive, — reći će Stipe — ako se križati znaš, i tako ti svete divice majke Isusove, jesmo li mi ovo?
Lalić, Ivan V. - PISMO
Zato tu se Sizif sa Tantalom grli Ispod vode, meni svete, kojom pluta Pena od trajekta koji kopnu hrli, Narančina kora, mrla od mazuta...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pazi samo: i Napoleona; jer šta mu vrede sve one Svete Jelene i ti fazoni, i Aleksandra Makedonskog, i Fjodora Šaljapina — ko sad peva sve one opere u kojima je bio glavni, i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sveštenorujna kud lila žerav zbaciće stihar lahor perajar. Prte inoci svete okrnjke, što se čatilo, što se žagrilo što je kriveno noću u trnjke: Stefan ripidu, Sava kandilo, Irinej rizu,
okean neba, površ koja bleska, valovit šušne: Pevaj, ptičji krine, ugnezdi ljubav; ikri, riblja pastvo; umnoži, svete, množenja bogatstvo.
Miluje mesec čelo mi, pete. Sanjajmo skupa, rumeni svete. Porođaj lak vam, neveste bele: pčela s božurka, leptir sa čička uzdah vam bio mekost imele.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Lopov se Žderko u jami smeška: „O, počuj, beli svete, pazite samo ovoga čuda, tri mi pospanca prete! Po svunoć hrču, a njiva sama, čuva je samo — vetar i tama.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1 Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave.
On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete, I ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete. Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tako je prestonica najzad bila u mojim rukama nejarosnim i kupole Svete Sofije behu jabuke meni na dar. Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi: glasnici u Nerodimlje!
u Gornjaku Kažem Velika je Sinajska gora iako nije od jedne ikone veća gle stub po sredini i borova rast oko svete Katarine ne gori više žbun ne traži pustinjom Mojsije vodu Lutanje ide na Sever sunce najjače sija gde se mora
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ženske!... Gde su?... Koliko? — povikasmo uglas. — Jes, bogami. Prođem pored kuće kapetana Svete, komandira čete, i čujem pesmu... Ajd, velim, da svratim. Kad tamo, zamalo da se preturim...
— zapita komandir, gotovo preneražen. — Jest, bogami!... Nisam verovao svojim očima. — A gde je? — Kod komandira Svete. Tu je obično početak njihove „pešačke karijere“ — govorio je Aleksandar, kao da hoće još više da najedi komandira.
“ — Kome ti to: brat, drugarica, prijateljica... Ovam-te, onam-te, pa na krevet komandira Svete. „To nije istina. Treba da znaš, ja volim Batu i ja sam htela jutros da dođem, ali nisam znala put.
Protiv koga?... Zar nisu već jednom platili skupo izdajstvo svoje?... Ili oni misle da se pomoću tuđe sile svete izmučenom narodu srpskom? Na severu se gomilale armije nemačke i austrijske, na istoku i jugu bugarske.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Šta mu je, po Bogu, braćo? pita se čiča u sebi, kasajući za Gojkom i dišući teško. Šta mu bi odjednom!... Polude, svete mi Petke!... Kâ da mu je sestra, ili ti žena... Mišljah i on će se preturiti od žalosti ... O, časni ga, i te žene !«...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I u crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve, i svete ratnike! (Prekine ga Simka, koja se pojavi u vratima svoje kuće) SIMKA: Da li bi neko mogao da mi
I u crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve, i svete ratnike! (Prekine ga Simka, koja se pojavi u vratima svoje kuće) SIMKA: Da li bi neko mogao da mi pomogne?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O rode ti si izabranik njin. Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin. ZDRAVICA Zdravo, svete, bledi ko zimski dan u strahu. Još je veseo narod jedan u krvi, pepelu i prahu.
I, kad, opet, kao večni cvet, nad telima umornim, nebesa zaplave. I zagrljaj opet bude svet, kao zlato oko svete glave, sa tamjana mirisom sumornim, nećemo znati koji greh to beše, među gresima što ko oblaci plove, što nam ta tela
Bi znate, kod nas, kad se ocevi mrze, svete se na deci; kad se voli devojka, pa ona neće, oduzima se, ako se može, penzija njenoj majci.
za čim vam suza lije i bono klonu glave! U noći za čim tugujete, što kujete u zvezde, što mole crkve svete, i hoće vojske, što jezde. Jer čast veziva ruke, i ponos rađa jauke, i srce tera preko mora u šumu, gde se glođe kora.
Na tvom licu lukavi bratski sjaj. Ne treba nam tvoj pozdrav i uzdisaj. Zar ruka da diže protiv reči svete, što željaše svilu, zlato, amorete? Eno ti grobovi, vrtovi u Beču, eno ti talijanski nakiti što zveču.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
On je tu svoju naprasitu narav, kako svi misle, dobio čitajući mnoge svete knjige, te se njegovi ispadi pravdaju, i čak mu niko i ne zamera.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla. Hoćete li mi verovati, kad god iznosim svete darove, a on mi poji heruviku, meni se sve čini da sam među anđelima...
Ili si valjad’ babu dužan nadnicu? — Dete, sve je u ruci samoga Gospoda Boga, i kao što vele svete knjige, niko se ni čim ne može zakleti da je njegovo...
Rakić, Milan - PESME
Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Prošli su me snovi, ne budi ih više. Odvraćam od tebe mirne moje zene Što pod mesečinom nekad suze
U prošlosti tražim čarobnu mirnoću Da, vedar, završim mog života dane... Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Ja ne tražim ništa i ne želim ništa, I ko mirni stražar, bez roka i smene, Ja brižljivo čuvam stara
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne smijemo ništa započeti što bi narod k viteštvu zažeglo, što bi svete kosti prađedovske ogranulo, da u grob igraju, — a kâ guske sve nešto ćukamo.
Žrec Evrope s svetoga amvona huli, pljuje na oltar Azije; lomi teški topuz azijatski svete kule pod sjen raspjatija. Krv pravedna dimi na oltare, ćivoti se u prah razvijaše. Zemlja stenje, a nebesa ćute...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sobe | je raskošno iskitio najskupocenijim ćili mima, i starim i skupim slikama iz Peći, Svete Gore i Rila; po rafovima poređao srebrne sahane i zlatne zarfove.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Svi ga, brate, željkovahu, a mimo svijeh Crnogorčad ljuta. Ne da se ljuljuškaju, kuplju i valjaju samo, no da se krvnicima svete. Đurđev danak ’ajdučki sastanak... Osam jutara pred njegov dan, zora zateče petinu Crnogoraca u planini.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
One se najčešće i pamte po tom svom najznačajnijem delu (Neka ide na slavu svete Gospođe, Okolo bogo, u kuću đavole, Prava se muka ne da sakriti itd.).
Ako je i Bogu, mnogo je. — Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu. Kad kaluđer zaište svijeću, baba mu donese veliki sirac voska, govoreći da nema svijeće gotove, već neka je s
5 Pitali Turčina: — Bojiš li se svete Trojice? — Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti. 6 Pitali kadiju: — Zašto ti je mito milo?
Današnje svete mise koje su se pjevale po puku i narodu kršćanskomu, da budu od koristi i na nebu bogu od slave i mrtvijema dušom za
Sveti Sava - SABRANA DELA
I potom kanon vaskrsni, kao što imamo običaj, i svetom — ako imaš. I potom se svršava kao što treba. A svete i božastvene liturgije prema mogućnosti da se služe.
što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog.
A priložismo knjige, takođe i svete sasude i božastvene ikone, a usto i svete rize i zavese, i svukuda svaku krasotu, i zatim bratiji za telesnu potrebu
A priložismo knjige, takođe i svete sasude i božastvene ikone, a usto i svete rize i zavese, i svukuda svaku krasotu, i zatim bratiji za telesnu potrebu što je moguće, o čemu ako hoćete najjasnije
I tada, stavši pred svete dveri, znamenuje kadionicom lik časnog krsta i zajedno sa znamenjem uzašilje slavu Presvetoj Trojici, ovako govoreći da
Ovakav način života imajte u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji. A post Svetih apostola izložićemo ovde.
Ovakav način života imajte u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji. A post Svetih apostola izložićemo ovde.
Ako li ko ushte nekada, u neko vreme, iz manastira uzeti, ili od crkvenog — ikone svete, ili sasude časne, ili zavese, ili knjige; bilo iz sela manastirskih, ili vlahe, ili od imetka, ili bilo koju drugu
A ovako da bude njegovo postavljenje: kada dođe vreme svete službe, da se oblači svetitelj episkop i sa drugim časnim jerejima, i da dovedu onoga koji će biti pastir u ovom svetom
zajedno sa svim tim igumanima, naočigled svima, a naročito vladara koji stoji ispred, sa blagoslovom da ga oblači u svete rize po redu, kao što priliči. I svetu nabedrenicu sam episkop sa blagoslovom da veša njemu na levo bedro.
U takvom, dakle, izgledu arhimandrit ovaj i službe svete da služi. I pošto uđe on tu sa episkopom i sa igumanima, i pošto okončaju svetu liturgiju, i pošto položeno bude Sveto
“; drugi: „Gospode, pogledaj s nebesa i vidi!“, i izrekavši tropar i kondak Uspenju Svete Bogorodice, daju svetitelj i svi igumani postavljenome Sveto Jevanđelje i vode ga pred dveri.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Blagoslovi, duše”, „Svete tihi”, „Spodobi, gospodi”, i „Ninje otpuštaješi, to bi sve on čitao grčki; ako li bi se slučilo da mu to koji put
ti istom ujedanput pređem iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf, iz Korfa u Moreju, iz Moreje u Svetu Goru, a iz Svete Gore u Smirnu.
I za učiniti da ovi običaj ostane večan, rekli su da je tako duh sveti črez svete oce ustanovio. No, nije li nam slobodno rasuditi, je li moguće da duh sveti drugojače črez apostola Pavla uči i
li nam slobodno rasuditi, je li moguće da duh sveti drugojače črez apostola Pavla uči i uzakonjava, a drugojače črez svete oce?
Arhim[andrit]: „Muči, boga ti, gospodaru Malenica, jer od tebe će zaludu iskati. Ne iz Jerusalima i iz Svete Gore, nego s neba da dođe kaluđer, ti mu ne bi dao prebijenu grešljiku ni slomljena novca.
je podignem, iziđem pred vrata kelijska, metnem je na jedan karučni sanduk, a ja sednem dole i počnem čitati žitije svete Evdokije, prvi dan marta meseca. Prama ovima stvarma, koje u ovoj knjigi nađem, ostanu prolozi za ništa.
žitija na neki način dosta kriva, jer bi[h] na[h]odio mnoge koji su dobro jeli i pili i gospodski živili, pak su među svete metnuti; a mnogi živili su kako su god hoteli, pak u samu starost pokajali se, i ništa manje nisu stražnji ostali.
Nameri se na me neki iguman iz Svete Petke iz Maina. Kaže mi on da je bedna stvar za grozničava moreplavanije, kako i jest; pozove me k sebi i naloži mi da
” Ima u gradu lep manastirić Svete Jekaterine, s petoricom kaluđera. Kaže nam Antonije da oni rado primaju strane ljude na kost, na nedelju i na mesec, i,
Černogorci, koji me odvedu protopopi grada, pokažu mu i istolkuju moje svideteljstveno pismo i isprose da mogu u cerkvi Svete Jekaterine slavenski koji put služiti. U ovom ostrovu mirski protopop glava je svega sveštenstva.
Ovaj sušti nosi jednu srebrnu kutiju i srpski ište, govoreći: „Dajte milostinju na mošti Svete Ane u manastir Savinu.” A njegov dijakon za njim prosi na mošti Svetoga Pantelejmona.
U sve to vreme ništa nije mogao u stomaku držati. Dođemo u Svete Četrdeset sprama Korfa i, kako iziđemo na zemlju, lakše mu bude i u pet dana predigne se; no doći k kreposti, tome se
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
, tako isto ima ih iz kojih je izašlo toliko fratara ili popova (fratar je više cijenjen). Taka se plemena zovu: svete loze. Taka je sveta loza Jerkovića u Zvrljevu, koja je, do danas, dala manastiru V. dvadeset i pet fratara.
bum! odma po sridi svete oce i korabljice! Valaj je dobro učinija što se očistija odavlen, jer da se opet navrati, napipâ bi ga nogom di je
— viknu najzad Vrtirep. Tada tek vidješe sav užas. Ni na jednom oltaru ne bješe ništa zlatna ni srebrna, svete trpeze ispremetane i iskaljene, po podu svijeće, knjige, palme...
— Vidi se, da su imali rišpeta, jer je bradat, kâ kakav njiov kaluđer! — reče Vrtirep. Na drugom i na trećem oltaru svete Vićentija Perejra i Roka bijahu bezbožnici isprorešetali.
Duša moja nije živa, Ako tebe ne uživa! Ti si rados u žalosti, Ti si sunce u tavnosti... — Poslušajte redovnici, Svete crkve odvitnici...“ — Stani! Vidiš li da ne znaš! Ta poslidnja dva verša, to su od „Muke gospodinove“. Ali svejedno!
Kad se povrati tišina, Kušmelj, kome takođe bješe jezik otežao, poče: — Virujte, braćo, ove mi svete krvi Isusove, nikome to nisam kazivâ ima dvadeset godina, ali viđu da sam među prijateljima; a, jopet, to je davno bilo.
kaplja, lijep kao upisan, binjadžija kao kakav beg, snažan kao rslan, srčan kao hajduk, uz to bogat i ogranak jedne stare svete loze.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Na rastanku: miris žila me oblači I zelena ruka tetoši i draga. Ja silazim, biljni svete, sa tvog praga. Ali: kad se opet trujno oko smrači Na porugu svetu u trave ću leći Pa bilo to živinski, kukavički,
Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Te što će da misle i svete knjige čitaju, majke mučno rađaju.“ Tom nadom voleo je on njega, drugog i poslednjeg, više od Đorđa, još dok je bio u
Otvorena usta kao da mu se smeju. Čikaju ga tišinom. Svete mu se. Modrikaste usne. Otišla? Šakom poklapa levu dojku i blago je pritiska da čuje...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ko da gledne čarne oči tvoje, Pa u srcu da mu ne zapoje! Ao, svete, mio i premio, Krasno li te Višnji udesio! Samo, samo, da još mreti nije! Al' već neka kad inako nije!
Oh, zar tako ljubav sveta i po smrti jošte traje! Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje! - Aoj, pesmo, tugo moja! Oj pepele, dobro moje! J.
Dođe doba da idem u groba... Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju!
novi, Oni sjaju Svakom naraštaju Kad se umlje u prošlost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se pustiš u davnine svete, U davnine i svete i klete, Da ti mis'o puta ne pomete.
naraštaju Kad se umlje u prošlost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se pustiš u davnine svete, U davnine i svete i klete, Da ti mis'o puta ne pomete.
Pismena se po listovima mute, Načiniše se crna strašila Što o njima proričuć' pričaju; A jevanđelske svete istine Ozbiljnijom tek čine opsenu.
K'o ona, sve je puno sete, Ljubavi dušâ i tuge svete. Il' tako samo Mandušić sanja... On to u cveću, mesecu, magli, Oseća slasti tužaljke njene; Njegova duša to žudno
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ „Visoka me volja naznačila za angela tvoga hranitelja: od dužnosti svete ne odstupam, kolik' zraka od sv'jetloga sunca; ti kako si krug zemni prešao, usku sferu bezumnog meteža, ja sam
koji stvarat mogu i koji sam svemogućstvom vjenčan; jednome je sve pokorno meni u prostore i za prostorima; da od svete odstupim dužnosti, mrake carstvo bi ostalo vječno.
Zla njegova viđu posljedstvije i pogipše tvari sožaljujem; al' je ime neblagodarnosti sprama oca pogreška najveća: svete pravde strogi su zakoni, sve je dužno njima sljedovati, prestupnike moj bič nakazuje.
Dan četvrti strašnoga javlenja mogućnosti Gospodnje desnice bješe blizu sveštenog odiha: himni svete slave počinuše i grmljave slatkijeh muzikah; legioni u duge redove sa poretkom volje svemoguće - svaki k svome
duševna tablica s obje strane biti načertana s dva sasvijem protivna zakona: na jednu će zakon pravde blage bit u svete načertan linije, na drugu će prevlasnika njina zla svakoga crnjat se zakoni - adski spomen sveze sa Satanom.
sudba čovječeska: ja ću slovo moje vozljubljeno u plot ljudsku poslje oblačiti, poslati ga da izbavi ljude i zakonom svete moje pravde pomračene osv'jetli umove. Ja sam otac i svjetilo pravde!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Levo i desno od nje bili su poređani, istesani iz granita, natprirodno veliki kameni ovnovi, svete životinje boga Amona.
„Evo dragi moj zemljače, ovo je prepis mog testamenta. Moja poslednja želja je da budem sahranjen u Kremoni, u manastiru Svete Lucije.
preko Indiskog Okeana prema Africi, oplovismo njen Rt Dobre Nade, uplovismo u Atlantski Okean, posetismo na ostrvu Svete Jelene grob Napoleonov, završismo kod Bahije svoj obilazak oko Zemlje, i vratismo se odatle kući“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
AKO JE I BOGU, MNOGO JE Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu. Kad kaluđer zaište svijeću, baba mu donese veliki sirac voska, govoreći da nema svijeće gotove, već neka je s
Petković, Vladislav Dis - PESME
i Drine, Timoka, Vardara, Kad će u boj poći naše moćne čete, Da unište jednom ime gospodara, Koji kao tiran guši zemlje svete.
često, u satima mučnim, Jezivu sablast kako propast plete Za narod što je iz svoga stradanja Podig'o presto otadžbine svete, Oltar slobode i nebo nadanja. Jeziva sablast propast njemu plete.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Pre četrnaest godina izneo sam svoje mišljenje o ovome, kada se udružilo nekoliko vodećih vlada — neka vrsta Svete alijanse — koju je zastupao pokojni Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), koji može sa pravom da se smatra ocem ove ideje,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
je jedan snažni brucoš, okružen telesnom gardom ostalih brucoša, držao i čuvao kao što bi fanatični kaluđeri branili svete relikvije nekog velikog sveca.
manje razgovorljiv nego prvi put, a sve to zbog nekih čudnovatih knjiga, koje su, onima koji su ih videli, ličile na svete knjige. Druženje sa Lagranžom i Maksvelom privezalo me je za vrt moje majke.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” Sada je paron Zorzi još uglednija ličnost u gradu, prijatelj visoka klera i dobročinitelj svete Crkve. Ostrag nekoliko godina poklonio joj ikonu svetoga Nikole u srebro okovanu, koja je bila, uz veliku svečanost,
Življaše tako nekoliko godina prama propisima ipak dobre i povratljive svete matere Crkve, koja pokajnicima rado oprašta, dok najednom ne privuče ga k sebi mlada Morača, razbludna grješnica u
Neki su sedeli, neki klanjali, a mnogi, povučeni u tihe hramske lađice, učili su svete proročke knjige. Sa žudnjom ožednela stupio je u hram Sv. Sofije. Zapanjen nečim novim i velikim, zastao je.
Pogleda uokolo, pa se željno založi hlebom i pomalo odli i vina iz svake od poredanih sklenica. Kod služenja svete mise oseti toplotu po celome životu: vino ga beše razdragalo i stoplilo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle svete ne toliko, svakako, njoj koliko njenom narodu: „E nema, međer, mekša srca od srpskoga!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto, vidiš, sad si pao!
“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?“ Pod mutnim nebom nevoljnici ćute; Niko ne viče: pomagaj nam, svete Al’ srca valjda ne traže jauke: Darežne ruke nek’ se same sete.
Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile svete Da venac na grob Čoveku mete. Jer nije car umro nego čovek samo — Čoveku valja suzu da damo.
Kad anđô roda moga Usklikne: sad si svoj! Onda ću, širi svete, Onda ću biti tvoj! VII Pitaj Franka, Nemca, Angla, Kašće kao i ja: „Koji sebe ne spasava Sâm sebe ubija.
On će primit’ trnov venac Zarad misli svoje svete, On će ispit’ gorku čašu — Da se gresi Boga sete. Videćeš ga na Golgoti Kako mirno, svesno pati, I sa krsta, u
Miljković, Branko - PESME
) Neizdvojen pojavom još niko nije Otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima Vrati mi dan ako ga negde još ima Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije.
Prazno je dublje. Jao, vreme, gde te Plamen preseca. Osporeni svete! Nije li strašan let koji je dokaz Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide.
biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme POHVALA SVETU Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa
me da govorim Dok ima vatre u meni Možda ćemo jednom moći Da to što kažemo dodirnemo rukama Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto PARALELNA PESMA Hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do nepoznatog i natrag uvežbanim
u šljunak i vreme ne Zarđa Ne pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Čuti nećeš: divni podtekst groma, I pse koji čuvaju svete oblasti U otvorenom potiljku koji opseda pesnika.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kazimir je izbacivao sa krvlju iz pluća neke svete borce budućih pobuna... za čovečanstvo. Zažareni vazduh je treperio kao u groznici.
U bataljonu se već i četvrti komandant promenio. U štabu pod ogromnim blokom ”Svete Stene” Duško je zatekao plavog veselog čovečuljka. Rekli su mu da je to novi komandant bataljona.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe. To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Turci se dakle svete svojoj raji, što je uz nas pristala. Što smo bliže dolazili Aleksincu, videli smo sve više sela gde gore.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Opojeni, razdragani Pitamo se šapćuć’ mi: „Mili Bože, ko ih bolje Sad razume, ja il’ ti?“ L A moliš li se, svete? Ti s’ Bogu ne moliš! I kako ćeš se molit’ Kad neba ne vidiš!
XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U tišinu gore svete, Pa dozivah bele vile, Što ih snivah kao dete. Zaćutaše gorske ptice, Samo drva lišćem tresu, A taj šapat kâ da
Oh, zar tako, ljubav sveta I po smrti jošte traje! Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje! Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje svoje! — Aoj pesmo, tugo moja! Oj, pepele, dobro moje!
“ XXI Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Otud dalje — kô da riče: Teško tebi, jadni svete! Podigô se u visinu, Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto vidiš, sad si pao!
skladom glasovirnim, Bilo vrule meki glasi; Il’ prevlakom preko strune Uzdisajne one sile, Il’ trepetom harfe svete, Il’ jecanjem kitre mile.
Mirno kuca srce moje, Kô u hramu svete zbilje. — Što mirišeš, pesmo moja, Kao tamjan bosilje? „Ne miriše tvoja pesma, — To je miris rajska cveća, To j’
XLVI Dok imah sreću punu, Svetu je nisam krio; U pesme sam je slio: „Primi je, svete mio!“ Sad bih da padne na me Celoga sveta tuga; U sreći sam onako, Sad ’vako tražim druga.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
O sviranju i pesmi veterinara Svete i smehu kapetana Radoslava govorilo se celom dužinom fronta naše divizije. Sunce se klonilo.
— Dosta!... Dosta! — čuju se očajni glasovi kapetana Radoslava i veterinara Svete. Neko upali svetlost. Radoslav, gotovo istrežnjen od strašnoga pucnja, sjahao je. — E, ovo si preterao!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona peče o ovome svetu, Nov svaki čas čita božstvenu trisvetu.
svome mlatu; Rogovlje je sve kitilo izrjadno kamenje, Po stranami uvajanih obraza znamenje; Jednim slovom, k'o u čem' se svete mošti hrane.
Dviže se um i serce dobrih, Svi blagodarnosti svete polni. Gledamo tako, mekšega čuvstva svi, Na voćku v jesen, plodov si lišenu; Na grane već bezlisne, suve: Na pamet
Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se, čuvajuć svetinje, kulama blista.
O, svete reči, kad vas razum vlada I stroga pravda kad vam skipter nosi, Kad pošten čovek nevino ne strada Nit’ paklena mu za
napredujmo I odluke svete čujmo, Umiljeni svima glas, Ljubožarno kako zove Strasti nježne, sile noce, Da razvije svaki nas.
te bi se ljute brige, koja ga bez nužde mori, oprostio. Ali, moj svete! koji se i duhom i umom i čuvstvom po prahu previjaš, treba da znaš da samo ne treba vreme uzaludno propuštati, pa
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUKSAN: Ha! ha! ha! Šta čovek zbori: — za prijatelje? VL. VAVILA: Za saveznike... Jer kada kucne svete slobode Taj tako željno iščekivani čas,— Ko će uz nas? Radošu, reci ko?
Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična! Nasilja turskog plahi potope! Planina ovih sjajni oklope! VL.
RADOŠ: Turcima? Oh, zar Turcima? Bezbožnicima, mrkim vucima! Rušiteljima srpske svetinje, Slobode svete, crkve Hristove, Upropastiocima carstva našega, Hraniocima rana dubokih, Što ih na ovima grud’ma nesrećnim Kao
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Zbilja, brez šale, šta vi to pričate o mom Simendašu, o mom starom deliji i branitelju ove obitelji i ove naše svete ćabe? — reče vrlo meko, gotovo pobožno otac Sopronija i sjede na prag od podruma. — Ja najvolim na pragu...
— Šta ti veliš, Simeune? — okrenu se pokojni Partenija meni. — Ja velim ako ćete me poslušati: da svete knjige, ikone, krstove, odežde i sve što se mogne iz crkve dignuti, sklonimo u zbjeg.
— Tako je, tako, oče Sopronija: upravo kô jedna, što rekô ti, istorija, kô jedno istoričesko zbitije, što kažu naše svete, pravoslavne knjige — potvrdi Simeun, ispi čašu na dušak, otra brkove, napuni i pripali lulu, pa oduševljeno nastavi: —
Braćo, Asan-beg će na manastir! — uzdahnu David, pa se okrenu meni: — Junače i branitelju ove naše svete ćabe, tvoja glava prva će pasti.
ga u ruku, i pruži mu čašu hladne rakije: — Ovo sam ja cijelu veče za tebe 'ladio, delijo naš i branitelju ove naše svete ćabe! Primi ovu čašu, nazdravi mi, oprosti mi i blagoslovi me! — 'Vala ti, sinko, na tvojoj časti i čestvovanju!
Bojić, Milutin - PESME
'' I sruši se David, car države svete, I grizući svilu šarenog divana Jecao je plačem razgnevljene sete. S polja šumi pesma sa palmovih grana.
Plašljivih fauna, videh, jure čete Upivši u mene sav svoj pogled zečji, Pevajući psalme neke vere svete, Koje gušio je njihov pogled dečji.
Sav narod kleči u stravičnoj pošti. Care, čuješ li sva crkvena zvona? Na svetu vojnu pozivlju te ona, Da spaseš svete ikone i mošti. Car, opustivši mač, gleda gde gazi Naraštaj novi stazama dolina... No gle!
Neizgladive kao večno klete Poljane, koje mrtve use zgrću, Za tuđi ujed na meni se svete I prete Te oči koje ne tamne ni smrću.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
blizak je ranim hrišćanskim martirijima, pričama o prvim mučenicima, koje mučenička smrt uzdiže među izabrane, svete. Spisi o knezu Lazaru pišu se u obliku pohvale, epsko-lirskim postupkom i povišenim emotivnim nabojem.
veran svojoj religiji, Makro, po majčinom savetu, ide prvo na venčano kumstvo ("Tamo pođe Kraljeviću u te crkve svete Petke"), pa tek onda odgovara na sultanov poziv za vojevanje protiv Arapa, savršeno svestan da je caru, kao vazal,
Nastasijević, Momčilo - PESME
5 I nespokoji u pokoj svi ožive. Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. Blage od srca srcu vesti polete. 6 Mreži to, i pauku, zlosluto što je plete, prisniva se svila.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Znao je samo da su tamo, u sobama, najskuplji pirotski ćilimi, srebrni zarfovi za šolje, kondiri, ikone iz Rila, Peći, Svete Gore, da jedino to tamo baba ide, namešta, sprema...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na Cveti nosi se b. u crkvu na blagoslov, pa se posle da stoci da ga pojede (ZNŽOJS, 18, 73). Ko počne na dan Svete Lucije (13. decembra) da pravi stočić od b.
Na Božić ujutru baci devojka j. u bunar, i očekuje da joj se otuda odazove jekom dragi (ZNŽOJS, 1, 142). Na dan Svete Lucije devojke odaberu po jednu j.
Nju je proklela Božja Majka, koja je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo, i goru i vodu da ćute, i sve je zaćutalo, osim
Upor. nasuprot tome, Samter, Volkѕkunde, 790). Ko bi na leskovom štapu svakoga dana od Svete Lucije do Božića zarezao po jednu crtu, taj bi na Badnji dan mogao u crkvi poznati sve veštice (ZNŽOJS, 19, 158). L.
bilo pre manje ili više godina (Rad, 43, 159; GZM, 6, 372); crkve i džamije možda su u pojedinim slučajevima zamenile svete lipe, kao što je npr. kod izvora u Cerniku (Slavonija) bila nekada, prastara l. (»najstarija jugoslavenska lipa!
I danas se za vreme poljske procesije zastaje kod po kakve ugledne l. i čita jevanđelje (Vrčević, Pomanje, 76). Pojedine svete lipe spominju se često, npr. Hadži-lipa u Banjaluci (Šk. vjesn.
pričaju se legende. Narod u Sloveniji veruje da je Isus bio razapet na l. drvetu (Rad, 1. s., 172). Pored svete lipe u Banjaluci bio je potočić.
, 266). Koji je sedmični dan o prazniku Svete Gertrude (17. III), u te dane ne treba te godine ništa sejati ni saditi, jer će krti sve pojesti, makar i posle sedam
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sud mi, bolan, odsječe glavu, a da bi zašto? ..... Nema od toga već koristi! — Zakratko, do svete Kate, samo nekoliko talijera da mi pozajmiš, pa kao da si mi ih darovao .... potreba mi je!
Markove oči zasjaše, i maši se đerdana. — Eto, — veli — svejedno, bio kod mene ili kod tebe... a nemoj, brate, do svete Kate, dugo je već neka stoji do Ružarice .... Je li pravo? —Kako gođ hoćeš! —mahne rukom Rade.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U nje je kipuća krv, a kad je već tako, onda joj odmah vala naći nekog s kim će to raditi pod okriljem svete bračne veze, u bračnoj postelji uz blagoslov, a ne po ćoškovima uz gnušanje čestitih i poštenih ljudi.
Oni koji grebu oči svetitelja na slikama po crkvama. Oni koji svete slike šaraju šilima i bodežima, crtaju ribe i jelene, vradžbine i gatke umeću između osvećenih bogougodnih prizora.
Iguman ga je potom upitao šta bi bilo od crkve, od naše pravoslavne svete crkve, ako bi svaki njezin pop ili monah tražio od nebeskih sila savet šta da čini.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I tajna sila, sveta moć, Rasiplje svete žŷdi, I nebom trepti tiha noć, Carica burnih ljudi. Veselo, druzi! Naša ćud Veselje nama gradi.
Sve prenu iz teškog sanka i sve se radosno krete, Da primi podmlađen život iz ruku božice svete. Sa drevnih, visokih gora vodopad poteče brujom I tihe potopi ravni planinskom, srebrnom strujom.
Nad glavom božice svete Srebrni praporci zvone i kola Ljeljova lete. U njima upregnut panter, poražen Ljeljovom strelom, Barabar s golubom leti nad
Kome sam gradu kao dete, Nepoznat jošte s pravim zlom, Proricô dane slave svete U patriotskom žaru svom. U kom je sve što srce ište I što napretku daje let: Različne škole, pozorište, I viši svet i
Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges pored njih šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora U nedra sinjega mora. 1887.
On je noćas stigô od sveštenih strana, Gde evlija svete provođaše dane: Gde biserni talas plavoga Jordana Orošava strane. Proleće je stiglo.
1889. NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1. Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave. 2.
On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete. I ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete. Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena:
Ali se borahu jošte. Od gradske kapije svete Već triput odbiše oni krvave Budine čete. U mnogoljudnome gradu još jedan kladenac osta, Al' voda nečista beše, pa i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
je sultan Muhamed II, Osvajač, ušao 30 Maja 1453 u Carigrad, i kada je tako mi bar pričaše uslužni čičeron u crkvi Svete Sofije taj sultan udario svojom šakom, a njegov konj kopitom, jedan mramorni stub te crkve, onda se seme grčkoga genija,
To je bio, u ostalom, već pre deset godina, kada se vratio sa ostrva Svete Jelene, gde je posmatrao južno nebo i načinio katalog njegovih zvezda.
Stanković, Borisav - TAŠANA
dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora Pčinskog. I zato sam srećan. San mi je lak, duša čista, telo mirno i mrtvo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stoji pred njim kao zmaj, i onaj pametni Pavle ne ume da misli ni da bekne. — Čujte svete! — vrišti poštarka, mlada lepa devojka, kojoj se Pavle mnogo dopada. — Čujte svete, čujte!
— Čujte svete! — vrišti poštarka, mlada lepa devojka, kojoj se Pavle mnogo dopada. — Čujte svete, čujte! — Ali se nije razumelo šta poštarka upravo hoće da kaže. Palanke su u osnovi zdrave.
Petrović, Rastko - PESME
Kad izađem iz te kuće, naslonim se na zid, pogledam od gore do dole, duž ulice. Svete na sever, svete na jug! Zdravo svete na jug, najsrećniji od svih ljudi te pozdravlja - onaj koji je uništio svoj
Kad izađem iz te kuće, naslonim se na zid, pogledam od gore do dole, duž ulice. Svete na sever, svete na jug! Zdravo svete na jug, najsrećniji od svih ljudi te pozdravlja - onaj koji je uništio svoj opstanak. Videh boga.
Kad izađem iz te kuće, naslonim se na zid, pogledam od gore do dole, duž ulice. Svete na sever, svete na jug! Zdravo svete na jug, najsrećniji od svih ljudi te pozdravlja - onaj koji je uništio svoj opstanak. Videh boga.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
sobe je manji ikonostas sa zapaljenim kandilom, opkoljen srebrnim i zlatnim hadžijskim jerusalimskim ikonama i ikonama iz Svete Gore, Rila, Peći.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Stupove kod Deževe, starijeh dvorova, zadužbine cara Simeuna; da vidite čudo neviđeno, b'jel Vilindar usred gore Svete, zadužbinu Save svetitelja i njegova oca Simeuna; da vidite Žiču kod Morave i kod Ibra više Karanovca, Sopoćane Raški na
Vilindara; onđe starac ukopao Marka, biljege mu nikakve ne vrže, da se Marku za grob ne raznade, da se njemu dušmani ne svete. 38 SMRT VOJVODE PRIJEZDE Česte knjige idu za knjigama; od koga li, kome li dolaze?
hintovi indžijeli — svete knjige (Koran) indžil — v. indžijeli ise — deo istirati — isterati istom — nego, samo: Istom pošli da se ljebom rane;
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
svetaca koje je čitao u nekom starom kalendaru, načetom od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kako li ću te gola gledati, kojino nebesne krugove s oblaci zakrivaš, ti, eto, nedotaknuti svete, svetom se kano s haljinom odevajući, a eto sad vojaci preotimlju se o tvom ovom zemljanskom ruhu, i za tvoj hiton bacaju
carogradski patrijarh, s narodom po gradu uze krstove i ikone nositi Bogu se moleći da bi ih oslobodio, pak rizu svete Bogorodice krstato zamaka u more.
Ako ga ne uzbudu odneli kud Rimljani kad su harali Carigrad, i mnoge su svece i svete stvari pokupili po istočnoj zemlji, te ih u svoju zapadnju zemlju kojekud razneli, gdeno i do danas prebivaju.
OSLOBOĐENI CARIGRAD ili Povest polazna s davnašnjega ukaza složena izarad pamtenja onoga divnoga golema čuda svete Bogorodice, kada Persi i Tatari Carigrad oblegoše s velikom silesijom uzimati ga, pak s božijim sudom izarad te im
ju pomoćnica, [to učini] te snapolja prva grčka straža što stajaše u busiji po naredbi Patrićija skriveno u crkvi svete Bogorodice nazvanoj Pićija, iznenada posukaše se odonud na Tatare.
Ostaviše oni onaj poklonit im ocu Priolu grad, uzeše što imadoše onde svoje i očine im svete mošti, natovariše se u lađu, te se spustiše s materom dole k Budimu, dođoše u grad kralju.
I dati će nam pak od njega dostati svete care naše, i sačuvati će njihovu gospodu u pokorstvu i u strahu i u pravoslavnoj veri.
Videste li smanjeno srdce tiho i krotko svete Bogorodice? Arhangel je naziva obradovanom i blago slovenom je nariče, skazujući da će sam Bog Duh sveti doći na nju i
razvijati što je zlo od dobra, te zgrnuti će pravednike kano izvijanu pšenicu u hrpu i sručiti ih u nebesne svoje svete žitnice. A grešnike kano korov i plevu sažeći s neugasitom u muki vatrom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
o majstoru Manasiji (reč: majstor beše pod navodnicama), gde se napada na njega: da nije nikakav majstor i da ne treba svete crkve da poručuju kod njega crkvene utvari i sosude, — jer on zaradu tu upropašćuje s muhamedancima, našim najvećim
nije znao ni mogao upravljati, jer je na svršetku ovog pakosnog napisa kao potpis stajalo samo: „Jedan veran sin naše svete pravoslavne crkve“.