Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Umro je u Novom Sadu 23. aprila 1869. godine. Jovan Hadžić u »knjižestvu nazvan« Miloš Svetić, bio je jedan od najaktivnijih pisaca srpskih svoga doba. Obrazovan čovek i gipka duha, on se ogledao na nekoliko polja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
NA POLjU KOSOVU 242 SPOMEN VIDOVA DANA 246 SPOMEN PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG 254 GROBLjE 257 MILOŠ SVETIĆ 260 PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA 261 STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.
Njihovo očajanje i krajnji pesimizam opevali su, često prinudno diskretno, mnogi, a Miloš Svetić ga je 1828. izrazio dovoljno snažno u pesmi Mome rodu: Rasuti svuda, srpski smo narod mi, I gorko piće gasi nam često
Tako je pravi pokoj tek u zemlji, Beda na zemlji. 1852. Jovan St. Popović MILOŠ SVETIĆ PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA iz Serbije u Srem, pa u Krušedol manastir, pred nemačko-turski rat, okolo godine 1787.
1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813. Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže,
Gde srce bije, Tu s’ svetlost vije Serbiji. 1839. Miloš Svetić MATIJA BAN MOLBA POTOKU Potočiću, srebrnu Koji valjaš vodicu, Kamičkima klopočuć Kroz nijemu šumicu, Kao da joj
jena od slavenskih oda Mušickoga, štampana u Stihotvorenijama, Budim 1840, II, 135—6, a na srpski ju je preveo Miloš Svetić; taj prevod je štampan u Stihotvorenijama, Novi Sad 1844, III, 202—3 (a štampao ga je i Svetić u svojim delima), i
ju je preveo Miloš Svetić; taj prevod je štampan u Stihotvorenijama, Novi Sad 1844, III, 202—3 (a štampao ga je i Svetić u svojim delima), i ovde odande unesen. GLAS HARFE ŠIŠATOVAČKE (str. 137).
držao, u Antologiju trebalo ili mogle da uđu; takvi su pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe Rajković, Vasilije Subotić, Danilo Stajić i drugi.