Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ne palite im peć ni petrolejku - njima je toplo i svetlo i bez vatre! Vratite u škrinju vunene čarape - one će i bose preko snežnih gora!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zora je sinula rumena i sjajna. Nijedan oblačak ne sakri sjajnog sunašca. Svetlo, veliko, pusti ono svoje sjajne zrake, te obasja poljanu rosom orošenu... — Čupiću! — reče Stanko. — Ti si naš vojvoda.
Dučić, Jovan - PESME
U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi! U prostor bačen gl
Vladanovom Đorđeviću AVE SERBIA Tvoje sunce nose sad na zastavama, Ti živiš u besnom ponosu sinova; Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama, I zore da zrače na putima snova.
I mesto mleka, krv su sisali, U stradanjima tvojim dugima. Tvoje su svetlo ime brisali, Da ne znaš ko si među drugima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ili somota, širokih rukava, izvezen srmom (deo stare gradske nošnje) limunacija (iluminacija) — vatromet, raskošno svetlo, svetlosni efekti lokumić — kolač umešen od brašna, masti (ulja) i šećera (meda) luft — fazduh Luѕcіnіa phіlomela —
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Pa budala! I đaci grohotom prskoše u smej. IX. U prestonici, toga Badnjeg dana, bilo je veselo, svetlo i milo. Na krovovima je ležao hladan pokrivač beloga snega, a po ulicama vrveli su ljudi, žene i deca pod čijim je
I u tom nepomičnom stavu, široko otvorenih očiju, sa svetlo drhtavim, izmorenim pogledom teškog bolesnika, sa nekim bezumnim osmehom čoveka koji se smrzava, on je mrdao čelom i
Afrika
Reklo bi se ne svetlost sunca, već zračenje same zemlje pred kraj apokalipse. Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni.
Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su suze, izgledalo je besmisleno, kapale na ruke
Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili. Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano mesecom, koji se krnjio. Reka je bila crna. Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To jest, do ovejka zvezda, koje je taj narod zvao Kumovom Slamom. Rascijani su, u to doba, toliko voleli sve što je svetlo, mlado i novo, da su imali običaj da poskakuju prema novom Mesecu i da mu dovikuju kao bezumni: „Zdrav zdravljače, nov
“ Lice je u tog starca bilo, kad je bilo mirno, lepo. Božič je imao čvrsto čelo, široko, svetlo, koje se kao neki šlem nadnosilo nad guste, crne, obrve.
Ni tamo, u prošlosti, u njegovom bivšem životu, nije sve bilo lepo, svetlo, razborito, ali je bar čuo kako mu srce kuca, kad je kucalo. Mogao je da gaji i neku nadeždu.
Ja sam mu kriv. Je l’ ti rekoh, Đurđe? Dok su Raškoviči imali kneževstvo sve je u njih svetlo i čestito bilo. A sad? Ajlugdžije, pa se kao ajlugdžije i ponašaju.
Isakoviču se učini da, tamo, već, kišu vidi. Nad Leopoldštatom, međutim, još je bilo svetlo, poslednji sunčani zraci još su ga obasjavali, kao neke strele, na kojima se kapljice kiše sjaje.
On je jahao, pognute glave, nekoliko sati, za tim svojim sunarodnicima, a posle se vratio. Uveče, kad je toplo i svetlo, od Sunca, koje zalazi, Isakovič je imao običaj da sedi, na pragu, svoje kuće u Tokaju.
Jesen je, i te godine, u tom kraju, bila lepa i topla, a Sunce se tog dana rađalo, iznad Ujhelja, veliko, svetlo, na nebu tako vedrom i plavom, kao da je uvek tako plavo, i kao da će večno biti plavo.
Njegov put, koji se peo u daljinu, na planinu, vodio je u Rosiju. Sunce je nad tim visinama sjalo, tako svetlo. Kao i Garsuli, onaj Krfljanin, krigskomisar, u Temišvaru, i Pavle je, iznenada, spazio veliku svetlost, silinu, moć,
Prvo ga je začudilo Sunce, tog dana, tako ogromno, svetlo, veliko. Zatim ta šuma, koja se učini neprohodna, kroz beskrajno zelenilo.
Kad se obukao, međutim, i istrčao, zastade zasenjen. Bilo je toliko vidno i svetlo, kao da se ceo svet bio izmenio. Livade, ovce, njegova kola, šumarci, šume u daljini, vrhovi, stene Beskida, sve je bilo
njegove žene, koje je bilo vaskrslo u snu, bilo je milo, hladno, prijatno, uspavljujuće, kao neka hladovina u vrtu, a svetlo, kao što je pena šedrvana koju u visinu bacaju.
to više nije bila ona divota njegove zadivljenosti prema svojoj ženi, ona neobična ljubav, koja je noć pretvarala u čudo, svetlo, kao kad sija mesečina. Đurđe bi, i sad, katkad, zaspao, na njoj.
Teodosije - ŽITIJA
Nebeski je i govorno ovo sa njim u obliku očeve pojave. Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše.
zvanih i nezvanih, tako da je manastir postao tesan, sveti ukrasi crkvu svetu svakim blagolepijem i grob prepodobnoga svetlo udesi. I kada je došlo navečerje, otpojaše kod groba svetoga oca za spomen uzakonjeno od psalama.
I tako, Duhom Svetim vođen, dođe u Svetu Goru. A kada su saznali za njegov dolazak svi koji su ga poznavali, svetlo veselom dušom Boga blagodareći, na viđenje s njim dolažahu, jer ga svi ljubljahu, i zbog krajnje smernosti po prvom običaJu
Pravdom i istinom svetlo ukrašen, ljubavlju prema ništima bogoljubac izvrstan, a beše i Svetog pisma veliki ispitivač i ovog dovoljno mudar i učen
I tako, svetlo ukrasivši ove ikone zlatnim krunama, kamenjem dragim i biserom, postavi ih u tome manastiru Filokali, koje u čast Boga
Posle ovoga sveti sabra sve dostojno što je potrebno velikoj crkvi, i uze sa sobom knjige zakonske, i svetlo ispraćen od mitropolita, iparha i prvaka gradskih, ode u zemlju naroda svoga.
oružje, sa mnogim drugim svetlim darovima, a zasebno obdari svetoga premnogim častima i one koji su došli s njime, i svetlo isprativši, otpusti ga svojoj kući.
sveti i divni, bogonosni i sveblaženi oci Simeone i Savo, koji sada zajedno stojite pred Svetom Trojicom, oblistavani svetlo njenom svetlošću, i gledate od nje na nas odozgo, ne zaboravite dobro se brinući za nas, narod svoj.
osim prepodobnoga u usečenom grobu gde leži kao da spava, u vlaseno rublje umotan, i otišao ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu i sjaj duše svoje ispoljavajući.
spava, u vlaseno rublje umotan, i otišao ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu i sjaj duše svoje ispoljavajući.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zubi su joj bili nejednaki, ali smeh joj je bio takav da vam je zastajao dah u grlu. Njeno malo lice bilo je svetlo kao dobro uglačan belutak. - To je tek nešto!
Sada je hodao nasipom između pragova. Zatim smo videli kako se nekoliko desetina metara dalje, na rampi, pali svetlo. - Znaš li koliko je sati? - rekla je Rašida glasom još uvek zaptivenim od trčanja, a ja sam odgovorio da nemam pojma.
- Slobodno upali svetlo! - rekla mi je kad sam se, izuvši cipele, uvukao u kuhinju. - Znam da si to ti! - još je dodala, ali kad sam upalio
- rekla mi je kad sam se, izuvši cipele, uvukao u kuhinju. - Znam da si to ti! - još je dodala, ali kad sam upalio svetlo, bila je iznenađena. Sedeći na kauču, potpuno odevena ona je, očigledno, čekala oca.
Bilo je to doba godine koje sam najviše voleo: čisto, svetlo i ne previše toplo. Rašida je zviždala kao Sijuks Indijanci (bar tako je ona govorila da zvižde Sijuks Indijanci) kad
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nebo je nad njima dugo, skoro do ponoći, ostajalo svetlo, zasuto bledim, ali krupnim zvezdama, što su pred zoru postajale sitne, ali sjajne i ustreptale.
Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Videći ih dole, u travi, mračne njine gomile, kako leže oko kola, osvetljene vatrom,
crkve nasred sela, Isakovič ode rado, uveren da je to sve bedno i ništavno, a da je ono što ga u ratu čeka, silovito i svetlo i može da se završi nečim divnim, i za njega, i za sve te njegove ljude.
svojom kolibom, u zapari letnje noći pred Štrasburgom, osetiv da je prevaren, ponižen, a da beše rođen za nešto čisto, svetlo, vanredno i neprolazno, kao ti komadi neba, što srebrni i plavi lebde svu noć, ispod sjajnih sazvežđa, nad krovovima
Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Rusija mu se činjaše kao neko nadzemaljsko carstvo. Čuo je da su neki koji su tamo iz
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uveče, odbija da sedi na mestima gde je osvetljenje neonsko. Mlada žena se uvek najpre raspita kakvo je svetlo tamo gde će je izvesti. Mladi čovek i mlada žena zaista su mladi samo u Kinoteci, nedeljom u tri.
Vraćaju se kasno pijani stanari, iz otpadaka izleću preplašene mačke, kćeri noćnih prolaza, neka budala uvek je palila svetlo ili psovala odozgo sa stepeništa u tami. Sećate li se te truleži i rasutih utroba koje je ispovraćala noć?
je bilo i svih ostalih ritmova što izluđuju jednog petnaestogodišnjaka kome je život tako rano dodelio ulogu statiste. Svetlo se rasprskavalo nad ovim čudesnim prizorom dečaka koji prstima kida zategnute konopce i sam verujući da muzicira,
I dok je automobil okretao oko starog pozorišta, to svetlo se ponovo odnekud pojavilo i ponovo je u njemu iskrsao mladi kontrabasista Sead, smešeći se na nevolje i na sirotinju:
– Tamo nema nikakve kuće ... – Ta kuća... — viče Bel Ami. – Nisam slep! — Pufko skida naočari za sunce i žmirka u svetlo. – Lepo se vidi da nema nikakve kuće! – Ali ona je... – Nje nema! – Ta njegova kuća... hoću da kažem... – Šta?
Šta tražiš ovde, gde nikoga ne poznaješ? Hej, šta je to s tobom? Znam, privuklo te svetlo Terazija, provincijska leptirice. Provincija — to je za tebe, pre svega, loše osvetljenje.
I lica pod tim svetlom kao da ostare pre vremena; oči gube sjaj, a kosa postaje pepeljasto siva. To svetlo, pod kojim si odrasla kao neki iznenađujuće lep cvet, pretvaralo je sve u čamotinju.
Srce mu je lupalo kao ludo kad u mračnoj ulici ugleda njeno bledonarandžasto svetlo; nekada je svake noći svraćao da se tu nađe sa društvom. U to vreme imao je kod šefa sale neograničen kredit.
Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u gomili što je zurila u izloge, grickala semenke i kokice, brbljala i psovala crveno svetlo na prelazu. Narod. Nenavikao na pešačenje, u početku se veoma brzo zamarao.
To se sasvim lepo moglo videti kada je iz polutamne kuhinje izišao na svetlo dana. — Gle, koga to vidim? — osmehnu se on. — Odavno te nije bilo. —Poslovi...
dublje u suprotnom pravcu prema stočiću za dve osobe, postavljenom uz lažni kamin iz kojeg se cerilo crveno električno svetlo iz plastične cepanice.
Radičević, Branko - PESME
A doći će đavo po te!“ 31. , krilo naše, Vazda svetlo lice tvoje! Kâ ti beše, da bijaše Među nama jošte koje, Ne bi nama take strele Kroza srce proletele! 32.
Pre nekoliko magnovenja oka U srcu njemu nije bilo svetlo Kô sad — ne velim da je bio mrak; To beše noć, na nebu sjaše mesec, Od ovog zraci na srce su išli: Nijedan nije
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pogledah ti u lice i tek tada videh kako ti je ono puno, čisto i svetlo; kako ti se vrat očistio od malja; podbradak se ispunio i zaokruglio, a na jagodicama izbila jedra, nežna rumen.
Kostić, Laza - PESME
Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a
V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište zraka; sklopljena su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
u tom filmu, Sule je, naravski imao pravo na svog dublera, jer je režiseru i ostalima bilo neprijatno da na njemu mere svetlo dok pripremaju snimanje i te sisteme! Ali jest, oćeš vraga! Kako naći nekog sličnog Sulencetu!
“ što se njega tiče, mogli su na Sulencetu, kao mlađem alkoholičarskom pripravniku, da mere svetlo koliko mu drago: potpuno je ispustio iz vida zašto se tu nalazi.
Tako su oni jedno tri sata merili svetlo na Suletu — nesuđenoj filmskoj zvezdi — dok je njegov lični plaćeni dubler knjavao u ligeštulu.
zavidljivo sa ustima punim krempita, dok ste trčali ispred kafane „London“ u pola sedam, pretrčavali ulicu kroz crveno svetlo, dok ste se zaklinjali da se nikada nećete ugojiti, da nikada nećete nositi sive flanelske kostime, i nikada cipele
Žene i deca ciče od sreće, kad pater familias prestigne nekoga ili profura kroz crveno svetlo, a bakute iz gepeka samo se krste i gledaju kako će sve to da se završi.
Ne paleći svetlo, ubacimo u špajz i kao mesečar napipam levom rukom frižider. Odjedanput, desna mi ruka u potpunoj pomrčini otkri nešto
Odjedanput, desna mi ruka u potpunoj pomrčini otkri nešto živo i toplo. Vrisnem: „Lopovi!“ i upalim svetlo. Kad tamo, imam šta i da vidim — smrtno preplašeni matori i bakuta vire iza frižidera, bledi kao smrt.
Maše nam ispred očiju računima za svetlo, đubre i kiriju. Podseća me u tom trenutku na markiza de Sada, za koga sam otkrila da je bio čisti sadista!
U Mišarsku mu se ne ide, šta će tamo? Zna se: gajba ladna, a svetlo ne sme da pali, ne da gazdarica, da se troši struja.
časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok se ne upali zeleno svetlo na semaforu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šta reći sebi, dok još traje služba? Ugasi svetlo, radio isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Iskačem iz postelje kijajući, umivam se i silazim na ulicu. Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju. Sve je čedno, čisto i svetlo; zvučno; kao da je stvaranje sveta tek završeno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A posle joj svanu pred očima... ona oseti da se u njoj stvara nekakvo novo, neobično osećanje, nešto sasvim svetlo, zanosno... od čega joj sav svet izgleda prekrasan i ceo život sjajan, blažen...
a pred očima joj tako svetlo, tako lepo, čarobno... Ne prođe ni mesec dana, a ona već izgubi pamet i predade se sva srcu, da je ono vodi...
je ovo... sama?!... A oni otišli... namilovali se, naljubili se, pa otišli svako svome gnezdu... A šta ono neobično svetlo igra u kukuruzu ?... Je li to izgubljena ljubav, ili je kakav duh sa onoga sveta došao da gleda njeno stradanje, propast?..
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Veoma je toplo i svetlo. Za stolom ispod lipe, Sofija, Jelisaveta i Vasilije probaju jednu scenu iz Šilerovih Razbojnika.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Providno u zori, svetlo i žuto, kao okno pred bezmernom čistotom pustinja nadzemaljskih, što su kao i voda. Vetrovito i talasasto nebo Banata,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Videh, čini mi se, dobro, kako se spojiše i postade jedno veliko, svetlo sunce. Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
XIX SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRINICA (za njom Spira): E, e, e, e, pa, zete, svetlo ti oko! SPIRA: Ama, ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko! Kako možeš tako s neba pa u rebra?
SPIRA: Ama, ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko! Kako možeš tako s neba pa u rebra? SPIRINICA (izbekelji se na Spiru i krsti se): O, gospode Savaote!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U vrtu, grana granu od snega, nežno, briše. A dvorište je tako svetlo i belo... I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako... kao tek sašiveno odelo.
” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje. A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san.
Grmljavina žalosno podbaci: Odoše tamni oblaci Čak tamo, na kraj avgusta. I onda, kad se sve munje Raspadoše u svetlo trunje I mrak se smekša ko pliš, Iz duge napetosti i grča U ponoć sparnu istrča Novorođeni miš.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Snahu imaš!... — Ali, kao da mu to ne beše dovoljno, zastade i gledajući je odozgo, svetlo, nastavi: — Snahu imaš, što ceo svet nema, Sofku, hadži-Trifunovu unuku.
Beše nastalo ono praznično zatišje, svetlo, toplo sa jakim suncem a kratkim senkama, sa već iznad zemlje i kaldrme užarenim i razigranim vazduhom.
Pandurović, Sima - PESME
I nose iskre plamenovi ovi, I pričaju mi moje doba slavno, Mistično, svetlo, s nade oreolom, Protkanom srećom, preliveno bolom, U kome trepti san života večna.
I da srcem našim, k’o tamnicom mraka, Biva svetlo prosto zbog tankoga zraka, Što kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho rekne U duši nam
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ribe nikako ne okušamo. A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo. I ribe možete jesti, osim srede i petka, i vino piti velikim krasovoljem, ne jedanput, nego i sutra, što je ostalo od
A praznik Sveto Vavedenje, koji je nazvan Svetinjom nad svetinjama, praznujte svetlo i svečano, jer je praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima, kada se uvodi za trpezu koliko je moguće.
O umrlim ocima našim i bratiji primićemo svetlo. I sa svenoćnim bdenjem slavite uspomenu triblaženog i prepodobnog oca našeg i ktitora gospodina Simeona monaha, koji
Praznujte ga svetlo, i pojanjem, i svećama, i jelom i pićem, a usto hleb i vino na vratima da date onome ko se zatekne toga dana.
Ribe nikako ne jedemo. A na praznik Blagovesti praznovaćemo po mogućstvu svetlo. I ribe možete jesti i vino piti velikim krasovoljem, ne jedanput, već i sutra, što je ostalo od jučerašnje trpeze.
A praznik Svetog Njenog Prestavljenja, koji je nazvan Uspenje, praznujte ga svetlo i svečano, jer je praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima.
I o umrlim ocima našim i bratiji primićemo svetlo. I sa svenoćnim bdenjem slavite uspomenu triblaženog i prepodobnog oca našeg i ktitora gospodina Simeona monaha, koji
Praznujte ga svetlo, pojanjem, i svećama, i jelom i pićem do obilja. Osim toga, i na vrata treba dati i jela i pića ko se zadesi na taj dan.
pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i nemetežan i bogougodan život, i pravoverjem dobro ukorenivši se i svetlo sijajući, kao drvo divno stajaše u pristaništu dobrom, to jest Svetoj Gori.
Stoga i mi svi verno na slavlje njegovo svetlo stecimo se, dobrog pastira svetlo uspojmo pesmama: Raduj se, monaha pohvalo i utvrđenje, moli Boga za nas, Simeone
Stoga i mi svi verno na slavlje njegovo svetlo stecimo se, dobrog pastira svetlo uspojmo pesmama: Raduj se, monaha pohvalo i utvrđenje, moli Boga za nas, Simeone blaženi, da se sačuva stado tvoje
rečima ukrasiv, saznanjem prosvetliv um iz koga čudesa svetla šalju se, oče blaženi, vernima sluh vaistinu ozaruju svetlo! Jedina, jednog od Trojice rodila jesi u dva suštastva, u lice jedino vidljivo, Devo, kome pojemo: Blagosloven Bog!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
GOSPAVA: Ša je, da je, meni lako nije opslužiti nake mušterije! Jedan tuli svetlo, pali sveću, drugi traži da glumim da neću! Jedan sipljiv, a drugi me skoli: jesi l skoro bila na kontroli?
Nisi valjda pobego? ANĐELKO: Nisam, nego amnestija! (Zatamnjenje) II SLIKA (Kafana, posle fajronta. Svi su otišli, svetlo je smanjeno. Ikonija i Cmilja odnose čaše i escajg, prevrću stolice na stolove.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Samo je budila mir. RUKE BOLA Daj reči guste ko smola I reči kao krv neophodne Za naše prazne ruke bola Podignute u svetlo podne. Daj onu strašnu reč što tone Još neprobuđena u mrak mesa Od koje grudi muklo zvone Kao negledana kap nebesa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Za čoveka sramotno... Aćim se sježi, ustade i udari u prozor. U njegovoj avliji, jedino u njegovoj sobi noćas truli svetlo u pomrčini pred kišu. A mirišljav je vetar u tek olistalim jasenovima.
prignječena njegovim poganim mesom; sve je samo mučenje koje se čuje kao vetar i vidi kao noć, čeka kao jauk, i traje kao svetlo u njenoj sobi. — Dobro je, dobro je sad. Milunka kaže, skoro će — dolazi Tola. — Gde si video Milunku?
Aćim se prikovao uz lipu i senku, vetar je razapinjao fenjersko svetlo po kaldrmi; u bašti se jalovo drveće s rujnim lišćem raskrvavilo od svetlosti šarenog stakla, iza koga je plakalo dete
Suvo smilje, miriše na tamjan i vosak. Samo Adama da otme, Misli. Uze od Milunke lampu i ode u sobu kod Adama. Svetlo liznu Adama u postelji. Zagleda mu se u oznojeno lice, uznemireno brzim i hrapavim disanjem.
Tama sve pokupi. On obesi ruke i glavu na drvene rešetke prozora. Trese se. Sam je na svetu. Ugleda svetlo u novoj kući Pa ona je umrla!... Ali zašto u ovo doba svetli lampa? Adam! Izlazi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?« Devojčica se ponovo vrati prvom prozoru. Ono maleno, svetlo biće nestašno joj namignu. — Pa, Tatagina kuća je puna dece! — potrča devojčica ka Tataginim vratima.
Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući. Iza prozora je, kao i uvek, gorelo svetlo, a preko vrata bio navučen teški zasun. Devojčičin otac ga ramenom izbi, ali vrata su iznutra nečim bila poduprta.
Evo ti vode! Neko majušno, svetlo biće stajalo mu je kraj jastuka i nudilo čašu vode držeći je obema rukama. Od čuda starac zaneme, pridiže se i iz ruku
Zato i nema takvih koji bi mogli opisati viline srebrne kose i lice tako svetlo da se u njega ne može gledati. A možda ih neće ni biti, jer je ulaz u pećinu zabranjen otkad se jedan od dečaka nije
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Na pogdekom uvek gori sveća! Il' je sveća, il' je ime svetlo, Il' su dela koja se ne gase, Pa redove nedoglednog groblja Svojom zrakom krase.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ona je sastavljena iz zrakova razne boje i razne lomljivosti; ta različita lomljivost je uzrok zašto se Sunčevo svetlo pri prolazu kroz prizmu razdvaja u svoje elementarne zrakove i boje koje se pokazuju u spektru.
Pokrih svoje oči rukama i uzviknuh: „Sada mi, zaista, puče svetlo pred očima!“ Lavoazije se nasmeši i reče: „Razumeli ste: vazduh u kojem živimo i udišemo ga mešavinama je dvaju
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vladao je takav mir i sve je bilo tako čisto i svetlo oko mene i u meni, da sam uviđao kako je to baš ono o čemu sam uvek sanjao.
Prilegli smo šćućureni jedan uz drugog, jer na hladnoj noći osećamo laku, neprijatnu drhtavicu. Ponoć je. Svetlo i zvezdano nebo je očekujući nemo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali samo nekoliko časaka, i ozgo zasija radosno i svetlo nebo... XI Stanka ne mogaše više da misli. Sav joj se život stopi u jedno jedino, burno i zanosno osećanje, kome se
A sve je bilo tako sjajno, i nikad, čini mu se, sunce nije tako grejalo, kao tada što je... sjajno, svetlo, slatko... I nikad ga više ne odvedoše crkvi i ne pričestiše. — Jesi li često bivala u crkvi i na pričešću?
Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće...
Sve treperi od sjaja sunčeva i zeleni se veselo, svetlo, radosno... Oči se prikovale za tu lepotu, koju prosta seoska duša ne razume, ali je tako oseća i ljubi, da ne poznaje
— Viknu Mitar i ustade. Digoše se i ostali, samo ostade na podu on, nepomičan, nepokretan... »Šta se ovo vraća svetlo, slatko ?... Gle, slobodno se diše !... Oh, kako je slatko disati !... A šta je ovo zakovano?...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oče, evo opet mene. Tvoja cura traži tebe: Sad je bolna, naglo vene: Ne poznaje danas sebe. Otkad nisam bila ovde! Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo...
Pokolenje žensko, svake časti vredno, Spomenik ti diže zelenkasto-sivi: I sad ime tvoje, svetlo i ugledno, Da bi bilo lepo, na kamenu živi Sa odborom, kolom tvojih drugarica, S mirisnim buketom večnih gospođica.
Ja mislim dugo na podzemne staze, Koje sve idu protiv jednog grba, I na podlosti što uporno taze Jedinstvo svetlo i dolazak Srba.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njih čeka sudbina da postanu, manje-više, opšte poznate, svakidašnje stvari. Telegraf i telefon, dinamo i motor, svetlo električnog luka i usijanog vlakna, izgubile su svoje draži još dok sam bio student u Kembridžu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Eto takvu prikrivenu razliku na svekolikim nivoima kulture i imamo ovde u vidu. I nju treba uvoditi u svetlo polje svesti.
od nas jednoga dana proklijati (zato je pobeda njena), a sluškinje su ovde zvezde koje je noću u svoje treperavo nebesko svetlo oblače kao u živo srebro.
Dosta zanimljiv pesnički postupak, i lep doživljajni ugao iz kog se subjektivno svetlo proliva na spolja viđeni svet. Paganske slike mogu se spojiti s hrišćanskima, i stopiti u nove, raskošnije.
kulturi nalik na stonogu: spontano se ponašamo, služeći se mnogobrojnim kulturnim navikama, sve dok ih ne uvedemo u svetlo polje svesti i ne pogledamo na njih sa strane, kao tuđim očima, što naše ponašanje odmah otežava, čini ga nesigurnim.
I to izaziva kolektivno strahovanje od opšte pagube. Ovaj neobičan strah odmah baca izvesno svetlo na jedan drugi, ženski lik, koji se pojavljuje u više pripovedaka.
sledbenička lirika; međutim, nije suvišno ako pokušamo da ukažemo na neke momente koji će, možda, baciti izvesno svetlo na pesnikovo unutarnje kolebanje u potrazi za autentičnim, vlastitim stihovnim izrazom.
Ovde se značenje ne iznosi, nego se zbiva. Čini nam se da ovi momenti bacaju izvesno svetlo na jedan od osnovnih postupaka u Popinoj poeziji.
i donji slojevi boja na ikoni: njihovim se prosijavanjem kroz gornje, nama bliže slojeve, dobija ono poznato unutarnje svetlo kojim svaki lik na ikoni zrači; ako želimo da ispitamo i razjasnimo to neposredno vidljivo svetlo koje iznutra zrači,
ono poznato unutarnje svetlo kojim svaki lik na ikoni zrači; ako želimo da ispitamo i razjasnimo to neposredno vidljivo svetlo koje iznutra zrači, moraćemo da razotkrijemo i nevidljive donje slojeve boja77.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vlažnog i tamnog boji se Sofka; od njih zazire i gazda Mladen u istoimenom romanu. Svetlo,doživljeno kao toplo, usredsređeno je u iznutra osvetljenoj kući, još uže: u sobi u kojoj su opušteni, raskomoćeni
Geneza književnog dela, osobito ako se ona može pratiti prema rukopisnim varijantama, pokatkad nam baca neočekivano svetlo na njegove skrivene strane.
prizora dolazi od inverzije: Sofka u povratku ne vidi samo kuću, nego kuću sa svojom sopstvenom odsutnošću (mir i svetlo simbolizuju prazno), što nas podseća na snove sa vizuelnom inkarnacijom sopstvene smrti.
životu zapaženi i otuda uzeti, kao i mnogo šta drugo u Nečistoj krvi, ipak su ovakvi detalji, ako već ne unose ironično svetlo, svakako sračunati na oštro kontrastiranje varoškog i seljačkog.
može svesti na tri za tumačenje Seoba važna momenta: (1) senka se kao deo tame oponira sa svetlom; (2) budući da se svetlo i svet u običnome doživljaju međusobno povezuju (nije slučajno što te dve reči u slovenskim jezicima imaju isti koren),
I utoliko snažnije potresa, izbezumljuje gospožu Dafinu: kao mrak i svetlo, dva se brata ne mogu u njoj pomiriti. Tome valja dodati da je u šestoj glavi opisana jedna davnašnja Vukova ljubav, što
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Čudeći se povrati se starac starici; Nalazi je u palati, tremu stubovnom, Na njojzi je svetlo ruho, ruho boljarsko Sa pervazom skupocenim, krznom soboljskim.
Neka ti se čizma kalja, ne gledamo na nju mi, — Mi gledamo svetlo čelo, a to puno imaš ti! Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet puta pokazô si da si mlad.
Ko sabliži razne ćudi Izvršiće divno delo: To je slavno, al’ je glavnô: Pošten obraz, svetlo čelo. »Starmali« 1882. ODA (šta mislite, kome?) poreskoj knjizi Knjižice, knjigo, red je na tebi. Hoćeš li odu?
Krakov, Stanislav - KRILA
Tice su imale crne krstove na krilima, n neprestano rasle. Što već Sergije ne leti brže? Odjednom nešto svetlo stade promicati. U zraku se splelo bezbroj pravih svetlosnih konaca. Aparat se nemoćno tresao n sporo bežao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Reklo bi se ne svetlost sunca, već zračenje same zemlje pred kraj apokalipse. Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni.
Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su suze, izgledalo je besmisleno, kapale na ruke
Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili. Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano mesecom, koji se krnjio. Reka je bila crna. Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ono istina naše stanje nije baš očajno, ali nije ni svetlo. Da li ćemo se mi moći da održimo do pozne jeseni, kao što se Černjajev nada?
što su se iskrile na svakoj biljčici, na svakom predmetu u okolini, a poljem se razastro večernji suton i siva zamaglica. Svetlo sunašce!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je... LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
San me poče hvatati. Prebacio sam šinjel preko glave i, u polubunovnom stanju, dočekali smo zoru. Jutro je bilo svetlo i čisto, da se italijanska obala jasno videla. Izgledalo nam je da ćemo za pola časa stići. Bili smo veseli.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore, Da te opet pozna i zemlja i more, Pokaži Evropi tvoje krasno lice, Svetlo i veselo kako vid Danice. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Lice mu je tako mutno Kao nebo kad je kiša, A oko mu tako svetlo Kao sunce posle kiše. Cvet-devojče prije bilo Kao sunce usred dana, A sada se ukazalo Kao mesec u ponoći.
svira tri svirača, Jedan drugog nadsviruje Da s’ raspadnu kožne gajde, A momčići da polome Od igranja lake noge. Svetlo sunce pohitalo, Brže došlo na zahodak, Jošt se brže mrak rasuo, I mesec se ukazao.
Drugih svata nebrojeno Na nas tamo čeka mnoštvo, — O tom’ sam se postarao Da te svetlo društvo primi, A tamo je obilije Svake struke od gospode I od druge slave svetske. Budi samo dobre volje.
marta 1841. Gaju: „Onomadne posla sam vam jedan moj članak protiv Boroeviću, moleći vas da mi ga što berže na svetlo iznesete.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Rođen u Hercegovini, nadomak Jadranskog mora, Dučić je nosio tipičnu mediteransku ljubav za svetlo, sunce, ravnotežu i sklad. Takav je i njegov stih, odmeren i zvučan.
Jakšić, Đura - PESME
Silena je vojska ovde stanovala — Namesto je vojske mahovina pala! Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci... Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Video polje, noć na njemu, rubove planina što se spojili sa nebom i iza kojih je uvek svetlo, jasno... Ali zna da sada niko u kući ne spava.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ropac, bol koji mu razdire nutrinu, hvatao je ukočenim prstima za rub pokrivača, a onda je najednom sve to prestalo, svetlo je utrnulo u njegovim zenicama, prestao je mrmor njegovih nerazumljivih reči, usne koje su se neki trenutak ranije
Ilić, Vojislav J. - PESME
To Azok prinosi žrtvu gospodu i bogu svome, Da blagoslovi vojsku I svetlo oružje s njome. U moru kandila sjajnih blista se sveštena reka...
5. Pade, najzad, i veče uoči Đurđeva dana, Čisto i svetlo veče. S rumenih zapadnih strana Izretka, pokadšto samo, zastruji toplina neka, I laki zadrhti udar brujeći
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Igra boja postaje sve življa i raznovrsnija. Uz narandžastu pojavljuje se svetlo-rumena boja trešnje, koja se na nekim mestima pretapa u intenzivno rumenilo. Podzemna grmljavina, potres, prasak, munje.
Onaj slikar koji je sa nama ovamo doputovao naslikao ga je sa dve boje: svetlo žutom i crnom. Rapava, nakostrešena poljana ili, još bolje, vetrom išibano pa skamenjeno more, isprskano mrljama najcrnjeg
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Po svjem svjetu svjetlost krasna svetlo sve javljajet sja; sunce, luna i zvjezd jasna toplotu nam dajetsja: zemlju, ljude obimajet i sve stvari zagrjevajet.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Svi smo zemlja. I svi ćemo biti zemlja. DRUGI ČIN Dok je u prvom činu sve tužno, dotle je sve u drugom veselo, svetlo, puno života. Soba ista, ali raskošno nameštena. Lepršaju se po zidovima okačeni dugački svileni peškiri.
(Saginje se Stani, da joj zakopča nizu.) STANA (zakopčava je. Ali gledajući u Tašanin sjajan podbradak, svetlo, zajapureno lice, a najviše u njena, sada pod tankom košuljom i kratkim jelekom gola razvijena prsa, zaboravlja da je
Kako je sada ovako lepo! Oh, ovako da je uvek svetlo, ovako veselo! Ulazi Stana. STANA (pokazuje napolje): Snaške, evo Saroša. Sigurno je on.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad se on i župnik smeju, to je bila prava muzička harmonija. Župnik je imao u glasu nešto svetlo, a dečko nešto toplo i mazno.
crkve, koja se župnikom mnogo oduševljavala, kazala je jednom: „Naš gospodin župnik, kad progovori u mraku, kao da se svetlo užeglo.
— Pa kazala vam je žena od prvog časa, lepo, da je kriva. Šta još hoćete, i što palite lampu kad je svetlo! — reče jednog dana pametnu reč gospa Pava veterinarka.
se da tu, bez njega, ruča neko društvance mladih ljudi, dok bi domaćin, prošao pored svoje kuće, nastavio dalje, do one svetlo očišćene mesingane ručice koju je trebalo povući pa da se zatrese glavno zvono u „ajnfortu” gospodin-Vasinu.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
oblici U zenici majstora (Vreme je ujedalo) Mlada lepota ponosa Mesečarska sigurnost I kapije večnog proleća I svetlo oružje sreće Sve samo na mig čeka U desnici majstora Damari sveta biju (Vreme je ujedalo I zube
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Otac je to učinio još odavno. Uzalud su ga čekali da se vrati, uzalud ostavljali u prozoru svetlo! Nije dolazio. Možda zbog gladi koja je bila česta gošća, a možda i zbog vode koju su stanovnici Peščare iz daleka, na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čitajući pesmu Car Lazar i carica Milica, čovek ne može da se otme utisku da je jutro polaska u boj bilo vedro, svetlo, puno žubora. Polje oko Kruševca bilo je pokriveno zelenom travom.
Ona je hrabrošću na smrt rešenih sjajno dokazala da boj ne bije svetlo oružje, nego junačko srce. S tim moralom raja je išla iz pobede u pobedu.