Dučić, Jovan - PESME
Tvoj deo ili protivnost od tebe — Jer treće nema! Kraj tvog ognja zebe, I mrkne kraj tvog svetila što sjaje. Samotan svugde i pred svim u strahu, Stranac u svome i telu i svetu!
Zemljo najlepšim suncem koja si zlaćena, Ni žižak više nemaš od tvojih svetila! Novom krvniku svome sada si plaćena, Ali i zavetom novim opet posvetila.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa tek kad pomisli na onu gđa Sidu. Nju tek da vidi tih dana, ala bi joj se svetila. — O, bože, — razgovara se sama — daj mi samo dotle da živim da sretnem samo onu debelu beštiju.
Kostić, Laza - PESME
” Pa, božansku pogledajući klet, namiguju: „Sad ode na zaklet!” — Uvedoše Delilu. Gori plam; u goruku žrtvenog svetila glavarima se klanja delila, Samsonovih milina divni stan.
Sveti Sava - SABRANA DELA
i ja, od svih poslednji i grešniji, uvek slab i klonuo za podvizavanje duhovno, došav u Svetu Goru, nađoh bogoizabrana svetila što različitim vidovima žure na podvig duhovni.
Bogonosni i prepodobni i preblaženi oci naši, celom svetu svetila, zemaljski anđeli i nebeski ljudi, isprva od predanja Svetoga Duha navikavši inokovati i blagodaću Božijom otuda
ZA DRŽANjE PSALTIRA UKAZ ONOME KO ĆE DRŽATI OVAJ PSALTIR Bogonosni i preblaženi i prepodobni oci naši, celog sveta svetila, zemaljski anđeli, nebeski ljudi, naučeni isprva inočastvovati predanjem Svetoga Duha, i blagodaću Božijom prosvetivši
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
S'tradi spomen srebrnoj sedini, Svrh svetlosti svetila sunčana. I kako odmah ne nadovezati na te stihove slične Sarajlijine tipografske ludorije iz 1839.
Kakva ji, bedne, kod vas živih Žalosna sudbina sutra čeka! Već danas serpska padoše svetila Pod mačem zlobe: Rečiti Aleksa Nenadović, i s njime drski Birčanin Ilija, dobri Ruvim!
Bojić, Milutin - PESME
Uzbuditi dušu čamom satrvenu? Survajte se stene!... Ne!... I to razumem. Za mene nema tajne. O, svetila noći, Jurite, da tok vam rešiti ne umem, Sve bešnje, sve bešnje, iznad moje moći. Prokleti predaci!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Među svetila rimska, zapojen nasladom taštom, Silvije stupao nije sa svojim izdrtim plaštom I svojom anđelskom tugom. Po kakav propa
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pominju se ili besni ćefovi bogatih domaćina, ili manije čudaka i bolesnika. Hladna i sitna palanka tako im se valjda svetila, u ono doba, što nije mogla da im doraste ni telesno, ni duhovno, ni imovno; nije mogla da ih stigne u prosvećenosti,