Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nagrdio onaku glavu! — Ne mari ništa... Moći će proći. Šta veliš, Đuko? — O te još kako, gospodine! Ova luda svetina... šta ti ona zna? Prava marva! — Samo, Đuko, pametno!... Neću nikom da si slovca proglavio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kuknjava nekih starica, oko njega, koje su se pljeskale, očajno, po licu, i, plačući, pokušavale da ga uhvate za ruku. Svetina ih je, i nehotice, obarala na zemlju.
Oni nas tolike, a moj rođeni, jednoga, pa, gle, kolika dreka. Pavle se bio prenerazio, kad ga ona pomilova po licu. Svetina ih je bila opkolila, gomila Mahalčana, a on je uzalud pokušavao da se otme, vičući da treba, što pre, otrčati do
Bio je slabušan, van sebe, otimao se i urlikao je, tako da mu se glas čuo, i kroz lupu doboša, i plač žena. Svetina je bila napunila sve prozore na trgu, a gomila sveta stajala je i na trgu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sav žut od stida, vičući na sluge, kijajući na pripeci, opkoljen kaluđerima, koji sad činjahu sve da ga zadrže. Svetina, koja se beše skupila pred kapijom, među kojom sad beše i nekoliko Cigana, u krpama, skoro golih, koji su skakali sve
Kraj svih slugu Aranđelovih, koji su pucali bičevima, svetina u gomili pođe za Aranđelom Isakovičem do kola, i ne znajući kuda ide.
Radičević, Branko - PESME
84. Jarko sunce već zamače, Al' svetina jošte ne te, Kod neki se tek sad zače; Samo gleni ono dete, Kako šeće, strelja, miga, — Al' što me je za nju briga.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Prvome danku nikojeg brata, nikoje sestre. - Brukom, po lagi svetina gilja. Zamiru slike, senke i zvuci. Pogledaj, Blagi, kudelje magle, tmurne vidike. Svaka je stopa zverinja loga.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Osećaše tu mnogo svoje krivice... »Šta smo znali drugo raditi ? razmišljaše on u sebi. Zar da gledamo mirno kako se svetina školska beščasti, a zovemo se učitelji i radimo u toj školi. Ništa!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Onaj sede sa mnom i odvede me nekud, a sa sviju strana juri za kolima svetina. Kola se zaustaviše pred jednom prostranom, oniskom, a zapuštenom kućom. — Gde smo sad ovo?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Beše to prizor koji se ne može zaboraviti. Svetina je plakala od radosti“. Gerardo slušaše pažljivo šta mu pričah. „A mene“, nastavih svoju priču, „obuze osećaj divljenja
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ruku drži, jer se time nekako naročito sputan i ponižen osećao, ali joj je sada to, po izuzetku, dopustio, da ih ona svetina ne bi razdvojila i da tako ženu svoju, kakva je takva je, ne bi izgubio.
Ali je i vreme prolazilo, a svetina sve više i sa svih strana pristizala, te Jaćim vidi da se nema kud i da se negde mora zastati i osmatračka tačka
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tek pred podne dovrši se služba, a bilo je vreme, jer svetina mahom se razbeže po dubravi. Još neko vreme mitoklasi se narod pored visokih drveta i nameštenih punih stolova,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor Leči dodirom! Ta prostodušna svetina koja neprekidno ovuda mulja, zaista misli da je naš novi brat čudotvorac. Dolaze slepci sa prosutim očima, mole ga da
Bio je ismejan i poražen. Privijao je melem na svoje otvorene rane, govoreći kako ta prljava svetina ništa bolje i ne zaslužuje nego da je čarolijama i đavoljim veštinama zavode belosvetski mangupi kakvi smo ja i Dorotej.
Oholost koja ne poznaje obzire. Sirovost, krvožednost, divljaštvo. Svetina: Dadara je gađao svoga suparnika. Zavist i pakost su nategnuli njegov luk. Ljubomora. Žuč.
Sada je po Vilinskom gumnu muljala svetina, sitni lopovi, odbegli sebri, badavadžije, probisveti, begunci sa vešala, secikese, varalice, guslari, beskućnici,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
svome drugu sitnim, šištavim glasom: „U ovoj se prodavaonici krčmi jeftina roba za sirotinju, pogledaj samo kako je svetina navalila da je razgrabi.“ „Kako Vi to mislite?“ upita ga jedan sa kraja gomile.
Što su ga stručnjaci manje cenili, tim ga je svetina više obožavala, a naročito žene. A oni astronomi od esnafa osetiše njegovu snagu.