Upotreba reči svetlost u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Noć je tamna, prostorija pusta... pa neka je ta svetlost i voštanica u rukama onoga koji već umire, opet mu vedri mračnu stazu, putniku usamljenome... . . . . . . . . . . . . .

pobožnosti i oduševljenja preobrazio je sve što obično beše u stvoru njegovu; zadrktaše mu usne, u suvoj ruci zatrepta svetlost zlatnog krsta. Glas mu je strepio: — Sinovi pravoslavne crkve! Sinovi naroda! Sinovi slobode!...

Ja pripalim žižak što je svakad na peći stajao — njegovo slabo svetlucanje bacaše svoju žutu svetlost na iznurene crte moga nesrećnoga ljubavnika.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ko kaže da u svetlost? Idu u mrak, iz kog se i zver, prestravljena, vraća, idu kroz krv, kroz koju ne mogu muževi, idu kroz greh, kroz

U TURICI Zaslepljen, digoh pogled s tanjira, preko stola: iz žetve, kroz vrata naglo otvorena, suknu sunce, svetlost u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad

Te, sveti Joanikije Devički, podigni ruku, zaštiti, zaustavi ovo rasipanje, saberi nas, vrati mrave u mravinjak, svetlost u svice, vrati inje i slanu u jesen, dim u zimu, ribe u Ibar, laste u vetrove, ključ u katanac, vode u vodenice,

ga zasenjuje slovo, što se beli u leptiru, dok ga zaglušuje slovo što zuji u grožđu i cveću, Sveti Sava sunčevu svetlost deli s hlebom i maslinama, a hleb i masline deli sa kosovima što mu na ruke sleću.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Ko je to? — napregnu svu snagu Kruška. — Ja, dragi aga. Svetlost od žiška pade mu na lice... — A... ti si, Mašo, — reče Kruška odahnuvši, kao da mu se skide neki teret s duše. — Ja.

Dučić, Jovan - PESME

288 OSTRVO PAPAGAJA 289 RUKA 290 OGLEDALA 291 OTROV 292 ZOHRA 293 PROROCI 294 DUBROVAČKA PESMA 295 KAZNA 296 SVETLOST 297 SREĆA 298 PESMA O BOGU 299 DRUGOVI 300 PESMA O ŽENI 301 JEVREJSKA PESMA 302 SVETAC 303 ZIZEMA 304 SEME 305 STARI

U horizont prazan gledajući tada, Na ivici gde se mrak i svetlost deli, Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, kô padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja... A more je puno zvezda, pa ih njiše, I po žalu nemom,

Znadem za noći zvezdane, Gde se sva svetlost prolije, Da čašu tuge dolije, Prokaže bola bezdane. Znam ljubav kad se useli U srca sjajne palače, Pa tužna pesma

MIR Hteo bih da znadem ljubim li i sada — I da dobra neka svetlost prodre seni, I tišinu ovog umirenog jada, I padne na tamne puteve u meni.

A kad pođe kao beznadeždna sena — Nikad možda nismo bili bliže sreći. VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa, Oktobarsko sunce gasne iza huma...

srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neće biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u svetlost sve će da se raspe. Uvek zaljubljeno u večnost, dok bruje Njime sjajne sfere, strasno i daleko...

I ljubav što čezne, i jed što se gnuša, Sve je samo pesma: dok mre u dubini Sva u čudnu svetlost obučena duša — Kao zvezda što se raspada u tmini.

Da mi žeđ osete kobnu i sve višu Oči što su tude dugo svetlost pile, Kao vir dve ovce sa runom od svile, Kao krv dve noćne sablasti što sišu.

Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom; Da kao gnev svetlost sva ispuni mene; Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom, Tu gde gore večne podnevi bez sene.

Nekad čuh tvoj korak ili šum odela, A sad te noć nosi u svakom svom šumu; Zvezde u pokretu; mirna svetlost bela U svim prikazima na zamrklom humu.

Tako se obnavljaš večna, nesavladna, I novorađana u mojoj samoći... Dok zvučni sutoni padaju i hladna Svetlost prvih zvezda, ti se tkaš od noći. PESMA UMIRANjA Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine Agonije duge, neme, nepristupne.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

meni se... dopada ova devojka! — Krasno dete! Raziđe se dim u sobi. Neka davno neviđena svetlost sinu, i sve zamirisa nadom i pouzdanjem. Valjalo je hitati.

I onda joj se po licu razli nekako blaženstvo i nekaka svetlost, i meni se učini da je Bog pomilova rukom, i da se svetac nasmeši, i da aždaja pod njegovim kopljem ze'nu.

Ja naslonih glavu na prozor. S prsta debeo led pokrivao je okna njegova, a na njima se čudnovato zaigravaše svetlost lampe sa ulice, nižući se u besmislene duguljaste i zvezdaste slike, saobražavajući se osovini ledenih kristala.

Mislio sam nešto, ne znam ni sâm šta. A u svaku misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti — trebalo je, dakle, samo otkraviti led, i zrak će pasti na tavanicu naše sobe.

Ona je sedela za stolom i vezla nekakav jastuk. Na ulici zatutnjaše požarnička kola. Baklje prosuše još jaču svetlost na zaleđene prozore. Zvono udari nekoliko puta. Tutanj se izgubi u daljini, i nanovo sve bi tiho. — Vatra! — reče ona.

Sveća beše sasvim izgorela, i ona hartija, kojom je na dnu umotana bila, beše se upalila i uz nejasnu svetlost dizaše se gust dim koji dohvataše čak do gredice, jer je bilo tako tiho da ništa nije smetalo njegovu putu k nebu.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Utoliko pre što su ona vrata širom otvorena, a osim toga tamo je svetlost pa je prirodno da se tamo upućuju. Ali kolona neprestano po starom, ili se tako njemu čini; komeša se u mestu, koprcka,

Afrika

Ova ubistvena svetlost oblačnog ekvatorskog neba uništava fotografske ploče ostavljajući po njima nerazumljive krugove. Reklo bi se ne svetlost

Reklo bi se ne svetlost sunca, već zračenje same zemlje pred kraj apokalipse. Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog

Vina svih vrsta, voće sveže i sočno, o kakvom se u Evropi i ne sanja. Crnac, koji iznenada izbija na svetlost verande pred nas, crnac je belaca: isti crnac kad se sa verande vrati u noć, dok ide po jela, samo je crnac noći,

Švajcarcem bilo bi bolje ne govoriti, jer iako je oko nas divna sveža tropska noć sa protocima o čije se talase odbija svetlost zvezda, kao varnice, iako na te potoke svakako silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje sam

Švajcarac diže pušku i čeka; svetlost se odmah potom gasi, što je znak da je zver skrenula svoj pravac kroz noć. Negde beskrajna gora u plamenu, praćena

Pošto je nad nama velika svetlost neba noći, gde su međ zverima jedna druga skorpija, jedan drugi medved i lav, i jedan drugi bivo i ovca izmešani sa

Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu svetlost svitanja. Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama.

N. je zaspao odmah, a ja ostajem još nekoliko trenutaka sâm u prednjoj prostoriji uređujući beleške. Velika jutarnja svetlost, još modra, poče rasvetljavati svet. Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju.

Jedino su nebo i svetlost savršeno sveži i novi; i utoliko pre to oštro rasvetljenje onoga što je prošlo izgleda još čudnije i neverovatnije.

Iza kraljeve postelje od bambusa, pod strejom sasvim blizu kralja, žvaće travu alatast kraljev konj. Iako svetlost nije dovoljna, hteo bih da slikam.

atlasnih ogrtača i nage dece; zatim deca koja su tek prohodala a već plivaju i prskaju oko sebe, radujući se na vodu, svetlost i sebe. Sve je to Sudan; čar luksuza, Istoka koji se čak od Benaresa, preko Persije i Nila vuče do Tambuktua i dovde.

Ipak uspevam da izvedem Njamakanija malo više na svetlost i da ga fotografišem. Žuv mi na povratku pokazuje jedan smešan fetiš. Katanac, marke Jal, obavijen u krokodilsku kožu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Morala je da ga budi. Svetlost koja mu je sijala u oči, probudila je i sama Petra i on je počeo da se meškolji. Trgao se, kad ču svoje ime.

Na drugoj strani traktira, sobe nisu bile raskošne, ali su bile prostrane i udobne. Nisu imale ni prozore, ali je svetlost u njih dopirala kroz vrata, koja su bila u staklu.

A kad bi imala šešir, crven, na glavi, njeno lice bi imalo neku svetlost na sebi, kao što je svetlost rumena, ispod kestena, kad opadne cvet.

A kad bi imala šešir, crven, na glavi, njeno lice bi imalo neku svetlost na sebi, kao što je svetlost rumena, ispod kestena, kad opadne cvet.

One su, uzbuđeno, posmatrale lepog oficira, koji im je, iznenada, došao u kuću, po mraku, uz svetlost fenjera. Ali, njega je pratila, kao sen, Božičeva kći, pa su ćerke apotekara mislile da su to verenici.

Pendžeri su mu bili u gvozdenim rešetkama, a zarasli u ruže. Uz svetlost kandelabra, pod prozorom je video, u mraku, bokore jasmina.

Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina. Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki stari rast, koji je bio ispod prozora, a koji je bio sav čvorav, pun čvoruga, kao

Zatim ga je ostavila, pažljivo, na zemlju, kao neku kolevku, pa je, sedeći na stolici, počela da diže i namešta kosu. Svetlost je pala na njeno lice i Isakovič skoro urliknu. Video je svoju Bečliku.

Meću ogledalima, u kafani, na spratu, gde su zidovi mirisali na kafu, uz svetlost i trepet sveća, Mikailo Vani pričao je Isakoviču, oduševljeno, o vladici Vasiliju.

Niko nije obraćao neku veću pažnju, na njega. U mraku dugih, vlažnih, hodnika, u koje kao da svetlost uopšte i nije dopirala, iako je bio dan, ljudi i žene stajali su ćutke, dok je komisija prolazila.

Lazaret Marijahilf bio je odsečen od sveta. Kao i svaka druga tamnica toga doba. Pri ulazu, još se i videla, malo, svetlost dana; što dublje unutra, tama je bila – dok se oko ne privikne – sve veća.

Fenjeri su sjali iznad tih lonaca, i njihova svetlost padala je u svaku treću sobu. Šandale su gorele, uveče, u svakom prozoru.

Teodosije - ŽITIJA

I tako mu zabrani, a ovo nije bilo bez Boga, nego štaviše izvoljenje njegove dobrote i milosrđa, da se svetlost zašavši u goru ne pokrije kao pod mericom i da se mnogi, prosvećeni posle od njega, ne liše svetlosti spasenja.

Jer tako mu pripremaše uzlaženja odozdo naviše. Jer nije hteo da se ta velika svetlost prikriva pod odrom u tuđoj strani, niti pod mericom u pustinji, nego je hteo da se postavi na veliki svećnjak da

Jer neko od onih koji su bili dostojni, videvši, ispriča patrijarhu kako se prilikom njegova postavljenja svetlost nebeska izlila na nj, i oblistala ga, i učinila ga svega kao ognjena i svetlošću obasjana.

I tako u umiljenju mnogom molitve Bogu mnogo upražnjavaše i ispovedaše se. Posle toga svetlost velika u neizrecivom viđenju u pešteri zablista, i san od njega ode po danu i po noći, i mišljaše kao da je na nebesima a

Pa ni ognja ranije u pešteri njegovoj nije bilo. I kako svetlost veliku u njoj sad vidimo i mnogih pojaca glase otkuda čujemo? Da nije ko od poznatih mu pre nas došao i s njim se raduje?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nasip i vrhovi jablanova kao da su u sebe upili svetlost. Dole na reci bilo je sasvim tamno, iako je i to slučajan utisak.

Iza stakala, kao nataložena plava svetlost, čučao je sumrak, kad se setih pisma koje je počinjalo sa „jedina moja” i Rašide koja je rekla da će me sačekati posle

- jednom rukom podiže moju bradu, a drugom me pljesnu preko lica. Za trenutak videh jaku crvenu svetlost, a onda sam već bio na njemu. Jasmina je kasnije pričala kako sam hteo da ga udavim, ali mislim da to nije tačno.

Mesec je bio jedva nekoliko santimetara izdignut iznad ševara i njegova svetlost bojila je mrtvu Tisu u crveno. Bila je to jaka i radosna svetlost, ali vidljivost je pri njoj bila ravna nuli.

Bila je to jaka i radosna svetlost, ali vidljivost je pri njoj bila ravna nuli. Tamo gde je voda dopirala do nečeg čvršćeg video sam talase kako

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Oči lepe, kao žižak svetle. Kakvo neopisano smešenje, kakva svetlost očiju! Ironija za život! — O tom možete uvereni biti. Sad nastavi. Lice ozbiljno, kanda veliki ispit polaže.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Kroz pukotinu čamovine, međutim, primeti tanku svetlost što je prodirala i osvesti se sasvim. Bilo je vreme da idu. To je gorela vatra onih koji su sinoć bili polegali, neki

Nad brdima i šumama međutim, što se ljubičasta ukazaše, levo, mogao je već da nasluti svetlost sunčanog i čistog jutra. Zadrža zato kola kod jednog reda visokih jablanova.

sveštenika, često previjanje kolena pred zlatnim putirom, plavokosa dečačka lica i vanredna okna, kroz koja dopiraše svetlost dana, kao boja nebesna.

Za jedan tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori u mraku.

Pod vratima je prodirala svetlost, a prozor u mračnoj sobi svetleo se već kao neka otvorena, a zastrta vrata, pod rešetkama.

Pogled njegov žut, sa tačkicama crnim, tada još nije bio zgasnuo i ona je pamtila još tu svetlost pod dugim, pri kraju širokim trepavicama, kao što se ne zaboravlja zlatna kiša večernjeg sunčanja, viđena negde, na rubu

Noći pune trava, tame u šumi, žbunje sa divljim, crvenim plodom, žubor voda, a naročito svetlost neba, zvezda i sazvežđa, prolazili su nad njom, kad se sećala na prve godine sa mužem.

Zidove i stvari bila je već obuhvatila pomrčina, samo prema peći, na jedan zid, padala je siva svetlost poslednjeg, večernjeg osvetljenja, sa reke, i gubila se, iza zavese, kod postelje.

U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u svetao Mesec. Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza

očne kapke, u krupnim kapljicama, ona se nije više micala, ni budila, dodirujući svojim pomodrelim usnama i nozdrvama svetlost dana, isto tako neosetljivo i nečujno, kao i bela peć, kraj njene postelje, kao i njena stolica, sa jastucima, kod rešetke

Hteo je da poživi, kao pod nekom zelenom, beskrajnom vodom, u kojoj bi ublažena bila svetlost dana, u kojoj bi mu telo kretalo se kao u snu, po kojoj bi mogao da se ispruži, da ga voda nosi, nosi, kao njegove

Zvezde koje su gasnule, nije više gledao, kao ni svetlost što je u visinama treptala. Kad u daljini ugleda zvonike varoši, poslednji put povika slugama, koje su bile zaspale

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Po sasvim drugom principu koristi se bela boja, koja se vezuje za svetlost i stvaralačku snagu. U ovom slučaju veruje se da se magijska moć bele boje, njena stvaralačka i spasonosna priroda

Dobra zaštita od ovih mračnih, noćnih demona jeste i svetlost, te je zato prostorija u kojoj borave porodilja i dete neprestano osvetljena svećom ili kandilom, a kada majka za kratko

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

kucajući spolja u prozor, kao, tobože, deda-Mraz, uzalud sam gutao baterijske lampe da postignem onu čarobnu unutrašnju svetlost — ništa nije vredelo! Božić-Bata, Sveti Nikola i Deda-Mraz su raskrinkani. Pitam se koga će sada izmisliti moj ujak?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zmaj nas je, na samom početku života, učio da je svetlost dobra, a život zadivljujuć. Svet je zanosan zato što je takav kakav je: Onde potok, Onde cvet; Tamo njiva, Ovde sad;

lirske ovog pripovednog kruga) javlja se kao mutno poluslepog starca, koji priziva neku nepojamnu dobrotu života, kao svetlost što odavno je oslabila, ali zapamćena jednom zauvek, i sada kroz sklopljene trepavice: Ispred njega treperi zlatan i

da su neki od tih rukopisa godinama čamili u fijokama tehničkih urednika, pa sada, slučajno i istovremeno ugledavši svetlost dana, nameću utisak izuzetno plodne letine.

Sremac, Stevan - PROZA

pa je baš i ne moram opisivati kakva je; kakva joj je, to jest, zgrada, ima li dovoljno vazduha i svetlosti, i da li svetlost pada deci s leve ili s desne strane.

Radičević, Branko - PESME

'vako sniva: E u rosnoj leži travi Ukraj one reke tije, Sve oko njeg' kô na javi, I opeta sve drukčije: Ni je svetlost, ni je tmina, Ni je tuga, ni milina!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

SULjO: Pogledaj, dina ti, opet upalio prozor! Možda se setio, pa usto da naredi da se donese večera? A? (Svetlost u logoru se potpuno gasi; istovremeno, pali se u Hasanaginoj sobi, u koju ulaze, razgovarajući, Jusuf i Hasanaga.

Treba malo da se pritrpiš. Vreme je najveći lekar. Danas mi izgledaš mirnija. HASANAGINICA: U ovo doba dana, svetlost mi izgleda kao neka milost... MAJKA PINTOROVIĆA: Dobro je i to. I to je neko poboljšanje.

Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem! Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi. Svetlost se gasi, ali tako da nepomične siluete Hasanaginice i majke Pintorovića ostanu vidljive.

(Zatamnjenje, zavesa) DRUGI DEO I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA (Sve je kao u prethodnoj slici. Svetlost koja se nali zatiče Hasanaginicu i majku Pintorovića na istim mestima gde su i u ranijoj slici sedele.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće. I ja se tada dižem i gledam, gde se ona skupila, na leđa bacila staru, čohanu gunju; nagnula se k sveći i nešto

Prozori sobe ćilimom zastrti, da se spolja iz sobe svetlost ne vidi. Ja je gledam, čudim se i pitam: — Nano?! — A? — trgne se ona i baca rad, pa kad vidi da sam to ja, ona ga

Tek što sunce da zađe. Otvorio sam oba prozora gostinske sobe i beh zaseo te čitah neki roman. Svetlost je dolazila kroz prozore i jasno osvetljavala sve. Odjednom uđe i ti. Stade do mene.

— Čekaj! — I pođoh k tebi. Ti me, dignuvši ruke, gledaše zabezeknuto i široko. Na licu ti beše neka čudna, topla svetlost. Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom. Priđoh ti, ali me ti silno odgurnu i kriknu. — Ne!

V Beše početak zime kad na glas teške bolesti moje stare majke opet dođoh. Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog.

Prosula se ona slatka, puna čežnje, mesečeva svetlost, te sve obasjala i obavila mekotom i snom. Drveće, senke, šuštanje lišća, cvrčanje popaca, sve to klizi, bruji i obuzima

Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se. Reci mi da me voliš, te da lakše spavam... da me ne pije svetlost mesečeva i blaga, tiha noć... Hoćeš li? Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo...

A svetlost je obasjavala svu: njen vitak stas, široka ramena, lepo razvijeno i zažareno lice s vrelim ustima i crnim, tamnim, dosta

Senke velike, mrke, talasaju se i šire. Sa svadbe, kroz našu baštu, dopire mrka, žuta svetlost, isprekidana i izlomljena od granja i lišća dok do nas dopre. I oni tamo na svadbi večeraju.

Svi u senci. Sviraju. Samo za Šabana, šupeljgdžiju, nema mesta. Izgurali ga drugovi ispred sebe, na svetlost. On pre krstio noge, pognuo se.

stoji đakon sa uzdignutom desnom rukom, glavom uprtom više dveri i čita, — ne, nego peva na sav glas jektenija!... Svetlost bleda, a iz dubine, s pevnica, naizmence polazi i diže se gore pesma: „Roždestvo tvoje, Hriste, Bože naš!

vratima dočekuje nas teča, gologlav (jedini put u godini), otvara vrata, uvodi nas u tu veliku sobu iz koje zapahuje svetlost, toplota i jara ljudska. Zdrave se. Sofra pružena od kraja na kraj sobe.

Kostić, Laza - PESME

»Da te nose naša krila »gde je vrelo svakog milja. »da Ti duša svirku pije, »svetlost da Ti lice mije »plamen da ti srce grije, »divotama žiće sladi, »a pobratim mesec mladi, »da te hladi!

Na osobit opravljao se rad: u jednom liku, jednom životu, stvorenja svu da smesti divotu, svetlost i mrak da stopi, noć i dan, anđelsku slast i paklenički plam, neproniknuta biser-jezera uz nedogledna visa

Lalić, Ivan V. - PISMO

Šume u jezero silaze I sećanja se razilaze u svetlost, u strah, u snegove (14. XI 1976) POHVALA NESANICI Besane oči koje vide više No mrlju jutra, šaru na

zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, Zuj bumbara u čaški sunovrata; Pokret tek uobličen, a već pline Ko kvarna svetlost, ko fatamorgana, Vidljiva pena na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi,

9 Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Što nepoznatom telu je putanja; Je li to zvezda? Il svetlost što misli Svoju težinu tokom putovanja?

Ovde i ruševine Sarađuju, iz veka u vek, sa savršenstvom: Svetlost je halina duše i na tim stubovima Što mesto arhitrava ozbiljno vazduh nose. S vernošću istom, kao da ista je težina.

nastavili u noć tog istog dana to hodočašće sebi, Povezujući fontane u paukovu mrežu Kružne noćne šetnje; grgoljila je svetlost Među kapljicama, o tome kako zakon Prostoga pada ne protivureči lepoti Pokušaja da mlaz iz školjke dodirne

skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći koja svetlost zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u znaku tvog

jedne noći koja svetlost zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u znaku tvog znaka; Oprosti, majko, što prizemnu bedu Dovodim grešno u prismotru tvoju; Znam da sam ovde tek jedan u

Oprosti mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb,

iskupljenja, Pa zato zborim; preobilje tvari Čini da trulež biva zalog zrenja u vidljivom, gde razum gospodari — Pa će i svetlost da razjede leto Na naše oči, dok tromo ga zari U avgustu, iznutra, nepokretom; A raspadanje tek svedoči

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

KLjUČ OD KUĆE І KUĆNO SUNCE I SNEG-ČEDO Iz večeri od prisoja po zdelama plamsa boja. Sobna svetlost s okna tone u smeh sveca sa ikone. Kroz bosiljak vrh kolevke zrca staklo petrolejke.

- A iz gunja uboga šuška djedu sličica Kralja Petra Drugoga. KUĆA Krste se zraci iznad činije: svetlost i tama muklo krvare na ljutoj stopi crne linije, kud sove noću drežde, gluvare.

(Žubori li kraj Dunaja rodno bilje rodnog kraja?) Pred Vrč drven Arseniju prostre svetlost Metohiju. Ono Polje opet plamti: epitrahilj, božur zlatni. Za sveto se hvata drevo izgub-pleme Lazarevo.

(A Breg ovaj ono pamti što se zguslo, što proplamti.) uz kućicu - gde se linja sur magarac - suton tinja. Rudi svetlost polugola lakim krilom rokokoa. Inicijal: planu Slova s Orfelina, sa Jakova.

No zapojmo pripev ljubičasti (ni ćutanje nije neko zlato) ispod mota kad blesnu pilastri, uz bregove svetlost nedeljina: Sentandreja, Іrіѕ florentina.

o sipka zvezdo s Tarinog gaja. III Prospe se knjigom svetlost s Jordana. S ižice mlade golub uzleti. (Je li to slovna fatamorgana?) S blažene Rače - o bojo Cveti!

) S blažene Rače - o bojo Cveti! slovom se krste drhtave vlasi, vrbovog šiblja ikonostasi. Prospe se knjigom svetlost s Jordana, pa teče pismo, račanske škole podgajen žarak, a šum topole u žut ćilibar miholjskih dana tihovno svodi

Prospe se knjigom svetlost s Jordana. GAVRIL SGEFANOVIĆ VENCLOVIĆ: POLIJELEJ, VINjETA Ne dršći, ruko - hartijo, ne vej: s ljubavnih boja već

Streperi, žbuko, u polijelej svetlost s prisoja, koje, raspeto o nemir sna mi, tmušom kelije izgoni rumen iz šeftelije.

Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno. Gomila mrak se, raste kolač tmine. (A svetlost gde je? Pupi li joj loza?) Dok Vazu vaja tvorbena nervoza, Svetvorac plamti - Kyćo od vedrine!

napast Jezika bokom prelama u sunovrate, gde opreznije rade slikovi - dok sa prevala, prla, ledina, oko tamino svetlost sabire u podočnjake slepoj tmorini - gde se kandilo žiškom prekrsti kad prospe znake Božje milosti!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Iznad mene se čuju žurni koraci, otvaraju se vrata negde u dnu gornjeg hodničića i topla, radosna svetlost rasipa se na sve strane. Završavam penjanje i vidim na vratima devojku koja drži ispred sebe lampu obema rukama.

— Ne mogu ja sisati mleko kao on, a žene nemaju više šta iz mene da sisaju. Tako smo kvit. Kada sprovedu svetlost na Ostrvu, ići ću tamo da živim, samo da vas više ne gledam. — Pipo stanuje daleko? — Ne; tamo kraj obale.

Jedna crna ptica prhnu u ljutu svetlost. Možda je on uistinu demon. On leti u svetlost munje, sa crnim ogrtačem koji se širi oko njega.

Jedna crna ptica prhnu u ljutu svetlost. Možda je on uistinu demon. On leti u svetlost munje, sa crnim ogrtačem koji se širi oko njega.

Govore još nekoliko minuta. Svuda okolo tišina opet savršena. Prozori osvetljeni zamračili su se. Jedina svetlost: sve dalje sevanje munje i tanka sjajna pruga između kapaka na prozorima.

Sve postaje materija, jer materija dobija vrednost iznad svega... Onda se vrata otvaraju i žuta svetlost ide na nas i čini da opet noć svuda iza nje postaje crna kao mastilo. Neko pita: — Dakle? — Dečak.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru, I sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru. Otvr'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite carskog sina k'o najmlađeg

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

gnezda pretvori ovaj mramor, čarobnjake zovemo s meseca na čemprese da siđu, nek javno bude kraljevstvo pauna! Svetlost se gasi na rukama gospi i dlanovi na gorke mirišu trave; blagoslov pada u prazno.

na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za petama idu te govore: dosta si svetlost zemaljsku krvlju svojom i drobom hranio. Na taj glas treba u najblažem pomirenju podići zavesu druge svetlosti.

se jesi Simeone Plotsko roditeljstvo u duhovno sinovstvo pretvorio si smirenjem Po smrti iskazao si svetlost istočivši miro blagouhano svim bolujućim milovanje Uztrubićemo pesmu tebi i tobom pohvalo srpska i udobrenje ponosimo

Uzdaj se u bez-stanje, u bezbivanje, bezlisnost i beznost. Pokazuje se da je bez odlika i sama svetost. I da svetlost obasjava svetsku bespredmetnost. Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme.

Koga će na sudu da brani? Da li će Ništog zaobići? O, Duh će pomilovati ljude svoje, i zajedno s njima na svetlost izići! Z Možda su izmišljeni Duh i Svetost no izmislilac je bio Duh i Svet Možda ne postoji ni jedno ni drugo ali

je od svih počela najbolja jer je prozirna, i nema bolje samožrtve od pretvaranja telesnosti u prozirnost pomoću koje se svetlost kreće svuda i slobodno.

U čestici jesmo sadržani, ali mi nismo ti koji mogu česticu da vide. I kada se svetlost učini gluvom, za ime boga, obratimo se mudrom strpljenju.

potkrovlja besovske izbe, da se prirodi pokaže da priroda nije odgonetka sama sebi, kao što ni tama u tami nije tamna – svetlost je svetla samo drugom u tebi.

O tebi smo imali neverice mnoge šta sad? Tela nam cepte i duša okleva da l je pred nama svetlost ili šibe? O svetla jezo jasno da ne beše nijednog zla koje nas ispunilo nije a više niko ne očekuje naša dela

sa neba i to je vrelina vrla vrhunac koji se boji pada ljudi se izmiču prave mesta za dragocen pad samo nagnuta svetlost zna da neće to padanje biti bez traga iako se oboreni ne bune sunce se uspravnom linijom seče kao kad neko sebe

njihov je sopstveni jaz što umesto mirenja traže puteve izgnanstva moja pravda im je teška kao neprelazan bedem i svetlost iz oka sunčanog oslepi ih kao strela kraj rata je objavljen iz večitog grada a niko da pobedi ne ume. 4.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Zatim nastavi: — Nisam daha imao. Pred očima mi sinu neka svetlost, očajno se odupreh o dno i najednom ugledah nebo... U magnovenju spazih neki koren od vrbe i ja ga dohvatih.

Ali, malo smo se svikli i primirili. Nekako oko ponoći, na istoku zarude i ogroman mesec rasu svoju svetlost nad zavađenim ljudima.

Posilni, upali fenjer, da vidi čovek gde će da sedne. Tutorio je nešto vojnik po slami, dok ne blesnu slaba svetlost. Upalio je slepi fenjer koji je imao otvor samo na jednoj strani.

Prednji točkovi zapali i konji ne mogu da izvuku. Svetlost ne smemo da palimo, jer smo na istaknutom mestu, već silazimo s konja i odmeravamo kolika je rupa.

Pri slaboj svetlosti fenjera, komandir je dremljivo otvarao koverat, a onda zatraži da prinesu bliže svetlost. I Aleksandar se probudio, pa onako dremljiv upiljio žmirkav pogled u komandira, očekujući šta će ovaj reći...

Sada nam je lakše, jer se vraćamo. Levo opazismo neku svetlost, kao da neko pali cigaretu... Zastadosmo. Aleksandar viknu: — Hej, ima li koga tamo?

Vidim ide sigurnim pravcem te mu popustim dizgine i udarim mamuz. Ugledah i svetlost u bivaku, i u nekoliko skokova stigosmo pred kuću. — A komandir? — Padoše jedno drugom u zagrljaj...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

to što se pruža pred očima naših do šljaka obasjalo je rumeno sunce poslednjim zracima svoga zalaska, prsnula je vatrena svetlost po tom nedoglednom prostranstvu i obojila ga čudnim, raznim bojama, te sve treperi, sija se i preliva pod jasnim

Ozgo sa krova zjapi široka badža, kroz koju prodire svetlost, nu osim nje ima i jedno okno, isečeno u brvnu, a ni brvna ne behu dobro šljubljena, te u njegovoj tamnici beše dovoljno

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Mišlju mudraca, koga je praporac s kape oglasio, iza zavese svetli svet koji se pred njom ugasio! (Svetlost na pozornici se gasi, a u gledalištu se pali. Spušta se glavna zavesa.

Obesio se onom žilom, kojom je tukao! A u ruci mu našli vidovu travu! Ne čuju... (Svetlost se polako gasi) Zavesa Kraj Jelova Gora, 6. aprila 1985.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ali ova žuta svetlost dovodila me je do nesvestica, kraj moga prozora, koji bi, svaki čas, modreo i tamneo, sevao, bleštao, pucao.

Neka zelena boja, od starosti, od vlage, od vetrova sa mora, ili ne„a čudna svetlost podneblja, ili samog kamena, oblila je kule i zidove crkava. Oslobođen sam veza, zakona, ljubani.

Oslobođen sam veza, zakona, ljubani. Ne volim nikoga živog, i širim ruke u tu zelenu svetlost vazduha. Ništa mi se ne može dogoditi.

Bio sam na kraju sveta; mesto života, videh jednu blagu, beskrajnu, zelenu svetlost. 1921 KOMENTAR UZ „POSLANICU“ Bilo je mnogo povoda tome, i uzroka, što sam ja, tada, iz Beograda, otišao tako brzo.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

po neka zvezda, pronese se po neki zalutao oblačak i opet zatrepere zvezde, a tamo iza gore ukaže se rumena, blešteća svetlost, misliš požar...

Legao je onako obučen u krevet. Pred njim je čkiljila dimljiva lampa i bacala neku plašljivu svetlost na sumorne i sure zidove njegove sobe.

baš znam kako si počeo: »Vaša svetlost! Mi, kapetani i panduri, popovi i građani, mi narod«... veliš ti, a svetli knez, obradovan, prekide, pa veli: »Dosta,

Na sudu čiča Pera beše miran kao jagnje. Ona živahna svetlost njegovih očiju beše utuljena, i on gledaše tupo i nejasno u lice sudijama, ne razumevajući šta se od njega zbiva.

UOČI NOVE GODINE Legoh rano, i, čini mi se, brzo zaspah. Najedared mi jaka svetlost prodre do očiju, otvorih oči i zanemih od čuda. Sva se soba sija, kao da je upaljeno hiljadu električnih sijalica...

« I umiren tom mišlju stade da hoda, osluškujući po neki put neće li čuti poznati pisak lokomotive. Peron beše prazan. Svetlost od sijalice padaše na šine koje se ređahu jedna pored druge.

? — viknu Živko i potrča za njim. — Ne zna se još ništa. Živko stade. Svetlucaju sijalice i treperi u tami slaba im svetlost, a on zanemio kao da mu je paralisan svaki živac.

I njegova sopstvena pogreška još više pade mu na dušu, i on potrča još brže. — Stoj! — viknu neko pred njim. Slaba svetlost prođe mu preko lica i on poznade čuvara pruge. — Ko je to? Sad će voz da prođe, dole s pruge — viknu mu čuvar.

Sve mu se čini da »peto« sad drukčije bruji, nekako sasvim drukčije. Eto, i sunce je sad drukčije, i dan, ova svetlost, sve, je drukčije. Stoga što se to dogodilo... taj veliki događaj...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nebo se već uveliko okitilo sitnim zvezdicama, ali šta je sva ta svetlost nebeskih kandila kad se zapališe stara burad od zeitina i gasa, i stare mešine od katrana, koju svesni Srbi pokloniše

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

KRSTA PEPO POSLE BOLESTI Dva meseca je Pepo ležao u krevetu, I jutros išetao na sneg gde se svetlost ko srebro toči. Sunce blešti po drveću, po celom belom svetu, Mlečni zimski zraci zaslepljuju mu oči.

MIRIS ZÓVE Kuda nas zove Miris zóve? — U neka jutra, Neke vrtove: Sunce je paslo Mirne volove, Svetlost buktala Uz dolove; Na grančici je Zujkala pčela, Upravo stigla Iz drugog sela.

Na leđa, žulja trola. — Tramvaj spava prav, Na točkovima, dakle, ni levo ni desno. Treperi svetlost — crvena magla u noći, Tek ako ponegde odjeknu na cipelama đonovi.

DESETKA, ponosita, fudbaler kad nastupa; DEVETKA, svetlost Voždovca kad tamo nestane struje; TROJKA, koja se svakog jutra u Košutnjaku okupa: Kroz njihove otvorene uši sad blagi

A svetlost, što se u nebu rodi, Najpre u krošnji, potom u vodi, Presijava se, ogleda, drhti. SUŠA Voda je gola.

Priroda je kal iz kojeg se noga s mukom čupa, A obuća se kida i raspada. Vidik se zatvori i više ne propušta Svetlost, i prostor se ispuni tihom stravom.

Daleko, iza tri planine U visokoj travi ptice se gnezde I svetlost teče kroz slavine U zemlji toploj od davnine Čiji su granični stubovi — zvezde.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Da bi se razumeo sudbonosni značaj toga prividno ništavnog događaja, potrebno je znati kakvu je svetlost on uneo u problem života jegulje i šta je on sobom povukao u naporima naučnika za rešenje toga pitanja. Godine 1897.

Izuzetak od toga može se naći samo u zatvorenim morima koja nemaju veze sa okeanom. Svetlost je veoma važan faktor u životu morskih organizama.

Svetlost je veoma važan faktor u životu morskih organizama. Kad sunčana svetlost udari na površinu mora i prodre u vodu, ona ne samo što apsorpcijom bude oslabljena, i to u toliko jače u koliko je

Kad se u gnjuračkom aparatu, a u dubini od nekoliko stotina metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih, zelenkastih i plavičastih zvezda razne

To su razne ribe što žive u morskim dubinama, rakovi i razni drugi živi stvorovi koji ispuštaju iz sebe svetlost, osvetljavajući svoju podmorsku vasionu i sebi put kroz beskrajnu dubinsku pomrčinu.

Životinje što žive na dubinama manjim od 200 metara još mogu da vide slabu i nepotpunu sunčanu svetlost, lišenu crvenih, oranžastih i jednoga dela žutih zrakova.

mnoštvo životinja što žive na dubinama koje premašaju 1000 metara, pa ipak imaju oči, što se smatra kao dokaz da vide svetlost u tim dubinama.

Samo što ta svetlost proizlazi od dubinskih organizama koji svetle; možda ona proizlazi i od ultra-violetnih zrakova nevidljivih za obično

Ima morskih životinja što žive u okeanskim dubinama, a koje beže od svetlosti. Druge, naprotiv, traže svetlost i ne mogu bez ove opstati; takvi su, na primer, organizmi što izgrađuju koralne prudove u okeanu, u vodama toplim i

Pre toga nije se moglo ni zamisliti postojanje organskog sveta u dubinama u koje ne dopire sunčana svetlost i gde je ogroman pritisak vode.

Za sunčanu svetlost smatralo se kao utvrđeno da ona ne prodire u morsku vodu dublje od 200 metara. Međutim, krajem osamnaestog i početkom

Takvi su prozori vrlo otporni prema spoljnjem pritisku, a dovoljno su providni i probojni za unutarnju jaku električnu svetlost koju kroz njih baca jak reflektor.

Rakić, Milan - PESME

Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog.

I šta bi on, taj mesec, kome poju Od Indije do večitoga Rima Čežnjivu svetlost i sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima, Kad ne bi tako u gluhoj samoći Tešio srca što se čežnjom guše I ljupkim

O hajdmo, u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu iz zvezda sleće I svečano struji po vedroj samoći!

mirno snosiš sudbu tvoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalju svetlost svoju, I čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene sa mračnoga zida, Na

ako i prošlost izneveri mene, Bude li i ona varka puna rana, — Zaklopiću oči svoje namučene S užasom što ikad videh svetlost dana... JASIKA Nad krovovima nebo sivo, A izmaglica vlažna luta I ko prozračno meko tkivo Pokriva pravce moga puta.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali odjednom se trže. Kroz prozore više nje, igrajući se i dobivajući ružičastu boju od crvenih ćilimova, trnula je svetlost od sunca, koje zalazeći iza brda, snopovima je obasipalo varoš crveno, žarko, kao krv.

Iz kujne poče da dopire prasak suvih lozinaka. I | odmah posle toga brza, jaka svetlost izbi iz ognjišta i poče na sve strane čak i ovamo kod njega, u sopče, da dopire.

Sofka se pope. Ispred vrata vide samo njegove poređane cipele i već poče da drhti. Ali silno otvori vrata i uđe. Svetlost se od sveće zaleluja i gotovo što svojim plamenom ne opali kosu očevu.

Jedino gore, iz njine kuće i iz one njegove, očeve, sobe, jednako se svetlost prozorska menjala. Čas je tamnila, čas sijala, sigurno od senke materine, koja je išla po sobi, možda nameštala oca u

Ništa je nije diralo. Ni kada uđe u kuću, ni kada vide gore osvetljene prozore i otvorena vrata, kroz koja se svetlost rasipala po doksatu i punila stepenice; ni samo grljenje i ljubljenje dole u kujni sa ženskinjama.

Komšiluk se uzbuni, počeše da dolaze. Isprva nisu verovali. Ali kada videše tolike svirače, toliku svetlost, trčkaranje, kao pri svakoj svadbi i proševini, svi se iznenađeno trgoše i uveriše se da je zaista i sa njom, Sofkom,

Krov polegao, širok i sav crn. Jedino u sredini gore, gde su bila stakla kroz koja je u amam dolazila svetlost, video se kreč, malter.

Znala je kako će i sada, kao i nekada, isto ovako kroz visoke prozore jedva dopirati svetlost, tamo u dnu treptati onaj veliki kup žara, ispod minderluka biti hladnoća od vlažnih ploča, tamo na ulazu stajati

Isprva se nije moglo od pare ništa da vidi. Jedino je odozgo kroz zrakasta stakla dolazila svetlost i osvetljavala sredinu, „teršene“, a okolo po svodovima, po „kurnama“ gde je bio potpun mrak, | gorela su kandila i

Sede, da ga svetlost od fenjera u lice zapljuskuje, te da se, onako naslonjen ramenom i laktom o pervaz doksata, vidi ceo, da se vidi i ona

Jedino iz oltara, iznad časne trpeze bio je veliki okrugao otvor i kroz njega je silno u snopovima prodirala svetlost. A izgledalo je da je to navlaš tako udešeno, da bi pojanje, služenje službe ovamo što svečanije, što jasnije i

I zato je svuda oko tih ognjeva, čija je svetlost osobito noću toliko blještala da se i sam krov kućni prozirao, jednako bila graja, smeh, kikot i sve je bešnje, silnije

Pandurović, Sima - PESME

Ti si svetlost moje radosti i tuge I molitva čista srca u samoći, Radost mojih snova u bojama duge, Vera moga bića u danu i noći.

Jovane! kola, za stanicu – brže! TRILOGIJA Kao ljubičica ukraj poljskog žbunja, Sve dok dnevna svetlost tiho ne malàkše, U meni polet, cela snaga kunja, A srce bije sve lakše i lakše.

Tako prošlost naša, što nam je sve dala, U kraljevskoj pompi prolazi, i na nas Baca svoju svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála, Prošlost sviju snova, što je suzom prala Svet blata i

II NA CRKVENCU Preko žutih polja gledam tamo dalje Gde horizont zlati pozna svetlost znana, Odakle nam sunce sa zaranka šalje Još poslednju milost svoju ovog dana.

Preplanula lica, Naši pali borci vraćaju se domu. Crna masa sveta oko njih se tiska, U sumrak, kroz svetlost svetiljaka belu. Zaborav je, možda, budućnost im bliska!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(Ugašena) 416 — Koje je more najšire i najpliće? (Rosa) 417 — Ko kroz zatvoren prozor uđe u sobu? (Svetlost) 418 — Ko sve jezike na svetu zna? (Odjek) 419 — Ko uveče ima poslednju reč? (Odjek) 420 — Od čega nema senke?

Sveti Sava - SABRANA DELA

I evo pišem vam da radost vaša bude ispunjena. I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema. Ako kažem da zajednicu sa njim imamo, a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu.

Ako li u svetlosti njegovoj hodimo i zapovesti njegove čuvamo, da je i sam svetlost, zajednicu imamo sa njim. I krv Isusa Hrista, Sina njegovog, očišćava nas od svakog greha.“ (I Jn.

Pazimo na rečeno, jer ćemo početi sa onim što je bolje, a bolje nam je od časa kada se prostre svetlost, koja je prvog časa dana. Trebalo bi, čini mi se, da oni koji tumače o delima svetlosti, službu počinjati od svetlosti.

Pri tome i uzakonjeno Trisveto vam biva, kome po čteniju dodavati i ovu molitvu: „Koji šalje svetlost svoju i pohodi“. Ovo je tako kada se čitaju oglašenja, a ako se ona ne čitaju, tada da se izostavi Trisveto, a ovu

je poznato i ovo, a i od Jovana božastveno jevanđelje objašnjava ovako govoreći: „Svaki koji čini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne razobliče od svetlosti dela lukava“, (Jn.

3, 20) a i apostol govori: „Sve što se razotkriva svetlost je, kao što reč ukazuje, a naprotiv, ono što se ne razotkriva, tama je“. (Ef.

A mene sada otpustite, vladara svoga s mirom, da vide oči moje spasenje, koje je spremio pred licem svih, svetlost za otkriće narodima i u slavu (Lk. 2, 29-31) vama, pastvi mojoj.

Bodro izvole božastveno poslati svetlost spasenja nama koji u noći zla neznanjem držani bejasmo. Pokaza svima da budemo sinovi svetlosti i dana, bogomudri

tvoja grobnica veseleći tvoje sinove koji ti ispred stoje spominjući, prepodobni, anđeoski tvoj život, darovanu ti svetlost i slavu, preblaženi Simeone!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost! Pa, ako ne može, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kiše! Ponesi kišobran, lije kao iz kabla!

ANĐELKO: Pomoz ti meni da ovog unesem, a posle se krsti! CMILjA: Al je težak! (Unose Skitnicu u kafanu. Nestaje svetlost sveće. Tišina. Iza kanti za đubre oprezno se pomaljaju kapetan Manojlo i redov Tanasko.

belo grožđe, svetli Prizren, pun žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke, prolaze lađe, s Dunava se puši velika svetlost, uz Drinu blistaju dželepi goveda, Morava se plavi ko plav iskrivljen krst, sve se rasprostrlo, kao na trpezi, a iz

Stanković, Borisav - JOVČA

Urnebes, svirka, topot, podvriskivanje, tufeci sve bliže. S leva, iza kapije, lelujava svetlost fenjera koje nose na motkama, i igra dugačkih senaka. Na kapiji se čuje snažna lupa zvekira.

Dole, u kujni, pa u sobi do nje, na prozorima, pojavljuje se svetlost, promiču iznutra senke; s leva, pored stepenica, neko sa zapaljenim fenjerom pojavi se i opet se izgubi natrag.

JOVČA (sruši se preko praga sobnjeg, potmulo ječeći). Pauza. Dole u kujni i na prozorima gasi se svetlost. Pozornicu osvetljuje samo mlaz svetlosti ozgo iz sobe, isprelaman rešetkama na doksatu.

Oh, teško nama! TOMA (predano): Hoću, nano, hoću za nju, sve, sve. MARIJA (pogleda gore, seti se da treba ugasiti svetlost gore; prema kujni): Velo, Sofija, gde ste? Hajde, kćeri, ugasite gore, zatvorite!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

— psovati saraj — dvor, palata satrap — persijski oblasni upravitelj svemiran — svetski sverh — o svet — svetlost svetiti se — posvećivati se svetotatstvo — krađa svetih stvari svidetelj — svedok svideteljstvo — svedočenje

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Tu je i reka (al mrtvo korito): Samo srebrost šljunka, peska, trulost panja I čudna svetlost — ni sutonja ni danja — Što se kroz lišće cedi ko kroz sito.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Isplači se, suzama umij grešno telo, pa lezi ispod grobnice I čekaj da te njegova svetlost obasja“, nadušak je izgovorio kaluđer.

Odande će se pojaviti svetlost, pomislila je, naslonila čelo na kamen i uputila se po životu za gresima. ...Otkako sam se rodila i otkad znam za

Andri se odjednom natuštiše obrve: ne može da učini što je namislio. Od Aćima ne sme. Ustade i zakloni mu svetlost. Aćimovu glavu preli senka boje mlade brestove kore. — Zar ti ne želiš da vidiš unuka na samrti? Umreće ti i snaja.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Je li čudo što je jedva čekao noć? TALAS I STENA U času kad velika jutarnja svetlost dotače more, sa dna se podiže talas i pođe u visinu. — Gle, ja putujem!

— To galebovi kriče, spavaj! — dečak dodade starcu vode i istrča iz kuće. Iznad potamneloga mora rasla je beličasta svetlost praskozorja. Krici se više nisu čuli. »Možda ih nije ni bilo?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Zato je svetlost tu gusta i u takvim nanosima da je ni košava, kad vitla, ne raznese odmah. Gospodar Jevrem tu vidi onog sebe, mladog,

Osmehivao se: u njemu, ni tad, nije bilo ni straha, ni bola. Polako je odlazio iz sebe a svuda je bila svetlost. Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada.

Kad ovamo dođe, Višnjić ide pravo ka turbetu: naslanja se na zid i, nepomičan, oceća opustelu svetlost kao tišinu iščezavanja. U toj tišini koja mu je neophodna on je slobodan, kao što je slobodan i u svojoj tami.

se sada zove Ulica Sedmog jula a koja se nekada zvala i Ulica kralja Petra, i Dubrovačka, i Stara Čaršija, izbija crna svetlost pod kojom prah prošlosti postaje primetniji.

Smatra se da se ta svetlost najbolje može uočiti ako se, u doba dana kad sunce dostiže zenit, stane na jedan od uglova raskrsnice Ulica Sedmog jula

Tada se, kažu, u samom središtu ove raskrsnice, nazire krug u kojem je svetlost, kao pramenje crnog sunca, najgušća. Ono što, po svoj prilici, nije lako razrešiti, to je nedoumica o tome da li je u

Tokom decenija, izgleda da se preobrazila u crnu svetlost što je, neopažena, promicala duž silnih drvenih dućančića, sa ćepencima, u Staroj čaršiji.

Tridesetih godina prošlog stoleća prvi je ovu svetlost primetio Duka Pešika, trgovac od ugleda i Cincarin, koji je u Staroj čaršiji imao magaze, nekako odmah ispod današnje

Trgovac Pešika nikom nije pričao o onom crnom sjaju a ta neobična svetlost koju je, i dalje, povremeno opažao, kao da je u isti mah donosila i opasnost i dobitak a u onome koji bi je ugledao

U to vreme izgledalo je potpuno jasno ono što u naše vreme ne izgleda nimalo jasno: da ova svetlost i ističe iz kruga i utiče u onaj krug što se, svako podne, razaznaje na središtu dorćolskog raskršća (tada, a to su

Crna svetlost kao da je htela da prodre i u čaršiju na savskoj padini gde se, posle ustanaka, po doskorašnjim pustim kosinama i močvar

Ali, u tome nije uspela. U Uzun-Mirkovoj, crnu svetlost kao da je uvek sačekivala prepreka od drukčijih rasvetljenja što su dolazila, i dolaze, od Save i od Kalemegdana i

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole!

U prozoru jednom, Kroz vreže ruža, i za zavesama, To gori svetlost. Sred tišine neme, U toploj sobi, krevetu od kedra, I pod jorganima, kud su krizanteme Rascvale bujno - mlada, golih

nije više znala Za vedre strasti i čeznuća njina; U moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po zidovima s kojih kaplje voda, Kroz raznobojna okna, kao vali, Prospe se hladna sa jesenjeg svoda.

J. Dučić LXXIII VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa; Oktobarsko sunce gasne iza huma; A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih

O hajd'mo u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu što iz zvezda sleće, I svečano struji po vedroj

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, k'o padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja... A more je puno zvezda, pa ih njiše; I po žalu nemom,

mirno snosiš sudbu tvoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu, i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalu svetlost svoju, Te čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene, sa mračnoga zida, Na

“ „Ne“, - reče ona - „strašim se tog vrela! K'o grobni zadah da ih njega piri! No hajd'mo gore, gde je svetlost sunca, Gde lete orli, vetri, i leptiri“ „Al', draga“, - rekoh - „put je tamo strmen...

Popa, Vasko - KORA

svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela Opaka svetlost šestari 24 Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim tvoju odsutnost Poljubio bih ti glas Čujem smeh

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ostali deo moga rukopisa ostao je neobjavljen i ležao u fijoci moga stola sve dok me Izdavačko preduzeće „Svetlost“ ne obavesti da namerava otpočeti naročitu ediciju za popularisanje svih naučnih oblasti, uz angažovanje naših

“ „Od bezbroja sićušnih zvezdica koje naše slabo oko ne može da razbere svaku za sebe, no tek njihovu zajedničku svetlost nazire u vidu ove nežne koprene neba“. „O svemu si ti, Demokrite, razmišljao dublje i temeljnije no iko drugi.

I on sam bio je kao posmatrač isto toliko velik kao i mislilac; to dokazuju njegovi eksperimenti kojima je sunčevu svetlost rastavio u njene elemente.

dubokog poštovanja, upućenih kralju, pa onda održa svoje predavanje u kojem saopštava ovo: „Naše saznanje da su Mesečeva svetlost i njegove mene prouzrokovane sunčanim zracima, novijeg je doba u upoređenju sa dubokom starosti astronomske nauke, jer

U velikoj dvorani, u kojoj su se varoški većnici okupili, vladala je, pri slaboj svetlosti sveća u koju se mešala i svetlost ranoga jutra, neka čudnovata vrsta polutame u kojoj su svi prisutni, isceđeni od umora, neispavani, neočešljani i

„Sigurno!“ „Sa svojim staklenim recipijentom uverih se i to da bezvazdušni prostor propušta bez ikakvih smetnji svetlost, ali ne prenosi zvuk“. „Ta nije mogućno!

su zamišljali da ta pojava nastaje usled različitog zgušnjavanja sunčeve svetlosti, a ono od različito dugog puta što ga svetlost kroz prizmu prevaljuje, tako da se crvena boja ima smatrati kao najviše zgusnuta, a ljubičasta boja kao najviše

prizmu prevaljuje, tako da se crvena boja ima smatrati kao najviše zgusnuta, a ljubičasta boja kao najviše razređena svetlost. Njutn se svojim opitima ubrzo osvedočio da takvo tumačenje ne može biti ispravno.

Prva od njih rasula je Sunčevu svetlost, kao i u Ulzdorpu, u Sunčev spektar na zastor, postavljen iza te prve prizme. Na tom zastoru načinio je Njutn malu

Tu jednobojnu svetlost propustio je kroz jednu drugu prizmu nameštenu iza tog zastora, i bacio je zatim na drugi jedan zastor.

prolazu kroz prizmu, Ta lomljivost pokazala se različita za pojedine vrste svetlosti, ona je bila najmanja za crvenu svetlost, a najveća za ljubičastu.

- Ona nije drugo do mešavina svih boja tog svetla. da to očigledno pokaže, Njutn je Sunčevu svetlost, rasutu njegovom prizmom u svoje elementarne boje, skupio opet pomoću sabirnog sočiva, i time dobio opet belu boju.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

to jest prosto namignem, a on pošto shvati, odvede me do jednog mračnog kupea koji otključa, prinoseći levom rukom svetlost ručne lampe do ključanice, zamoli da ne palim sveću, pa se izgubi.

Međutim malo docnije voz stade i ja siđoh pred stanicu da bacim pogled unaokolo, bar koliko dopušta slaba svetlost pred njom i oko nje. Ali mi se sad sve učini drukče nego nekad.

Još je bilo vrlo rano i svetlost je kroz sasvim mali i četvrtast prozor, koji je ličio na apsanski, ulazila bojažljivo u zemunicu, kao da poštuje umor

Oh, poznavao sam dobro ovaj mir, mir groblja, mir koji guši, neizdržljiv, užasan. Samo se svetlost polako uvlačila i, postepeno i oprezno, otkrivala stvari. On uzdahnu isprekidano. — I vazduh ovaj nije više vazduh.

se u svojoj zemunici i pritisnut istim grobnim mrtvilom maćedonskih urvina, imao ovaj utisak i sećao se kako ova svetlost nekad nije ulazila sama.

Prodirala je bleda svetlost zore kad se ona probudila. Čovek priskoči od prozora odakle je, razmaknuvši zavesu, posmatrao dva velika crvena oka

od tog pozdrava oko mene blesnu nešto sasvim novo — sjajno, kako bih to rekao, nešto sasvim zanosno, kao neočekivana svetlost neočekivane sreće.

Povratila me je najedanput svetlost jedne male vojničke lampe, kojom su me, gunđajući, tražili zabrinuti drugovi po onom visokom korovu perunike u

U pogruženom stavu njenom video se jad preživeloga događaja. Kao da se ugasila svetlost što se za trenutak zasijala, oči su joj mutne.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Radisav otključa bravu i otvori vrata širom. Kroz onu rupu prodiraše svetlost unutra, te se odmah, na prvi pogled, moglo videti da je apsana prazna.

Starac se prenu. Kao da ga sad tek obuze neka nova misao, neko čudno novo osećanje, koje mu baci sasvim novu svetlost na ovaj događaj.

ogromna požara, pa mu se zraci razmicahu sve više i sve dalje, dok iza gore ne ispliva pun sjajan mesec, te prosu bledu svetlost najpre po vrhovima drveća i bregovima, a posle sve niže i šire, dok sa visine ne osvetli sav vidokrug.

Pokuša da razgleda dvorište kroz prozor, ali se na stakletu uhvatio debeo sloj leda, kroz koji jedva prodiraše slaba svetlost zimnje zore. — Vidi-de ko je to — reče on Stanki, oblačeći se žurno.

Po varošima..... U Beogradu najviše. Vujo se iznenadi, to mu se poznalo na licu, po kome padaše slaba svetlost svećice. Videvši da Đurica nerado odgovara na to pitanje, on promeni razgovor. — Kako je ovde, veliš....

Kad pade jaka svetlost na Stanku, kapetan je pažljivo razgleda. — Jesi li zaista ti Stanka? — Jesam, gospodine. — Što si došla? — Čuo si...

Na istoku se jasno razlikuju i ocrtavaju vrhovi planinski... razvlači se ona prva bleda svetlost zorina... tama se proredila, pa umire, gasi se... Petlovi počinju svoju pesmu... Zora!...

Vrata se počeše otvarati... Drugovi prihvatiše vrata ozdo, poneše ih u stranu i otvoriše sasvim... Slaba, bleda svetlost pokaza im unutrašnjost kuće, opaziše odmah mesto, gde čeljad spava i učini im se da se neko promeškolji...

Petković, Vladislav Dis - PESME

Naglo odoh k njima. Tamo videh kako Zalaze sva bića, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pak'o, Neku mutnu utvar da maše i kosi. U trenutku jednom ne znam šta se desi...

Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I dan beo i u nebo belo. Tad stavljahu jorgovane na se, Umivahu sa mirisom lice, Uviše se u bujne

I tu tamu, i tu pomrčinu Svetlost zvezde polako raskloni I sa mesta onu gustu tminu, Gde je ona, gde stajahu oni. I kad zvezda njima se pokaza, Videli

Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas svečan.

Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala. Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala. Pod prozorom zastah.

SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo grobno, Mir i strava oko mene stoje. Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute.

Došli smo do međe. Još jedino java Seća nas na doba sve bleđe i bleđe. Svetlost, boja plava Sad su izraz neba U kome se tužno i umorno spava.

I osetih i to da spuštenu glavu Zanavek podižem, da sam danas veći; Da delo iz krvi pruža svetlost pravu, I put koji vodi i miru i sreći.

POSLEDNjE PESME PRVI SUSRET Jedno poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama nebo boje jasno plave. Senku i s njom mene vodili ste sobom...

I tada kao sa vulkana lava, Sipaću misli što naš razum prže — Trešće se večnost i pučina plava, I svi atomi koji svetlost drže.

” Ja imam reči: vi ste moja čeda Pospala, hladna, u povoju smrti — Ali ne ove što u mene gleda, Čiji će dodir svetlost za me strti.

PESMA BEZ IMENA I došli dani tegobni, mučni, Za ljubav, misli, za želje moje — K'o mutni, modri oblaci tučni Za nebo, svetlost i plave boje.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Vrativši se u grad te večeri imao sam osećaj da mi mozak gori. Video sam svetlost u kojoj kao da je bilo malo Sunce i celu noć sam proveo stavljajući hladne obloge na svoju izmučenu glavu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Za vreme recitovanja njegovo suho i naborano lice bi ozarila neka naročita svetlost; to je bilo lice proroka po mom sećanju.

Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”.

Naše uši su bile tesno pripijene uz zemlju, a naše oči prikovane za zvezde iznad nas. Svetlost zvezda, topot volova koji pasu i slabački jecaji dalekog crkvenog zvona, bili su poruke novih upozorenja prema kojima

bi se u našoj svesti kada je rana zora najavljivala, kako bi se to nama dečacima činilo, božansku zapovest: ”Neka bude svetlost” i kada bi sunce najavljeno dugim belim zracima počelo da se pojavljuje na istoku, a zemlja se postupno pojavljivala kao

I tako su zvuci i svetlost bili tesno povezani u mojim prvim razmišljanjima o darovima prirode, moći govora i moći sporazumevanja.

Kako su u mom mladalačkom razmišljanju od pre pedeset godina, svetlost i zvuk bili dovedeni u vezu sa prirodnim darovima koji omogućavaju međusobno sporazumevanje čoveka sa čovekom, životinje

inače moj tumač i učitelj fizičkih fenomena, govorio nam je da je po mišljenju jednog starog grčkog mudraca Aristotela, svetlost izvirala iz oka i slala naokolo zrake - pipke na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na

čita Bibliju, a pre nego bi pošli na spavanje, on bi glasno izgovorio jednu strasnu molitvu u kojoj moli boga da upali svetlost u dušama onih koji lutaju u mraku. Sada znam da je imao u vidu reči sv.

Zato je rado slušao moje priče o mom verovanju da su zvuk i svetlost samo različiti oblici božjeg govora. Ali kada sam posmatrao snažne plamenove pod Džimovim kazanima i kada sam razumeo

On je bio stalno okrenut zalasku Sunca, čija je svetlost već bledela, a ja okrenut željno prema njegovom izlasku, kao nekada na pašnjacima moga rodnog mesta.

Na pitanje: ”Šta je svetlost?” koje sam doneo sa pašnjaka mog rodnog sela, profesor Koledža nije dao odgovor, izuzev što je rekao da je svetlost

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Smeju se, zaćute, pa odjednom uglas zapevaju. Na prozorima čitaonice nisu kapci zatvoreni. Svetlost se napolje razasiplje, nasuprot se kući odbleskuje i zahvata glave nekojih Zagoraca.

Međutim sasvim je zanoćilo. Iz okolnih kuća razasiplje se ređa i slabija svetlost. Ulice omrtvile i opustile; rekao bi nigde ni žive duše: mogao bi celu varoš orobiti, a da nikoga ne susreteš...

Ustaviše se tik do otvorenih vrata, preko kojih je žarka svetlost i vlažan vazduh čak do njih dopirao. Leđima se prisloniše uza zid što je od žestokog ognja bio vruć.

Putem sa svih strana piskala je voda i dosizala im sve do gnjata. Otvoriše vrata. Svetlost dana još nije bila jaka da prodre tamu. Užegoše sveću.

Stupi napred i, kao nehotice, zastane. Već je zanoćilo. Mesec je istekao i u svoju bledu svetlost obavio jednu stranu kuće i koprivu što je pred njom rasla. I njenu glavu zahvati svetlost — rekao bi sviće.

I njenu glavu zahvati svetlost — rekao bi sviće. U zagonu brecnu na vođi zvonce. U kući se neko oglasi i pričini im se da se po njoj družina premešta.

— Obrne se djeci: — Idimo ! Nađoše se u punoj vedroj noći. Mesec se nadigao nad kuću i povrh drveta. Njegova svetlost rasiplje se poljem i šumom. Uvukla se u doce i provale. U okolu nigde živa glasa.

Otvori vrata i uljegne u kuću. Samotan i prazan prostor zevnu joj pred očima i užasom je potrese. Meka mesečeva svetlost prodre pred njom do na kraj kuće, sve do kreveta. Osvetli ga, spuštajući se na nj. Cveta poleti za tom svetlošću.

I komšije ćuteći to gledaju, a jutarnja siva svetlost zimnjega dana već se uvukla u kuću; odanilo je: ljudi se kao u čudu zagledavaju i razilaze. —Vodi ga!

I dok joj se majka Stana i zaručnik Marko odmaraju, ona ne diže očiju sa obasjane pučine, i besvesno kupi u se svetlost, i zelenilo, i šarenilo boja novoga sveta, i nagli utisci čisto se odbleskuju kao da je tek sada zaigralo probuđeno

Kupe se pravovernici na molitvu. U hramu svetlost je blaža, bistrija. Obrnuti prema Meki, ljudi klanjaju: jedni položiše čela na zemlju, a drugi gledaju u svoje dlanove,

iz duše navirahu mu na usta reči sultana Muhameda II, kojim je na ulazu pozdravio stari hrišćanski hram: „Alah je svetlost neba i zemlje!” Jednoga dana Ivo Polić podranio je.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ali ko je gladan tela i žedan krvi tog ploda što se začeo u tamnoj utrobi i na svetlost sveta izašao? Ona koja ga je i začela: mitska Majka Zemlja, koja je i Bogorodica.

Misao i poredak – to je ona svetlost kojom je vezir Jusuf hteo „samo delimično da obasja“ svoj zavičaj. Cela priča koju „Most na Žepi“ sadrži može se,

i slika ljudi kojima su glave obvijene „u vidike ko u saruke“, u pretposlednjoj pesmi Otkrovenja: Nedogled, gle, pljuje svetlost međ oblake, Moje srce, još mornar, napaja sebe krvlju; I sva ta prekomorska putovanja Koja obviju glave u vidike ko u

U pesmi iz koje su ove reči uzete, a koja i nosi naslov „Tajna rođenja“, pominje se „crvena svetlost doma gde se ne vraća“ i „umrli već dom gde se ne vraća“. Umrli dom je utopijski prostor smešten u prenatalnu prošlost.

da imenujem ove modre (2) Zimogrožljive senke koje ne (3) Mogu da se slegnu ne mogu da leg (4) Nu u belu (5) Ovu svetlost umornu bez sjaja (6) Dalje se ne sećam Ne (7) Ne reči se moje ne (8) Sećaju ne („Sazvučja“) Gotovo da su svi

odabirom (priređuju, recimo, antologije) nasleđenoga pesništva, i što upravo njihovi izbori i tumačenja bacaju novu svetlost na to nasleđe?

javu da razume ono što iz dubine prošlosti govore usta mraka: da je svako vreme poslednje i jedino vreme iz koga se svetlost rađa.

Ali, ono drugo što ne treba smetnuti s uma kao da baca novu svetlost: prve zamerke, kao i prva pitanja, najteže su i osnovne, pa ih zato svi rado zaobilaze kao da nikad nisu ni izušćene.

nasleđuje, pogotovu ne linearno i mirnim putem, nego se iz svoga vremena – koje je „poslednje i jedino vreme iz koga se svetlost rađa“ – otima, osvaja i uspostavlja u „paroksizmu davanja i otimanja; nebo se otvara u grču zemaljske, bogohulne strasti“

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

se poslednja vrata a gologlav teča - i to gologlav jedini put u godini - uvodi ih „u tu veliku sobu iz koje zapahuje svetlost”. Svetlost - opet u zeugmi - ne svetli, nego „zapahuje” zajedno sa „toplotom i jarom ljudskom” .

vrata a gologlav teča - i to gologlav jedini put u godini - uvodi ih „u tu veliku sobu iz koje zapahuje svetlost”. Svetlost - opet u zeugmi - ne svetli, nego „zapahuje” zajedno sa „toplotom i jarom ljudskom” .

Tečinu sobu u koju je uveden, Mile jednako opisuje kao toplu i svetlu, jer „peć bubnji, a svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamnjanom i dimom duvanskim”, da bi naglo - na izgled bez razloga, a

kroz mrak se naziru siluete nekih građevina, druge se gube, i samo u kući već davno udate i oronule Sofke gori žuta svetlost.

Međutim unutra, u kući, sve je vrednovano negativno: prozori su mestimice izlepljeni „načađavelom hartijom”, pa svetlost koja prodire nije samo žuta, nego je „mrka”; soba je velika ali vlažna, u njoj svetluca „mala lampica što je na

Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku,

A trgla se zato što: „Kroz prozore više nje, igrajući se i dobivajući ružičastu boju od crvenih ćilimova, trnula je svetlost od sunca koje, zalazeći iza brda, snopovima je obasipalo varoš crveno, žarko, kao krv”.

A na tom prelazu, tačno ponad njene glave, sunčeva se svetlost zaustavlja, trne u doticaju sa sobnim sumrakom; pri čemu se prekrasno zapaža da i zbog odraza (iz sobe) crvenih

trne u doticaju sa sobnim sumrakom; pri čemu se prekrasno zapaža da i zbog odraza (iz sobe) crvenih ćilimova svetlost izgleda ružičasta.

Zato se Sofka i trže [. . . ]”. 114 Očigledno je da su svetlost i dnevni žagor napolju oponirani sa tišinom, tamom, vlagom i jakim mirisom unutra u kući i dvorištu.

Što ga pak čini sablasnim, to je što mesečina ne samo da ispunjava kuću nego, tamo, i „upija u sebe” svetlost sa ognjišta: „I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih

kuću nego, tamo, i „upija u sebe” svetlost sa ognjišta: „I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu svetlost sa ognjišta da upija u sebe, Sofki se,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

JESI L’ GLEDÔ... Jesi l’ gledô slepca Kad peva i gudi, Kako diže oči Kâ da sunca žudi. On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote traži.

Jesi l’ gledô slepca Kad peva i gudi, Kako diže oči Kâ da sunca žudi. On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote traži. Svetlosti je dato Da i kroz mrak sine Pesnička toplota Bez toplote gine. 1889.

„O, hoće, draga, hoće! Dobar je Gospod višnji, Okrepiće ti majku, isceliće je, znaj!“ Razvedrio se anđô, jer nađe svetlost čistu Koja mu tako lepo pokaza put u raj. »Javor« 1890.

dole umivaće lice, Na Brankovu grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka. »Starmali« 1883.

— To je ono od čeg’ podlost zebe, Što prožimlje dvore i kolebe, Pa se kupi, zbira i sazdava Kao svetlost prava Oko žrtav’, mučeničkih glava — Vrle krepeć’ hude zastrašava.

Pročitajmo što nam povest piše — ’Vakih grobâ naći ćemo više: Na svakom je zimzelena trava, Iz svakoga svetlost prosijava, Svetlost snažna duha naprednoga — Najnovija sja sa groba tvoga, Girfilde! »Starmali« 1881.

što nam povest piše — ’Vakih grobâ naći ćemo više: Na svakom je zimzelena trava, Iz svakoga svetlost prosijava, Svetlost snažna duha naprednoga — Najnovija sja sa groba tvoga, Girfilde! »Starmali« 1881.

Sad ga nose... a ja klečim pred tom slikom dragom. Duni, vetre, sada duni celom svojom snagom! Ne daj svetlost da se spusti u mračno mestance, Razbi kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom

Oh, ne pitaj... zar ne vidiš Na licu mu svetlost višu! Zar ne vidiš tu mirnoću Kojom sreta sudbu preku? Zar ne vidiš dušu čistu, Božja sina u čoveku?

nestašnom letu veselo i smelo Na duvar poglêda, na svetlište belo; Obrnu se k sveći, nehotice, čilo, „Gle, još jača svetlost!“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo!

Miljković, Branko - PESME

divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.

Gorke obale na kojima neumešni stojimo okrenuti svome početku grešni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne. U snu smo oni čije zaljubljene usne traže reči bez cilja, bez izmišljenih predela.

šumu bez ptica trebalo je preći more vreme i prostor koji su se pomešali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na

Iza toga lica nečija krv čeka da bude rođena i ona će prepoznati to lice. U srcu se pali svetlost koja obećava da će sve biti viđeno i sagledano u sećanju i budućnosti i u sebi samom.

O sretna mladost koja proći neće! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta Svetlost što me miri sa večnim prolećem.

Slepo slepim samo Videti možeš. Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja. Oblik je vrline strela ugledanja Što svetlost raskopča orlu ispod grla: Zapamćena zimo bit je neumrla.

SLUGA MILUTIN Poslednju svetlost sablasti prate i bilje... Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara! Varnicom nežnom niz crno kovilje Doželjen predeo obuze

Ali ko zna Da l će ta svetlost ikad sjati Da l će ta svetlost ikad sjati Da l varkom čaraš po mom čelu Ili si možda java pozna Cvet što živi u

Ali ko zna Da l će ta svetlost ikad sjati Da l će ta svetlost ikad sjati Da l varkom čaraš po mom čelu Ili si možda java pozna Cvet što živi u mrtvom telu Sjaj koji sebe ne

Iščupajte mi jezik i stavite cvet: počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi! Sutra će sigurno i kukavice moći ono što danas mogu samo hrabri i pravi koji su u prostoru između nas

ciču Ptica koja sebe stvara iz svoje nemaštine Čita led iz njenog uma Na način umiljat i strašan Dani su različiti al svetlost zore je ista Zagađena vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti BUDUĆNOST VATRE Sakriću te u moju

To dole je li mržnja? Ili ja koji svojim poreklom učestvujem u svim prizorima? Ah, kakva užasna svetlost probuđena prvi put nad sklopljenim očima.

Krakov, Stanislav - KRILA

Imala je prćast nos, i njene crne kose mrsile su se preko mišice probuđenog. Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno.

— Na, to je vaše... da platim nemam više... Krilo na ulazu šatora se razmače, svetlost pade na suvu, zgrudvanu zemlju, i omalena prilika poručnika Luke ukaza se na niskom otvoru.

aktivni oficir... sve bivše ćevabdžije i bozadžije.. Podignuto krilo pade, svetlost uteče plašljivo u šator, i ponova se čuše karte.

Potom tupi pucanj puške, i opet tišina. Noć je kao pred buru. Tamni se oblaci navlače i guše uplašenu svetlost nekih budnih zvezda. Kroz mrak promiče duga povorka vojnika.

Tama je počela da se razvlači, i bleda, pepeljasta svetlost stala da osvetljava konture grebena, koje se ocrtavahu sada jače, kada se na najvišoj koti iznad sela zakuva, zatutnji,

Potom bi bol zbog potresa bio jači i on bi ječao. Najzad su ugledali neku malu svetlost u noći. Stigli su. Kraj okruglih šatora nosila se sticala jedna za drugim. Laki ranjenici dolažahu sami.

Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama kraj njega. Brektanje motora.

Odjednom vide zamahnutu ruku nad sobom. — Au... dreknuo je i skočio u krevetu. Uzdrhtala ruka okrenula je dugme. Svetlost se rasula po sobi. Samo je ranjeni sused sve jače krkljao. Lice mu je potamnelo. Dve postelje bile su bele i prazne.

Čekao je. Kao da je neko glavom udario o zid. Ništa se više nije čulo. Dugme je kvrcnulo i svetlost se upalila. Duško se izdigao u krevetu, i video dva strašna ukočena oka, i baronicu Ivon koja se nagla nad mrtvacem.

— Ipak je umro, dodala je ubedljivo. Onda su svi pošli. — Da vam ostavimo svetlost, raščupana Ivon pitala je Duška. — Eh, ne treba... Najzad su svi otišli.

Petrović, Rastko - AFRIKA