Upotreba reči svetu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Zbog vas je ova strahota, vi beskućnici što ne verujete u boga, što ne dolazite u svetu crkvu! — govorahu sveštenici skupljenoj gomilici golih sinova što se, čakljama i budacima naoružani, nalažahu na obali

— Imaš li oca i majku? Il’, možda, brata starijega? — Nikoga nemam, nepoznati prijatelju, na golemome svetu nikoga!... — Glas joj je zadrhtao, a po mirnim crtama lebdeo je neiskazani bol ucveljenog srca. — A prijatelja imaš li?

“ reče mi tužnim glasom dobra tetka... „I onde ćemo plakati!...“ dodade, jecajući... Oh, za plakanje je svugde na svetu mesta, prijatelju moj! To se nigde ne brani... Ljudi zavide veselom osmehu, a suzama se smeju... Mi odosmo kući.

sam pred njega na zemlju, preklinjala sam, dokazivala sam mu da ću ga ja umeti skriti, da ću ga negovati, da niko na svetu neće znati gde je i šta bi s njim. A kad rana prođe, onda ćemo zajedno da bežimo... Ali sve beše badava!

Pa iako Miladin nije nikud dalje od Beograda išao, dodade skoro hvalisavo: — Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i upamtili; mnogo dobrih, a, bogme, smo i zlih dana dosta dočekali...

Eto, sad skoro će doći Ivanjdan, posle toga Petrov-dan... Ti dođi, džanum, kćeri u goste, pa, naravno, i u svetu crkvu; dok se dete ne navikne svake nedelje i praznika dolaziti u svetu crkvu... Razumeš li me, džanum?...

Ti dođi, džanum, kćeri u goste, pa, naravno, i u svetu crkvu; dok se dete ne navikne svake nedelje i praznika dolaziti u svetu crkvu... Razumeš li me, džanum?...

sa crvenom vipuškom na kapi i na čakširama, svaki treći dan dolazi mu na ručak, pa, osim što njemu u oči, još i ostalom svetu kazuje da je njegov pobratim najvaljaniji čovek na svetu.

dan dolazi mu na ručak, pa, osim što njemu u oči, još i ostalom svetu kazuje da je njegov pobratim najvaljaniji čovek na svetu. Više puta sa nekim entuzijazmom o svome drugu i pobratimu govori: — Znate, ljudi!

Veli, od svačega leči, i od groznice, i od kašlja, i što već ima boleština na svetu... Mene je jedanput zabolela peta na levoj nozi, pa sam se napio životne vodice... prođe, ama kao da si rukom odneo...

— Zaljubljen je — mišljaše uča, — ali je i divna ta Sremčeva Jelica! Ja nikad nisam video lepše u svetu. Samo je šteta što je iz beloga sveta... (Te predrasude nije se ni dobri učitelj mogao oprostiti.

Baš kao da su rođeni jedno za drugoga! Lepši par ne bi u svetu našao!... Pre sam ih negde video gde razgovaraju: porumeneli oboje, a šapuću...

Obradović, Dositej - BASNE

Obradovič| Predislovije o basnah Svi narodi na svetu imali su, i do danas imadu, u velikom počteniju moralna poučenija koja se daju u basnam.

koje, zato što se svud i lasno imati mogu, ne čine se ot kakve cene, a u samoj vešti najnužnije su i najpoleznije na svetu.

No ispitajmo sami sebe nismo li sami krivi kad nas srodni i prijatelji ne ljube. Ko je samom sebi na svetu prijatelj, nikad neće verna prijatelja steći. I ko samom sebi ugađa i služi, luda sasvim ima goopodara.

Kad vile dođu k očima, teško onom ko ne ume ševrdnuti. Malo je S o k r a t a i K a t o n a na svetu koji, u ovako kritičeskim okresnostima, ne bi ovog istoga lisca sebi za priklad uzeli.

A gdi se ljudi rađaju a ne umiru? Jošte se to mesto nije našlo! Da i nema sovuljaga na svetu, i opet bi ljudi umirali. Ne valja decu plašiti, jer se mnogi iz samoga običaja do gluboke starosti užasavaju i ježi im

Onda se mreža raspe, i lav se izbavi. „Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav. — „Ko bi ikada rekao da i miš lava od smrti može izbaviti?

” „Lane, u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije ni bilo na svetu; mati me je ovog proleća ojagnjila. „Vidim da si ti umno i pametno, i da se umeš dobro odgovarati”, reče mu kurjak.

Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!” Vranu to | nije milo bilo da ga lisica pri tolikoj njegovoj lepoti za mutava drži, otvori kljun pak stane gakati.

Svemu je svetu poznato kakvi su ljudi Lakedemonjani bili dok su među njima Likurgovi zakoni cvetali. Sovjetuje jedan premudri Inglez

Psu kasapskom dosadi se sve ujednom mestu živiti, i zaželi mu se i dalje kud poći i viditi što se i po ostalom širokom svetu padi. Ukrade se jedno veče od kuće, stane putovati i dođe noću u jednu veliku šumu.

Al' se je to dosad razumevalo da će se samo na drugom svetu iskati, pak su se mlogi pri tom esapu dobro nahodili. Ćuteći mislili su u sebi: „Nek' je nami dobro ovde, a odund se

Kurjak, odnekuda na to smatrajući, rekne: „O, jadni mi kurjaci, nesrećni li smo ti na svetu! Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Pisana je ista čaša i vašima, i našima: u mrtvom svetu, krv će naša preživeti u vàšima! ŠLEMOVI 1. Ozbiljni Englezi, s licem u kaljuzi, s nosem kraj cveta čiji miris

2. Kad se sve ugasi, kad se sve ohladi, kad te svi na svetu ostave i zaborave, ostane ti šporet u kasnu jesen. Na šporetu tiganj, u tiganju šaran: pečenim očima, potavnelog

Zašto je, u ovom ugašenom svetu, pre nego što se ugasi i sam, baš onih nekoliko napuštenih kuća, da ih za tren obasja, izabrao?

Sediš na pragu, zuriš u mrak, i ne znaš je li sve na svetu pogasio zato što te je napustio, il zato da bi ti bliže prišao, Bog!

U ovom svetu neslanih mora i jela, Dok nam se broje poslednji trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice, so suza, skupljena

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare... Simo, tako ti svega na svetu, nemoj da se čuje!... Iako je bio gazda Raka onakav kao što ga već znamo, opet se čuvao da se ne tera posmeh s njime.

spala na jednog Mitra Pupavca, poštenog i dobrog čoveka, koji u svoje vreme sklopi mirno oči, a ostavi na ovom svetu poslednji izdanak od svog velikog kolena — sinčića od svojih dvanaest godina, Mojsila Pupavca, sa nešto malo baštine.

Revizor pita đake. »Kaži ti, mali, ko je bio prvi čovek na svetu?« upita jednog, pa zaviri u isti mah u kujnu: »Premaži malo slaninom da ne pregori!« veli sluzi. Đače odgovori.

I verujete li, gospodin-popo, primetio sam ravnim načinom da radi u inat. Jes', tako mi svega na svetu — baš sam lepo poznao da je to njegovo maslo... — Čije mu drago, tek nije po nas, dobro! — reče pop kao zabrinut.

Onda još nije bilo mehana. Možda je i bilo, ali tek Zarožani nisu znali da ima mehane na svetu. Licem na Ivanjdan behu se iskupili sve po izboru ljudi iz sela s kmetom pod orah.

pričaju starci i babe o Živanu Dušmanu, o Strahinji, o Savi Savanoviću i o zaroškoj vodenici, i kunu se svim čudima na svetu da je sve tako bilo i da su im stari tako kazivali.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao što vas gusle slave; pronosiću dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas pronose nemirni talasti valovite Drine!...

Turčin mu pruži kesu s duvanom, a Marinko je prihvati s najvećom poštom, gotovo onako kako u crkvi prihvata svetu navoru. — E, moj Mašo, moj dragi brate!... Nijesam ja za ova posla. Ovdje treba Mujo iz Bogatića, a jok ja!

Nikakvi razlozi više ne mogoše njime ovladati; ništa na svetu ne bi ga moglo zadržati da ne ubije Lazara... On je bio čovek svoga doba.

Ujela me je!... I boli!... Juče... Ta još juče je verovao da je Lazar najpošteniji čovek pa svetu, da od njega neće imati boljeg druga. A od juče?...

— Misli. – A ti? — Ja ne mislim. Ja verujem da si ti najbolji i najpošteniji momak na svetu... — A hoćeš li me čekati? – Hoću! – A ako te on zaprosi? – Odbiću ga! – Ako te tvoji budu terali?

Krunija nije verovala svojim ušima. Nije mogućno da joj je kći kazala: neću. Toga čuda još nije bilo u svetu. — Šta reče, nesrećnice?! — Neću! — reče Jelica uporno.

Nikad mu lepša nije bila. Kao da je svemu na belom svetu pozajmila svoje lepote, tako sve beše lepo oko njih... Najedared puče pištolj. On se trže. — Ustaj! — vikao je Nogić.

— A kako si ti to saznao? — upita Nogić Devu. — Eh, kako!... Ja moram znati!... Čuo sam!... Sve na belom svetu, sve što ova moja usta kažu, ja ili čujem ili vidim!...

— Bili su u kući! — Pa gdje su? — To ne znam... možda su se sklonili!... Ali, tako mi svega na svetu, ja ću ih naći!... — Pa je li sve ispreturano?... — Opet oni nisu daleko. Turčin samo sleže ramenima... Sve zaćuta.

Najzad stiže... Smotri Lazara gde licem u svetu nedelju odbija otkose... Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad.

pa do 1813, ja zovem dobom herojskim... Gledajući na njega, možemo s ponosom svetu u oči pogledati. Ono nam je dalo junaka kakvih može imati samo mitologija...

— Mučenik je svršio bez muka, kao i svaki pravednik. Diže se zapevka. Žene izleteše u avliju da i svetu objave. — Ej, veseli Aleksa! — reče Jova. — Tiho živeo, tiho umro, onako isto kao što kandilo gori i ugasi se!...

Dučić, Jovan - PESME

Samotan svugde i pred svim u strahu, Stranac u svome i telu i svetu! I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu.

I reč što nikad ne zanemi, I večno budna božja struna. A kao pesnik, ti ćeš biti Stranac u svetu i u gori: Od osama se što ushiti, Od hladnih zvezda što sagori.

Vinograd moj u strani, I trešnje već u cvetu. Odozgor u čas rani Zazori celom svetu! Tude se biju za nas Večito Juče i Danas.

Mi smo svoju suzu krili u tom času, Onu suzu čednu, svetu, neumrlu: No ona se svagda javljala u grlu, I uvek se tužno rasula u glasu.

I da moja misô nikad ne zaluta U tom svome času svečanu i retku, Uvek svetu vatru noseć celog puta, Veliku i svetlu, kao u začetku.

u suzi što leva; U velikom bolu ljubav svoju metu; Istina je samo što duša prosneva; Poljubac je susret najveći na svetu.

postaše za odsev tvog stasa, Prostor, da imadneš dušu začuđenu, Mir tamnih dolina za eho tvog glasa, Sunce da na svetu baciš svoju senu.

Gospode, koji me poseja i zali, Zašto bejah nužan u svetu i puku? Prođoh put i videh sve sem tebe. Ali Kad god moj brod nagne, nađem tvoju ruku.

OGLEDALA Htela je da vidi svoju veliku lepotu, ali nije bilo ogledala na svetu. Tad reče svome dragom: Otvori mi tvoje velike zenice da vidim svoju lepotu.

Svima su bele ruke prebili, Da ih u nebo ne bi dizali, Svetu reč srpsku svud su trebili, Kao hijene krv su lizali.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Žena mu umre, i on osta s jednim ženskim detetom sam u svetu. Tada on uze svoju udovu sestru u kuću i punih sedamnaest godina, ne skidajući ni dan ni noć s kolena zakačke, bogzna

Ljudi dobra srca činili su im donekle poklone, ali sve se na svetu ogugla. Sve izbledi: i oduševljenje, i ljubav, i dužnost, i sažaljenje, i ne možeš ga više poznati, kao ni Topuzova vranca

Ne valja to maziti dete i popuštati mu, pa da je jedno u svetu. Ama nikako! To veče dođe Arsen savim zamišljen kući. Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom dobro

i namjestiću Mića crkvenjaka pred portu s vrljikom, pa da mu prebije golijeni koji se od vas usudi stupiti nogom na ovu svetu zemlju. Prokleću i vas i sve inadžije i ubojice onim putirom ondje, pa onda živi ako možeš.

On još neprestano govori strasno o njihovu ratu s Francuzima, o budućem svetu koji će se sastojati samo iz Nemaca, o „silnom nemačkom carstvu”, itd., itd.

Dole sa srcem! Ali, molim te, promisli samo: šta mene veže za nju? Zar ima momka na svetu koji nije „provodio ljubav” iz koje izlazi samo luk i voda?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Bila dva popa, — ali ne ona dva popa što su jednom ostali sami u svetu, pa se svaki od njih tužio i tešio da bi mu daleko lakše bilo životariti samo da nema onoga drugog, — ne, dakle, ta dva

Ta tebi je bar bilo još dana zapisato, a ne ja da se vučem po svetu ovako brez tebe, brez svoga najbližeg, kaz’ti, brata i prijatelja. Ta i onaj bog, bože me prosti, uzima što je bolje!

Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«. Pop Spira je udarao lepo u tamburu, a ima još sad, posle toliko godina, divan glas.

Kud ti opet ode! Nisam, kaže, tako mislio, Perso, suprugo moja; volijem ja tebe nego sve puterkrofne na svetu!« A meni onda dođe žao što sam ga tako ožalostila, pa proklinjem i sebe i šprickrofne.

se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso, tako vam je to u ovom svetu. Svakoga je obdario bog sa po kakvim darom; nije ni u puterkrofnama sva sreća.

! Ta nije me u tri varmeđe bilo!« No kako svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet je ipak uvideo da se treba

No mi smo se malo poviše udaljili od predmeta i zaboravili se opisujući ovoga lopova. Ali tako je to u svetu! Pravo je rečeno da dobar glas daleko ide, a zao još dalje; pa zato se o pop-Ćirinom mačku više govorilo nego o

Lepa je nedelja svud na ovom božjem svetu; lepa i u gradu, ali tek, mislim, da nije nigde lepša nedelja nego u selu. U selu se još u subotu posle podne opaža da

»Ko je srce u te dirn’o«, a od nemačkih sve neke u kojima se izlaže prezrenju muški pol, i pita se: šta će on na svetu?

Eto take su bile te dve popine ćerke. I kako znamo već kako to ide danas u ovom svetu, mislim da nema nijednog čitaoca koji neće već unapred znati koja će od njih dveju triumfovati, a tako isto i razumeti

DEVETA Iz koje će čitalac videti da je istina ono što su još davno rekli pesnici i filosofi, i to je: da je sve zlo u svetu (od Adama pa do naših dana) došlo baš od one polovine kojoj gđa Sida i gđa Persa pripadaju; jer su jednu malu iskru,

! Tako je! Istina je! Ali je i to istina da se mnogo štošta u ovom šarenom svetu i ne može da motiviše, — pa ipak se događa.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljubi je žao, ali šta će; ne može mater samu ostaviti, mora odlaziti. On je hteo još nauke u svetu da profitira. Žao mu je što nije video Medinu trgovačkih kalfa, „Belu lađu” u Pešti, i onde koje doba romantično

Kaže da bi on njih želeo videti u O., u svojoj kući. Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu. Ljuba invitira gospođu Persu. Dođe vreme slave. Uoči dana dođe gospođa Persa sa ocem u O.

Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite. Ja sam, istina, po svetu prošao, al’ vi opet više od mene znate; kad govorite, ne mogu da vam reči u’vatim repa ni glave, tako visoko govorite.

— Ja ne branim; samo, oprostite mi, moram iskreno kazati, kako stoji sa onim bez čega se u sadašnjem svetu slabo ko ženi? — Razumete miraz? — Pogodili ste. — Naša Marta ima hiljadu šajna, i to odma’ gotovi’.

Tu je onda ružnija nad lepom prijatnija, dobrodušnija, i sve drugo na svetu. U jednom su Mica i Alka izjednačene, imaju dobre i blage muževe, koji im sve po volji čine. Retka sreća za udate.

Rogozić, otkako se oženio, promenjen čovek, netrudimo radi, mnogo zaslužuje; hoće svetu da pokaže kako i kao zbrisan vredi; i malo je kuća koje su tako uređene i bogato snabdevene.

I vama čat iziskuje da me zastupate. Mnogo je Alka štošta protiv vas po svetu glasove sejala, na primer da vi za moju ljubav amo dolazite.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe radnje! — Pošlji fotografiju dece! — Do viđenja na onom svetu! — Stoko! — Drž' polucilinder! — Prvog mi rok menice! — Pazi, na radnju, pazi na radnju! Zbogom! — Ura! Ura! Uraaa!

Ne ubi me! Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu. Jest, čuvaj se! Ti mi se moraš vratiti, ti moraš doći da odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom

tačno na tom izlazu iz vagona, dođe mu najednom da se napregne i uspravi, pa da onom skupljenom brižnom ali ponositom svetu, koji ga tako milo i sa divljenjem posmatra, kaže prosto i jasno: Gospodo, braćo moja, deco, žene, evo tu pred vam a,

po cele noći škripi i drliče, a oni drže zdravice hrabroj, neustrašivoj i nepobednoj vojsci, najizdržljivijoj na svetu, i razbijaju čaše i ogledala sve do svanuća kad zarede po ulicama i pod prozorima „prave serenade“ onim ženama čiji su

što šmrkće na nos i krivi se ne ume ni da ceni ovu cpećy što je ona njegova, nego misli da je on jedan jedini na svetu.

Ako jeste, onda vam je morao reći da od mene nema uočljivijeg čoveka na svetu. Ja nikad ne uvijam, ja ne znam da uvijam, ja govo— rim otvoreno Ako to ne možete podneti, onda se odreknite razgovora

u svom životu od stvorenja istinski volela samo jedno: svoju rođenu sestričinu Nataliju i od stvari sve moguće knjige na svetu koje bi joj došle do ruku.

Afrika

ludi prazne flaše od džina, na grobovima žena noćni sudovi — simboli njinog spola, i ono bez čega ne mogu ni na drugome svetu. Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom.

I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova; ogorčen do gađena što sam prevaren.

Posle pola sata mi uglavnom znamo živote jedan drugoga; svaki je otvorio svoje srce kako u civilizovanom svetu nije čak ni red otvarati. I posle, to su ljudi od izvrsne građe koju su oprobale mnoge oluje.

Najverovatnije je da se vlastima niko ne bi žalio, a da li je jedan crnac manje ili više na svetu teško je utvrditi u Basamu a skoro nemoguće u Zegelu.

srećne, jer su one njegove neveste, njegove kćeri, njegove matere; njega koji je najlepši, najmlađi, najljubazniji na svetu. On, hipopotam, ima oči strašne, lik taman, čeljusti grozne, i on će ih proždrati nemilosrdno.

kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da ono što u njemu nosi tako slavno ime najsporednije je na svetu, a da je ono drugo osuđeno ređenjem da vodi život gori od života psa; danju izmoreno i žedno, noću prozeblo i uplašeno.

mi smo uvek bili neustrašivi, — mome ocu beli su odsekli glavu, ali moj brat vlada narodom koji je najmnogobrojniji na svetu. Kraljevina mog brata prostire svoje granice od izlaska do zalaska sunčevog (jedva da je pedeset km).

Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu. Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

tržištima, tamnicama za crnce, koji su kao roblje kupovani od crnačkih kraljeva osvajača, pa posle prodavani po svetu, sa svojim skromni balovima za oficire i guvernerske žene, bio je za vreme od dva veka: Evropa pred Afrikom.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Gdi metiš, izgubiš; di radiš, imaš šteta, e, de! Ovakva vremena, otkad je svetu, nije bilo. MIŠIĆ: He, he, he! Ne bojte se. Nećete propasti, kad niste dosad propali. Ta vi znate štediti!

Znajte sadašnje svetu. DIMA: Tiflute to filun peri to filumenom JANjA: Što? Na ovu kugu od vreme? O teos, filaksi! Propadnimo, propadnimo!

Ako ovaj čovek s njegovom tvrdoćom prođe dobro, to će svaki na svetu dobro proći. KATICA (stupi). JUCA: Šta je, Katice? KATICA: Sad je već badava.

KATICA: Ja sam baš nesrećna na ovom svetu! Svaka se zna štelovati i unterhaltovati, samo ja jadna moram da kukam. JUCA: Zašt ne paziš kako druge rade?

MIŠIĆ: A, drugo, vi i to znate kako je sad običaj u svetu. JANjA: Oći novci? Nemam, gospodin notarius, propao sum, izio sum sve sos prokleta nestreća.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude? Nekoliko trenutaka u dvorištu nasta velika tišina.

Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije. Nema ničeg lepšeg na svetu od jednog ovakvog proletnjeg dana.“ Engelshofen odmeri pogledom Grka i reče suho: „Ja se ne sećam toga.

Katinka, sem tog senatora, nije imala nikog na svetu. Iako na nju nije mislio, posle njene smrti, sad, u zatvoru, iznenada, Pavlu je bilo nekako milo da na nju misli.

Neće njega ni obesiti. Ne može! Ako se Garsuli rešio da ih potamani, on će to raditi drukčije. Neće celom svetu na vidik. Raseliće ih u razne pukove. Opljačkaće im kuće. A njega će otrovati, kao što su otrovali Raškoviča.

Ja ću ti biti kao sestra, mesto moje Katinke. Ne valja da ideš tako udov po svetu, kažem ti. Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se! Ne bi ti nas ostavio da nisi bez žene!

Vikao je da je Petar Ciganin. Da mu ćer nije dao za to, da se skita po svetu, nego da bude uteha, u starosti, ocu. Hoće da je vidi na svom samrtnom času, kraj sebe.

Trifunovi konjanici, i oni najsiromašniji, bili su videli, u ratovima, nešto tuđeg sveta. Znali su oni da u svetu ne vlada svetac Isakoviča, Sveti Mrata, nego laž, prevara, zlo, sablazan, i sramota.

Dolazio im je u Rumu, dolazio u Varadin, pa je bio počeo da im dolazi i u Temišvar. Kad bi se neko u tom svetu ženio, ili razboleo, njegovi rođaci došli bi da to jave Trifunu, ili Pavlu Isakoviču.

Nisam se ja otelio!“ Trifun, koji je među Isakovičima bio najsiromašniji, bio je tom svetu, zbog toga, i najbliži. On bi sedeo sa njima, danima, pijući, lagano, rakiju, i pušeći, u razgovoru. O svemu i svačemu.

Nije mogao ni da zamisli da je to početak njihovog razlaza, zauvek, na ovom svetu. U to vreme, u familiji Isakoviča, žena se otpuštala, kao što se sluškinja otpuštala, bez pogovora.

A kad mu dadoše hleba, čak je i zasuzio. Što smo mi, Serbi, skoro iz Turske prišedši, tako nesretni u svetu? Drugi sad igraju i pevaju u Temišvaru, u Budimu, i Beču, a mi, gladni i žedni, krijemo se, u mraku, i vešala nas

Nije potrebna ni nesreća, ni patnja, niti je potrebno da dođe do gorkih suza. Ništa na svetu nije teško i sve se na svetu može udesiti, kao u svatovima.

Teodosije - ŽITIJA

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Teodosije ŽITIJA Sadržaj ŽITIJE SVETOG SAVE 2 O POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU 22 O PODIZANjU RASLABLjENOG 55 O NAPRASNOJ SMRTI STREZOVOJ 58 ŽITIJE SVETOGA PETRA KORIŠKOG 117 ŽITIJA ŽITIJE

Došavši k sebi, razumedoše da ga niko drugi nije odveo nego onaj Rus monah, govorahu, u Svetu Goru, jer su još otpre znali za njegovu žudnu da tamo ode.

A posla s njima ljude koji će ih uz počast provesti do Svete Gore, davši im napisano pismo. Kada su ušli u Svetu Goru, raspitivahu se o onom koga su tražili, da li je ovde došao, opisujući uzrast mladosti i lepotu lika.

I ne bejahu porabaćeni mnogom spavanju. Videvši da su svi ovi jednom zasvagda ostavili svet i ono što je u svetu, niti se više brinu za svetsko, i život njihov besporočan i bezmetežan, besplotan i bestelesan, skoro anđelski, zadivi

A svi ga primahu ljubazno i raspitivahu se o putovanju kroz Svetu Goru, i videvši ga umorna i kako se promenio u mladom licu, mišljahu da je to zbog njegovoga bosonogog mnogog putovanja

Onaj vojvoda ranije pominjani i blagorodni momci koji u Svetu Goru goneći dostigoše svetoga, a pošto su bili nadmudreni, kao što rekosmo, i ništa ne uspevši, vratiše se k

A sveti odmorivši se u Lavri, primivši sa igumanom duhovnu i telesnu utehu, celivavši svetu crkvu i grobu svetog Atanasija poklonivši se, vrati se kući sa onima koji su bili s njim.

O POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU I odmah se napisaše njegove zapovesti te iziđoše po celoj oblasti njegove države sazivajući ipate i vojvode,

I sada svakoga od vas molim i svedočim vam: veru u svetu i jednosušnu i nerazdeljivu Trojicu, kojom se u krštenju prosvetismo, da sačuvate nepomešanu s jeresima, koje od nas

A mnogi od blagorodnih, ostavivši svoje kuće, išli su sa prepodobnim putem smernosti, i stigavši u Svetu Goru Aton uđoše u manastir zvani Vatoped.

Predusretljivo dočekani i časno primljeni od igumana i bratije, uđoše u svetu crkvu, i kada je bila molitva i blagodarenje Bogu grljahu svetog starca i u Gospodu celiv mu davahu.

A kada je došao starac k sebi, mnogim suzama oblivaše željenu svetu glavu ljubljenoga sina, grleći je, ljubeći i na srce pritiskajući.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

se inspiracijama mešaju rasni instinkt, instinkt za životom i za razvijanjem, instinkt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instinkt čija je snaga ogromna.

“ Naša je „da ginemo i krv prolivamo, da junački amanet čuvamo, divno ime i svetu slobodu“. Kao što je napred rečeno, ova duboka narodna svest nije ograničena samo na oblasti srednjovekovnih srpskih

U dokolici, na vrhovima visokih planina, često se povećava navika da se razmišlja o svetu i o ljudskoj sudbini; stvaralačka mašta se razvija.

i riterske, ali i zatucane i neznaličke vlastele, koja nije imala predstave o vremenu u kome živi i o naprecima u svetu.

Još i u prvim desetinama XIX veka imali su Bokelji oko 250 brodova, kojima su išli po celom svetu. Osim ovih i mnogi drugi Bokelji su kao mornari imali znatnih zarada.

Žene su naročito prožete plašnjom od greha: u smrtnom su strahu od kazne koja ih očekuje na onome svetu, ne samo zbog grešnih dela, već i zbog nečistih misli.

Za njih su Bog i vera upravo strani svetu; oni su gospodari, gotovo neprijatelji, koji određuju kazne i daju nagrade. I sveci su strašna bića, koja ulivaju u

Bugari su počeli prikazivati svoje uspehe celom svetu, isticali su jačinu svoje vojske i često zauzimali borbeni i preteći stav.

Sudeći po njihovim sposobnostima izgleda da će se oni u budućem južnoslovenskom svetu najbolje snaći u oblasti materijalne kulture.

Ne treba činiti nažao svome bližnjem, to je greh; onaj koji bude živeo kao dobar čovek biće nagrađen na onome svetu; drugi će iskusiti Božju kaznu. Samoubistvo je zabranjeno. Bog nam je dao život, i samo nam ga on može uzeti.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti pretvornice Skini tu maramu belu Šta da se lažemo 3 Neđu te uprtiti na

početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) Čuva je kao ikonu. (Čita.) „Ja sčastljiva, ja sčastljivejšaja ženšćina na svetje”. (Govori.) Ona najsrećnija žena na svetu. (Čita.) „Mojo sčastije odno obstojateljstvo trevožit”. PAVLE: To ne mogu da razumem.

PAVLE: Ako prestanete misliti na nju, učinićete da bude najsrećnija žena na svetu. ALjOŠA (čita): „Do groba ljubjaščaja tebja Lidočka”. PAVLE: Dakle, šta u stvari hoće ta žena koja vas do groba voli?

ALOŠA: Ne mogu, ne mogu! Ja ne mogu da ne mislim na nju; ja hoću da je načinim najsrećnijom ženom na sveTu. Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude.

godina ja radim ovo naučno delo iz oblasti hidrografije, radim ga sa verom da će učiniti naročiti utisak u naučnom svetu. LjUBOMIR: Zar se i tom granom tehnike bavite? PAVLE: Da, arhitekta, građevinski inženjer...

Primam da je Dunav promenio tok i sad teče uzvodno; primam da je vlada rešila da izvrši slobodne izbore; sva čuda na svetu primam, razumeš li, sva čuda, ali da si video čoveka koga smo mi pre tri godine sahranili, e to ne mogu da primim!

VUKICA: Mora da je to vrlo čudan razlog. Zakazati dan venčanja, objaviti to tako reći celom svetu, štampati i pozivnice, pa ujedanput obustaviti sve to... Pa to je čitav skandal! I zašto, zašto?

iskustva, i oni su zajedno doneli zaključak da svu tu korespondenciju spale u interesu vašega mira i spokoja na onome svetu. MARIĆ (sa užasnom odvratnošću): Vaš zet će to posvedočiti? SPASOJE: Da! MARIĆ: A to će potvrditi i gospodin Anta?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

GLASAM ZA LjUBAV I Sada će reći da sam najbeznadežniji idiot na svetu, i biće u pravu. Oni su uvek u pravu!

- Mi smo budale, mi smo dve najprokletije budale na svetu! naglo se zaustavila povukavši moj dlan ka svojim grudima i rekla: - Slušaj!

Sedeli su i žvakali gledajući se kao da su jedini na svetu, a onda je otac rekao da je Stanikina bela kafa nešto najbolje u Karanovu.

i ljuljaću se na kukovima kao šerifi iz filmova o divljem Zapadu, oni su hodali između bikinčića kao da su jedini na svetu. Za trenutak sam bio srećan što postoji Greta; što je s nama i što smo zbog nje odvojeni od ostalih.

Jedini Bog u svetu bez bogova još je samo pisac. Počinjao sam da se smešim, a Rašida me je pogledala kao čudo. - Daću im nove živote,

ona nema ni zlatnog zuba u glavi, a i da ima, ne bih mogao dozvoliti sebi da pljačkam nekog ko više i ne živi u našem svetu. Što se Melanije tiče, pusti tu stvar na miru! Zapleli smo se dovoljno i bez traženja!

Gospode Bože, ja sam ludak, najblesaviji ludak na svetu! šapnuh sebi setivši se Atamanove primedbe u trenutku kada sam odbio da Melaniji zatražim novac.

stupnju evolucije na kome je on bio pre nego što je rešio da se konzervira, ili da ga probudim u jednom još čudesnijem svetu. Sedeo sam i razmišljao o tome dok su otac i Stanika raspravljali o mojoj budućnosti.

- Još samo malo! Malo, šta? Ti, idiote! Ti, najšašaviji idiote na svetu! Zašto si je pustio da ode? - ponavljao sam sebi, kao što ponavljate deci kad su uplašena.

- Možda je ona unutra, Greta! - rekoh, već sasvim siguran da se lažem kao poslednji idiot na svetu. - Sigurno je unutra. Čitavu večnost čučao sam u trskama slušajući glasove iz dvorišta. Nijedan nije bio Rašidin.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Možeš Buniparti sveću upaliti. — Ne Buniparti već caru Aleksandru i Kutuzovu. Onda se još sve na svetu o Buniparti, Aleksandru, Kutuzovu, Miloradoviću i drugim znamenitim ljudima govorilo, ali sve o ratu.

No, spomena radi, kupio sebi za sat zlatan lanac venecijanski, jer venecijanski filigran je u svetu najsavršeniji; pa onda japundže „venecijaner”, sa jakama na katove, da može svakom kazati da je to baš iz Venecije; pa

— Šta je, sinko? Još nisi ništ’ svršio? Bogalji se oženiše, a ti takav momak. Il’ zar za tebe nigdi na svetu nema ženske? Teško meni, teško mojoj staroj glavi! Još jedared zaklinjem te senom matere, oženi se jedared! — Hoću.

Katica se suši, vidi da neće dugo, a u kući, na ovom svetu nema za nju radosti; gotova je polaziti na onaj tajanstveni svet, o kome još niko ne zna ništa, u nadi da će se možda .

Laćman hoće da se svuče radi frajle Juce, ali otac neće za to da zna; a za laćmana ne dade je, da kojekud po svetu luta. Tako kaže njen otac. Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna.

Ugovor je gotov. — Vidite, Juco, i ja sam nesrećan. Prvo u porodici, kao što je svetu poznato. A u izboru nisam bio srećan, nisam se mogao oženiti. Nek’ bude.

Korinta) poznat kao prepreden i grabežljiv čovek; zato što je odavao tajne bogova, za kaznu je morao u podzemnom svetu večito da valja ogroman kamen uzbrdo, odakle bi se uvek skotrljao, i tako uvek; Sizifov posao — uzaludan posao sijaset

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Nekako čudno obuhvati ga ta veza sa mrtvim ocem; bio je to mir, spokojstvo, a sve što oko njega beše, na svetu, šareno, ludo, bezumno i besmisleno.

Marija divna, Marija porodilja. Poštuje li iko i zna li, od njegovih, svetu Tereziju? Ime Terezija! Žar, Sunčan kolut što opasuje telo.

on je sa zaprepašćenjem uporedi, u sećanju, sa svima onim Vlahinjama, Talijankama i Jermenkama što mu padoše šaka, po svetu, dok je trgovao.

možda umre, niti ga je bilo žao što će on kroz koju nedelju dana možda već biti sam, bez oca i bez brata, bez ikog na svetu. Isto će tako prolaziti ljudi, prolaziti lađe, isto će tako trgovati, jesti, brojati brojanice.

Nikuda nije izlazila i mnogo je plakala. Iako je njen odnos prema svetu bio tako prost i običan, zemaljski, odnos njen prema deveru, kao i prema mužu, nije bio ni tako običan, ni tako prost,

Bila je kao nedirnuta, kao odsutna, kao smrznuta. Izgledalo je, kao da mu se nikad na ovom svetu neće dati. Htela je, prosto, da je uzme silom.

Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, tamo, negde, daleko, u svetu. Zaplaka samo pri pomisli da će opet da rodi. Najposle, taj muž je to i hteo.

reke počeše da mu dovikuju napiti glasovi, da mlataraju neke ruke i da se čuju psovke i reči, inače nečuvene u tom svetu, dovikivane od milošte, bratski.

preko brda i reka, kroz bare i plotove, zaseoke i voćnjake, dvorišta i guvna, njima se učini sad da su u nekom drugom svetu, gde se povijen u svilu sedi, nepomičan, stolećima, pa samo gleda večeri i vrtove, divne česme i vanredne lepotice,

Imao je pri tome utisak da nikakve razlike nema između njegovih dama i tih dvorova i naroda, okolo u svetu. Kad bi se neki novi saveznik nudio, on bi govorio svojoj pratnji da je započeo ljubavnu igru sa kneževinom tom i tom i

samo, sagledavši, iznenada, iz kola, porobljenu, bednu, osiromašenu Bavarsku, sela, sirotinju, bolesti, njemu bi na svetu postalo neizrecivo dosadno.

biti odeveni u neko naročito svečano i gizdavo odelo, pa će tako, u krug, obići ratište i carevinu, na vidik celome svetu, koji će uzviknuti: gle, Srbi!

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ali ova iracionalnost, odnosno nepoznavanje razloga da se nešto čini ili ne čini, često i daju ovim pravilima neku svetu, neprikosnovenu moć, tako da im se trudne žene gotovo slepo pokoravaju.

Za to vreme, veruje se, dete i porodilja pripadaju donjem svetu.²⁹ Babine obično traju prvih, negde tri, negde sedam, a ređe čak i 40 dana od porođaja.

“ Neke porodilje dete zapoje vinom i izgovore tri puta ove reči: „Kad u svetu nestane hleba, vina, kvasca i petlova glasa, onda se ovom detetu život oduzeo!

Ruski naučnici (lingvisti, teoretičari književnosti, psiholozi i filozofi), u svetu čuveni semiotičari (Lotman, Uspenski, V. Ivanov, V. Toporov, J. Meletinski, N. Tolstoj i dr.

ZADRUGA I ODNOSI U NjOJ U svetu čuvena zadruga, nekada izuzetno rasprostranjen oblik udruživanja Srba, bila je, kaže Cvijić, „najkarakterističnija

“). Pojedinac je tu samo deo dobro utvrđenog sistema, i ako igde na svetu ima „komunizma“, makar i delimično, onda je to u porodičnoj zadruzi, kaže Trojanović.

Neuznemiravana, lutaju, improvizuju i istražuju u zajedničkom svetu mašte i igara“.⁴⁵ Prema tome, to što deca nisu u središtu pažnje odraslih doprinosi da se kod njih razvijaju

Dete je, prema jednom verovanju našeg naroda, religijski nečisto, odnosno pripada donjem svetu sve dok se prvi put ne osmehne.

Dete u prelaznoj, liminalnoj fazi pripada istovremeno i prirodnom i socijalnom svetu, ono je u isti mah i mrtvo (za pređašnje stanje) i živo (u novom vidu postojanja), ujedno životinja i čovek, htonsko

oštru crtu između malog deteta koje još nije steklo ljudska svojstva (ime, uspravan hod, govor) i pripada htonskom svetu, i deteta koje je obredima inicijacije (krštenje, postupaonica, magijski obredi za progovaranje itd.

, isto, s. 123; Grbić, S. M., isto, s. 305; Jovićević, A., isto, s. 49. ⁴⁴ Milićević, M. Đ., „Zadružna kuća na svetu“, GNČ 18, 1898, s. 49; Trojanović, S., Starinska srpska jela i pića, Prosveta, Beograd 1983, s. 266.

vraća poremećena ravnoteža izazvana dolaskom novog, opasnog člana, koji u trenutku rođenja pripada divljem, demonskom svetu, i koji se tek tim ritualima postepeno uvodi u kulturu.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

u četi, za vojnika koga kraj druma sahrane bez sebarske zapevke gorke, daleko od rodnog potoka i sela; za izginule u svetu povorke odnekud iz Leđena, iz Carigrada, kojima se majka i danas nada, za groblja onih koje su carevi u neznane zemlje

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

za sto i počinjemo da pišemo, posle bezbroj tomova sabranih dela slavnih mrtvaca, pišemo kao da je to prvi roman na svetu – najvažniji i jedini!

Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako vratim svetu milo za drago, za one pantalone koje nisam imao.

ludačke planove kako da se domognemo Evrope, smišljali načine da nas primeti, ali dok su naši vršnjaci pravili čuda po svetu, rodni grad nas je još držao u dečjem vrtiću , u nekoj vrsti produženog boravka.

Hvala, kako ste vi? Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam? Pored njih stoje njihove žene. Gledaju me kao kroz dvogled obrnut naopačke.

Bogzna šta im je sve napričao o nama. Možda da jedemo malu decu? Zašto su došli kad su uspeli tamo, u belom svetu? Da prodaju staru kuću koja se ruši, da ugovore izložbu ili da letuju. Treći da sahrane staru majku.

Orijent, pa da uspelim momcima pokažem čudne stvari; da je makar na moru, pa da im kažem da nam je more najplavlje na svetu; da je makar u crnoj Gori, pa da ih zbunim planinama! Ništa od svega toga!

— pitaju me uspeli momci. Njihove Helen, njihove Lu, njihove Megi obično imaju veoma jake veze tamo, u belom svetu. Jer njihov tata ili njihov ujak je to i to, čuo si, zar ne? Čuo sam. One mogu da urede da se stvar prevede.

Možda bi bilo interesantno? Možda bih i ja jedanput postao uspeli momak, tamo, u belom svetu? Posle nešto brzo pričaju na francuskom i engleskom sa svojim ženama, a ja stojim i sve se više smanjujem.

Nedelom u tri Kosovska ulica je za mene najlepši i najtužniji predeo na svetu, zbog jednog mladog čoveka i jedne mlade žene, koji dovode svoju decu u Kinoteku.

Najpre je mislio da je to samo prolazno osećanje, stvar ranog ustajanja, jer je pripadao svetu koji se budi u podne, pa je sa nestrpljenjem iščekivao vožnju autobusom — onaj trenutak kada započne spuštanje niza strmu

na Terasi, kada su za dve slobodne stolice njihovog stola sedela pokraj njih i dva poraza, jedan pokupljen negde u belom svetu, drugi zarađen ovde, kod kuće. Pogledali su se i osmehnuli. – Koliko ostajete? — upita ona.

sceni, ni balerine snažnih, mišićavih nogu — gledao sam samo njega — najbeznačajnijeg od svih beznačajnih statista na svetu, koji se i pored svog bednog položaja u životu i na pozornici ipak samouvereno smešio kao da je najvažniji u celoj

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu. MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan.

MLADOŽENjA: Vi ćete se uveriti. DEVOJKA: To ću dakle ja biti najsrećnija na svetu. MLADOŽENjA: Neću se maći od vas: DEVOJKA: I šta ćete jošt raditi? MLADOŽENjA: Neprestano ću vam ugađati.

ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ. ŽENA: Ti si moja sva radost na svetu. MUŽ: Molim te idi gledaj posao; ne tandrči toliko. ŽENA: Zar ti mene ne miluješ? MUŽ: E, ne milujem!

Kakvi su to poslovi? Čoveku obećati, pa posle „što ti drago“. ŽENA: Koj je jošt taj muž na svetu, koji svojoj ženi kape ne kupuje? Muž ženi kapu! Ta da ti je stid da se na svet pokažeš!

ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi! O, je li vidio ko na svetu ovo čudo? Pak jošt uzeo on tu da se buri; misliš, ne znam ja muško lukavstvo?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Njena kratkoveka povest, kod nas i u svetu, sva je u robovanju pedagogiji; na njenom početku stoji težnja ka poučavanju; pa i danas, i stvaraoci i tumači, najradije

nerado se i površno raspravlja; umesto toga, govori se o specifičnim potrebama dečje čitalačke publike, o dečjem svetu, o visokim moralnim vrednostima kojima dete valja zadojiti, pa se čini da dečja književnost jedino zato i postoji.

inače, tekstovi namenjeni predškolskoj i prvoškolskoj deci nužno su vaspitno usmereni; oni donose osnovna obaveštenja o svetu.

Kao i u životu, i u literaturi se dečje društvo traži iz osećanja neprilagođenosti svetu odraslih. Izabel Jan tako tumači i motive Rusoovog interesovanja za decu: „Ne osećajući se prijatno u ljudskom društvu,

Otpor prema visokim književnim formama i osećanje nepripadnosti svetu odraslih u višestrukoj su vezi. Dečja književnost je pribežište, jedno od središta tog otpora: postojanje se

Zato se dobri dečji listovi, i uspele radijske, odnosno televizijske emisije, i u svetu i kod nas, na prste mogu izbrojati.

Naivnost, začuđenost i dečja otvorenost prema svetu ne mogu se oponašati, a to je ono što loši dečji pesnici uporno i uzaludno pokušavaju.

Da bi se, tako samovoljna, legalizovala u našem svetu dečja pesma je uzela dete kao tobožnji izgovor i opravdanje. Dete se njenom pozivu odazvalo, što nije nevažno; ali njen

se približava; osiromašujući se, bogati se; lišavajući se, dobija; zatvarajući se prema beskraju, ona se otvara prema svetu. Ono što je dečje u čoveku, u prirodi, u stvarima rečima — nezamenljiva je stvarnost ove poezije.

Naše iskustvo, naša svest pripisuju svetu i poročnost i nevinost. Dečji pesnik je veštak u produžavanju smišljene ravnodušnosti za sve što je beznadežno i

Danas, više nego ikada, pisanje stihova svodi se na veliku opkladu opstanka u svetu: kosmička drama i drama poezije u našoj su se eposi zaoštrile i približile.

Ako je svim pesnicima zajednička dečja nevinost gledanja, ako su oni, po rečima A. B. Šimića (1898—1925) čuđenje u svetu, moderni pesnici su svoju začuđenost ugradili u moćnu, kompleksnu nadgradnju: osnovna mera jedva je vidljiva.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Iljen! LEPRŠIĆ: Kakvo „iljen u slavjanskom carstvu? Slavjanski je narod najveći na svetu. U Evropi ima osamdeset miliona Slavjana, i Evropa mora biti slavjanska. ŽUTILOV: Šta se to nas tiče.

ZELENIĆKA: Moj nećak jošt najbolje oseća žar rodoljubije. Narodnost, gospodo moja, jest najveće blago na svetu; narod bez narodnosti nije ništa drugo nego telo bez duše, sunce bez svetlosti, sveća bez plamena. ŠERBULIĆ: Izrjadno!

ZELENIĆKA: Šta, mi da se bojimo? Bez žertve ne može biti. I mi treba da pokažemo svetu kako Srpkinja poginuti ume za svoju narodnost...

Bez barjaka ne može se vojevati! ŠERBULIĆ: Tako je! (Otrči i donese barjak.) ZELENIĆKA: Na ovu svetu zastavu svaki da se zakune! (Čuje se top.) Što je to? SMRDIĆ (uplašen): Madžari! ŠERBULIĆ: Ej, naopako!

LEPRŠIĆ: Koji nema jedne iskre rodoljubija u sebi. GAVRILOVIĆ: O rodoljupci, rodoljupci, idem pripovediti svetu šta ste radili, da vidim oće li se naći koji, koji će reći, da po ovakovima može narod procvetati.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I od njega se sačuvalo nekoliko prepisa crkvenih knjiga, ali glavni njegov posao je njegov putopis u Svetu zemlju, prvi putopis u novoj srpskoj književnosti.

preko Poljske, Vlaške i Moldavije, u kojoj se neko vreme zadržao, Crnim morem i preko Carigrada, dođe u Hilendar, u Svetu goru. Ostavši tu nekoliko meseci, preko Makedonije i Srbije vrati se u Karlovce iste godine. Tek 1759.

I kada je uštedeo koliko je mislio da mu je potrebno, on se ponova otisne u svet. Razbolevši se na putu za Svetu goru, on je do početka 1764.30 učiteljevao pri manastiru sv.

Kada je ozdravio, iz Spljeta, preko Krfa i Moreje, gde se neko vreme zadržavao, dođe u Svetu goru. Ne našavši tamo jednog proslavljenog grčkog učitelja, on u Hilendaru provede jesen i zimu 1765, i u proleće 1766.

I Dositej Obradović neće propustiti ni jednu priliku a da ne veliča »svetu nauku, Božji dar, nebesni cvet«. Ništa nije važnije no širiti naučne istine, mudrim knjigama prosvećivati ljude: »Bolje

politički, socijalni i moralni problem svodi na »vospitanije mladosti«, tu »stvar najnužniju i najpolezniju človeku na svetu«. Sva budućnost neukog i zaostalog srpskog naroda leži u vaspitanju.

»Neskvernije nravi, svjatost dobrodeteli, njeno ješče na ovom svetu nagraždenije i pagubna sledstvija poroka jesu predmet povesti moje...

njegova Fνsika, »prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbski«, koja je naišla na veliki odziv u srpskom čitalačkom svetu. To je prvi sistematski i veliki rad na prirodnim naukama kod Srba.

glavnim pesnicima srpskim, dopisivala se i sa pojedinim nemačkim i češkim piscima, imala veliki glas u celom književnom svetu srpskom.

Hrvate, tražio ljude koji će ga obavestiti o srpskohrvatskom jeziku i prikupljati narodne pesme, o kojima se u zapadnom svetu bilo već čulo. On se radi toga obraćao na sve strane. Njegova sreća i sreća po srpsku književnost bila je što je 1813.

On je Karadžićeve rezultate saopštavao zapadnom naučnom i književnom svetu, preko Grima i Getea stvorio interesovanje za srpski jezik, i njemu lično ima se zahvaliti što je srpska narodna poezija

Za njih je srpski narod najblagorodniji, najjunačniji, najbolji narod na svetu. »Srpski je prost narod, veli Vuk Karadžić, pošteniji, pametniji i prosvješteniji od sviju naroda koje sam ja do danas

Sremac, Stevan - PROZA

od mezulanskog konja, kako mu jednom reče jedan njegov kolega (starije klase, naravno) a da je pravde ili bar sreće u svetu za nj, kako on sam veli, on bi trebao već davno da je šef neke pošte.

Ali odavna je ovladala nesreća po svetu; gde god se okreneš, a on sreće nema, nego ga tera »baksuz« jednako otkako pamti za sebe.

Reši se, naime, da sam sebe na neki način avanzuje i poboljša svoje stanje, tešeći se time da u ovom guravom svetu upravo niko i nije pošten! Vešto je izvodio.

— The — sleže šef ramenima — šta ćeš, tako je to u ovom svetu! — A, mi ćemo se već poneti malo po novinama. Meni muka da odem i da kopam; nisam da testerim drva, a za pisanje, na

Jedared ga je i ostavila bila i odbegla nekoj svojoj tetki za koju je tad prvi put i čuo Jova da je uopšte ima na svetu.

I Jova udari u tugovanku kako nema prijatelja na ovom svetu. — Ništa od mene, priko — otpoče Jova i prekide vrlo zanimljiv razgovor između Kaje i Paje. Sad ja vidim.

I otmena, koja zna šta je dobro piće, i siromašnija, kojoj je rakija jedina uteha u ovom nepravde punom svetu. Tu dolaze i ljudi koji više vole dela nego reči, više dobro piće nego najbolje društvo; i više vole da gledaju pune

brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije iz vladanja, možda već i zato što je to opšti zakon da u svetu ono što je često postaje i obično.

Radičević, Branko - PESME

Ao jada moga, Da na svetu baš nikoga Ne imadem svoga! Otac, majka u grob pade, Brat i seja draga, A drugoga ne imade Srce moje blaga.

ludo dete bio Želja mi je bila: Kad bi Bože udelio Meni jedna krila, Kad bi Boga dao oko Mene tako jasno Da po svetu naširoko Sve je vidim lasno; A da vidim de najviše Grožđa svakojaka, De smokava i suviše Ti krasni bresaka.

Mili Bože, podigni oluju, Sred me srca gromom udri živa! Raka njega krije sad i tama, Šta ću ovde ja na svetu sama! (1844, 14. okt.) NEKA SUNCA Jarko sunce seda, Travka njega gleda Oborena lica A puna suzica.

Sam ostado sa suznijem okom, Sam tu samcit na svetu širokom, Sam sa noći tavnom, al' bez sanka. O zoro moja, zoro bez osvanka, Sunce milo, al' bez bela danka, Na te

se osmevale na me Kô da vele: o ne boj se tame, Jošte malo, pa će danak svanut, Jošte malo, pa će sunce granut, Svetu jedno, a do dva tebeka, — Sutra, sutra, o blago meneka!

Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom, grožđe, neću te ja brati, Ao berbo, tebe žalim kletu, Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao braco, amo u to doba Dođi, vidi, čuj, pa ajd' u groba.

i zeleni, Pograbismo puške, te o ramo, Pa se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe Neg sa puškom odat po planine, Pa umoran sesti u zalađe, U zalađe kraj kakvoga vrela, Tu otrti teški znoj sa

njime ajte, Ajte gore, al' se i sećajte, Kono krasna puta vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe

Kakve mane — kud si zamislio? Ta što god je na svetu divote, Sve to Cveta za sebeka ote. Oh uzmi je, nećeš se kajati, Ona će ti danke da pozlati.

Krasna l' beše kad beše na svetu, I na tvoju dosta nalik Cvetu. Eto, brate, što si znati hteo — Stoga sam ti malo neveseo.

Ti u grobu ležiš onde tavnom, Ukrašaj je pokrivalo travno, Nada travom jedan krstić mali, Drugo ništa, da te svetu fali. Sama narav nema ništa tuda, Da se oko zadrži od čuda.

po vodi lađici; O gujama pod kamenom ljutim, O smokvama, i narandžam' žutim; I spomeno čudnovatu travu Što na svetu svaku otvara bravu; I alinu zlatnu salivenu, Još i krila na ljudskom ramenu; I koješta eto tako drugo Što izmisli,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Žene su, opet, najčešće poručivale Djevu s Mladencem i svetu Petku, pa bi se na blagočestivoj ikoni našle ovjekovečene i pitome golubije oči kakve grmečke čobanice koja, onako

— O, moj imenjače, nevoljo moja, a ja još mislio da te jutros, u svetu nedjelju, pošaljem u crkvu da se i ti zeričak bogu pomoliš. Aja, bome, ne smijem.

Nek mu i sveti Jovan lomi noge po onim panjevima, kao i on. Imaće bar o šta tupiti onu svoju svetu sikiru. — E, mnogome je stari Rade pružio ruku, pa što ne bi i svome kićenom Savi, kome ni u najgušćoj pomrčini nikad

Nismo mi izdali našu svetu Enobe, nego ne možemo bez Grmeča, pa bog. „ Tako mudruje nekakvo, vječito bezbrižno, četno spadalo, a neispavani borci

slavni sat, Branković nijedan, da ga bruka pred glavnim gradom napaćene otadžbine i pred najvećom vojskom na ovome svetu, koja meće, druže, fašiste na metu. — E, đavo te meto na svoj nenarodni nakovanj, kud sam sad pristao s tobom!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš! Od ovog što se ovde zbiva odvoj ti to što o tom svetu znaš! Ovo nije Stambol, nego Trebinje! I tamo nije Bagdad, nego je Gacko! Šta on meni kaže! Žudnja!

Od takvog ZATO ne može se ni praporac! Al ti se ne boj. Razumeš? Ako se ovde ugasilo nije se na celom svetu ugasilo. Nećemo se ni mi obrtati onako kako Hasanaga duva! HASANAGINICA: Zašto si išao kod Hasanage?

Poslušaj je, kao da ti se radi o glavi! Ne vredi da objašnjavaš, ona je ko na drugom svetu... BEG PINTOROVIĆ: Sve mi je ovim dovedeno u pitanje...

HASANAGINICA: Pa ono što ti se ovde nikako ne da daje ti se na nekom drugom svetu! MAJKA PINTOROVIĆA: u ovom svetu počinje da prokapljuje! HASANAGINICA: Je l me to kapljicom kiše dotako bog?

HASANAGINICA: Pa ono što ti se ovde nikako ne da daje ti se na nekom drugom svetu! MAJKA PINTOROVIĆA: u ovom svetu počinje da prokapljuje! HASANAGINICA: Je l me to kapljicom kiše dotako bog?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

kud će joj duša i telo na onom svetu?... Grešno je to, grešno... Majko Bogorodice! I otpoče da se krsti, šapuće molitve!

— Umudri me, slatki Gospode! ... Oh, grešna i crna ja! — I misao o grešnosti, mučenju na onom svetu zbog takvih nečistih misli, sve to iziđe pred nju u crnoj i strašnoj boji...

Ona je klecala. Htela je sve da pusti i padne. — Pusti me! — molila me. — Pusti, tako ti svega na svetu!... Oh, majčice moja!... I zaplakala se. Pustio sam je. Ali od jada nogom gurnuh moju testiju i razbih je.

svojoj sestri, koja je bila odavno umrla, a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome svetu nađe, on, kao stariji, zet joj, da je čuva, štiti i da oni tamo oboje i za nju traže, spremaju mesta...

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva; nijedan zakon na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi što i(h) je gođ od strane božije ne lažu i zapovedaju: nikom

To isto i mi smo dužni svima ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzrokuje vražbu i svako zlo;

Kostić, Laza - PESME

Leteći po svetu u mukama ljutim, masnice si gnojem nagnojila žutim; masnice su mnogo primamile pseto, da ti ližu telo, ranjavo, prokleto.

I ti se prenu iz teške kobi, čauru ropstva krilima probi, poleti suncu i krstu svetu, al', još u letu, stade te piska, stade jauk.

Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!

U srca tvoga svet taj izvrgnut besmrtna duša uzede ti put; u tome svetu, tvojim delima, u carstvu tome vladalac si sam, okružen sediš svetiteljima, junacima besmrtnih tvojih dram.

odnet mirisu! — Mirisu, da: — ta beše nam lipa, slavujma srpskim u lišću leg, a iz cvetova mirise sipa patničkom svetu bogodan lek. Pesmom se pita, svet da zahrani, svet da zahrani — da se sahrani.

'vakim iskazom: „Bože večnosti, bože trenutka, bože 'seljene i svakog kutka, oh, bože kletve, bože milosti oprosti svetu grešnom, oprosti! Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica!

” II U svetu Gazu, u Dagonov hram, filišćanske je vođe skupila Samsonova nesavladana ćud. U hramu gori žrtvenički plam, prosevkuje

dok je krvnik taj na svetu nisam tebe, care, vredna, boginji ga žrtvuj danas, davno mu je krvi žedna. Nek boginji bude žrtva, pogubi ga, kruno

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

i to tada zaista iskreno osećanje, decenijama je bila nripremana i na kraju učvršćena najautoritativnijim mišljenjima, u svetu i kod nas.

prijem narodne pesme u srpskim intelektualnim krugovima odlučujuću ulogu imao ugled koji je ta pesma postigla prvo u svetu, izvan naših granica.

Ne dobivši oreola u svetu, srpska narodna pripovetka nije mogla postati, u prvom redu baš zbog toga, ni dragocenost u svom domu.

U tolikoj starosti živeći, usni jednu noć, da ima negde u svetu nekakav grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se

Iza toga spremi se i sedne s detetom na galiju pa pođe morem, i posle dugoga putovanja po svetu, kad dođe blizu grada odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo podalje od grada, pa iziđe na breg

Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedanput pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna česma s koje je sav grad nosio vodu.

Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku,

Kako on to čuje, istrgne sablju i oseče sluzi glavu. Posle toga počne sam putovati po svetu, i tako putujući zadugo, dođe u jednu planinu i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati

I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

Posle nekoga vremena idući tako po svetu, nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa. Kad ga lisica opazi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti me iz ovih

Car Petar imađaše vrlo lepu kćer da joj ne bijaše para u svem svetu. Pa što lepa beše ali što beše velika radilica i vredna domaćica.

Svet je gomilama išao da osuđena u zatvoru vidi. Rob na belome lebu svetu progovori: — Da zna car Petar košto ne zna, te da mene iz zatvora ovoga pusti, i život mi pokloni, ja bi njemu njegovu

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?“ Ovakve naravi valjda nema nigdi na svetu. z. JEVREM I SOFIJA JEVREM: Kad jedan bombardira, drugi rado reterira.

SOFIJA: Balovi nisu ni izmišljeni za egave ljude, nego da se momci s devojkama upoznaju. Tako je u svetu, pa šta ćemo. MAKSIM: I ja sam tebe na balu poznao! SOFIJA: Može biti da bi bolje bilo, da smo se pređe upoznali.

Da blagodariš jošt bogu, što si takvu ženu dobio. KUM: I ja mu kažem. NIKOLA: Imaš gazdaricu, kakvi malo ima na svetu. Ali ti s tvojom naravi, hu, bu! Pa kud će i ona? Jesi li video, kuma Mito, Grizeldu? KUM: Ee, bogme!

MAKSIM: Pa šta je bilo? KUM: Kako se žena za muža žrtvovala. MAKSIM: Šta, šta? Može biti u pozorištu, ali u svetu toga čuda nema. KUM: Zašto; ako žena svoga muža miluje. MAKSIM: O, puca im srce.

Pa opet da se ne smem ni tužiti — ta tri meseca, pak me neće biti na svetu. NIKOLA: Nije nego jošt štogod; Sofija je dobra žena. KUM: Dobra bogme, te kako.

NIKOLA: Sreta kaišem. KUM: Da vidim kako bi Sreta s mojom prošo. MAKSIM: Jedna se žena na svetu popravila, pa digle, vidiš, larmu. SOFIJA: Ali muž nijedan.

MANOJLO: A šta se brinete, g. doktor, zar se samo jedna stvar izgubila na svetu? Ja vidim, vi i bez razuma govorite, pa dobro.

DOKTOR: Otkuda ste vi? PUTNIK: Ja sam iz daleka i, upravo da kažem, obitatelj sveta, jer neprestano po svetu putujem. DOKTOR: Po svetu? No, našo sam jedanput čoveka, koji dođe u moju struku. Osvime, stolice!

PUTNIK: Ja sam iz daleka i, upravo da kažem, obitatelj sveta, jer neprestano po svetu putujem. DOKTOR: Po svetu? No, našo sam jedanput čoveka, koji dođe u moju struku. Osvime, stolice!

DOKTOR: To je fabrikatno mesto. PUTNIK: Nije mi poznato. ŠALjIVAC: Vidite, kod nas čujete što nigdi nema na svetu. DOKTOR: U Parizu ste bili? PUTNIK: Zdržavao sam se tri nedelje. Zaista varoš neopisana.

Ali ja vas uveravam da takovi mesta nema na svetu. DOKTOR: Znate li vi kako se te reči pišu francuski? PUTNIK: Ako vi tako uzimate, to je drugo, no možete biti

PUTNIK: Ja sam Englesku obišo unakrst, i mogu vas uveriti da je zemljedjelije najbolje na svetu. DOKTOR: Jeste li bili u donjoj kući? PUTNIK: U čijoj donjoj kući? DOKTOR: Niži činovnika.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Zar neću i ja doživiti da prestane jedanput orjatluk ovaj? Svaka je gospođa u svojoj kući, samo sam ja jedna na ovom svetu nesrećna. POZORIJE 4. TRIFIĆ, PREĐAŠNE SULTANA: Moram crknuti, drugojače nije! (Okrene se na stranu.

TRIFIĆ: Ti si pravo dete! SULTANA: Ti si... ti si... poslednji čovek na svetu. SRETA: He, he! Što joj nisam ja muž! SULTANA (poleti mu u oči; Trifić je zadrži): Puštaj, ili sad ću i tebi oči

Lalić, Ivan V. - PISMO

Neki u toj vežbi ginu. 8 Linije sveta vidljivog i inog Svetlucaju mi u tvojoj auri; u svetu izvan tebe ja sam inok U isposnici, leptir u čauri.

mi Ja slušam spori pokret zodijaka Nad ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino.

sestra blizanka; obmanu dakle pevam u nekoj upornoj nadi da će budućnost jednom Posvedočiti da je obmana bila bitna U svetu suviše stvarnom, a da bi istinit bio, U svetu suviše lepom, a da bi bio stvaran. (9.

nadi da će budućnost jednom Posvedočiti da je obmana bila bitna U svetu suviše stvarnom, a da bi istinit bio, U svetu suviše lepom, a da bi bio stvaran. (9.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Čabar. Tako se nismo ni ulili u Crno more, kao što smo nameravali, a ja ostadoh da živim u svom svetu i da ga napadam, kad već ne mogu da izmislim ništa pametnije. Kako ga napadam? Baš ste radoznali! Ali, neka vam bude!

Imala sam jedno dvanaest godina i sve mi je uglavnom bilo jasno kada sam postala vlasnica najvažnije izvaljotine na svetu.

Kroz prozor kabine vidi se reka. Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jedan jezik i da se on zove beograđanski.

Bila bi to prva knjiga na svetu koja bi govorila o osobi što ni pet minuta nije odlučivala o sudbinama drugih ljudi, pa čak ni o svojoj sopstvenoj!

Najpre vas tako nauče da vam je otadžbina najlepša na svetu, onako, potpuno bez veze! Mislim, niko ih ne bije po ušima da se sami uvaljuju u to.

jami i nigde više, da je Hajduk Veljko stalno spavao sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo najgostoljubiviji na svetu i sve, a onda jednoga dana, kada završite školu i otvorite novine, načisto vas opali kap!

Uta-ta-uta-ta! A, u stvari, šta! Zbog naše čuvene fjake nigde na svetu riba nema manje šansi da bude ulovljena nego u Jadranu.

ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto da se izgubi jer ne zna ni jednu reč ni jednog stranog jezika na svetu. Naruči mu još, kao bivšem pijancu, i čašu limunade sa slamkom.

izbacili, tačno na sredini savskog mosta, bacili smo poslednji sitniš preko ramena u vodu zaželivši nešto najlepše na svetu.

Beograd je, dakle, izmislio reku Savu. Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?. Beograd je izmislio još i hladno pivo sa rotkvicama za meze.

kaji je bio častan čovek, a ne kao ovi današnji francuski šalabajzeri što se muvaju u vrećama za spavanje po belom svetu i raznose vaške! To je, ukratko, priča o tome kakav je čovek bio deda Gavrilo.

Hoću da kažem, najveći broj mladih Beograđanki živi u čarobnom svetu koji se sakriva među koricama različitih modnih žurnala ili nekog sličnog poučnog štiva sa slikama.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Kroz ćube gorja Beli pastir slazi. VIII Tek privid to je da ce varkom čara: u pogub-svetu ne nudi se izbor, već zupce menja mehanizam kvara, a ušće šumi gde je bio izvor. Zar lakom rimom - nije pčela svraka!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Ah, ja bi volio sad gurabije nego sve karaktere na svetu! (Odlaze.) 2. (Soba kod Marka.) MARKO sedi na stolici a JELICA blizu prozora plete i knjigu čita.

JELICA (uvati ga za ruku): Um Gotteswillen, gospodin baron, nemojte ostaviti da vam se čest gazi! ALEKSA: Tko će svetu usta zapušiti? MARKO: Ovo je devojče jošt jedanput kod mene bilo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Veselo momci, dignite glave, vedar sam, evo, i ja, ako su ovde magla i tuga, negde nam sunce sija. Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno.

Večito radost po svetu jedri, uvek se dani vraćaju vedri.“ Tako im putnik veselo reče pa razvi krila duga: „Ostajte zdravo, Tošo i Žućo,

Od toga dana nemir me snađe, večiti putnik postah, ždralovim putem po svetu tražim, leto, neverna gosta. Nikad ga stići, premda sam vredan, izmiče uvek — za korak jedan.

ZIMA Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume, zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo. Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen.

Maskiran zeka u pseći frak! Sad vidim i ja: svetu je smak!“ Na svadbu krčmar kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa na put krenu u punoj slavi, kroz

Dobro ga znadeš, u psećem svetu nikada takvog više, stotinu puta ovo sam čuo iz usta deda-Triše. Taj ti se svuda desio prvi za zecom gde se

Vijori za njim dimljiva griva, bela, crna i siva, brže od vetra po svetu juri konjic-lokomotiva. Žuriš se, tata? Šta li nam nosi gvozdeni konjic tvoj? — Pogledaj, sinko, pokloni sami!

Kakav teret! Nije lak! Ubaciše dedu, vraga, a on samo zapomaga: „Došao je svetu smak!“ Što beše dalje, za puta teška, ne priča pilot, samo se smeška, i naš se deda zbunjeno češka.

“ — merka kȏ lisac, htio bi biti čuven i slavan, pa istom viknu — „Postaću pisac, ko će mi biti na svetu ravan!“ Mastilo tu je, hartija čista, pero, slobodno vreme, knjigama tuđim delija lista, vešto kraducka teme.

„Najbolji dečak ovoga sveta izgubljen — već je nedelja peta!“ Poruka takva po svetu šeta. Dao sam oglas — istina čista — u nekih tamo novina trista, sve čak do mudrog „Kupusnog lista“.

“ Potvrdih glavom, šta da se radi. Kad se na svetu zbratime mladi, srećan se život najbolje gradi. SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) UVOD Oglas

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje. Kažu da u svetu retko ko ima takvu zbirku. — Čuo sam da je vrlo velika. — Zaista je sve tako lepo udešeno.

Čula sam da je pravo čudo. — Može se reći da je to više no čovek. On je jedan od retkih ljudi u svetu. — Viđate li ga još? — Kad god idem u Madrid. Nije me zaboravio; ponekad me zadrži na večeri.

— Sa kim mislite da bi se moralo ratovati? — O, dosta je otvoriti novine. U celom svetu pišu o tome. Mislite li da se to može izbeći? — Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti.

drugi ima svoje zanate, decu, brige, da je uglavnom sreća i nesreća raspodeljena podjednako pravedno i nepravedno po svetu, možda i ume da mrzi. Ali kad su za istim stolom, niti može poželeti da ubija, niti mrzeti.

Sigurno je da svaki od nas voli svoju otdžbinu više od ijedne druge zemlje na svetu. I sa koliko razloga! Ali otadžbina od njega ne traži da ubija, već da je voli. — Otadžbina je jedna velika lepa stvar.

— Zašto mislite da bi onda bilo više? — Ne znam. Tek mislim da kad bi svi u svetu radili prosto na tome da se ima što više za jelo, bilo bi dosta za ceo svet.

— Sigurno, samo da objasnite i tu svoju ideju svetu svi morate naći pristalice i ove bi u stvari bile jedna nova sekta.

Sada je sasvim svejedno: živeo ili umro. — Ali ko vam može braniti da pokušate još uvek drugo šta u životu i u svetu! Žena i deca će vas čekati. — Ne verujem da je moguće. Da nisam poduzeo zanat, još bih i mogao.

— Ja nalazim da je rat strahovita stvar. On je uništio celu generaciju pre nas, u celom svetu. — Sigurno. I ja ne želim rat; ali, ako do njega dođe, promeniću svoj život. — Šta biste tad činili? — Ne znam.

Uskoro samo oni što su kao on biće na ovom jezeru. Nijedan od nas; baš nijedan! Nigde u svetu nijedan od onih što su danas.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili. 4 Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Koledari su pevali pod smokvama. Zar još ima zla na svetu? Sjajne glave razbojnika plutaju po vodi poput oraha, bljesak svećnjaka i čaša po kulama sredozemlja, pir je svih

Oči su knezu širom otvorene i traže u zanemelom svetu zrake svetlosti koje mostom preko neba il čunom ispod mora treba da stignu pre no što sutra otpočne bitka.

PUTNIK Lutam po svetu punom grdnje. Ljudi na saborima na neplodno bilje se tuže. Zveri za trpezom na proplanku kunu lukavost ljudi.

Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni.

U svetom svetu stvoreni svet postoji još jednom, drukčije, ako ne suprotno: čistije, svetlije, mirnije. Na izgled, taj sveti svet je

I tu nema kazivanja, osim da se rekne: dobro je što je tako. U svetom svetu stvoreni svet postoji još jednom, drukčije, ako ne suprotno: čistije, svetlije, mirnije.

gušobolju ni šugu te kori naše običaje i basme idite za naukom pravom i prirodnom tamo gde je ima skupljajte po svetu nova znanja pa mi pričajte posle šta je matematika šta fizika o mom stvaranju kaže kako su se rasplele klice koje

goli kao na lekarskom pregledu u osnovnoj školi opet su s nama žene mramorne puti one večno mlade na kom smo to svetu? Svejedno minuli smo i tako se sreli u vančulnom zbegu tu se i ljubav ponovo javlja!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Čobanin ne umede da mi kaže da li je to uvek tako. A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu. On poznaje svoje ovce u glavu, sa psima razgovara, po ceo dan sluša melodične zvuke medenica, i misli valjda da je

— i narednik se maši rukom za futrolu. — Je l treba, životinjo jedna, celom svetu da objavimo da smo ovde? I da je Tanasije bio na domaku njegove šake, celoga veka bi pamtio kada se uhvatio za konopac

Obradovao sam se njegovoj pojavi isto onako kao kada čovek u stranom i nepoznatom svetu vidi svoga zemljaka. Smejao se i Tanasije i pričao mi kako se mnogo uželeo svojih drugova u bateriji.

— Da vam pričam. Povedem jutros vozare na jahanje i na poljani zateknem komandira Svetu sa četom. I oni vršili obuku. Kad sam dao voljno, priđem mu i on mi tada priča kako su sinoć dobili novu „robu“.

“ — Znate, stidi se ženska. — Molim, molim — velim ja — izvinite. Koga tražite?“ — zapita. — Kapetana Svetu — rekoh. „Nije još došao“, i utrča u drugu sobu. Posilnoga nema i ja stojim sam u predsoblju... Ne smem da uđem...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On beše sav, sa celom svojom dušom, u drugom, lepšem svetu, u sjajnijem položaju, koji potpuno odgovaraše njegovim najtajnijim željama i pomislima... Dugo je vremena prošlo tako.

Roditelji pomrli, sestre se razudale i svaka za sebe savila gnezdo, braća se rasturila po belu svetu i on sad zamišlja kako izgleda ono rajsko mesto, gde je poznao jedine dane sreće, milošte, zadovoljstva.

Ovo se nigde u svetu ne dešava... A s tobom što bude: od premeštaja neće ništa gore. — Da li da zavedem u delovodnik?

Valjda nećeš gledati ravnodušno tolika čuda u školi i zvati se upravitelj. Nisu te hteli čuti... stradao si za svetu stvar... Pa lepo, seti se Husa i drugih. A mi ćemo već nemu... ne brigaj ti, čekaj samo dok smislim...

ostala još malo zaturena, a ona samo gleda to uvijeno čudovište, koje joj je ovoga trenutka strašnije od svega na svetu... Srce joj stalo, čini joj se i da ne diše, i najbolje bi bilo kad bi sad odjedanput umrla, to bi najvolela.

Noge, mu drhću, i on se jednako osvrće oko sebe, očekujući kakvo novo, još gore zlo. »Šta je ovo ?... Ima li u svetu pravde i istine!... Dokle će ova stradanja i muke ?... Bože, ima li te!«...

Ukratko, on oseti da mu je Ljubica, pored sviju čuda i stradanja, draža i milija od svega na svetu... Samo mu sinu ta misao kroz glavu kao elektrika, on oseti bol u srcu, pa se odjednom okrete I viknu Stojanu: —

samo da ne misli o njima, da ne strada... — Ah, ja sam nesrećna!... Nikoga... nigde nikoga na svetu nemam, ni druga ni prijatelja, o... — Ne, ne... molim vas!... A ja?.. Istina nisam ’nako...

Pazite samo... U osnovnoj školi, pred ispit, samo sam sanjao o knjizi... Mislio sam da nema veće sreće na svetu, no dobiti knjigu. Kad na dva dana pred ispit potegnem te razbijem skupocenu lampu gazdinu...

I ništa novo nije smislio, osećao je ono isto što i juče: ona mu beše milija od svega na svetu, milija i draža... ovako osramoćena, ubijena...

predade mu se, kao što se fanatik-bogomoljac predaje molitvi i nebesnom svetu, zaboravljajući na sve što ga okružuje, osećajući samo slast i blaženstvo od umnoga dodira sa anđelima i svetiteljima...

mala ustanca skupljena, rumene se tanke usnice, misliš sad će da zaištu lutku. I gleda naivno, kao da je malo u svetu živela, pa ne zna ništa... Ide tako zamišljena i smeška se zadovoljno, detinjski...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića; Božić baje po svem svetu, Po svem svetu, po ovome. Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo!

gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića; Božić baje po svem svetu, Po svem svetu, po ovome. Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo! stara majka, koledo!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

BLAGOJE: Nisi videla ništa dalje od Zabučja, a htela bi o celom svetu da sudiš! GINA: Valjda sam i mogla nešto od tebe da vidim? Kuća — pijaca, pranje — peglanje, kuvanje — šivenje!

FILIP: Šta ti, kao glumac, želiš da postigneš, da ostvariš, sa svojom umetnošću, u ovom takozvanom svetu? VASILIJE: Želim da pomognem ljudima da razumeju život! FILIP: I šta još?

FILIP: I šta još? VASILIJE: Zar ovo što sam rekao nije dovoljno? Filip: U ovom svetu, u kom pretvaramo ovcu u kožuh, medveda u šubaru, i svinju u čizme, ko će učiniti, ako nećeš ti, da kožuh

SOFIJA: Nego mnogo talenta, i mnogo pameti, znam! VASILIJE: Ja sam u svetu, u raznim pozorištima, video velike manifestacije scenske tehnike, ali to Mene nije mnogo očaralo!

GINA: Tebi je gore ako je priznao, nego ako je umro? DARA: Ako je umro, bar je umro kao čovek, za svetu stvar! I bar se na častan način rešio muka!

Osvojiću Englesku, Poljsku i Burgonju, sa drvenim mačem, na drvenom konju! Pokazaću svetu crn gvozdeni panj: drvenim mačem presečen nakovanj!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U kući mi je pijanka, i blud, a tužan je život na svetu, svud – izuzev optimiste! Ja nisam pevač prodanih prava, ni laskalo otmenih krava.

Mi više tome ne verujemo, nit išta na svetu poštujemo. Ništa željno ne očekujemo, mi ništa ne oplakujemo. Nama je dobro. Prokleta pobeda i oduševljenje.

U crnom dugom svilenom plaštu po svetu bludim. I svud gde stignem šapatom budim bolan osmeh, suze i maštu. Sviram smrt, al mi gudalo rasipa nehotične zvuke.

Senka je njina kao paučina tanka, što drhti nemoćno, meko. Ja sam na svetu svemu uspavanka, a mir je moj daleko. Moje su rane bolne i nove, a misli suzne, neoprezne.

Jer svemu na svetu beše utehe. Svim mislima, za sve junake, i grehe. Ali držeći mu glavu rukama obema, suzno, umirući, pomisli, bolno, da

MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko grobovi u cvetu, pa me je stid da živim. Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma tvoja fruška, od

Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost. Ta k vama su išli koji su hteli čast na svetu, i mladost. Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu? Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu.

Na javi je duša moja bogat seljak, veseljak. Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi. Gondola jedna ćutke je skrije u bezdane vode Venecije, samu, umornu, razočaranu, na karnevalu.

Do večeri, kad se, krišom, sastajemo. Poljubac jedan, brz, i negledan, dosta nam je. Da se svetu nasmejemo. Da odemo u noć, kao da smo krivi. Lako, kao tica, koja kratko živi.

Naš tužan osmeh blagosilja greh; žig onih koji ljube, na svetu celom. Ceo nam je dan dug i dosadan, i prolazi u ćutanju neveselom. Tek uveče, slobodan ko u travi cvet, ja te čekam.

I, tako, bez traga, rasuće mi ruka živa tela mojih draga. Jer ljubav će moja pomešati, tajno, po svetu, sve potoke, i zore, i, spustiti na život, vedro, i beskrajno, i kod nas, nebo, i senku Fruške gore.

I, neizmerno slabe, sve te trešnje, što se vuku sa mnom, po svetu, sa zemljanim lelekom. I, tako, bez tame, duh moj sa mračnim voćkama pokriva me.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Belih ruža nije više bilo na svetu. Greh je zarazio i ljude i zemlju. Prođoše mnoge hiljade godina a ruže su kroz celo to vreme bile crvene, a belih

Crvene ruže pobelele su od Magdaleninih pokajničkih suza. I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim

U njemu planu gnev svom žestinom. I on se opet ljutio kao i pre, dok je bio u svetu, među ljudima; psovao je krčag, kao da je krčag bio kriv.

— Poznajem ja tebe, Agatone, odavno — nastavi starac i uozbilji se. — Dok si bio u svetu, ljutio si se zbog ljudi pa si pobegao od njih u pustinju, a sad se, eto, i u pustinji ljutiš, zbog čega?

— Ali, prijatelju, valja da znaš da u svetu, pa i u ovoj pustoj gori, ima mnogo stvari koje te mogu naljutiti. Ako nema ljudi, tu su komarci, tu mušice, a one su

— Ne greši, starče! — govorila je mušica. — Ne ljuti se što i nas ima na svetu!... 3naj da je sve dobro što je iz Božjih ruku izišlo. Ti misliš da je zlo što je i nas Bog stvorio.

Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog sve što je stvorio — stvorio dobro. Jedno je samo starac molio mušicu: da njemu ne ulazi u Nos.

— Ama, jesi li ti pri sebi?... Pa zar i ima gde na svetu magaraca s paunovim repom?! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću.

— Pa šta si ga onda tražio? — pitaše gazda, čudeći se sve više. — Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim

je za se hteo Dragoceni njen veo— I, bijući se, pocepaše ga U končiće i vlakna, Pa u burnome letu Rasuše ga po svetu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

te čudne priče, odnosno putnih beležaka, ovako počinje: „Pedeset godina svoga života proveo sam samo u putovanju po svetu.

Pođi, sinko, poljubi tu svetu zemlju kad nogom stupiš na nju, idi i voli je, a znaj da su velika dela namenjena toj viteškoj zemlji i našem narodu; idi

Pedeset godina sam putovao po tuđini, po širokom svetu, ali ne naiđoh nigde na zemlju ni nalik onoj viteškoj zemlji o kojoj mi toliko puta otac pričaše.

umudri me, poslušaj molitvu siročeta koje se potuca po širokom svetu tražeći domovinu svoju, tražeći postojbinu oca svoga!...

— Zar za šeset godina nijedan orden? Pa gde si ti živeo? Na Mesecu, gde li? Nijedan nemam, tako mi svega na svetu! — uzeh se kleti. Šef se zapanji od čuda. Zinu, razrogači oči, zagleda se u mene, pa ni reči da progovori.

Zaista, jedinstven slučaj u svetu. Kako smo saznali, to čudo od čoveka odselo je u hotelu 'Kod mile nam napaćene otadžbine'.

nisu tako razumni, dosetljiva soja, kao narod u zemlji Stradiji, koji ume izmisliti nešto toliko pametno što bi u drugom svetu važilo čak za čudo. — Dakle, ne možete da se setite?! — reče s osmehom i pogleda me ispod oka, ispitujući.

” „Ja sam samo vršio svoju svetu dužnost prema otadžbini!” Više njihovih glava lebdi u oblaku golub i u kljunu nosi traku na kojoj su reči: „Milostivi

— E, vidite, gospodine, štednja je neosporno najvažnija stvar, kad je već reč o finansiranju. Te novine nema nigde u svetu, ali nas je tome nevolja naučila zbog rđavih finansijskih prilika u zemlji, te smo tako hteli da žrtvujemo tu priličnu

Svaki bejaše tvrdo uveren u uspeh pored takvog vođe, da ga ništa na svetu ne bi moglo razuveriti. I tako na zboru bi sad utvrđeno da se krenu još sutra zorom.

Ja sam vrlo mnogo putovao po svetu. Neki to veruju, a mnogi ne veruju, već drže da sam ja to uobrazio. Čudnovato! Uostalom, što rekao neko, cela me se

Glavno je da ja držim da sam vrlo mnogo putovao. Putujući po svetu čovek vidi svašta, često što ni u snu nije snio, a kamoli budan mogao zamisliti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Drugi su mnogo konzervativniji. Njih su životne prilike nemilosrdno bacile u prašinu. U njoj su oni dobili pojam o svetu, o životu, o svemu.

Ali mesno predanje glasi, da su i naši čukun-dedovi bili najvredniji i najposlušniji narod na svetu. Vremenom je ova prva meštanska osobina, u nekoliko, izbledela, ali smo drugu osobinu mi, potomci, još više razvili.

Mi smo bili najposlušniji narod, ako ne baš u celom svetu, ono sigurno u našoj državi. Bojali smo se Boga i slušali smo vlast — to nam je bila deviza u životu..

— Jok. Tamo se ide zbog grešne duše, da se njoj olakšaju muke na onom svetu, a telu kako da Bog. — Znam, znam, čiča Pero, reći će koji dečko — ali ti se valjad’ ne moliš Bogu jednako ?...

on k palici, dokopa je u obe ruke, izdiže u vis i dreknu nekim neprirodnim, životinjskim glasom: — Za Hrista Boga i svetu Trojicu! I Spasoje beše dočepao motku i pošao napred.

— Ja sam za pravdu i zakon... za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!.. i on se kao divljak obaziraše oko sebe, lutajući pogledom po daleku vidokrugu...

za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!... Eto, to vi je! Pročitaše se svedodžbe jednog arhimandrita i nekoliko kaluđera, koji

U njemu on poručuje svojoj deci samo jedno: »Čuvajte pravdu i zakon, Hrista Boga i svetu Trojicu i sve božje ugodnike«... To je bila njegova poslednja poruka.

ponavljaše on u sebi, čudeći se tome svetu ... Što će im to sad, kad se sve svršava? Nema više u svetu ni sreće ni radosti, ničega!... Nastupaju poslednji dani...

ponavljaše on u sebi, čudeći se tome svetu ... Što će im to sad, kad se sve svršava? Nema više u svetu ni sreće ni radosti, ničega!... Nastupaju poslednji dani...

— Ju, Bog s tobom, nano, šta govoriš, zar ti možeš svetu zapušiti usta; svet kô svet, što mu padne na pamet to i govori, daleko smo mi od toga, moja nano.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Ako ih je i pojeo, akta je jeo, a nije crknuto meso. I u drugom svetu može činovnik da pojede akta, ali nigde u svetu nema da vojska jede crknuto meso.

I u drugom svetu može činovnik da pojede akta, ali nigde u svetu nema da vojska jede crknuto meso. JOVICA (korsem diže se): E, pa da idem ja! JEVREM: Ama, što da ideš?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Bio je podoban suncu koje sija svemu svetu pa i ne razbira greje li ko ili ne greje ruke na njegovim zracima; ono samo rasipa zrake, greje i svetli svakome i na

Jednom reči poštuju vlast, a međutim, otkad je već to napisano i po celom svetu objavljeno i poznato, tako da nema toga ko to već ne zna, da su interesi vlasti i interesi naroda sasvim suprotni jedni

koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj svet neće i nadalje biti sramna i prezrena Vandeja, ili njega neće biti na svetu!!

Nekako seljacima nikako nije išlo u glavu da je baš tolike velike brkove mogao imati, a ćir Đorđe se opet kleo svim na svetu, i pozivao na mnoge grčke stare istorije, i na one pre i na ove posle Hrista, da je baš tolike, ako ne i veće, brkove

verovali ni ćir-Đorđu ni grčkim istorijama, jer take brkove mogao je samo naš Kraljević Marko da ima i već niko više na svetu. — »Ama je l’ mu Marko ime?« — »Jeste!« veli ćir Đorđe. »E, pa šta ti tu nama onda pričaš?!

Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti. Doći će već vreme, kad će se on svima njima osvetiti!

Morala je, dakle, da bega, jer se i sam rođeni otac poveo za maćijom. U svetu dopadne bezdušnim ljudima u ruke koji se koriste njenom mladošću, naivnošću i lepotom, a sve na njenu grdnu štetu.

— kao što vam je već poznato — ipak je mnogima u selu ponešto svoj; nekom kum, nekom pobratim, — ele, tek nije sam u svetu! A umeo je, boga mi, i da se pokaže kad je gde trebalo. Bio je čovek patriota.

Hoće da zna šta se događa po svetu. Razgleda ih i uvrće svoju retku bradu i čisto ne diše. Stoji onako dugačak, pa se malo presavio i nagnuo nad novine

rudničkog, kličemo hrabrim borcima za narodna prava: Slava vam, hiljadili se takvi koji primerom prednjače ostalom svetu! Đorđe, Sreto, Pero, Mićo, Žiko, Ljubica, Krsman, Jelesije«.

Daleko tamo preko okeana u Novome Svetu koji pronađe Kolumbo za inat jezuitima i inkvizitorima španskim — tim neprijateljima progresa čovečanskog — desio se

Poslednja monarhija, taj anahronizam u Novom Svetu, pala je pod udarcima svesnog brazilijanskog radeničkog staleža, zato kliknimo: »Večna pamjat!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sunce blešti po drveću, po celom belom svetu, Mlečni zimski zraci zaslepljuju mu oči. Razmišlja dečak o suncu kao o lepoj priči, Koja se dugo prenosi i kroz

Odlično, rode! Život je proleće sa pčelom na cvetu. Dok ima sunca, kostiju i vode, Može se živeti na ovom svetu. FENEK Fenek je mala lisica. Da bi je Video, otidi do Arabije, Ili, još bolje, do Sahare.

STRADANjE ŽIVOTINjA U tom svetu gde se na sve načine Ka moći i bogatstvu čovek propinje, Gde jedni žude hleb, drugi začine, U tom leglu bede i

ČOVEK I JABUKA U tom svetu, koji je čas cvetni tepih, Čas dolina suza i jauka, Malo je prizora tako lepih Kao kad se sretnu čovek i jabuka...

— Vrpolje! Vrpolje! Ko nema kartu — napolje! Ali svi su kupili karte, nijednog švercera nema, Najtužniji mesec na svetu sa Rtnja pozdrav šalje, U kupeu prve klase stara gospođa drema, I vozovi nemaju kud, moraju opet dalje.

Mačka zaspala na trotinetu; Nedelja svetla kao lan, Nedelja, najlepši dan na svetu. DANI Ponedeljak — seljak Pošao u Meljak. Utorak — ukorak Za njim, kao rak.

VETROVA MUZIKA U proleće kroz šumu, u jesen žutom dolinom, U poderanom kaputu, prolazi, s violinom. Celom je svetu poznat čuveni vetrov orkestar U kome svira pruće i pišti goli čestar.

ni u čem; Videh mesinganu bravu sa mesinganim ključem, Tablu, kredu i mapu, katedru sa postoljem Ukoso, prema nebu, u svetu nekom boljem: Sve je lebdelo u vazduhu, u visini trećeg sprata; Beše čas samoće i tuge, i minut kad noć se hvata.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Osim toga, pastrmke sve više u svetu nestaje, dok je jegulja i danas tako isto rasprostranjena i mnogobrojna kao što je bila i od vajkada.

Od bogatog prikupljenog materijala najznačajnija je zbirka dubinskih organizama koja je jedinstvena na svetu. Zbirka je, posle nekoliko godina krstarenja po okeanu, postala toliko velika, da se knez odlučio podići za nju

Ali, kao što je rečeno, niko, nikad i nigde na svetu nije uhvatio jegulju, ni živu ni uginulu, pošto je već stigla na svoje plodište i zadovoljila prirodni nagon za

Inače, na plodištima svih jegulja na svetu ostvareni su podjednaki životni uslovi, sa neznatnim razlikama. Sve one imaju svoje migracije i metamorfoze potpuno

Na stotinak kilometara jugozapadno od ostrva nalazi se prostrani podmorski plato, poznat u ribarskom svetu pod imenom »Princess-Alice-Bank«. neobično bogat ribom, a naročito belim tunjevima i delfinima.

Pa i posle zvaničnog pronalaska Golfske Struje o njoj se malo govorilo u pomorskom svetu, a malo se šta o njoj i znalo.

Rakić, Milan - PESME

PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni.

LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

se ne hće u lance vezati, To se zbježa u ove planine da ginemo i krv prolivamo, da junački amanet čuvamo, divno ime i svetu svobodu. Sve su naše glave izabrane!

Gledao sam Getsimansku baštu, ocrnjenu strašću i izdajom. Svetu lampu lud vjetar ugasi! Mi vidimo na plodnim njivama đe se grdno trnje rastićilo, hram Omarov đe se povisio na svešteni

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I to naravno prodala je „njihovom“ Tonetu, pošto su samo njemu smeli da se povere; pošto samo on ne bi pričao i iznosio svetu da je to njegovo, da je od nih sasvim kupio, nego će, po običaju, pričati kako je uzeo tobož od njih pod zakup.

time jače k njima da se približi, da im dâ na znanje kako su mu, pored svega što ih je bio napustio, ipak oni jedini na svetu mili i dragi.

Jer stojeći tako na pragu, znala je da je celom tom svetu dala vremena da je već ovako upola dovoljno vide, te da se posle ne preneražuju i začuđuju kada se ona sva k njima

A sada, njegovom smrću i nestankom, postaju kao neki siročići, ostavljeni svakome, celom svetu, na milost i nemilost. I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama

Pandurović, Sima - PESME

U cveću smo išli Slaveći strasno osećanja ta Zbog kojih lepo sa uma smo sišli. U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti. Sumnja u ljubav — najteži nam jad — Min’o, i čase blažene ne muti.

Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.

Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju rane.

Časova prošlih, i lepih i ružnih, Putanja naših, i vedrih i tužnih, Kraj ognjišta svoga, mi utešno znamo Da u svetu jedan prijatelj postoji Nepromenljiv: dom naš, i u njemu svoji. JOŠ MALO...

Umorno ti telo odmoru se preda. Ali, sve na svetu to je ipak varka; I kad nas sna uzme lelujava barka, K’o zna šta ti duša u snovima gleda.

sudbine, Tragičnu budućnost što sja kao varka, Dušu koju beli ideali krile, Ponos čistog srca za koji se gine I, u svetu greha, prokletstvo vrline.

Miran joj večit, nemenljivi stan! 17. IV 1929. VEZE Sve na svetu, druže, ostavlja svoj trag Nevidljiv i nežan, rasut kao prah, A osetan ipak, tužan ili drag, K’o miris starine, kao

Na ovome svetu odveć nam je malo Dragih stvari dato usred huke burne Vremena, — i sve bi možda lepo stalo U najmanji prostor jedne

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ODGOVARANjA I NADGOVARANjA 63 2) IMITOVANjA PTIČJIH NAPEVA 65 II POSLOVICE 67 A) PRAVE POSLOVICE (prozne) 68 O SVETU 69 O ČOVEKU 70 O ZLU 72 O DOBRU 75 O DOBROČINSTVU 77 O IZGLEDU 78 O SMIŠLjENOSTI 80 O UMU 83 O NAUCI 85 O ZNANjU 86 O

Prave poslovice odnose se na opšte životne istine (o čoveku i svetu, o dobru i zlu, o istini i pravdi, o sudbini i smrti itd.). Najčešće su to konstatacije stvarnog značenja.

II POSLOVICE A) PRAVE POSLOVICE (prozne) O SVETU — Svetu se ne može ugoditi. — Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli.

II POSLOVICE A) PRAVE POSLOVICE (prozne) O SVETU — Svetu se ne može ugoditi. — Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli.

II POSLOVICE A) PRAVE POSLOVICE (prozne) O SVETU — Svetu se ne može ugoditi. — Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli. — Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže.

— Ko zlu prašta, dobru škodi. O DOBRU — Da nema vjetra, pauci bi nebo premrežili. — U ovome svetu nikakva dobra nema koje ne bi pomešano bilo sa zlim. — U svakom žitu ima kukolja.

— Ono najgore, kad ga nema da se pije. 5 Pitali Marka: — Koji je junak najbolji na svetu? — Onaj koji prezire smrt a voli život. 6 Pitali Relju od Pazara: — Što ustuče Marku na megdanu?

— Prazan i gladan čovjek? 2 Pitali đaci učitelja: — Koji je zanat najmučniji na svetu? — Poštena čoveka i književnika. 3 Pitao sin oca, kad je po svetu hteo poći: — Od šta mi se valja najviše čuvati?

— Poštena čoveka i književnika. 3 Pitao sin oca, kad je po svetu hteo poći: — Od šta mi se valja najviše čuvati? — Od tuđe muke.

Ali se tu zavade i trista ih izgine. Ono što je ostalo raseli se po svetu. Kotor Više Kotora u kamenitoj gori vidi se nekaka velika jama kao pećina.

(Da ima i drugo oko) 292 — Šta zvonar mora da čini ako hoće da zvoni? (Da vuče za uši) 293 — Šta je najbrže ka svetu? (Misao 294 — Šta je najskuplje na ovome svetu? (Čast — obraz) 295 — Šta je najcrnje na svetu?

(Da vuče za uši) 293 — Šta je najbrže ka svetu? (Misao 294 — Šta je najskuplje na ovome svetu? (Čast — obraz) 295 — Šta je najcrnje na svetu? (Sramota) 296 — Šta je na levoj, a šta na desnoj ruci?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” | Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu. Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori.

Idući tako zadugo po svetu, dođe jedan put na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvo- | re, i u njima jednu babu, caricu, i jednu

” Kako on to čuje, istrgne sablju te oseče sluzi glavu. Posle toga počne sam putovati po svetu, i tako putujući za dugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao

I tako putujući po svetu za dugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

| Posle nekoga vremena idući tako po svetu nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa. Kad ga lisica opazi, reče mu: „Po Bogu da si mi brat!

Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedan put pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna česma s koje je sav grad nosio vodu.

s detetom, onda mu stane govoriti: „Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i ja sam krštena duša.

zemlju pa se stvori čovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u službu: služiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane ni pića ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devojčine ruke.

je svekrva zaokupi nekoliko dana jednako za to pitati, najposle joj reče da on nije zmija nego momak da ga lepšeg u svetu nema, „preko dan je” veli „zmija, ali kako veče dođe, on svuče sa sebe onu zmijinju košulju te iziđe momak, lepota na

nema, „preko dan je” veli „zmija, ali kako veče dođe, on svuče sa sebe onu zmijinju košulju te iziđe momak, lepota na svetu.

” Ona joj odgovori: „Nevolja me, majko, naterala.” pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži, „pa sam” veli „došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on zanjga što kazati, nije li ga gde video, jer

” Ona onda iziđe, pak mu pripovedi svu svoju nevolju, najposle mu reče: „Jarko sunce! ti sijaš po celome svetu, nisi li gdegod videlo takoga i takoga čoveka.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Stoga i ja, od svih poslednji i grešniji, uvek slab i klonuo za podvizavanje duhovno, došav u Svetu Goru, nađoh bogoizabrana svetila što različitim vidovima žure na podvig duhovni.

Bogonosni i prepodobni i preblaženi oci naši, celom svetu svetila, zemaljski anđeli i nebeski ljudi, isprva od predanja Svetoga Duha navikavši inokovati i blagodaću Božijom otuda

se živi, odričući se svoje volje, koljući se nožem svojevoljnim, onome koji se zaklao nas radi ostavivši sve što je u svetu, govoreći jedan drugom: „Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj

onome koji se zaklao nas radi ostavivši sve što je u svetu, govoreći jedan drugom: „Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji čini volju Božiju ostaje u vekove.“ (I Jn.

i nije na ukazanom mestu, zapovedam u Gospodu da mu se odredi poslednje mesto kako bi se naučio da svetovno ostavlja u svetu.

Ovako je do petka, a u petak jesti varivo i vina po čašu, zbog praznika Svetog i velikog mučenika Teodora. Prvu ovu svetu nedelju svetih velikih postova tako da provodite.

Ako li ovaj pre rečeni praznik padne na sveti Veliki četvrtak, ili ia Veliki petak, ili u samu Svetu i Veliku subotu, pa makar i na Veliki četvrtak, to kao i u otpusne dane svetog posta neka vam bude u jelu i u vinu.

A u svetu subotu da odstupa svaka briga oko okupljanja na jelo nego da biva samo dijaklizmo pred crkvom po običaju. Ovakav način

I na ovaj način da postavljate igumana. Pošto svi vi uđete u crkvu, i uzevši ovaj tipik i položivši ga na svetu trpezu, i štap prislonivši uz svetu trpezu, zapoveda se da izabrani uđe u oltar, sa uobičajenim Trisvetim i troparima.

Pošto svi vi uđete u crkvu, i uzevši ovaj tipik i položivši ga na svetu trpezu, i štap prislonivši uz svetu trpezu, zapoveda se da izabrani uđe u oltar, sa uobičajenim Trisvetim i troparima.

A koji nemaju ključeve, svetu ikonu celivaju. Igumanov pečat im je dovoljan za postavljenje. GLAVA 31 O igumanovom poučavanju bratije da ne prave

Ako li dođe Veliki petak, ne jedemo ni ulja, niti vina pijemo. A u Svetu i Veliku subotu da odstupi svaka briga i okupljanje na jelo, već samo po liturgiji pred crkvom da se da po malo hleba i

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Šta sam u njemu činio? I kud ću iz njega poći? Ovo, dakle, razmišljavajući, rad bi[h] da nisam sasvim na svetu nepolezan bio; rad bi[h] štogod posle mene ostaviti s čim će se kogod od moga roda polzovati.

Vospitanije mladosti [jeste] stvar najnužnija i najpoleznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesna toliko i

Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar človeku na svetu; o ovom poslu može se reći kako god i o vospitaniju, sireč, da o njemu zavisi sve naše blagopolučije u celom tečeniju

Ne mogući, inače, vozotvetstvovati nji[h]ovoj slatkoj ljubavi, oblekčaću prsi moje javivši svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k njima; spominjaću se nji[h] i ljubiću i[h] dok god duša moja, sireč do veka, i neću

Toliko prosim, kad me ne bude na svetu, da mi želite od blagoga boga milost, koju i ja vami, zajedno s svetom razuma i nauke, i va|šim sinovom i kćer[i]ma od

No, zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ništa na svetu čemu bi se moglo jako prilepiti, za ne imati nikakva pripedstvija u široki svet udaljiti se.

Ako li ti mene ne poslušaš, ja se neću kajati za dobro što sam ti učinio; meni će bog platiti na drugom svetu, no ja tebe žalim.

Jednim slovom, kupeći Turkom novce, došli smo u omrazu svetu i vilajetu; svak se nas uklanja kao od kurjaka, jer kako nas gdi sretne, zna da će ograjisati.

probudila, te ti istom ujedanput pređem iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf, iz Korfa u Moreju, iz Moreje u Svetu Goru, a iz Svete Gore u Smirnu.

uzdržavajući se od smeja, počne besediti: „Preosvešteni gospodine, kako nas vi opisujete, mi smo žene na pakost svetu i, imajući take zle i pakosne oči, ne bi li bolje bilo d[a] se slepe rađamo?” „Ne dao bog, moj sinko!

Jer, kako bi se, inače, bog slavio kad ne bi bilo živi[h], a najpače slovesni[h] na svetu stvorenja, koji[h] da nejma, večni bog — čiji bi bog bio?

i govoreći: ˋRastite se, deco moja, i plodite se i napunjajte otečestvo s dobrodeteljni i bogoljubni žitelji; podajte svetu slovesna i razumna stvorenja koja će boga poznavati, ljubiti i slaviti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Tu najprije uredi vojsku, pa pod šatorom očati svetu misu, kao što njekada činjaše fra-Ivan Kapištran i Šurić don-Stipan, prije nego bi na Turke jurišali.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje će gorko čelo Naći u svetu razbijeno. Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola.

KAMENA USPAVANKA Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni, Zarastite u plav san

O zar je noć ova bila ona kap Što prepuni čašu i već preli rub. Niko nas sad neće prevariti više U ovom svetu gde se već sve zna: Ni ljubav koja na ružu miriše Ni predeo maglen iskrso sred sna.

Ja silazim, biljni svete, sa tvog praga. Ali: kad se opet trujno oko smrači Na porugu svetu u trave ću leći Pa bilo to živinski, kukavički, pseći. NOĆ JE DUGA Noć je duga: o ja sam pod ljuskom.

A onda: pokret ma kakav (prah u letu) Seti me kako stojim u tuđem svetu. KULA NA PESKU Nije li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u krpi Korica,

Čupam se iz tla kao s korenom: Ko i svud — i tu sve već prestaje (U svetu za rad svaki stvorenom). Za mnom se gubi i već nestaje Tvoj grob ovijen vatrom dalija Ko u zalasku sablast-galija.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Otac je njome, lepom, ženio njega da se hvali snajom, zar se malo pričalo po selu, Dok ON, Đorđe, luta po svetu sa dukatima...

Čula je ona da trgovci imaju po varošima žene koje plaćaju poklonima i novcem. Stalno je po svetu, odvojen od nje i kuće. Ako. Ona je ovde gazdarica, a on neka plaća gde zanoći. Valjda nije to.

„Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo tursko, a, znate već, Turke niko na svetu ne volji“, pravdao ga on. — „A za što će da izuči tamo?

Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj.

glasno, a zimski miris voća i suvog livadskog cveća u venčićima na zidovima i stari miris ove sobe, samo ove sobe na svetu, poteče svim njegovim žilicama kao krv.

Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u svetu, tuđem i mrskom, u svetu druge vere i drugog govora, misleći da je gladan, bolestan, kad zime dođu da mu je soba

Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u svetu, tuđem i mrskom, u svetu druge vere i drugog govora, misleći da je gladan, bolestan, kad zime dođu da mu je soba hladna a pokrivač tanak i

Celog veka, ti, psino, skitaš po vašarima, čaršijama, po belom svetu dane i noći ostavljaš. Sigurno si trpeo za mojom snagom i mislio na mene.

Za školovanje sam ti dao više od pet stotina... Mnogo, Vukašine. Jedna nas majka rodila i sad ovako. Ti znaš, na svetu bližeg od tebe nemam. Ionako će sve tvoje biti. Tvoja će deca... Ja sam, brate, najveći mučenik. Bolje je da me ubiješ..

Tu se istrošila njegova vera. Znao je da ni svi čudotvorci ni svi manastiri na svetu ne mogu Simki da pomognu, a godine ga pritisne uz neku drugu dasku, tvrđu od one krevetske, pod njenim kikotom.

“ Likovao je nad plenom pod šapama, tako malim, jadnim, koprcavim plenom. „Ja?“ „Ti što jedino na svetu voliš sebe. Jedino sebe voliš. A sinove voliš kao što se vole brzi konji... kad su najbrži u selu.

mislila je i dugo i strasno pritiskivala usne na hladan kamen grobnice, ulivajući u njih svu svoju krv da njima ovlaži svetu svečevu ruku. Onda je iz kamena užasan strah briznuo u nju. Nije sve rekla. Najteže grehe nije ispovedila. ...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ovde su vrapci plavi, ali moje vreme izmiče: uzmi pregršt semenki i idi, mnogo je bolesnih i nesrećnih na svetu... Plavi sjaj vrapčevih krila preobrazi se u plavi pramen izmaglice. Vrapca nestade.

3atim pođe po svetu da ostale razdeli bolesnima... Ptice su ispred ne letele i javljale joj kuda treba da ide, a cvetovi se otvarali da je

— Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu. Ali od toga časa pođe po svetu priča o dečaku od čijih reči procveta kamen, nestanu bolest i tuga.

— pribra se dečak. — Poslednji put te pitam, jer već ističe moje vreme: šta je to što želiš iznad svega na svetu? — Da budem viši! — kliknu dečak i zaneme od uzbuđenja.

— Gle, ja putujem! — zapeni od uzbuđenja, pa izronivši svetlu glavicu, reče svetu oko sebe: — Dobar dan! — Dobar dan i dobro nam došao! — uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa.

Izveštaj je zato bio kratak i nepotpun: — Car Ferfelin ima najraskošniji ogrtač na sveTu, a prinčevi vezene papučice! Svi stražari naoružani su puškama, a ulice popločane glatkim zelenim kamenom! — Šta sada?

— srećno uzviknu car Ferfelin i potrča za zlatnim odsjajem iznad leda. — Uhvatićemo je i biti najmoćniji na svetu! — okrenu se da to saopšti ženi i prinčevima, ali njih nigde nije bilo, kao da su se pretvorili u led, kao da ih je

Da su hteli, mali svirači mogli su iz utrobe zemlje izmamiti skriveno blago i postati najbogatiji na svetu. Ali njih nije privlačilo bogatstvo.

Ali njih nije privlačilo bogatstvo. Preplanuli, u krpama, išli su po svetu, a u glasu njihove pesme prepoznavali su ribari šum vesala, kopači zamah motike, momci smeh žetelica.

— doviknu joj. — Celog se života mučim da bih se obogatio, pa ništa! Staviću te u kavez i voditi po svetu. Svako ko bude hteo da te vidi, moraće da mi plati! Tako ću, valjda, doći do broda!

Već su kao jabuke bili krupni, a još su rasli. S vremenom priča o srebrnim orasima pođe po svetu, pa stiže i do cara Zemlje Bisernih Čaplji?

Onaj ko je ugleda, obogatiće se ili Že slep hodati po svetu. Možda zato i nema takvih koji se u Plavu pećinu usuđuju da uđu? A možda i vila skriva tragove?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Na ovom današnjem svetu srdžba se isto pokazuje kao i na onom davnašnjem, jer sve još ima isti vid: i lukavost i glupost, i moć i nemoć.

Bile su to reči i rečenice koje odvajkada ponavljaju svi trgovci na svetu. Sima je pratio reči nepoznatog zvuka, navikavao sluh na taj zvuk, te zvuke, pripitomljavao ih za sebe i saznavao da

I sam pomalo zmaj, bez straha, od svih ljudi na svetu Marko je Vasi bio najbliži. Bilo je hladno pretproleće, još su, pod zemljom, trajale zimske tišine, košava je promicala

Još slavan, ali ne više i bogat, Dobrača je sticao utisak da oko njega nastaje neki drugi, nekako pust svet. U tom se svetu on sve teže snalazio, možda i zato što mu se više ništa nije primalo, ni imetak, ni ljudi.

poslu otkrivao bi nešto što ga je zanimalo i dok ga je obavljao, izgledalo mu je da je to najprivlačniji posao na svetu. Učio se raznim veštinama i nijedna mu nije padala teško.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Pa da prnem po srpskome svetu, - Ne po rosi i mirisnom cvetu, Već po zemljam' što se srpske zvale; Gde god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te

Da sam cvetak, kao što sam mala, Ja bih srpskom svetu mirisala; Pa bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio:

Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom grožđe, - neću te ja brati! Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao, braco, amo u to doba, Dođi, vidi, čuj, pa hajd' u groba!

Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane Tama?... I hod se čuje... Da l' ponoć tako mirno putuje?

biti međ' njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi Gde ih po svetu podlost provodi; Laska ih dvori, izdajstvo služi, A nevera se sa njima druži...

Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole!

J. Dučić LII LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi i žudi, Za bujnu ljubav svetu Bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.

- U cveću smo išli, Slaveći strasno osećanja ta, Zbog kojih lêpo sa uma smo sišli. U novom svetu dobro nam je sad; A svet o njemu dobro i ne sluti. Sumnja u ljubav, najteži nam jad, Min'o; i čase blažene ne muti.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

sam i koliko putah svod plavetni neba sveštenoga, brilijantnim zasijat sjemenom, zaklinjao dušom zapaljenom da mi svetu otkrije tainu: ali ga je tvorac ukrasio, veliku mu knjigu otvorio, da tvar slavi tvorca i blaženstvo al' da čovjek

Popa, Vasko - KORA

cvetaju U udaljenoj pustinji u meni Gde još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na svetu 22 Naš dan je zelena jabuka Na dvoje presečena Gledam te Ti me ne vidiš Između nas je slepo sunce Na

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ja malo jedem, a pijem samo vodu“. „Ipak, ipak! Ti si mnogo putovao po svetu, upoznao narode, njihov život i običaje, pa ćeš, kao visoko obrazovan čovek, moći razumeti šta znači dostojan doček

„Kada posle moje smrti moji sugrađani, koji rado putuju po svetu, zavire u koju od filozofskih škola, rasutih po celoj Grčkoj, pa onde čuju da se o meni govori, promeniće smesta svoj

puna tri veka otimaju se sedam naših varoši o Homera, pošto su ga za života ostavili da luta kao beskućnik po belom svetu“.

I zaista je to tako bilo: naša duša je pre ovog njenog zemaljskog života u nematerijalnom svetu sagledala te čiste oblike stvarnosti, i sada se njih setila.

Kao princip života i kretanja, duša pripada nižem svetu postajanja, i u njemu ostaje dok opaža i žudi za predmetima čula.

ne bi imao očnog vida, sluha ni njuha, jer bi tada mogao da, nesmetano od svih čulnih utisaka, živi i uživa u čistom svetu ideja. No ja ne bih želelo da budem toliki mudrac“.

Onamo ću da zavirim. No pre no što pođem, moram se pripremiti za taj put, da se ne bih nespreman našao u nepoznatom svetu. Zato sam prikupio sve što se u mojoj biblioteci nalazi o istoriji Španije, a naročito Kastilije.

Stigoh naposletku i na sam zaravanak varoši i nađoh se u svetu plemstva i vitezova. Tu vidim, u svem njihovom gospodstvu i raskoši španske velikaše, vitezove na konju i u čeličnom

„O, o! Lombardiski bankar! Čast i poštovanje, moj gospodine! Lombardiski bankarski poslovi najunosniji su od svih na svetu“. On izreče to sa iskrenim oduševljenjem, ali mu iznenada reč zape u grlu, a lice mu dobi plašljiv izgled.

Zato priskočih da ih spasavam i rasturam po svetu, ne pitajući šta koštaju nabavljeni arapski rukopisi, ni pošto Mardohaj prodaje njihove latinske prevode.

Htedosmo se okititi vama, a da vas nismo razumeli. Kremona je malo mestance, a vi pripadate celom obrazovanom svetu i potomstvu.

„Ne uzrujavajte se!“ rekoh mu, umirujući ga. „Nijedan trgovac na ovom svetu ne plaća za robu više no što se za nju traži“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje? — Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako da ti kažem, niko, niti je osetio niti će kad

ruku, uveravali je da nam je ona od danas rođena sestra, da je Nikola najpametniji, najhrabriji i najsrećniji čovek na svetu i da će ga ona voleti tek kad ga bolje bude upoznala. I, najzad, kad bi vreme za polazak odosmo na stanicu.

Može po celom svetu tražiti svoju sreću, ja sam svoju našao. A To ću reći onom istom poštovanom društvu kad se ponova budemo iskupili kot

To možeš samo ti, i niko drugi; tebi samo može biti svejedno da se još deset godina potucamo po tuđem svetu. — Pa dobro, oca mu, i ja nisam kamen, mislim i ja na sve to, i šta bi ti mogao da izmeniš na priliku?

On se topi kad pred strancem govori o Francuskoj i trudi se svom silom da dokaže kako je njegov narod prvi u svetu... hiljadu puta slušali smo ih svi kad tvrde kako su na Marni sprečili slom saveznika, a na Verdenu uslovili pobedu.

dok se on, trčeći zaduvano, pitao kao u ludilu: je li moguće, ama je li moguće, eto je li moguće da se njemu, tom svetu tamo, celom tom mnoštvu ljudi tamo što se pomanitalo tiska, gužva, kikoće i cereka u onom ludačkom metežu, ništa, baš

O blago njima! O blago njima! Izlišan, baš kao sasvim izlišan na svetu, čudio sam se, zavidio, divio sam se ovim moćnim, aktivnim i smelim ličnostima, junacima ovim što sve smeju i što su

najmilijeg stvorenja za koje vezivaše sve nade u budućnosti, od koga je očekivao da mu život ispuni najlepšom srećom na svetu, onom rajskom i nemogućom srećom o kojoj nikad nije prestao da sanja.

“ Pa ćemo sedeti na travi kraj jezera. Zamisli, sasvim sami u sasvim nepoznatom mestu, u sasvim nepoznatom svetu! Svi će nas ljupko i radoznalo zagledati jer smo tako mladi i svi će se pitati da li smo brat i sestra jer smo oboje

neko osećanje simpatije za tu nesrećnu Kaćenku, čiji bi život ona htela da proživi — ona, najžednija života žena na svetu — a umesto svog sitnog, ništavnog života; a posle radosno da umre, uverena da je ono život od vrlina, a ne ovaj njen i

U takvim prilikama kolebao sam se u ovome: da li štogod da napišem i da svetu objasnim uzrok svojevoljne smrti, ili da ne ostavim za sobom baš nikakva traga, pa neka se naslućuje šta me je

Ali ja se lako dati neću, pa makar, na onom svetu, pretrpeo ne znam šta za svoj prema njima izdajnički postupak. Međutim, evo, i to ću ti priznati, a to osetih ovoga

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Zar ti prvi — produži kmet — otkako je naše selo zakopano, da okrvaviš i okaljaš našu svetu slavu! Đurica poče dolaziti k sebi. — Jok ja, onogaj... video je sav narod... pao sam kâ proštac...

To mu behu jedini glasnici dana, koji vladaše na polju srećnome svetu. Kako su mili i dragi sužnju ovi retki i neobični za tamnicu darovi sjajna sunca!...

Mladost stupa u svoja prava, ne razbirajući ni za prilike, ni za posledice, ni za šta na svetu... U veče Radovan stiže prvi na noćište.

— Stale, tako ti svega što ti je najmilije na ovom svetu, je l’ istina što si mi pre kazala? — prošapta on nad njom, a u očima mu zasja velika neizmerna žudnja. — Šta?

— Mi smo počeli o Đurici. Šta je uzrok, velim ja, te čovek, koji može onako da oseća, koji može da voli, koji traži svetu crkvu da blagoslovi njegov brak, te takav čovek, velim, čini onake pokore i zločinstva i na onomadašnjoj i jučerašnjoj

Kao da cela priroda plače za izgubljenim dobrom u svetu... Palilulska ulica pretvorila se u more blata i vlage. Čitavi oblaci guste mokre vlage viju se po krivim i tesnim

oca naljutila... Jest, to beše onda u zabranu... Ala beše lepo! ... Činjaše mi se da ništa bolje u svetu nema od njega. Dopadala mi se ona njegova radost i poslušnost uz mene...

I sad joj se onaj pređašnji život činjaše sjajniji od sunca i lepši od svega na svetu... Da joj je samo još jednom da stane u društvo svojih drugarica, da se onako slatko nasmeje i našali sa njima...

Ostavih dobru majku, uvredih do srca staroga oca, okretoh leđa celom svetu, samo da on bude moj, da delim sa njim zlo i dobro...

se šalila, kad sam bacila obraz pod noge, kad sam osramotila svoju kuću i ime, kad sam zbog tebe okrenula leđa celom svetu, pa neću se šaliti ni sad! ... Ti tražiš moju smrt, da bi se mogao bolje provoditi... A kad hoćeš tako...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u svetu mesta gde bi se čovek i spasti mogao. Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da

Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode. Idući tako po svetu, naiđe jednom na tri vrlo lepe devojke, gde lome čiode.

Starac mu na to odgovori: — To je istina, ali kuda si ti naumio da pobegneš kada će pomor po celom svetu preći? Kad, je Petar čuo šta starac veli, on mu onda reče: — Valjda će me sam bog uputiti u zemlju gde neće biti

Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu. Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori.

Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku,

Kako on to čuje, istrgne sablju te oseče sluzi glavu. Posle toga počne sam putovati po svetu, i, tako putujući zadugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika.

I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode, opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

Posle nekoga vremena, idući tako po svetu, nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa. Kad ga lisica opazi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti me iz ovih

Isprodaje sve što je spečalio, pa si šturnu u svet da pečali koliko hlebom da se hrani. Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina.

je svekrva zaokupi nekoliko dana jednako za to pitati, najposle joj reče da on nije zmija nego momak da ga lepšeg u svetu nema.

— Prekodan je — veli — zmija, ali kako veče dođe, on svuče sa sebe onu zmijinju košulju, te iziđe momak, lepota na svetu.

joj odgovori: — Nevolja me, majko, naterala, — pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži — pa sam, veli, došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on za njega što kazati, nije li ga gde video,

Petković, Vladislav Dis - PESME

Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I ime koje ne rekoh nikada. NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na

Ne vidim tebe i mladost u svili S korakom sreće; ne razmišljam o tom, Na ovom svetu što smo sa životom Trajno k'o grobom rastavljeni bili. Sad ne razmišljam.

NEDOVRŠENE REČI PRVA PESMA U ovome svetu, ispod neba ovog, Ja sam tebe sreo jednog toplog dana, Sa tamnom radosti zbog poznanstva novog.

Jer kao slava i užas traži talase. Sem Cara izbrani narod propašće, zna se. Život u svetu ružan je san Mada se živi u znaku dýge, Uz mesec bledi, sunčani dan, S pomalo smeha, i sa mnogo tuge.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Zaista, kako sada to osećam, da sam ih onda razumeo i negovao umesto što sam ih gušio, znatno više bih ostavio svetu. Ali tek u zrelom dobu sam shvatio da sam izumitelj. Za to ima nekoliko uzroka.

Većina ljudi je tako obuzeta mislima o spoljnjem svetu i sasvim sklona da zaboravi na ono što se događa u njima samima. Prerana smrt miliona ljudi prvenstveno se vezuje za

Rekoh mu: ”Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku.” ”Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli.

već kao izum zasnovan na temeljnim naučnim principima koji se mogu ostvariti primenom moje turbine i brzo podariti svetu. Oba profesora, i Rogner i Pešl bili su radoznali ljudi.

“Skot“, uzviknuo sam ponesen slikom slavne budućnosti, “moja turbina će oterati u staro gvožđe sve toplotne mašine na svetu.

“Svetskog sistema” za dostavljanje obaveštenja isključivo u privatne svrhe; (6) međusobno povezivanje rada svih berzi na svetu; (7) uspostavljanje ” Svetskog sistema “ za distribuciju muzike itd; (8) univerzalno registrovanje vremena jeftinim

jula, signali sa snažne stanice mogu da se prime u svakom malom selu na svetu. Sa te tačke gledišta, što sam ja pokazao u svojim eksperimentima 1900.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Spoznaja ovih tradicija bila je tom svetu potrebna i dovoljna da bi razumeo svoj položaj u svetu i u austrijskom carstvu.

Spoznaja ovih tradicija bila je tom svetu potrebna i dovoljna da bi razumeo svoj položaj u svetu i u austrijskom carstvu.

podhranjivala u mojim mladenačkim osećanjima uverenje da je borba za pravo, pravdu i slobodu najuzvišenija stvar na ovome svetu.

Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene ostavi tako dubok utisak kao ljudi na komšijskim poselima koji su putovali po svetu i tako aktivno sudelovali u svetskim borbama.

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u

Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene ostavi tako dubok utisak kao ljudi na komšijskim poselima koji su putovali po svetu i tako aktivno sudelovali u svetskim borbama.

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u

A ovo iskustvo vredeće ti mnogo više od tuceta pečenih gusaka; između ostalog naučiće te da u stranom svetu jednim okom uvek bdiš nad onim što imaš, a drugim okom gledaš na stvari koje nemaš.

Osećao sam se kao neka druga osoba, a svaki novi prizor koji se ukazivao sa broda u toku približavanja Novom svetu kao da mi je nagoveštavao da ću biti dočekan dobrodošlicom.

već bio u Americi, pričao nam je, kao sa neke visine, da bez obzira ko si i šta znaš i imaš, kada se iskrcaš u Novom svetu bićeš ”žutokljunac” (grinhorn) a ”žutokljunac” mora da odsluži svoj šegrtski rok pre nego što dođe do nekog uspeha.

Ja sam bio bez ikakvog zanata, nisam imao ni rođaka ni prijatelja, pa čak ni poznanika u Novom svetu. Nisam imao baš ničeg od vrednog što sam mogao da ponudim zemlji u koju sam ulazio.

Na pitanje zašto nisam ostao kod kuće ili u Pragu i tamo učio, umesto da lutam po svetu sa malo prtljaga i praznih džepova, govorio sam im da su mađarske i austrijske vlasti popreko gledale na mene jer sam

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Mučno joj toliko potrošiti. Ali što će? Ne može sina ostaviti u tuđem svetu bez pomoći. Da se ova nevolja desila kod kuće, lako bi.

Odmorivši se, silaze nogostupom... Jutros u zoru podranili su da na vreme stignu na svetu misu što će da se služi u polju, pred kipom svetoga Roka.

nastalo pravo veselje; ono je zatajano, prigušeno, jer treba pre svega odati poštu svecu, slušati pred njegovim kipom svetu misu. Pa još je i rano: tek se čvrci bude, i dubrava još vinom ne miriše.

Dok ga je otac ostavio, gorko je zaplakao. Bio je izgubljen u nepoznatome, nemilosrdnome svetu. Svi njegovi drugovi bili su jači i slobodniji.

Ove, što je rano dolazila, silno se plašio. Pre osvitka morao se dići da služi svetu misu. Prolazio je kroz hladne hodnike upola osvetljene, pune slika fratara iz starih vremena.

Jednoga hladnoga jutra našao se u sakristiji za čas sam. Na stolu stajale su poređane sklenice vina, određene za svetu misu, i bela kao sneg parčeta još neposvećena hleba.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Nakon simbolističkog nastojanja da joj se izmeni mesto i funkcija u ljudskome svetu, moderna poezija, bar jednim svojim tokom, ispod oblika kanonizovane i formalne nacionalne kulture i jezika – na koje

Treće je njegova teorija o tajnim vezama u svetu. Ona je očigledno pesnička, očigledno ima nešto od kosmičke utopije iz vremena avangarde, i po svemu se podudara sa

Poći ćemo od putovanja ili lutanja po svetu. Crnjanski nam u tome pomaže svojim sećanjima objavljenim 1929. godine: sudbinu za vreme rata i putovanje iz Rusije, pa

u kojima se ogleda budna samosvest o unošenju nereda na obe strane: među „pomešane“ podatke koje čula daju pesniku o svetu, ali i u sam jezik, koji bi inače morao služiti za uspostavljanje poretka.

[...] („Pustolov u kavezu“) Mržnja prema istini, prema realnom svetu oko nas, a njega nam dnevno videlo otkriva, prenosi se, postepeno, i na samo sunce.

U pesničkom snu Rada Drainca on se sam premešta po tome svetu, uz tračak ironijske samosvesti. Odavde proističu dve već na prvi pogled vidljive osobine njegove poezije: neutaživa žeđ

Uostalom, čak i danas u našem tehničkome svetu, u tehničkim tvorevinama svuda nalazimo „glave“ i „glavice“, „uši“ i „ušice“, „ruke“ i „ručice“, „noge“ i „nožice“,

u telo, u njegove delove, kao u objekte ili učesnike radnje, projektovan je beznadežan položaj čoveka u savremenome svetu, odnosno društvu, jedan s ljudske tačke gledišta izvrnut sistem odnosa (o čemu se i inače mnogo pisalo); jedna

se prevarili Mračno nam je sad u duši („Riba u duši“) Posle toga – da se zadržimo samo na jednoj pojedinosti – onu svetu i mitsku slamu koja se iz otvorene ribe rasula i iz rasporene vučje utrobe viri nehotice projektujemo na slamu koja iz

U konkretnom slučaju to znači sledeće: u Popinome poetskom svetu sintagma sporedno nebo ne dobija svoj smisao, svoju vrednost, samo u odnosu na danas aktivne opštejezičke zabrane

Upotreba sfera nebesa i čudesa neposredno nas vraća čudesnome svetu u usmenome književnom predanju, a tamo je nebo višespratno, može se čak otključavati i zaključavati i sl.

slovenskoga boga neba i groma Peruna (perunika) sa kupolom neba i hrama, i to slovenskoga hrama u neslovenskome svetu (pesma se zove „Sentandreja“ i prva strofa evocira bežanje Srba sa Kosova u daleku Mađarsku): jer je on bog, jer je on

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

VASA: Nemoj tako, Živka; slušaj ti mene što ti kažem. Jer, upamti ovo: niko te na svetu ne može tako ocrniti kao familija; niko te na svetu ne može nagraditi i olajati kao što može familija.

Jer, upamti ovo: niko te na svetu ne može tako ocrniti kao familija; niko te na svetu ne može nagraditi i olajati kao što može familija.

ŽIVKA: Ne viđam ni tebe, Sojo? SOJA: Čudnovato, a baš za mene kažu da se mnogo viđam. Ne može čovek svetu ugoditi. Ako se zavučem u kuću – olajavaju me, ako izađem u svet – olajavaju me.

SOJA: Kakva sam da sam, tek nisam položila maturu. DACA (plane i skoči): Položila si ti sve ispite na svetu, beštijo jedna! SOJA (skoči takođe i unese joj se u lice): Može biti, ali maturu nisam polagala.

KALENIĆ: Moja je majka još pre dvadeset godina umrla i rekla mi je tada na samrti: „Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod! VASA: A kako ti se zvala pokojna majka?

razumem moju pokojnu majku, koja mi je pre dvadeset godina, na samrtnom času, rekla: „Sinko, ne ostavljam te samog u svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod!

ŽIVKA: Ta kakvo saslušanje, saslušao se on na onome, a ne na ovome svetu, dabogda! Ako već treba ko da ga uzima na saslušanje, ja ću to. Govori šta ćeš tamo? RISTA: Poslao me ujka Vasa.

(Pisaru.) Molim zapišite to što ću reći i stavite posle numeru. (Digne tri prsta uvis.) Čedo, zaklinjem ti se svim na svetu da ćeš još večeras biti potpisan za Ivanjicu!... ČEDA: Još bolje, premestite me u Nikaraguu.

Posle ovoga što je izašlo u novinama, veruj, ja ne bih smela izaći iz kuće, niti bih smela da pogledam svetu u oči. Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju. ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka.

Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju. ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka. Ceo se Beograd trese od smeja. DARA: Strašno!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

njihove sudbine, pa i Sofkina sudbina, mogu se kako valja razumeti tek kad ih posmatramo u njihovome uslovnom svetu, oličenom u varoši koja se samo u nekim pripovetkama imenuje, u Nečistoj krvi nijedanput, ali za koju znamo da je

Junakinja se tu obrela među samim seljacima iz Turske i Arnautluka, dakle u jednom tuđem svetu. I, na podlozi ovoga krupnog kontrasta, moguće je, i izvedeno je, jedno tanano oponiranje: s jedne strane, Sofkina

isti mah jedna toliko i tako stilizovana slika „tuđeg” sveta da je junakinja može oštro suprotstaviti „svom”, varoškom svetu iz kog dolazi. Što je „gore” poznavala kao zakon i red, „dole” nalazi u izvrnutom obliku.

Zbog iste suprotnosti ona je podjednako kobna i po svekra, Marka. Ni on nije u svom svetu, seljačkom, surovom, usred ljutih Arnauta; nego se približio varoškom i napola pomešao s njim.

konvencionalnih razloga: da se ne bi neposredno govorilo, kao što se i inače malo šta neposredno saopštava u ovome svetu.

Sve što je lično i prisnije bilo je okrenuto unutra i maskirano prema spoljnjem svetu. Lični život, i duševni i telesni, u stvari nije smeo postojati „za taj svet spolja iz varoši”.

U IV glavi te su zabrane, tako reći, dramatizovane: Sofka prkosi svetu i zbunjuje prolaznike samo zato što, dok na kapiji stoji, slobodno drži telo, bez hotimičnoga i uobičajenog prikrivanja.

Zagonetni Čarnojević pojavljuje se u Rajićevom pripovedanju najpre kao „jedan mladić u svetu”. Ali, što pripovedanje više odmiče, odnos između njih postaje sve nejasniji, jer se uvećavaju nagoveštaji da

Misao o nekoj dalekoj nepoznatoj zemlji samo je jedna od mnogih utopija koje je tadašnja mlada generacija u svetu, nakon stravičnih iskustava u ratu, donela sa sobom kao neki mogući model rešenja bez rešenja svoje dramatične situacije.

intuitivno nađene, teško objašnjive a tako zamamne slike: s jezikom, naime, ne samo kao čuvarem našeg znanja o stvarnom svetu, nego još više kao posrednikom u uspostavljanju pesnički mogućih svetova.

(2) „Bilo joj je ravnodušno da li će to, / na neki način, / doznati čak i muž, / tamo, / negde, / daleko, / u svetu”; (Z) „Prazno je dakle bilo, / pred njim, / zauvek, / i uzaludno, / za njim, / sve što beše prošlo”; (4) „Zato je trebao

da su nam date dve ovakve rečenice: (1) „Bilo joj je ravnodušno da li će to na neki način tamo negde daleko u svetu doznati čak i muž”; (2) „Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, tamo, negde, daleko, u

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pričestio bi se, video knezove i popove, upitao šta je u svetu, pa se opet vraćao k svojim ovcama, gore na planinu. I rođena deca bila su ga željna.

A Ledeničanin je već imao na Duši više od trideset Turaka!.. Uostalom, svetu je bilo još čudnovatije što je on uljudno Boga prihvatao samo onima pravoslavne vere koji su se držali na pušci i

osvećeno mazivo prodire kroz kožu i na samoj čeonoj kosti urezuje Hristov pečat kao na poskurniku, te da se i na onom svetu zna ko je ovamo u čijem Toru bio, pa turčio se ili šokčio koliko mu god drago?...

A posle, posle će vodenica opet začaktati, sunce grejati i sve drugo: jedan Srbin na svetu manje — to je obična stvar, dori i za onoga austrijskoga generala u gradu, za kojega pričaju da je Srbin i popović

— Tako je — odgovara za sve najstariji sused pod bradom već — ko se od mučkoga psa, da ne ujede, može na svetu sačuvati, o ljudi vitezi!.. A ozgo, niz blago pobrđe zadadoše se Kasalovići. Žensko i muško, staro i mlado.

Majka za mrtvim sinom nešto mekša, pitomija i primirenija; čini joj se da na svetu još ima duše i osećanja za poštenje: gle, kao da je malo pobeđena, pa joj od toga nije tako teško...

“ — Paša Zotin (tako mi Boga), Novice, đaurskijega mesta ne može biti na svetu! ... Nadao se on da Turska i nije u Carigradu.

Sto pedeset godina su oni zakopavani u Čabru. Biće i za njega mesta. Neće ga barem Anadolci, nikakva vera na ovom svetu, spuštati u grob svojim skrnavnim rukama. Ne mari ništa što je ostao bez imanja ovde, gde ima i ljudi i duše...

mirim se s kobi da mi Met Firaja na onom svetu ne bi rekao kako sam vlaški slabiković... Prota Dejan Popović. Zagonetka. I nekad i sad. A najviše sad.

Na svojem derviškom i podvižničkom pragu. I u najčudni– jem manastiru na svetu... REČNIK MANjE POZNATIH REČI avdes — očišćenje, versko umivanje muslimana, nepo– sredno pred molitvu altan, altin —

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Javor« 1892. (HAJNE) Jest, mnogo su me mučili Na ovom svetu divnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom kivnom.

Hleb su mi jedom kropili Na ovom svetu krasnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom strasnom. Al’ ona, ona, što mi je Svu sreću ubila, Mrzila

Laku nojcu vama, nama! Mir u grud’ma! Laku nojcu trudnom svetu, dobrim ljud’ma! Laku nojcu gdegod nema zlobe hude, I na moru i na kopnu — i svud svude! »Neven« 1890.

Stručak plave ljubičice Već se puno rascvetao; Miris mu je sve na svetu, — Ma ga niko i ne znao. Uzabra ga starac sedi Pa ga mrtvoj ćerci dao: „Oživi mi, jedinice, — Ma ja raja ne

kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo.

Ko je taj Višnjić, kom na grob grémo? Njime se svetu pohvalit’ smemo. U ropsko doba majka ga rodi — Ali ga rodi srpskoj slobodi.

“ Svi su najpre sebe spasli Pa su svetla lica. Jerbo svetu nema spasa Od — samoubica. VIII Zašto moje gusle gude U uzanom krugu?

Ta jelka se širi u hrišćanskom svetu: Nju anđeli kruže u veselom letu; Celo se hrišćanstvo združuje pod njome — Primimo je i mi u srbinjske dome.

Tare oči — a sve prazno... Tu prazninu pesnik pita: Gde je, gde je ona majka Što će svetu rodit’ Hrista? Gde su, gde su ti pastiri Dostojnici bogoprimstva?

Hristos će pomoći, al’ ne čudom novim Već primerom svojim koji svetu pruža. Veruj u tu pomoć i u snagu svoju, Ova vera nek’ te božanski oruža! »Starmali« 1884.

Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo. Da je óca u životu Ne bi dao — vera tu je — Da mu ćerka ovom svetu Milostivom dosađuje. A ti prosiš koru hleba — Hoće l’ ti je kogod dati?

“ Ta brzopletna mudrost Nije propala, Svetu se dopala: Tala ismejaše A brzopletu rekoše: „Ti imaš prȁvo; jeste, tako je!

Miljković, Branko - PESME

VILAJET 102 RAVIJOJLA 103 KOLO 104 DODOLE 105 RASKOVNIK 106 POHVALE 107 POHVALA BILjU 108 POHVALA SVETU 112 PARALELNA PESMA 114 POHVALA VATRI 116 PATETIKA VATRE 118 DVA PRELIDA 119 FENIKS (I) 121 BOL I SUNCE 123 NOĆ JAČA

Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko moga crnoga grada i izgubljenoga cilja. Svuda u svetu užasna ljubav vlada. Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada Oblaci puni ptica i budućeg bilja. ORFEJ U PODZEMLjU M. P.

I to je sve što je ostalo od moga glasa. U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale.

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost skrijem Kad ništa ne počinje jer nema mesta više Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne

izgubljeno sećanje pustinju hrani Pred malim žbunom vatre ticom ubijenom u letu Tu je živo što živi a nema ga u svetu Što traje početak u kraju a prošli su davno dani. Tu je sve ime ili reč.

moje krvi strane sveta su se otimale za njihovu smrt koja je bila početak a ne kraj putevi su ih tražili po celom svetu nema ih profil njihovog odsustva čuva noć zelengore njihove su smrti najdivnija sazvežđa na jugu neba zemlja miriše na

Preporađanjem ispiraj sjaj svetu I zvezdi koja ponore zataji; Neka se trulež otrezni u cvetu Nepoznat nesvesnoj ruži koja sjaji.

Čikaju svet za potiljkom. Čuj Šta zakasnela frula kaže svetu. Iz pepela oka izleće slavuj. Krilatost klisure odmeni sujetu.

koje nam probadaju telo zračnim kopljima mirisa Koje nas zaustavljaju otrovom i produžuju belančevinom Skupljaju nas po svetu i hrane našu iznemoglost Iz zemlje zaključane pred našim moćima Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz crne brave

drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme POHVALA SVETU Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne

što živi u mrtvom telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna BOL I SUNCE I Sunce koje podgrevaš u novom Svetu stare laži o seljenju praha Naša je nada očajna i plaha Naš pakao poče pesmom labudovom.

Eto to je ono što se naziva pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake i videti sve gde drugi vide samo noć.

Petrović, Rastko - AFRIKA

ludi prazne flaše od džina, na grobovima žena noćni sudovi — simboli njinog spola, i ono bez čega ne mogu ni na drugome svetu. Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom.

I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova; ogorčen do gađena što sam prevaren.

Posle pola sata mi uglavnom znamo živote jedan drugoga; svaki je otvorio svoje srce kako u civilizovanom svetu nije čak ni red otvarati. I posle, to su ljudi od izvrsne građe koju su oprobale mnoge oluje.

Najverovatnije je da se vlastima niko ne bi žalio, a da li je jedan crnac manje ili više na svetu teško je utvrditi u Basamu a skoro nemoguće u Zegelu.

srećne, jer su one njegove neveste, njegove kćeri, njegove matere; njega koji je najlepši, najmlađi, najljubazniji na svetu. On, hipopotam, ima oči strašne, lik taman, čeljusti grozne, i on će ih proždrati nemilosrdno.

kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da ono što u njemu nosi tako slavno ime najsporednije je na svetu, a da je ono drugo osuđeno ređenjem da vodi život gori od života psa; danju izmoreno i žedno, noću prozeblo i uplašeno.

mi smo uvek bili neustrašivi, — mome ocu beli su odsekli glavu, ali moj brat vlada narodom koji je najmnogobrojniji na svetu. Kraljevina mog brata prostire svoje granice od izlaska do zalaska sunčevog (jedva da je pedeset km).

Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu. Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

Žena nosi, radi, tuca proso, pere i rađa; ona je u svetu žena. Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva.

tržištima, tamnicama za crnce, koji su kao roblje kupovani od crnačkih kraljeva osvajača, pa posle prodavani po svetu, sa svojim skromni balovima za oficire i guvernerske žene, bio je za vreme od dva veka: Evropa pred Afrikom.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Ja bih želeo Da od tog lipše stara drtina! RADAK: Ne razumem te — Al’ kaži lepo i razumljivo Šta si na svetu dosad činio?

ISAK: Tužna bi káža otud ispala Šta sam na svetu dosad činio, I opet sve bih mogô kazati Sa jedne reči mučnim teretom: Ja sam robovô! VUK: Mnogo si kazao!

Pa tu si hteo da je sakriješ Očima bistrim budne maćehe? D’ ako bi sunce svetu ubavom Prikriti umô masnom šubarom, To ćeš i nju!... Čekaj de, lijo!... Na rep si stala zmiji matoroj!...

je mnogo divnija Od same kćeri boga velikog Što svako jutro rađa zorica, Pa da toplinom svoje ljubavi Ledene grudi svetu razgreju, A blagom miru duše njihove Davno umrli da se raduju — Sve bih ti dala, sve bez rečice, Za muško dete,

Donde će baba, još s dva Turčina, Pastorku silom ukrasti... Razumeš, babo?... STANA: Mudar si, pašo! Na svetu, valjda, nema mudrosti Koja se s tvojom može sravniti!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Dim, što se vije među drvima, može da znači najdivniju stvar na svetu — domaće ili najužasniju — požar. I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova sastoji se u ovom neshvatljivom nečem, što

Rusi su napadali, Čerkezi su branili svoju domovinu. Ovaj se starac tada borio za tako isto svetu stvar, za kakvu se ti boriš sada: za svoje ognjište i svoju slobodu. On se borio junački.

— Ta znam ja da si ti kesaroš, otkad te je. — A ti si imao posla s kesom pre no što te je i bilo na ovom svetu. — Istina, bre, Simo, koliko si batina izvukao po vašarima za sečenje keca? — Dve manje nego ti, Trbo. — 'Ajde, bre!

Po mome uverenju u svetu je veoma malo tako velikih moralnih propalica, koji čine zlo s potpunom svešću da je ono zlo što čine; a možda nikako

nova filosofija, kad u starim društvenim oblicima sazru nove društvene forme, kad u jednom društvu, kad u jednom svetu što je odigrao svoju ulogu u istoriji i preživeo ce, sazre novo mlado društvo, nov svet, tada nastaje društveni

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Tako moje srce Često mi se moli, A ja ću mu reći: Utoli, utoli! Znaš li gde na svetu Anđelsku priliku, Anđela po duši, Anđela po liku.

Je l’ s osmeha tvoga lica, Il’ s vedrine duše moje, — Nek je vedro svud po svetu, Pa ma otkud, svejedno je. Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut

Da si rada pevati o slasti, Razumeće, što ne umeš kasti. Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve na ovom svetu, Pozdravi mi slavlje i golube, I sva srca, što se silno ljube.

Kad ti nećeš da se smeješ, Evo s’ smeši krin, Smeši ti se iz kolevke Naš prvenac sin. Ima l’ slađe što na svetu Od osmeha tog! Primakni se, ljubo moja, Baš do srca mog!

Buji, paji, moje Srpče malo, Ne bi l’ skoro sankom ojačalo, Da iskočiš iz kolevke, sine, Da pokupiš po svetu vrline, Da se pustiš sam na svoja krila, — Jer te majka rodu namenila.

Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’ diže, spušta, zađe, — To se zove dan. Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A

“ XII Vremenu je, tako s’ čini, Vekovečno večit traj, Ovom svetu, toj praznini, Nigde počet, nigde kraj. Večnost samo?! — E, pa šta je! E, pa šta je prostor taj!?

Kako ljubi svoju tugu Srce razderano; Ne zna njihne osećaje, Njihne uzdisaje, I šta zbore, šta govore, Šta li svetu taje. Oj, pesnici, stari druzi, Što srca imate, Nasmejte se na tu ljubav, Koju ne shvatate!

„Ne vara li sve na svetu — Branko će mi melem biti! Ne vara li sve na svetu — Cvetom ću se ponositi! Ne vara li sve na svetu —“ — Ali

„Ne vara li sve na svetu — Branko će mi melem biti! Ne vara li sve na svetu — Cvetom ću se ponositi! Ne vara li sve na svetu —“ — Ali vara kad je moje...

Ne vara li sve na svetu — Cvetom ću se ponositi! Ne vara li sve na svetu —“ — Ali vara kad je moje... Za nedelju kratkih dana Preminuše obadvoje.

Gora strepi na sve strane, Kâ da propast svetu sluti; Samo lišće kašto šane: Slobodno je uzdahnuti! XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sa toga mesta Drinci vrše ponovo ofanzivu i dolaze do blizu vrha Kajmakčalana, kada je objavljeno celom svetu da je Kajmakčalan pao. Je li tako? — Tako je!

Bože sačuvaj! Evo, vidite šta kaže Živadin. A posle, i sva dosadanja zbivanja u prirodi, i u svetu, ukazuju da krvožedni instinkt, kao večna nit, prožima sva svesna i nerazumna bića od njihovog prvog začetka.

Za vreme večere nije se govorilo o noćašnjem napadu, već o opštoj situaciji. Komandir kao da rezimira događaje u svetu i veli: — Sad je april osamnaeste. Rusi zaključili mir. Nemci zgužvali Rumune i saterali uz Crno more.

— Kosta, nalivaj !... Na prvom mestu da uslužimo naše ljubazne domaćine: Racu i Svetu. Dede! — Mi ne pijemo više. — Nemoj da mi odreknete i drugi put, inače...

— prekide ga nanovo Luka. — Boli me, čoveče... Mi nismo hteli rat. Ali onaj koji je izazvao ovo krvoproliće u svetu, toga bi trebalo... — Ne treba se podavati takvim mislima. Parnu turbinu u zamahu ne možeš zaustaviti malim prstom.

Dragiša se bolno nasmeja. — Vidim ja moju sreću!... Ono što se meni desilo, sumnjam da se ikom na svetu dogodilo — on zapali cigaretu i nastavi: — Čitavih pola časa docnije naišao je Toma.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Svoji svojstva sebi srca srpska. Svetska svetu slava svetom sjaje, Srb Srbljinu sa srpstvom srbuje. Slavan svaki svom sabira, Sadi, stani, sladi, sreće, slave, Stazu,

k'o da znaju da si ti sve:tlo ogledalo sviju dobro Ta; sablazan, dragi moj, nig:di ti ne seješ; nit pak, Da za mir na svetu ti ne mariš; jest istina!

Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona peče o ovome svetu, Nov svaki čas čita božstvenu trisvetu. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.

jošt nevjeste naznačila nisi, Iako mi život moj na končiću visi, To mi daj poslednje v žizin blagodenstvo, Najveće na svetu, pervoje blaženstvo, Da ja skoro kući dođem, u moju otčiznu (Ah, ovde mi moje serce ot žalosti briznu!

) Kradom staze ispitati, — šta ti veliš, Rade? Kradom danju, kad se može; noću na mesecu Obiskati svetu guštu, s' zavjetom mom svecu.

Ja bih pjev'o ono vreme, iskoni u svetu, Što vozrastu svakom svoju razakriva metu; Kog oseća naitije, i stado, i drevo, Istočnici po gorami, tamno zemlje črevo.

Kam' blaženstvo u vazduhu? Be li svijet a pod zemljom? Sebi živi na svijetu, Svetu radi, ne nadaj se: Nema hvale po zaslugi Nit' života posle ovog!

No silam' ljudskim predel je položen. Junaci serpski do toga tekoše Za primer svetu. Sudba črna Šator pred Muratov teškom rukom Na smrt nam vodi kneza i Miloša. Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve.

Muziko! Teb’, uvek svetu, Hvalit, slavit uzoh vlast. Kad u srcu ne mož’ čuvstvo Tesnom od veselja stat, Daj mu pjesne, svirke, društvo, Slast

Mog života solnce bud zapalo, Izbeglo me srećno sve na svetu; Meni dejat i Jestestvo stalo: Pomoć ubog nemam jer ja kletu.

Al’ ovo je satana sad glabljivom čoveku dao, Pade junak i nema Ahil’, nema Tidida, Nema Troje ponosite više u ovom svetu, — Pada gorda danas na jedan mig očiju.

braću, Sveza ljudstva i lep srodstva utvrdi se splet, Trgovina cveta, spriopšte se misli uzajamno, I opšte-zlatni svetu ukaže se vek. Je li Trajanovog mosta ta celj? Ah, osveta jedna, Dekevalu propast porodi ovo delo.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Mi smo, Đuraško, bogom izbrani Za spasitelje srpskog naroda, Mi da služimo slobodu svetu, Mi da budemo njeni robovi — Ne orudije sramnih namera.

se kunem, gospođo, Svemogućega svetim imenom, Zaklinjem ti se onim prestolom Sa koga svemilostivna ruka Bezbrojnom svetu svetlost poklanja, Da ću te služit za jedno samo — Ne smem ti nikad ni spomenuti Ranjene duše bolan uzdisaj —

) KNEZ ĐURĐE: U ruku, čedo! To je običaj. JELISAVETA: Običaj? KNEZ ĐURĐE: Svetinja! JELISAVETA: U svetu, kneže, Gde svetlost vlada umom čovečjim — Nežnost je ženska mužu svetinja!...

KNEZ ĐURĐE: Sed’ oče! I o crkvi sam svetoj mislio. VL. VAVILA: Mudar o svemu — A hristijanin Spasenja svoga svetu hraminu U duši svojoj nosi večito.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Jednog dana prebaci Simeun štuc pre'o ramena, pa će pokojnom Parteniji: — Sveti moj oče, ti čuvaj ovu našu svetu ćabu, a ja odo' u eškiju. Više se, veli, ovaj zulum ne mere trpljeti.

ne gledeći na Isaiju, jer znam kakav je junak — pa onda da skupimo jedno pet-šest stotina ljudi, pa da branimo ovu našu svetu ćabu od prtokleti' Agarjana. Govorimo mi tako, dok uleti u avliju Stanko Đaković: — Eto, veli, Krajišnika uz Kozicu!

Sve naoružano do zuba, došlo da brani od mrski' Agarjana ovu svetu crkvu. Pokojni Partenija — i u grobu mu 'vala! — izvalja cijelo cjelcato bure rakije iz podruma da se narod malo

Budi mene miran, Asan-beže Čeko, bulešiku ti tvoju! Ginućemo, braćo, svi ćemo ginuti za ovu svetu ćabu! — Svi ćemo ginuti! — ode odjek gorom i planinom iz pet stotina grla.

— 'Vala narodu, koji će nas tako spominjati kad večeras poginemo, braneći Hristov oltar i svetu ćabu od mrski' i nečastivi' Agarjana!

— Da, da, djeco moja i Srbovi moji, mlogo sam ja crni' i mučni' dana preturio preko ove sijede glave braneći ovu svetu crkvu od nemilostivi' i bez božni' Agarjana, te vam je i ovo kô jedno istoričesko zbitije!

Bojić, Milutin - PESME

Sav narod kleči u stravičnoj pošti. Care, čuješ li sva crkvena zvona? Na svetu vojnu pozivlju te ona, Da spaseš svete ikone i mošti.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Šta ti je danas? MARICA: Šta mi je? Još me pitaš?... Otvorili mi pismo; čitali ga možda celom svetu, pa sad me pita šta mi je danas! ANĐA: Pa lepo, 'ajd' da razgovaramo ljudski i pametno o tome.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

jednom nastali prevodi, isto kao i originalna dela slovenskih autora, cirkulisali su po celom pravoslavnom slovenskom svetu.

bili su očigledno nadmoćni nad zatečenom baštinom (i danas Karadžićev grafijski sistem spada među najadekvatnije u svetu). Početkom šezdesetih godina njegova reforma preovladala je u praksi, a 1868.

je smrt na bojnom polju jedini put da se ratniku osigura večni boravak s one strane života, a večni spomen i slava na svetu ovozemaljskom. Lazarevo opredeljenje jeste opredeljenje za moralni opstanak nacije i trajanje u epskom svetu neprolaznosti.

Lazarevo opredeljenje jeste opredeljenje za moralni opstanak nacije i trajanje u epskom svetu neprolaznosti. Ovaj izbor u punoj slobodi lične volje vrhunsko ostvarenje dobija u podvigu Miloša Obilića, u izvršenju

"Vitez Janko, poznat celom svetu po svojim slavnim delima u Dalmaciji", kako ga karakteriše njemu savremeni nemački istoričar, zaista je bio u

Viša sila, koja u religioznim pripovetkama proverava ponašanje ljudi, susrećući se s njima na ovom svetu i nagrađuje ih ili kažnjava prema hrišćanskom i nacionalnom kodeksu, pojavljuje se često i kao nacionalni svetac, na

v. U monaškoj literaturi, koja i dalje preovlađuje, izdvajaju se dela na narodnom jeziku u koja spada putopis u Svetu zemlje Jeroteja Račanina iz 1721, kao i mnogobrojne besede Gavrila Stefanovića Venclovića (druga polovina 17. v.

Najvažnije su, međutim, njegove pripovetke. Kad se ponovo vratio detinjstvu i svetu, koji ga je u početku zaokupljao, dao je u Bašti sljezove boje (1970) mala, u dva ciklusa povezana pripovedačka dela od

U prošloj deceniji Pavić je bio jedan od najviše prevođenih pisaca u svetu. Na prelazu iz sedme u osmu deceniju do izražaja dolazi jedan drugi, paralelan tok: povratak vremenski i prostorno

Jakšić, Đura - PESME

Po golemom svetu mlađan se potucam — Što gromovnik nisam, da na sudbu pucam?... Sve što mi je bilo nedrago i drago, Ostavljat sam

Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje... Pa zar da nebo svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane — Tama?... I hod se čuje... Da l’ ponoć tako mirno putuje?

međ’ njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi, Gde ih po svetu podlost provodi; Laska ih dvori, izdajstvo služi, A nevera se sa njima druži...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Kao da Mladen svojim napredovanjem i njega sveti, pokazuje svetu kako nije istina da kad stare kuće ostanu bez oceva, moraju od sinova koji posle njih dođu da propadnu, nestane ih.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

nalazi se n ostelja za mladence (SE3, 16, 280; 316). u jednoj pripovetki Sigfridovog tipa u donjem svetu nalazi se j. i na njemu gnezdo mitske tice (SE3, 41, № 10, 337). JABUKA ‹Apfel (pіruѕ maluѕ).

Trojanović, Vatra, 77). U pripoveci »Noćilo, Ponoćilo i Zorilo« (upor. Sofrić, 124) raste j. u donjem svetu. Voda u kojoj je iskuvana j. kora pije se od zubobolje (SEZ, 48, 546), i, kroz četrdeset dana, od groznice (ŽSS, 283).

stare žene rasteruju ih basmom, koju pevaju gledajući u oblak, u kojoj se spominju konopljine muke (»jer nema biljke na svetu koja veće muke pretrpi«): tu se pominje sve do branja k., topljenje (to su naročito teške muke!

Deci koja su umrla ne okusivši još hleba, kuva se za dušu p. (ŽSS, 182 id) — razume se, zato što im je to i na ovom svetu bila hrana. U narodnoj priči tipa Sigfrida žena nosi pod pojasom po zrno bibera, pšenice i p.

U narodnim skaskama i pripovetkama stoji p. u izvesnoj vezi sa žabom: žaba je kao najlepši cvet na svetu proglasila p., i zato je postala caricom (»Žabica carica«, LMS, 147, 1886, 135 id = Oikuličić ‹Nar. prіp.

Žaba, međutim, može biti hipostaza kakvog ženskog demona (upor. verovanje da je žaba na zemlji u stvari vila u svetu pod zemljom, ZNŽOJS, 10, 1905, 261 id; žaba postaje vilom, LMS, 147, 1886, 136, gde reč oroz treba izmeniti u ona).

‹Pauly-Wіѕѕowa, 1, 385 id; Roѕcher, LM, 1, 74; Mannhardt, WFK, II, 279 id>. Na njih nas podseća i običaj da se na Svetu Varvaru poseje malo p., koja će se posle, kad ozeleni, izneti na badnjidanski sto (ZNŽOJS, 18, 87).

volova bilo uvrćeno pomalo tisovine (i zbog toga »takav plug ne bi mogli zaustaviti ni svi sihirbazi što ih ima na svetu« GZM, 10, 1898, 515).

, a mogu ih živi i za sebe unapred poslati — da ih sačekaju na onom svetu (GEM, 38, 1975, 163 id). Jasen. Može biti i zapis (GEI, 24, 1975, 149, Temnić).

jedva će se što na devetom ustaviti« A čitave noći onoga koji čeka da se seme prospe plašiće sve utvare kojih ima na svetu, dok ga najposle san ne savlada i »nešto dođe da sjeme sakrije, a ko se uvatilo na devetom šudaru«.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kako dođe, odmah se užurba oko Lauševe rane, gviri u nju, petlja nešto s krpama i travama. Kao da, sem rane, na svetu ničega nema. Prohor Gospode, da li moje molitve uopšte do tebe dosežu?

s njim da druguju, postao im je blizak uprkos nesamerljivo većeg mesta koje je zauzimao u ovom razjedinjenom i podeljenom svetu. Uostalom, ko bi znao kolebljive dubodoline ljudske duše? Jelena Videla sam ga dok je odozdo dolazio pešice.

Pokreće li ga ljubav prema bližnjima za koje dobrovoljno strada, ili mržnja prema ovome svetu, inat prema njegovim zakonima? Možda se suočio sa svojom smrću.

Što se mene tiče, taj Prohor bi odmah mogao ustati iz svog groba. Ja ne dopuštam da iko na ovome svetu bije moju bitku, a najmanje taj matori kuštrin koji ionako jedva gmiže po zemlji i bez trnove postelje, a kamoli s njom.

Nazvali su ga Pipac jer je čitav svoj život proveo čarkajući, zavirujući, pipajući, istražujući nešto po svetu. Šta je tražio i šta je našao ja ne znam.

je ovde među nama, da usred razgovora, kao uzgred, pomene neko od svoje dece koju je tako izdašno rasejao po belom svetu.

Napravio bi Brzana smešnim. Dimitrije Čovek ne može da se skrasi od svih tih ušljivih glavoseča što se smucaju po svetu.

Sad znam da su moje sulude čežnje bile bogohulne, da nije smrt, koju vojske i ratnici rasejavaju po svetu, ono čemu treba prikloniti glavu. Bogdan Ona se razvedrila kad sam rekao da je živ.

Svi drugi na ovome svetu bili su važniji od nas dvoje, da bi đavo baš na nas upravio svoju pažnju. Ja mislim da je on u tom trenutku bio

Rutave grudi mu se dižu i spuštaju tako ravnomerno kao da osim spavanja, kome se tako zdušno predao, na ovom svetu ničega drugog nema.

Među samoubicama ću morati da produžim svoj drugi život na onom svetu, možda još gori i neveseliji nego ovde na zemlji. Kada bih mogao, pravo iz leta, otići u rajske vrtove!

Lauš namerava da sudi monahu Doroteju. To nigde nisam video. Ni knez znatno veće moći, nigde na svetu, ne bi smeo dići ruku na svešteno lice. Ne razumem šta se ovde događa.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Moja duša od detinjskih dana Stremila je u burnome letu U predele zanošljivih strana, Nekom čudnom, nepoznatam svetu, Gde radošću sve živo miriše I večitom harmonijom diše. 2.

Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 4. Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5.

Tibetu donjem, gde Lhas veselo cveta, On je, u gorkoj tuzi, trajao sumorna leta, Jer ga je prokleo Gospod da večno po svetu bludi, Svu tugu ljudskoga roda primajuć u svoje grudi.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

bajke treba pričati deci samo u sutonu, kada ih ona gutaju razrogačenih očiju, sa jezom i verovanjem, tako treba i o svetu i njegovim tajnama govoriti u slobodnoj prirodi, gde, nam se čini da udišemo njen životni dah i čujemo njen šapat.

j. poslao ih besplatno recenzentima, onda se ostala njegova deca razmile po širokom svetu i idu stranim ljudima da ih uče i zabavljaju. To se od njih traži - jadna siročadi!

Još pre sto godina, kada su naša znanja o svetu bila samo maleni deo današnjih trebalo je bogodanim veštacima Humboltu i Aragou po četiri debele sveske za takav posao.

Rimljani, mesto zastava, kao znakove svojih vojnih jedinica, pa su rimske legije raznele te znakove po celome starom svetu. Iz Mesopotamije raširio se i odomaćio po celom svetu i pojam sedmice. Naša sedmica postala je na ovaj način.

Iz Mesopotamije raširio se i odomaćio po celom svetu i pojam sedmice. Naša sedmica postala je na ovaj način. Vavilonci su poznavali, kao što iz napred rečenog sleduje,

On je svoje poreklo po majci vodio iz Fenikije, putovao je mnogo po svetu, bio u Egiptu i u Mesopotamiji gde se upoznao sa rezultatima vavilonskih posmatranja neba.

Kleopatrino putovanje u Rim izvedeno je sa najvećim sjajem. Cela flota egipatska, onda najveća na celome svetu, pratila je kraljičinu galiju. Sva raskoš orienta i vojska dvoranika i služinčadi stavljeni su u njenu službu.

Mi postasmo, sa naših 200.000 svezaka, najveća biblioteka na svetu. Ali to počasno mesto ne zadržasmo dugo. Trinaest godina posle požara aleksandriske biblioteke dade triumvir Antonije

vid da bi i jedva vidljiva mesta pročitao, a nevidljiva nadopunio prema tekstovima Arhimedovih spisa koji su se drugde u svetu očuvali.

Tako se Milankovići, pogospodivši se raziđoše, u toku poslednje stotine godina, po belom svetu, a njihova dva prastara doma, u kojima se još sačuvaše Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge slike

I sve te zvezde da je Bog bez ikakve namere i namene stvorio? A taj isti Bog nije ovde, dole kod nas, u svetu četiriju elemenata, nijednu stvarčicu stvorio koja ne bi imala, svoju vlastitu snagu i skup svojih osobina.

Ali on ne pohita da ga razglasi po svetu kao što bi drugi to uradili. Jer njegov posao ne beše još završen. Ne beše dovoljno znati da putanja Marsova nije krug,

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

svet“) karakterističan je za poeziju za decu mlađeg uzrasta, baš kao i primena onomatopeja u pevanju o životinjskom svetu.

Stoga se „celinom svoga izraza i shvatanja“ Orfelin „obraća svetu detinjstva“ te svojim osobenostima pesma pripada dečjoj književnosti.

Čujte pripovetku jednu O malome mišu, ali za vas vrednu. Iz te pripovetke vidite na svetu Kakvi s' slučajevi u životu pletu – – posle dugog lova, lav utruđen legne, U debelu hladu bezbrižno s' otegne, I

Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato! VESELOST PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA) Mi smo deca vesela, Na ovome svetu, Vesela je i čela Kad leti po cvetu. I tice su vesele U zelenom gaju, Pa u pesmi i nama Znak veselju daju.

I sunce nam veselo Šalje luče sjajne, Te nam ljudma kazuje Sve božije tajne. Veselost se ogleda, Svud na ovom svetu, U sunčevim zracima, U mirisnom cvetu. Sve što oko božije, Sa nebesa gledi, To ne živi nikada U žalosti, bedi.

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (jetko): Ne znam. I neću da znam. SAROŠ (odlučno): Znaćeš! Znaćeš! A kunem ti se: ni na samrti, ni na onom svetu, nikad ne bih kazao. TAŠANA (prekida ga, uznemireno): Šta to? SAROŠ (rešeno, spremajući se): To! Evo... Sada!

SAROŠ Da, sestra. Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.

Sav se zemljosao. (Vadi iz njegovih nedara kamenje i zemlju.) PARAPUTA Je li za Svetu Bogorodicu to uzimaš od mene i čuvaš? MIRON (čisteći ga): Da, da, za Svetu Bogorodicu.

) PARAPUTA Je li za Svetu Bogorodicu to uzimaš od mene i čuvaš? MIRON (čisteći ga): Da, da, za Svetu Bogorodicu. PARAPUTA E, dobro, za nju ja zbiram i prosim.

PARAPUTA I to je za Svetu Bogorodicu. Sve je za nju, a ja zemlju jedem. MIRON (krsteći ga po licu, te mu ruku Paraputa ljubi; uzima ga za ruku i

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

i zavolela lov, lovila i krupniju zver, postala odličan strelac, i bila, kako su sami lovci govorili, jedini lovac na svetu koji ne laže.

U svetu bačkih palanaka salaši su nešto naročito. Oni mogu biti usko vezani za svoju najbližu palanku, a mogu sačinjavati sasvim

— Ali niko nikada ne može ništa predvideti, jer se nijedna situacija u ovom svetu ne drži. Toša je nasledio i deo bratovljeva imanja, a napredovalo je i množilo se sve što se njegovim nazvalo.

Jedni drugima dobro ne mislimo, a opet zajedno taljigamo... Tako je valjda i svugde u svetu. To ti, vidiš lepo, ne može biti uzrok da kupuješ imanje. Ćuti i trpi. Ako su tebi Švabe dodijale, meni su više.

Mužu nije dizala naročit spomenik, a na svekrov je dala upisati samo ime i prezime, i godine rođenja i smrti. Zatim, „svetu” je počela poručivati da ne može ni do šest nedelja biti svako posle podne kod kuće, jer su njeni poslovi ekonomski, i

stav koji dečko ima prema svemu što stane pred njega; da je Srba prava slika muškog deteta iz njenih krajeva onda se svetu učini da se konci mrse, i gospa protinica se reši da ode i malo propita gospa Nolu.

Osetila je tako gospa Nola da joj je suđeno da makar jednog Švabu na svetu zavoli. Davala je dečku bonbona, zvala ga na ručak, kupila mu knjige koje je mnogo želeo; jedared i tirolski šeširić

Pred večeru, ušao je kod Nane Srba. Lep mladić. Lik vedar i bezbrižan, kao da je sve na svetu dobro, i ceo svet Srbin! Hod i stav, ko ne zna, mislio bi da je to mlad doktor došao da obiđe bolesnicu.

Dosta šege i parade s Nolom Perčinovom!... Donesi, Julice, novine, da vidim šta me čeka u svetu i međ živim ljudima. — Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama.

Hoću samo da dodam nešto na vaše reči o Julici. Ona je i dobra. Ova palanka, vi znate, nikoga na svetu nije ostavila na miru, ogovara i kleveta od jutra do mraka, ali Julicu moju niko ne dira.

Već znate gospa Noline forme: sve otvoreno, i uvek kao celom svetu uprkos!... Ali se Julica ipak zabundala do preko nosa.

” Tako su govorili mlađi, šapućući između sebe. „Vadila je novac iz banke” — saopštio je celom svetu zet. Vratila se gospa Nola brzo, a Srba je položio maturu nedelju dana kasnije. Šta je bilo?

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

se doznati što se god doznati može, ali o muzama ne znam ništa postojano kazati, jer ja u ono vreme nisam bio na svetu kad su muze i gracije, i Jupiteri i Apoloni na Olimpu vladali. — »A kako drugi znadu i prizivaju ji u pomoć?

Osim sviju mu se obače najbolje dopadne Velimir i Bosiljka; tako po svetu ići i tolike zemlje, naročito Egipet, bez krajcare viditi, toliko bez muke trpiti da svoju ljubeznu jošt lepšu nego što

nije kao junak nego kao žena hodio, i u svom entuzijazmu zaključi i njega i Burjama u jednom reprezentirati, to jest po svetu ići, ali ne jecati i uzdisati samo, i sudbini nigda mira ne davati, nego svakom slobodno u oči pogledati, i gdi nužda

Dakle, neblagodarnost samo se zato na svetu rađa što je čovek zaboravan. Jošt se Endimion na krilu Tetinom valjuškao, a Roman osedla konja i poočimu javi da je za

ZAGONETKA »Nema stvari na ovom svetu veće od mene. Jupiter pa ja, kojima su sva vozmožna. Dok dunem triput, ja sam ti nov svet načinio.

O Kratesu neću da mi primer navodite; jedna je Hiparhija bila na svetu. Naprotiv, koliko su se oženili samo zbog toga što su lep frak i lepe pantalone imali.

nas sviju otpočivati dopustili; no kad pomisle koliko ljudi celog veka svoga prespavaju, kad pomisle koliko ji je na svetu koji danju spavaju, a noću leventaju, kad uzmu najposle na rasuždenije da mlogi ne samo spavajući, nego i budni

Zašto ne bi i takove cenzure na svetu bilo koja bi i u smotreniju odela, kose, oda, komplimenata, očiju namigivanja, pod ruku vođenja, pravljena kura, i proče

je i ona devojka u najstrožijem smislu; želiti da sredstvom njega kapu na glavu metne, niti vi, niti ja, niti iko na svetu zameriti joj može; s tim više što joj se prilika pokazala njega od velike nevolje, a može biti i od smrti izbaviti, i so

svoga tako ostaviti, no najposle s tim se uteši da ona nije prva koja tako radi, niti će u ovom prizreniju poslednja na svetu ostati.

»Pak šta niste taki spočetka kazali srpski, nego ste uzeli egipatski govoriti?« Ima i takovi na svetu ljudi koji neprestano teže da se gore penju, ne smatrajući što im iz Tog uzroka ponajviše gore ide.

makar je samo gospođom Čimpeprič ili gospođom gimnosofisticom bez svakog predikata zvali; — što mlogi na ovom belom svetu, kako muški, tako i ženske, želi titulu od imati, na primer, gospodin od Popović, ili gospoja od Prelić, to ona ovako

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

No i to im je malo, već razviju pravu sudsku istragu, te počnu po celome svetu pribirati pokojnikova pisma, školske svedodžbe, priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim, sa istrajnošću jednoga

smrti postala prava manija, tako da se odrekao uopšte pisanja i umro je kao priznat naučni književnik a nikada ništa na svetu nije ni napisao. Eto, uglavnome, svih dobrih i rđavih strana toga kada čovek dozvoli da postane žrtva biografa.

Ono ja što je poniklo iz moga prvoga plača prošlo je kroz život zalivajući se suzama. Ono je u svetu videlo samo zlo i nevolju; sve mu je bilo mračno, sve turobno, sve sumorno.

su se tri putnika, sabrala su se u istu dušu iz koje su krenula u svet i svela su račune o onome što su videla u svetu na svome dugome putu.

SUĐAJE Razume se da su ti moji podvizi u spoljnom svetu imali odjeka ne samo na mome turu već i u duši mojih roditelja i cele moje porodice.

brakorazvodna parnica sa ženom traje vrlo dugo, a brakorazvodna je parnica sa školom jedna od najkraćih procedura na svetu, kao i ta razlika što čovek kad dogura jedanput do kraja sa školom, on tek onda vredi nešto, a kad dogura do kraja sa

svaki profesor istorije smatrao je za dužnost da po štogod zapiše, a možete misliti koliko ima profesora istorije na svetu?

rođenja, znao dvadeset i dva jezika, pa nam je pričao kako je on lično znao jednoga Crnogorca koji je mnogo lutao po svetu i znao pet stranih jezika da govori, ali ih je sve govorio crnogorskim narečjem.

Ili, molim vas, ima li što prostije na svetu nego što je klatno? O klatnu stiče dete pojam još u kolevci. Najpre mu nad kolevkom obese o kanap kakvu stvarčicu, te

restoracijama, na trgovima, po vestibilima i foajeima javnih zgrada i uopšte svud gde bi palo u oči te skrenulo pažnju svetu da se čuva ove smrtonosne opasnosti.

Da bi se stvar još više komplicirala, meni pade na pamet najluđa misao na svetu: kako li bi se ta reč menjala po drugoj deklinacaji?

Ona bono reče: — Onda nikad neću biti tvoja! — Ti moraš biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! — uzviknuh ja ove reči koje sam nekoliko dana ranije čuo na pozorišnoj predstavi. — Kako to može da bude?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— More, ostavi — dobaci komandir. — Slušajte, gospodine kapetane. U celom svetu su svi konjanici podjednaki. Kad su u prethodnici, plašljivi su kao zečevi. Čim pukne prva puška, razbegnu se kud koji.

Godine hiljadu devetsto dvanaeste ljubili su ratnici svetu zemlju. Kosovo je oslobođeno od nevernika. Vekovni san je ostvaren. A samo tri godine docnije...

— Slušaj, pobratime — veli šeretski Dušan ja mislim, to je prvi slučaj otkad vojska na svetu postoji, da jedan posilni podnosi pismenu ostavku svome oficiru. — Ah, oca mu njegovog! — promrmlja Luka.

proteklo je od onoga dana kada nas je život izvukao iz naše studentske sobe i kao neka centrifuga razbacao po belome svetu. Na početku našeg mladalaštva uvučeni smo u ratni vrtlog, gde su se u krvi utopili naši snovi, ideali, ljubavne čežnje.

Petrović, Rastko - PESME

Ali pošto mi nekako padne na pamet da to čega se ja bojim, baš taj i taj dan, stvarno - pa ma šta se na svetu dogodilo - mora naići (izgleda da sam se samo uzbuđivao pri neizvesnosti da li je opasnost tu ili ne) postajem potpuno

Nisam li iscepao na četiri Sveto pismo! Nisam li ga tom jarošću podelio na četiri jevanđelja! Ali nema do jedne sobe u svetu, kud bih hteo ući.

Priča o rasipnom sinu je laž! Ne doneseš li svetu ma šta od onog što si ranije imao i što bi mu poslužilo kao jemstvo da se ti vraćaš sa po puta - a ne samo zato što si

Najpre, šta Šta? Ničeg zar u rukama, Čime početi život novi: Poslednje bogatstvo koje svetu vraćeno, Dokazalo bi da se odričeš ludila!

reči I međ onima što me kore ne bih razaznavao rod Jedino bih se trzao naglo čuvši mater da ječi Jer ja sam i nju, svetu, vređao svojom rečju Opevao muke njene, ne sklopiv oči pred Tajnom Ne pitav za stid njenu u Objave mi zvečju Kada bih

On je psovao, tih hiljadu svetlih Sunaca, kad odlazi da kopa, I pretio prigušeno da svetu neće da je rob; Svakim udarom motike u zemlju zidaše u nebesima grob. ”Ja ću nameniti tebi taj grob!

Sve manje ovom svetu moj duh kao da pripada, Čas ležim, čas koračam, i ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Mogla bi s njom da popriča: možda zna nešto o oblacima, o cveću? Možda je nekada bila u gornjem svetu? Možda zna put k njemu? Lako je ribama: plivajući stižu do površine!

— Naravno, kad sam već u Gornjem svetu! — odvrati koralna grana misleći na sebe i svoju stenu. Neki drugi svet ,nije je zanimao. Odlasci? Putovanja? Koješta!

Ali, ni riba-ugor nije imala bolje mišljenje o Gornjem svetu. Za ribe taj svet počinje u mreži, a završava se u tiganju. Kako bi i mogla Sedefna ruža to da shvati?

Kako bi i mogla Sedefna ruža to da shvati? Meso joj je odvratno i ljudi ga ne cene baš previše. U Gornjem svetu ugor je cenjen, ali biti cenjen tamo gore nije naročita sreća za ribe. Neka ga više ništa ne pita!

Ali, meduze nisu imale ni volje, ni vremena za priče o Gornjem svetu. Onako, kako ga one vide sunce je velika mutnožuta kugla koja uveče pocrveni i pada u talase.

Sedefnoj ruži stade dah. Ali, nije bilo vremena za divljenje Gornjem svetu: nečija ruka grubo ju je držala, čupala joj utrobu i raskidala pluća. Tako i do skrivenog Ružinog blaga dođe.

Ali, hitri brbljivac i ne pokuša da mu odgovori. Žurio je ka moru. More sve zna: najveće je na svetu, ali ga vetar, ipak, pokreće. Upita mali suncokret vetar šta da čini.

Sada je bar znao svoje pravo ime! Ali, biti maslačak sam samcijat na svetu, je li to neka sreća? Mališana je sve jače obuhvatala tuga.

Je li čudo što im kroz glavu prođe da su jedinstveni, da su sami samcijati na svetu? Nisu još znali da su se u pustinji pojavili, a već su znali da blistaju, da vole.

— Zakuni se na vernost i bičeš podanik najvećeg i najmoćnijeg cara na svetu! — reče Doglavnik Morskog Cara koji je veoma ličio na jastoga, ali Kapljica odrečno odmahnu glavom.

— Ah, kako sam lepa! Najlepša na svetu! — protegli se mazno ruža, a Kapljica gnevno uzviknu: — Koješta pričaš! Postoji jedan pustinjski Cvet i najlepši je na

— protegli se mazno ruža, a Kapljica gnevno uzviknu: — Koješta pričaš! Postoji jedan pustinjski Cvet i najlepši je na svetu! — Vikala je i naprezala se Kapljica, ali je niko sem trava i jednog puža nije čuo. — Šta ova bunca? — reče puž.

Šantić, Aleksa - PESME

U njoj su snage, u njoj tvoje sile. U njoj je lijek za srce što plače, U njoj se vrela naše krvi liju, — U tu krv svetu upi' žile jače. Kô sjaj što jutrom nebesa ga piju Ona je topla, i ona će dati Sokove svježe da te vjerom griju.

Gord sam i sretan što se vazda mogu Uzdići vječnoj ljepoti i Bogu, I božjeg srca biti jedan deo. Ja ćutim vatru svetu i rijetku — Moja je duša u svome začetku Obukla na se sunca zlatni veo... 1911.

zaborav skrio Da sam ja dugo tvog srca vladar bio, Srca što tako lažno i slatko bije, Lažnije ništa i slađe na svetu nije. Tako ni ljubav ni bole ne pamtiš više Što mi u srce samrtni čemer sliše.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Očigledno, prema čoveku čaša i pogača. Narodni pevač — s pravom — vodi računa o toj srazmeri. Uostalom, svi junaci na svetu mnogo jedu i piju. Ono što najedanput pojedu i popiju Homerovi junaci iz Ilijade izgleda prosto fantastično.

Po svemu liči na neumitnog sudiju, strogog i pravičnog, koji hoda po svetu da kažnjava nepravdu. Bolani Dojčin je jedan od najoriginalnijih i najrevolucionarnijih likova čitave naše narodne

On ne može da umre, nema krava da umre dok na svetu postoji takav krvnik kao što je Uso Arapin i takav nitkov kao što je Petar nalbantin.

sa Andromahom, Ahilova tuga za Patroklom, Prijamov dolazak u Ahilov čador, Odisejev susret s majkom u podzemnom svetu.

U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera.

Janju u Starome Vlahu; i Pavlicu ispod Jadovnika, Studenicu ispod Brvenika; crkvu Žiču više Karanovca, u Prizrenu crkvu Svetu Petku, Gračanicu u Kosovu ravnom. Sve to jesu njine zadužbine!

Ode pošta bijelu Prilipu, u njeg stiže u svetu neđelju, kada Srblji u crkvi bijahu; stade pošta pred bijelom crkvom, dokle Marko iziđe iz crkve.

Ja se onde desi na vratima kad se šeta vojvoda Milošu: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama; obazre

Za njim ide Kosančić Ivane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na

pobratio, višnjim bogom i svetim Jovanom; ja ću tebi ručni dever biti“ Za njim ide Toplica Milane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na

No da vidiš čuda iznenada! Jedno jutro u svetu neđelju poranio Milić barjaktare na jutrenje Milješevci crkvi; pred crkvom ga namjera namjeri na junaka vojvodu Maletu od

Kad nastala godina deseta, prekide se ta careva vojska, ne zna Mirko na koju će stranu: da li strini, da li svetu belu. Okrete se svojoj miloj strini.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM 214 IGUMAN SILOAM I LENjI MONAH 215 LAV I PUSTINjAK 216 TRGOVAC I SMUK 217 KONAC SVETU 218 CAR NA KRAJ SVETA 219 ČETIRI RAJSKE REKE 220 GORNjI GRAD 221 JUDEJSKE POVESTI 223 SOLOMONOV GREH 225 ŠARENA RIZA

— Oni su tropesanci crkovni; kako obmilovaše svetu trojicu, tako pak i njih s počitovanjem trojicu obželi sav hristjanski narod; tako i ove naše srpske prosvetitelje nam

I sve je to na svetu postalo vrlo ugodno za provodenje našega života, svuda meri dohodno; zna se dokle kome dopiranje i kraj, što li, za

U kuću na večeru k tebi, U crkvu svetu, svaku žrtvu pretilu Doneti ću preda te: Samoga sebe i s dušom i s telom dati; S kadilom da se ispravi moja molba.

OTKROVENjE JOVANOVO Samosam stajaše na jednome mestu. Zgodi mu se u svetu nedelju: Na polju stajaše moleći se Bogu. Posle, nešto se bio vrlo zamislio; Kano da se je izumio.

A to nedoznano je Po čemu se oni svetom blistaju: Ili k prvome svetu sa svojim doticanjem, Il' mu što na blizu im stojeći služe Prosvetljuju se.

Po naški: Namet s kamenja. IGRA DAVIDOVA Prosti čovek Jozan što nije dato prostu čoveku čemu svetu doticati se, — toga se on s rukom dotaknu, ta i porazi ga Bog, te pogibe!

Dšti Irodijadina je suludo prosila dar za svoju igračinu, — glavu Joana Predteče. O TIRANIMA Bili su i od pre na svetu mnogi zli i opaki mu čitelji, tireni, što su ljude zlom pedepsali i mučili moreći.

Pokloni mu se po nogu, pogladi ga s gubicom, vrnu se natrag u brda. On si s mirom ode svojim putem. KONAC SVETU Poodavno jedanput nezgoda se bijaše zdesila, veliko božije pokaranje za ljudsko bezakonje, te se mnogo tresla zemlja u

U tome svi se ljudi po svetu obneznaniše od straha drhćući. Svi već uznaše i to govoriše da je došao konac svetu i strašan sud Hristov nastao je.

U tome svi se ljudi po svetu obneznaniše od straha drhćući. Svi već uznaše i to govoriše da je došao konac svetu i strašan sud Hristov nastao je.

Niti nigde na svetu ima među ljudma takva birova oštroumna, trezna, nezaboravna, kako što je u nami naša usumnjivana svest, te udilj bode i

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

svoje staranje, nego i onda razbira kako se koja vlada i obilazi ih ponekad; pa je možda to i dalo povoda besposlenom svetu te je čak — kako tamo vele — „turio u pesmu“ čorbadži-Zamfira i neku lepu Cvetu, pa i sada se još peva pesma:

I glas o veštome majstoru Mani kujundžiji otišao je daleko po svetu, tako da je čak i za Svetu Bogorodicu Ržansku izradio težak krst od srme...

I glas o veštome majstoru Mani kujundžiji otišao je daleko po svetu, tako da je čak i za Svetu Bogorodicu Ržansku izradio težak krst od srme...

ispevao tu pesmu, uvek bi — iako je bio žustar i vredan majstor — uvek bi tada zažalio na sudbinu svoju i na uređenje u svetu: što je to bog ostavio da čovek baš mora raditi i u znoju lica svoga zarađivati hleb kad, eto, od leventovanja lepšeg i

neka slatka tuga i seta, i ona se tu odaje tihoj tuzi, misli o sebi, i tu se oseća kao najnesrećnije devojče na ovom svetu, ali zašto baš najneresćnija — ona još ne zna!...

Promeni se, kao i sve što se u svetu vremenom menja... I sada se izmeniše prilike i uloge. Sad je Manča gledao onako kao nekada ona njega, a Zona njega malo

Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje tako ravnodušnim i umornim pogledom

Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga što je tamo, u tom svetu, sramota da se muško i žensko i pogledaju, a kamoli razgovaraju.

Tu odnekud i ludi Gane Klinčar — i njega privuklo veselje. Svega dve stvari u svetu još voli: devojke i livene eksere; i uvek mu puna šaka eksera, a to dobija većinom prilikom silnih svojih proševina.

“ A zatim pojuriše kola kao oluj brzo kraj česme, pune sveta, vičući: „Varda!“ svetu, koji prsnu na sve strane kao rasplašene kokoške. — Bree!... Ukradoše Zamiforovo devojče!

jednim su je ulicama odveli, a drugim su se ulicama posle svi vratili. Tako je svetu javljeno bilo da Zona nije nikud bila odvedena, nego da je kod roditelja, i tako da ništa od svega onoga što se kojegde

Žive na sablazan svetu, a najviše na sablazan onim čestitim i mirnim susedima. Čudimo se“, vele, „kako naša vredna policija, koja je tako