Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Digao sam se i, pognute glave, pošao natrag. Kula svetionika, nasred ostrva, zasijala je, i sve je postalo sivo i neizrečno bedno.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Malo je ko znao i da postoji! Pa, ipak, u noći, kad talasi narastu kao planine, večito upaljeno oko svetionika na ostrvu bilo je spas za mornare. Stari svetioničar je to dobro znao.
Tek oko podne poče more da izbacuje ostatke razbijenog broda, a pred veče stiže drugi da izvidi šta se dogodilo KOD svetionika. — Je li svetionik bio upaljen? — nabra obrve kapetan broda. — Kao i uvek! — reče starac.
Ko zna koliko je vremena prošlo dok nisu ugledali ostrvce u rumenoj svetlosti pred večerja i upaljeno oko svetionika na njemu? — Uskoro pristajemo! — reče kapetan, a u istom času poče se burkati more. Zagrme odnekuda.
»Ko bi inače palio svetionik?« More se više nije razlikovalo od neba. U potpunoj tami svetlelo je samo oko svetionika. Ali, iznenada ono poče da žmirka, pa da se gasi. Ubrzo sasvim utrnu.