Obradović, Dositej - BASNE
Ono što svešteni poje pevac, ne razumeva se samo za vodnoje, nego za svejestestvo i red, koga je premudri i svemogući uredio bog: „ P r
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Za njih je slovenski jezik bio »svešteni, sveti jezik«, za mitropolita Stevana Stratimirovića »neocjenoje cerkve naše sokrovišče« i »kotva Pravoslavija«.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sljedovat im rijekom krvavom u lađici grdna stradanija, to je biti jedno ili drugo. Ali hula na svešteni ćivot koji ga je mlekom odránio — to mi prsa u tartar pretvara.
nebu sam, u moru, gledao tvoje kule i ostre munare, s kojih su se k nebu podizali u svanuće, u divnu tišinu, hiljadama svešteni glasovi, glaseć nebu ime svemoguće, zemlji ime strašnoga proroka. Kakva vjera da se s ovom mjeri?
Svetu lampu lud vjetar ugasi! Mi vidimo na plodnim njivama đe se grdno trnje rastićilo, hram Omarov đe se povisio na svešteni osnov Solomonov, đe Sofija za konjušku služi. Smiješna su svojstva naše zemlje, punana je ludijeh premjenah.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o pobožni Braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I svešteni pep'o vetar ne razduva Muzo! zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnika mili'?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
porode neizbrojne drvah, sve porode samo nebu slične, vrhove im jedva zazret možeš, u zeleno vječno obučene; red svešteni na svemu caruje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Iza ove kapije prostirao se svešteni deo grada boga Amona, „Amvon sveta“, sa svojim glavnim hramom, svetim jezercem, bezbrojnim zdanjima, pretrpanim blagom
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad svešteni oganj našu utrobu podiđe, Serce dotle bespristrasno dvojno želi biće; Sva priroda izmjeni se, onemile ljudi, Duša sama —
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na levoj obali reke, opet visok zid sa širokom kapijom kroz koju ulazimo u svešteni deo varoši. Prava, široka i lepo kaldrmisana, ulica vodi kroz zelenilo tog gaja bogova.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« I kako to među sobom izbesediše, taki se rastaše. Sveti Dimitrije uđe pak u svoju grobnicu, te leže i svešteni se ćivot njegov zatvori pred onima angelouglednim dvojicom ljudi. Pak već i oni odoše svojim tragom.
) telbizi i prosti, svake forme ljudstvo, svešteni red i svetski, kolika je razlikost prihvatanju ženatim i bezžencem, devojci maloj i velikoj, udovici mladoj