Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne koje druge, nego iste ove što ih sad čatimo i po ruku ih premećemo! A ne slušamo ni ono tvorimo čemu nas uče i svetuju vukući nas do spasenja. I mi o tom ni malo ne hatamo. Ta pak tamo one će nas izobličavati i suditi za naše malo marenje.
A čemu to vojaci da se od Hrista svetuju? Tome da zla ne čine, ne lažu, ne kradu, krivde da ne čine, ni siromaško da ne preotimlju i ni oblaguju koga, ni ružno
A krošto je to te sad ljudi mrze i videti svoje sveštenike? Oni njih svetuju i karaju, kore, podnašaju se i podsmehuju, podgledaju ih svuda, merkaju na tragove kud hode, što li čine, kako se nose.
Ama za učitelje kojino uče i svetuju narod, nije taki zavičaj, nego ako on isto od sebe izda svoje slovo sejući mu božje to seme pa ljudi, ako bi i ne