Obradović, Dositej - BASNE
Ali može pomisliti ko: što će danas izedenom jagnjetu pomoći ako sutra kurjaku kožu zderu? Jagnjetu ništa, njemu je svejedno: ta ga kurjak izeo ta čovek, zašto ni jagnjetu ii kurjaku nije nikakvo ponjatije o pravdi i o nepravdi dato, a što im se
He udri ti na me, ja na te neću.” „Ta meni je to svejedno”, — odgovori lonac — „ta ja na te udario, ta ti na mene.“ Naravoučenije Od zla i pakosna, a jošte kad je jači,
Kakav si da si, i gdi si da si, na ovom il' na onom svetu, ništa on to neće da zna, to je njemu svejedno, on ište te ište. Al' su već doiskali!
nepravedan u svačemu ni za koga i ni za što ne misli nego za se i za svoju dobit; pravedno ili nepravedno, to je njemu svejedno.
Sojedinjenije, ne velim u čitanju i pojanju u crkvi, — bogu je svejedno ta ko čitao grečeski, ta latinski, on sve to razume, — no ono blaženo evangelsko sojedinjenije u ljubovi, miru,
a za one kojih je nestalo, bili pak prošli, o njima ćute, ili pokazuju njihove kosti, pak i s njima dobiva|ju; to je njima svejedno, samo nek im što u tas, a iz tasa u kesu dođe.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad Turci kažu: „Kamo i Jakov da se i on potpiše?” Ja im kažem da je to svejedno, „no ako baš hoćete, sutra će i Jakov doći”.
— A što vas ne pusti k sebi? — Al valjda neće zato što je u mom dvoru, — a to je svejedno.” Zatim zamolimo mi i to: da emigranti (begunci) mogu se slobodno u Srbiju povratiti. Na to imperator: „A ko vam brani?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...« Đura i Spasoje umalo se tu ne nasmejaše.
Obazre se i reče: »Moli se bogu, Radane, što petao zapeva, a ti bi zaista upamtio mene. Nego svejedno tu je glava šećera!...« I nestade ga.
— A što? — Pa mogao bi i ovde u kom selu potražiti devojku. Ono ti je gazdiiska kuća. — Svejedno. Boško mi neće zar odreći. Pa onda, znaš, bolje je potražiti malo podalje... Ovuda već svako poznaje Vuju kakav je.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ti znaš — prošaputa. — A za njega ne mariš? — Ne marim. — Nimalo? — Nimalo. — I... svejedno ti je? — Svejedno!... — Dobro, idi sad! Ona se okrete i ode najlak. On pogleda žalostivo za njom...
— Ti znaš — prošaputa. — A za njega ne mariš? — Ne marim. — Nimalo? — Nimalo. — I... svejedno ti je? — Svejedno!... — Dobro, idi sad! Ona se okrete i ode najlak. On pogleda žalostivo za njom...
To moraš učiniti... I kad nijesi učinio ove jeseni... — Ta ja ću ovih mesojeđa — svejedno!... — reče Ivan. — A baš bih želeo znati da li je Lazar miluje! — reče Kruška. — Znaš šta ću raditi!
On oseti ravnodušnost prema svemu... Nije ga se ništa ticalo... I peče ga sunčana zraka, i njemu svejedno... Onda dođe malodušnost. Put mu se učini vrlo dugačak. Osećao je da ga krsta bole od dugog sedenja na sedlu...
Marinko se nasmeja. — To je otac! — reče on. — Ta ono... kad neko izgubi obraz — njemu je svejedno!... — To se vidi po tebi — dobaci mu Aleksa kao iz rukava. Turčin je slušao taj razgovor i čudio se kuraži Aleksinoj.
Niko od njihovih ne sme pričati šta je bilo!... Možeš ih pomlatiti, možeš ih i meni dovesti — to mi je svejedno!... To što učiniš — učinjeno je... — Dobro, harambašo! — Na Stanka mi pazi! On je žestok. Ne daj mu da naleti!...
Ništa!... Mreš od straha kad pomisliš šta će od tebe biti za trenutak-dva... A mi se na to naučili, pa svejedno... I kad nema kakve potere, ja zasede, ja se lepo ubetežim. I Marinko i Kruška ćutahu...
— A tebe pozvasmo da se dogovorimo. Da li je bolje sačekati Turke ovde ili im izići u presret? — Meni je svejedno — reče Stanko. — Ja mislim da im iziđemo u presret — reče pop Miloje. — Zgodnije je na drumu zauzeti busije.
Dučić, Jovan - PESME
ravnodušno, bedno Vreme, u časima bezbojnim i sivim, Rađa mi se želja: ja bih da doživim Ili sreću ili nesreću, svejedno. I ta tamna želja negde u dnu grudi Raste, kô poplava kakve mračne sene.
SIMVOL Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta. Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.
DUBROVAČKI POKLISAR Zimi, tisuć šest sto... (sad svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju Četrnajstom, milostivom kralju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neka je ona srećna i valjana, pa kud ćeš većeg bogatstva? Ja se sasvim oslobodim: — Ama, bogati, tebi bi bilo svejedno baš ako bih se ja oženio i bez novaca? — Bog s tobom, šta govoriš koješta? Neka je samo tebi draga i neka je čestita.
Da nisam — ljubomoran? — Hteo sam — kaže on Đorđu — da vas elektrišem; ali sad imate društva Ne, ne! Molim vas, svejedno, mogu ja poslepodne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne.
Molim vas, svejedno, mogu ja poslepodne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne. Baš sam već umoran, a i vreme je ručku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sokak ili avlija, to je svejedno, u svakom selu. Zato i u ovom našem nije bila retkost da se razapne pajvan i da se suši veš preko sokaka.
« a drugi nije bio takav, nego koju pre nađe, Žužu ili Eržu, a on veli: »Šecko-jedno« (kaže da mu je svejedno), pa kuriše.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
je „milostivom” — Alka pak po Ćirkoviću postala je samo „blagopočtenorodna”, što je za jedan stepen manje, a to nije svejedno. Mica sebi traži u društvu prvenstvo nad Alkom, Alka opet neće da je niža, bogata je, a to više vredi nego titula.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Što se nega tiče veli, sa svim mu je sporedno i svejedno: Aleksije, po njemu može raspolagati sa svojom ludom glavom kako hoće, od njega je on odavno digao ruke.
Stoji on, čeka i neprestano menja gazde pa mu baš svejedno koga služi. Stoji on, služi i nadživeo je ko zna koliko gospodara što su se sad svi u pepeo pretvorili, a nikad ni
Afrika
Krv i telo porodice daju najveću snagu. Svejedno je dakle rastrgnuti ili ne, kad se još uzme mogućnost da francuske vlasti nikada ni ne otkriju zločin.
To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič mu onda reče, gladeći brke, da, što se njih, Isakoviča, tiče, lako će. Njima je sasvim svejedno kakve će činove da im Rosija da: oni idu u Rosiju, ne za činove, ne za porcione novce, nego zato da ratuju, na strani
Što će on, Isakovič, biti ubijen, to mu je svejedno, ali će Božič i nju ubiti. A što je gore, svi će se osramotiti. Osramotiće i svoju, i njegovu, familiju.
Posle je, kroz suze, govorila, da joj je svejedno, kada će se Božič vratiti i da li će se živ vratiti. Najbolje bi bilo da ga i ne vidi više u životu.
Najbolje bi bilo da ga i ne vidi više u životu. Sasvim joj je svejedno i šta je sutra čeka. Gad, gad je božji, biti u braku sa čovekom koji se ne voli, a koji je podmeće jednom matorom
Bila je slepa. Nikad se od Trifuna tome nije nadala. Sasvim je svejedno kakva je ta žena. Mlada je i lepa. Mužatica. Mnogo mlađa od nje. Eto to je.
On pri stolu ima, svaki dan, desetoro. Jedan više, ili manje, svejedno je. Takav je bio čovek, o kome je Trandafil pričao, da je nepismen!
Vuič istina kaže da će, sad, u Rosiji, služiti verno, ali, kaže, koga služi, sve mu je svejedno. To je čovek lep, uljudan, ali nadmen.
Nije ona kapricioz, nego ni njihova ljubav nije bolja, nego sve druge na svetu, ljubavi. Ona, ili ta Birčanska, njemu je svejedno! Suknja kao suknja! Bolje bi bilo da su tamo, među buradima, u Tokaju, umrli.
Servija, ili Rosija, brzo mu je postalo svejedno. Sve do Kijeva prolazio je kroz naselja, koja su imala imena iz Bačke, imena iz Srema, imena iz Slavonije.
Niti je razumeo na šta se zakleo, ni zašto se zakleo. A bilo mu je i sve svejedno. Stajao je sad pred Kostjurinom, dugačak, namršten – drsko. Oči su mu sevale, u nekom bezumnom plavetnilu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ĐAKOVIĆ: Ne novinar, publicista! SPASOJE (ponudi ga rukom da sedne): Mislio sam da je to svejedno. ĐAKOVIĆ: Ne, gospodine.
Samo da si mi bar javio pa da sam ponela moju zbirku mustri, ali svejedno, znam ja i napamet šta u kojoj radnji ima. SPASOJE: Neće to biti tako zgodno.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Od tada on je glavna marka na igrankama, iako taj film nije omirisao Karanovo. Devojke su, svejedno, šašave za Vladom i s nestrpljenjem očekuju povratak studenata raspitujući se o Vladinim planovima za ovo leto.
Nisam znao gde da ga uklopim, ili on nije dao da se uklopi, što je, u stvari, svejedno. Na početku romana on je bio u zenitu slave: išao je na turneju, žene su jurile za njim a klubovi se otimali.
Pokušavala sam da spavam, pokušavala sam da zatisnem prstima uši i ne čujem ga, ali sam ga svejedno čula, ustala i pustila ga. Zastala je i pogledala me, a oči su joj bile velike i svetle.
Obići ćemo jadransku obalu od Izole do Ulcinja, Veneciju, Granadu, zatim krenuti na zapad ili jug, svejedno! - šaputao sam joj u kosu i preplašio je do ludila.
- Ne. Ne kao vojnici. Vojnici idu zato što moraju. - To je svejedno: ići ćemo, a ja ne volim da vučem ni ruksak ni bilo šta. Ja imam ušteđenih oko hiljadu i pet stotina.
U desnom se matori kezio u snu. Krevet u kome je spavala Vesna nisam mogao da vidim, ali bilo bi svejedno i da jesam. Stanika je govorila da je Vesnino seljačko rano ustajanje vezano za kupljenje eritrocita na svežem vazduhu,
To su se Cigani radovali što postoje. Možda se neko razvodio, možda je neko umirao, možda se neko rađao, bilo je svejedno: oni su sve to muzikom proslavljali.
Ja sam to bio i znao da jesam, samo što nisam mogao da joj to i objasnim. - Ja nemam šta da uradim i meni je svejedno. Ja nemam za šta da se uhvatim i za šta da se držim. Ja jesam begunac, Rašida!
Neka misle da sam idiot, šta me briga. Nisam hteo da misle daje Rašida to, iako je u krajnjoj liniji svejedno! Rašida je kosimice sekla Tisu, a iz vode su joj virili samo čuperci kose. Plaža je bila umotana u slojeve toplote.
Za svakog je taj oklop različit, ali je svejedno oklop, teži ili lakši, šareniji ili manje šaren. Oklop. Sada sam znao šta će biti uvodna scena mog romana.
Male kornjače vući će se iza velikih, ali će i one svejedno vući svoj oklop. Kornjačepenzioneri stajaće sa strane prepričavajući ono što se toga dana desilo ovde ili onde.
Vesna je već videla šume i polja naseljena zečevima i smešila se onako kao što se dete smeši u snu. - Svejedno bi ih pohvatali! - rekao sam.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Činjaše joj se svejedno da li pripada jednom bratu, ili drugom, a što se nje tiče, učini joj se, to poslepodne, da bi pristala da pripada
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
’ Koga tu večer snije, onaj će joj biti suđenik.“¹² Devojci koja čezne za udajom svakako nije svejedno ni to kakvog će društvenog statusa biti njen budući muž (siromašan ili bogat, udovac ili momak, star ili mlad, koje
narodu postojalo verovanje da konstelacija zvezda i položaj meseca određuju sudbinu pojedinca, smatralo se da nije svejedno u kojoj se fazi promena nalazio mesec u trenutku kada je dete rođeno.
od upadljivih predmeta kojima se samo skreće pogled zlih očiju, amajlije mogu biti i skrivene, neupadljive, ali su svejedno moćna sredstva za poništavanje ne samo dejstva zlih očiju, nego i svih drugih opasnih nevidljivih sila.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Prezirem ih, a opet sam neprestano s njima«, mislio je, »ali bar su učtivi, a to je ipak nešto, svejedno što iza njihovog keženja nema ničega sem puste zemlje gospodina Tomasa Sternsa Eliota.« – O, baš divno što ste ovde!
Ne znam. Možda do jeseni? Ona se pojavila u jedanaest, kada je već bio toliko nacvrcan da mu je bilo sasvim svejedno hoće li se uopšte pojaviti.
Farovi automobila iz moje ulice ne umeju ni izbliza da me pogledaju onako kao kravlje oči. Svejedno što ih milujem, oni ne umeju, pa ne umeju!
Eno ga, leži pokraj novog automobila u dvorištu, baš se nekako zgodno namestio. Gledamo mi, a gleda i Bajčetić, svejedno što je prevalio četrdesetu. – Na mene je reda! — viknu odjednom i ote mi mašku iz ruke. — U moje je dvorište pao!
—Svejedno mi je... — kazala je Azra. — Ne izlazim često uveče. Prezirao je veliko svetsko bratstvo intelektualaca-gastronoma, ko
Kako je to divno osećanje kad si najzad okružen svetom koji razume o čemu misliš! Mogu li da izaberem jelo za tebe? —Svejedno mi je šta jedem... —Dobro! — rekao je šefu sale. — Dva puta svejedno, molim vas! Kelner se umorno osmehnu.
Mogu li da izaberem jelo za tebe? —Svejedno mi je šta jedem... —Dobro! — rekao je šefu sale. — Dva puta svejedno, molim vas! Kelner se umorno osmehnu. — Šalu na stranu! — odluči da malo demonstrira životnu veštinu svetskog čoveka.
Zatvor je to, ipak, nema tu štatijaznam, svejedno što je spolja kao restoran, razumete, a i robijaši, to jest, kelneri, dobro znaju da će ih vratiti, samo ako...
se poniženja kome je bila izložena i u ime sebe, i u ime čoveka što je sedeo pokraj nje, i u ime onih kojima je to bilo svejedno, jer su mirno, kao da se ništa ne dešava, jeli, pili i čavrljali o svakodnevnim stvarima. Zašto nije ništa preduzimala?
Matavulj, Simo - USKOK
Eto si čuo da uzeše i vladici!... Ali, svejedno, najposlije! Najmanje je smrti od gladi! Ako se sad smirimo među sobom, kao što se nadam, biće opet plijena dosta.
Udajmo Milicu u Primorje ili gdje drugo, svejedno, naša bila tuđa se nazvala, a mi ostajemo inokosni, da se savijamo oko onoga crvića. Ama...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečje su pesnike počeli da obasipaju počastima, ali ravnopravnost, svejedno, nije bila postignuta. Razlika, ona unutrašnja, generička, uvek se jasno osećala.
Ovu su problematiku vaspitači pojednostavili do nedozvoljenih granica, svejedno da li su sami sastavljali loše pesme, ili još gore preglede, udžbenike i priručnike.
I pesma je nosilac duhovnog kontinuiteta narodnog bića, a pesnik, svejedno da li govori odraslima ili deci, čuvar je svetog plamena.
U detinjstvu je ta slutnja bila čulna, konkretna; i danas, svejedno da lije zaodevamo religijom, ili intuitivnom spoznajom, ona je takva, kad je istinski živa: Daljine su zvale
(Rimljanin bez toge) Lirska atmosfera je čulni ushit nad svetom, pred životom: dobro jeste živeti, svejedno gde, svejedno kako. I poluslepi starac, koji samo naslućuje sunčev sjaj, izriče pohvalu golom toku stvari.
(Rimljanin bez toge) Lirska atmosfera je čulni ushit nad svetom, pred životom: dobro jeste živeti, svejedno gde, svejedno kako. I poluslepi starac, koji samo naslućuje sunčev sjaj, izriče pohvalu golom toku stvari.
Svuda sunce jednako grije starost i svejedno je gdje ćeš sklopiš oči, primiće te uvijek ista dobra zemlja. (Glas iz djetinjstva) Istim vrtlogom zahvaćena su stara
volite da pišete o prirodi uopšte, o proleću, o godišnjim dobima, a manje vas zanimaju pojedinosti, izdvojena zbivanja. Svejedno: jezik vam već otkriva deo svojih neiscrpnih čari, omamljujućih mogućnosti. Jezik počinje srećno da vas služi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Nek istrebe. S otim će se više sami sitrebiti. LEPRŠIĆ: Meni je svejedno; ako ne može biti srpsko, biće slavensko carstvo. 7. SMRDIĆ, ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Znate li šta je novo?
GAVRILOVIĆ: Pa zašto niste? SMRDIĆ: Znam da bi vama po volji bilo. GAVRILOVIĆ: Zašto meni? Meni je svejedno ma ko došo u službu. SMRDIĆ: I stran? GAVRILOVIĆ: Ako je pošten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao.
Milićević, Vuk - Bespuće
On mu ih dade bez riječi, rekavši da ide malo u Karlovac. Nije ni sam znao zašto ga je slagao. I on sleže ramenima. Svejedno. U tom času zabrujaše zvona sa katedrale Zdravu Mariju i prolamahu vazduh svojim punim i širokim zvukom.
Kad se vraćao, opazio je da nema nikoga na prozoru. I onda se uvjeravao da mu je to sasvim svejedno, bio ko, ne bio. Ali činilo mu se da je bio neko po strani ko ga je gledao.
Sremac, Stevan - PROZA
I ja sam vojnik, razume se, u nekom vidu. Ja sam u administrativnom osoblju: istina, to je neboračka jedinica, ama svejedno, ne možemo svi ni vojnici biti! A posle, državi baš i treba i pismenih ljudi u ratu!
vide kako otac bira koju stranu pruta da upotrebi, tanju ili deblju, što je bednom detetu podjednako strašno i sasvim svejedno bilo. — Kazuj, dakle! — Igrali smo se... — Gde? — Na Vračaru... — Šta ste se igrali? — Igrali smo se rata.
Radičević, Branko - PESME
Kud će, da će, svejedno je.“ Uroš beše od to dvoje, Što je bilo telo posta, Za njim sama duša osta, Pa se negde svetom vije, Al' Uroša
Mrtvac, mrtvac ne ustaje, Da on umre, prilika je, Tako l', nako l', svejedno je, On prekuži muke svoje, Ali ona — oh zanago, Ne prežive ona drago.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad sam ušao da ih posljednji put vidim, skakutali su po sumračnoj prostoriji tako ravnodušno, tako im je bilo sve svejedno, da me je grč u grlu stegao.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ko da ja ne znam! Prirodno je da se raduješ! Sećaš se onog zvezdočatca? U Sarajevu, gde li no beše? Svejedno. Kao — udariće kometa na Kurban-bajram, raspolutiće Zemljinu loptu, ode planeta u prašinu!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sad Divonja reče Milošu: — Taj ako me ne sruši, biće dobro, ali svejedno, ti ipak idi sa mnom, pa ako ti ja panem, odvrni moj rog, pa bježi bezobzirce, i ni za živu glavu da se nisi osvrtao,
— Pa zatvori vrata te u kuću. Ljudi neki odu, a neki ostanu vičući i psujući Muju, al' je Muji svejedno: on će danas sa burekom brke omastiti.
Kobilu sam ubio zato što nisam mogao gledati da ti pseto skapa od gladi. Nego hodider i ti amo da se počastimo, svejedno, tvoje je, pa možeš i ti od svoje muke zakačiti štogod. Nego, zbilja, Ćoso, jesi li se ti štogod naljutio?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: E dobro, metnuću je na probu, pa ako bude kao Grezilda... KUM: Grizelda, kume, a ne Grezilda. MAKSIM: Svejedno, žena — žena; ne valja ni jedna. Ako bude kao ta Grez... Grizelda, onda ću priznati da je dobra žena.
More, filosofije doktor, a ne Sofije. MANOJLO: Pa dobro, dobro! Ili lečio Sofiju ili filosofiju, menije svejedno; samo da se oprostim bubuljica. ISAJLO: Ali filosofija nije žena.
Mora da ućuti. MANOJLO: Opet je dobar čovek. drugi da izgubi razum, izeo bi se od muke, a kod njega je svejedno, ili imao razuma, ili nemao. DOKTOR (stupi na sredu i čita): ,,Razum dolepotpisanog doktora nestao je.
Ili ovi novci u mom sanduku stajali, ili ovde u zemlji, to je za mog komšu svejedno. Zar onaj bolje ruča, koji osam vrsta jela kroz grlo propusti, od onog, koji se od jednog nasitio?
Lalić, Ivan V. - PISMO
tebe bilo mesta, kćeri; Ti si praznina u svakoj lepoti Vrtova, mora, gradova i kula U tromom blesku godina što minu — Svejedno, ti su ustuk od rasula, Sadržaj koji poriče prazninu.
A bolesno je leto, I bolesno je more i vazduh što ga dišem, Bušan je plašt planete. Svejedno, pevam lepotu Po sećanju i možda po nekoj inerciji, što je Sećanju sestra blizanka; obmanu dakle pevam u nekoj upornoj
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kladim se da bi samo moji iz kuće kupili najmanje tri primerka te knjige, svejedno što kažu da su me već odavno pročitali!
Truba. Osetih se nekako usamljena među svim tim maksimalnim gledaocima, od kojih je svaki težio najmanje 250 otmova, svejedno što me je Mišelino držao za ruku.
Odlučih da nađem zaposlenje, bilo kakvo, svejedno, daj šta daš! Sedoh najpre da napišem oglas. Šta bih mogla da šljakam? Sve.
Nigde!“ Ali, to je bilo tako davno! Sada mi je bilo gotovo svejedno šta ću da radim, samo ako se to plaća. Mišelino je pokušavao da me odgovori od zaposlenja: — Trebalo bi nekako brzo
Bakuti je, misli, ionako svejedno! Videla more i odapela, tačno po scenariju filma „Vidi Napulj i umri“. Pred samom granicom svrati Drnda da mazne jednu
Osećala sam se izvan sebe od sreće što mogu da ga opipam prstima, i što šofer puši lulu, i što je slika dobra, svejedno što nema tona, a najgore je bilo to što mi nikako neće verovati da sam obišla čitav London i sve te fazone.
Jer, ipak, ona nas najbolje čita i mogu slobodno da kažem: ona nas na izvestan način voli. Svejedno što smo ovako blesavi, kao što nas je Bog dao.
Oću da kažem, onih redova koji počinju sa crticom! Ako ima još i slika, tim bolje! Kupljena je ili ćornuta, svejedno — apsolutno na brzaka! Uzmimo , na primer, onaj naš rukopis...
Ali, vidite, svejedno što smo bili kobajagi Nemci, nekako nam se nije povlačilo. Bez veze! A grad, kao što je poznato, može biti osvojen
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ako je mogućno, ribu. Voleo bih da je zgotovljena kako je ribari obično spravljaju na ostrvu. Za drugo mi je svejedno. — Izvrsno, gospodine. Hoćete li da vam iznesemo sad jedan sto, da sednete? — Voleo bih da vidim ostrvo pre večere.
jeste li činovnik? — Ja sam stranac. Očevidno da bi čovek hteo da razgovara, ali se usteže. Svejedno mi je da li ću govoriti s njim ili ne, ali mi je strašno dosadno da mu pomažem u počinjanju razgovora. Ćutim.
Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno. Sasvim je svejedno umrla tu ili napolju, ili upali oboje pod led: ne bih mogao više izdržati ženu a i meni bi bilo suviše žao.
Da sam postao marešal, mogao bih pokušati u životu još i mnogo štošta drugo. Sada je sasvim svejedno: živeo ili umro. — Ali ko vam može braniti da pokušate još uvek drugo šta u životu i u svetu!
— Tata, opet si srušio tu ciglu; sasvim ćeš mi razrušiti peć. Neću imati na čemu da kuvam. — Svejedno, Lonja, poslaćemo vam za jelo ja i moja stara. — Šta to sipate, gospođo? — Malo crnoga vina. Da nazdravimo svi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
za ruku i povedi u grad za kojim hodimo; nek su mu temelji od krvi il krljušti, od svetlih kostura il obrnutog disanja, svejedno, vodi nas, otvori, uvedi! BOGUMILSKA PESMA Traže moju glavu.
S gospama mirisavim za trpezom ti sedim i tako prognan u carskom gradu živim svejedno blizak raznim stranama sveta. Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše.
na lekarskom pregledu u osnovnoj školi opet su s nama žene mramorne puti one večno mlade na kom smo to svetu? Svejedno minuli smo i tako se sreli u vančulnom zbegu tu se i ljubav ponovo javlja!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Dobro, molim te, kako su našli? — More, ko te pita?... Sve su vojničke stvari iste. Tvoje, moje, njegove, svejedno! — I Trailo se okrete na drugu stranu... ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!...
Jer svaki taj pucanj donosi možda smrt i ljudi sada u samrtnome ropcu umiru. Svejedno, naši ili njihovi, tek ljudi su. A mi idemo baš tamo... Mučno je stanje iščekivanja.
— A šta ga znam... umre sad na putu! — odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici.
Bilo ih je na gomili i naših i njihovih. Svejedno, smrt ih je pomirila. Bolničari se razmileli i rastavljaju ih iz grčevitog zagrljaja, pa stavljaju ukrućena tela na
Geografiju slabo znaju, a, usled neprekidnog maršovanja u raznim pravcima, izgubili su orijentaciju, pa im je svejedno išli na Šabac, ili prema Valjevu. Oni samo po pucnjavi cene na kojoj je strani neprijatelj. Uz put nailazimo na zbegove.
Sećam se i kafane iz koje su vojnici ukrali bure piva. Kažu, bilo je namenjeno nekoj komandi. Sad svejedno, ma čije bilo, glavno je da je cela baterija pila u zdravlje Tanasija i Jankulja.
pa se malo odmaknemo. A on kaže: — Nije ja, nego ti kažeš! — Ama sad svejedno — upade potporučnik Aleksandar. — Kako nađoste selo? — Po kučići... Nasmejasmo se. A smeju se i njih dvojica.
Kao da na onoj strani nisu ljudi. — Isto tako i oni nas nišane — kaže Aleksandar. — Ama svejedno... Reč je o ljudima uopšte, o tom Čoveku, koji se smatra kao jedino svesno biće na ovoj planeti.
Ali svejedno. Stegao sam objavu i potrčao na stanicu da uhvatim voz. Pričala mi je mati da je otac presvisnuo. Otkako je počeo rat
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom... opazila sam to. Ali šta?... Svejedno, ma šta bilo, nije tako strašno... A ovaj Gojko baš je dobar čovek i... odličan...
Htede da se upusti u razgovor i da je pita što za pisara, pa uvide da je to nezgodno. Svejedno, i onako će doznati od Stojana koliko mu treba da zna. — Dobro odgovori on. Možemo... samo ranije...
Malo je razmišljala o poslednjim događajima: obuzela je nekakva apatija prema svemu, pa niti je što ljuti ni veseli. Svejedno, može propasti ceo svet i ona sa njim, to joj je pravo...
Prva mu misao zastade na revolveru, koji on ne imađaše... Svejedno, dobar je i nož!... Ali on poima da se s nožem treba približiti baš uz njega, gledati pravo oči u oči i zabosti hladno
— Istina jest, i po selu su se rastrčali, prihvati odbornik. — More, selo... šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj Đokić, odseče predsednik.
Posle, kad se dovoljno nastradala, postade ravnodušna prema svemu, bilo joj je svejedno... Ali joj se onomad otvoriše oči, kad stade živa žena između nje i njega i s pravom položi ruku na njegovo rame, a on,
»Eto, i to sam videla! ... Vuče me neka nevolja napred, a osećam da ne treba ići. Svejedno, sad bar znam da sam... da sam...
A ove ću jeseni teško stradati, to znam... jer sam letos blagovao... To se mora platiti!... Šta li će biti, Bože ?... Svejedno, šta bude!«...
A zar sad nisam? Jesam, jesam... o, te kako!... Ali evo šta mi sreću muti... Lekar kaže... opet ja ono!... Svejedno, i bez toga mora biti. Neka on živi, a ja ću da idem svojim putem, kud me srce vuče...
Sad zna šta je htela poneti, ali se čudi šta joj bi da to ne uzme, no pođe ovako praznih ruku... Svejedno, makar ih ne pogodila, ali samo neka grune tresak pred njihovim očima, nek plane vatra, nek prozviždi tane, neka im
Ne može, majko, zarasti isečeno srce... ono je iščupano, nema ga više... Da nisam poznala pravu ljubav, bilo bi mi svejedno... ništa... Mogla bi produžiti i ovakav život. Ali ti ne znaš šta sam ja izgubila... Sve... Sve!..
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Zar nisi mogao ništa drugo da radiš? DROBAC: Šta drugo? SOFIJA: Svejedno šta... Mogao si da skupljaš trave, da sve oko tebe miriše!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne, tom je kraj! Na Itaki će da se udari u sasvim druge žice. Svejedno da li ja ili ko drugi. 1920. SUMATRA Sad smo bezbrižni, laki i nežni. Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala.
Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti svejedno, kad će i vaš dah biti iskidan i strešćete se već jednom čedno...
Želim li da me vrate u puk ili na oporavak u Abaciju? Velim, meni je to svejedno. Veli, onda ovo drugo. Tako se opet vraćam u Udine. Imamo operetu. Zatim putujem u Opatiju.
“ A dodaje i to: da je svejedno, da li ja, ili ko drugi. U Pariz su, tada, pre mene, već bili otišli moji prijatelji: Sibe Miličić, Rastko Petrović,
Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog. Njemu je svejedno. Nema dece. Ja ga jedva čujem. Uskoro zatim, pred zoru, dobio sam sobu. Sve je tako smešno.
Pradeda, deda, otac, i ja, svi smo tu izgubili veru. I danas, kad je to prestalo, vidim da je svejedno govori li se glasno ili umorno. Ja mirno idem za gomilom senki koje su tuda prolazile u ovakva zimska jutra.
Uđosmo na stanicu, i sve posta svejedno. „München.“ Ovde se ništa nije promenilo. Ja ne razumem romanofile ali ni germanofile. Ceo sam dan proveo po ulicama.
Ali su im bolnice sjajne, ulice čiste, železnice prepune i tačne. A žene rade. Jedino je damama svejedno. One neizrečno preziru politiku. Ne, ne može se ništa predvideti šta će ovde biti.
Bilo je oko ponoći. Kad ovo pismo, dobijete, biće proleće tamo oko vas, svejedno je, dakle, šta vam pišem. III PARIZ (1) Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su, u meni, samo njegovi
U meni je, zato, večnost, i potpun mir, i sve mi je svejedno. Pripovedam da život nije vidljiv nego da je van naše moći, „na nebesima“.
Dva velika, zažarena oka Orleanske stanice gledaju mirno u Senu. Da, samo ja sam patetičan, noći je svejedno. Pobesneli konji spomenika na Gran Paleu hoće da skoče dole.
Opinion je napisala da smo mi uzrok mnogom zlu. Zašto se čudite? Franku nije nimalo svejedno kako stoji kruna. Već i talijanski boljševici znaju da je ekonomija važnija nego ljubav prema bližnjima.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Znam gde je, išla sam ja često tamo... (Grči se.) Vetar... Zima... Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je... Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!... Da je živa, danas bi je vezala, a ona bi mi dala poklon...
noge upadaju preko članaka... putanje nema... spotaknućeš se, pašćeš... smrznućeš se... Siroče: Svejedno je... smrznuću se i u sobi, i ovde i na groblju... svejedno je. A tamo ću biti bliže mami... Gospođa u crnini: (Uzdahne.
spotaknućeš se, pašćeš... smrznućeš se... Siroče: Svejedno je... smrznuću se i u sobi, i ovde i na groblju... svejedno je. A tamo ću biti bliže mami... Gospođa u crnini: (Uzdahne.) Varaš se, dete!... Mati je daleko...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Čujem da ih mnogo imate u zemlji, — primetim učtivo. — Ima, hvala bogu, ima ih dosta, ali svejedno; poješće se ovde te svinje, još će biti jevtinije; a najzad, šta bi bilo kad ne bismo ni imali svinja?!
— Kako ne možeš? — pita predsednik. — Neka bude drugi opozicionar. — To je svejedno, ko bilo. — Ja volim da sam uz vladu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ovome odgovoru, jer mu slovenske države behu tako nejasne i zbrkane, da im nije nikakva reda znao, ali sad mu beše svejedno. On se osvrte i stade nemarno da razgleda drugove.
»Šta je ovo ?!... Nešto će da bude... ali šta? Da pitam teticu?! ... Svejedno, biće štogod lepo, zanimljivo, čim tetica nešto šuška, krije... pa tek iznese mi lepu igračku. Tako će i sad...
Zbogom, Julo, pozdravi mi Kaju, žao mi što i ona ne beše da čujem šta će ona reći, no već svejedno i ti si rekla. I tako se svrši misija baba Sokina.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A eto ti sad, uselio ti se u kuću mlad čovek, a imaš devojku u kući, pa sad trljaj glavu! DANICA: Svejedno, da nije on, uselio bi se drugi. PAVKA: Uselio bi se, jest, al' je mogla da se useli kakva familija. Ovako...
Ne kažem da su to bogzna kakve krivice, jer bolesnici i inače imaju rđave stomake, pa im je svejedno je li zdravo ili smrdljivo meso; ali zakon može tebe da uvrne samo ako ja hoću, a ako neću, može i da te ne uvrne.
U svakom slučaju, ne gine ti da glupo govoriš, pa onda... JEVREM (prekida ga): Ama, nije to: meni je svejedno šta ću ja da govorim, nego je ovde pitanje kako ću da govorim? SRETA: Pa tako lepo, ustaneš pa govoriš.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne treba da vam kažem koji je to kapetan i koji je režim taj kapetan pomagao. Koji bio da bio, to je po vas čitatelje svejedno, kao što je i Sreti to svejedno bilo.
Koji bio da bio, to je po vas čitatelje svejedno, kao što je i Sreti to svejedno bilo. Je li on samo bio kapetan — Sreta ga je mrzio kao svako oruđe tiranije, i pisao je protiv njega; bio je večna
— I ti se, kmete, nađe da mene tamo njemu zoveš! Mene i to njemu?! — Ama ne zovem te njemu, nego meni! — Svejedno! Al’ će i on biti tamo! — Ama, pa rad njega i jeste sve ovo! — Tu ja ne idem!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sve ide po svom redu: nebo je knjiga stara, Oblaci što promiču — listovi kalendara. Svejedno da l pršti sneg, il behar, il tuče led: Godina obavlja ono što je došlo na red.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
I onda je sasvim svejedno koja će od tih dveju strana biti odozdo, a koja odozgo, jer su one potpuno jednake i imaju iste položaje prema kesi od
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
da je sa sobom odavno na čisto da će, kad se bude i udala, to biti samo bol i patnja za nju i da je onda njoj zbog toga svejedno ko će joj biti muž, star ili mlad; ružan ili lep; iz bolje kuće ili iz seljačke...
Pandurović, Sima - PESME
tvojoj kad zastudi zima, Jedna će mis’o u tebi da dozre, Velika, tužna mis’o, moje drago: Da treba da nam sve bude svejedno, Da nam je ovde još jedino blago Kad za nas kuda bedno srde jedno.
Za mišlju k’o večnost dubokom? Za željnim ciljem svojih mladih dana? Svejedno. Ona ide, zanesena, Lepa k’o mladost ljubavi i nade, K’o sanjiv refleks pred sklopljenim okom Venčane sreće u devojke
Ko to kuca? Čovek, žena, dete? Mržnja, nežnost, prevara il’ sram? Svejedno je da l’ me razumete — Ma ko bio, želim da sam sâm.
Iz duše nam čili po prošlosti deo; I, po stalnom redu, vrh jednoga kutka Njenog, — pada sivi zaborava veo. Svejedno da li je to jedan list sveo Spomena što kida smrti vetar zao, Ili se to ruši jedan idol ceo Obožavan, što je u
Samo jedno uverenje ledno K’o da sine, k’o inje: Svejedno, Docnije il’ pre. BELI MIR Avetinjske bure orgije se čuju Kraj peći, u kutu moje male sobe; Izgleda da sikću,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da, na nas! Mi smo bliže grobu no domu, kao što poprijed rekoh. Da rečemo udajmo đevojku u Primorje, ili đe mu drago, svejedno, naša bila, tuđa se nazvala. Od nje nam već nikakve vajde. A i bez toga, ti znaš kako mi se s njom rastati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ako prevali, ništa. 2 Pitali Crnogorci Bokelja: — Zašto nam proljetos ukradoste zvono sa crkve? — Bogu je svejedno: ili zvonilo na vašu ili na našu crkvu, pošto su obje njegove.
Gle, kako su navalile na to vino (premda ne pije nijedna) kao ose na turicu, na med htio sam reć, pa svejedno, turica je vidila med.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
VILOTIJEVIĆ: Greota je da drežde napolju, po vakoj kiši, svejedno ko su i šta su! STAVRA: Kad tako misliš, ti ih zovni unutra! Ovde su odlični škembići u saftu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” „Što vam drago”, odgovorim ja, „meni je svejedno ta sad, ta posle. Jedva to izrečem, on učini znak staromu arhidijakonu Stefanu, a ovi ti sa mnom: „Poveli!
Mene su mnogi tu nazivali „papa Serbos”, a mnogi - „papa Moskovitis”; njima je to svejedno bilo. Kažem učitelju da seja vesma bojim ako se vojna začne.
Duša moja znam da nije za nji[h], to mi je dosta znati; a za telo, ta ga crvi izeli, ta ribe, meni je to svejedno.” P[relat]: „Kakav si čovek! Dakle, ti sve ovo za šalu držiš?
Ja u mojem spisaniju samo sam na naš čist izgovor smatrao. Ь veliki i mali, to je meni svejedno bilo, dobro znajući da Serblji svi, što i[h] je god, „putь” ne izgovaraju „puć”.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ — Stani! Vidiš li da ne znaš! Ta poslidnja dva verša, to su od „Muke gospodinove“. Ali svejedno! Sad slušaj. Ja ću ti proštiti jednu moju novu pismu o nesrićnom događaju koji nas je zadesija, pa ćeš je naučiti
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina... Nikad se nije vratio s puta, svejedno u koje doba noći i po kakvom nevremenu, a da ga ona nije budna dočekala, vratnice mu otvorila, ispregla stoku i
je sloboda pravo da hajdukuješ, da haraš, da zauzimaš opštinske utrine, a demokratija i samouprava da ne plaćaš porez, svejedno što te sreski kapetan batina i psuje ti majku.
A njena pomračena svest može samo da se čudi, i bol od udaraca tone na sâmo dno tog čuđenja. Svejedno joj u šta se zarivaju i od čega odskaču njegove sitne pesnice.
Svoje ću oči podmetnuti pod njegove pesnice. Neka ih bije, zlotvor. Nesanko, gurni mi glavu u nedra. Kad dete plače, svejedno mu je čije je naručje i čija su nedra. Pomeri bradu da ti ne grebe lice. Zavuci mi ruku u nedra.
A da li sam siguran da su to zablude? Ako su i zablude, otac i ljudi slični njemu veruju i ginu. Svejedno kakav je život što ga oni kroje.
I ne mora. Glavno je da su deca njegova. Imanje će na njih preneti. Aćim neće dugo živeti. Aćim... Moja su deca. Svejedno mu koja ih je žena rodila. On se ponovo nadnese nad ženino lice. Simka se promeškolji kao da se budi.
Vukli su ga. Pao je sa stuba. Dvaput je pao. Onda je zaspao. Ne, mislio je da ga bacaju u bunar. Dave ga. Bilo mu je svejedno što ga dave. U mraku ga ništa nije bolelo... Pod njim i oko njega je šuštalo. Živ. To što šušti propipa rukom: seno.
dale moglo samo posle dugog bavljenja po kancelarijama srpskim i austrougarskim, on ne bi silazio iz voza, išao bi dalje, svejedno kuda, tamo gde ga niko ne poznaje.
Tuđa krv luta njegovom avlijom. Čovek je kao mušmula. Najpre iznutra truli. Duša prvo. Svejedno što su obrazi dugo rumeni i što se trulo dugo ne vidi. I on gnjili polako.
Ne vidi mu lice i zadovoljna je. Jedno je muško. I za nju nema lica, pa se ne stidi. Sad joj je svejedno što Đorđe psuje i lupa po bačvari. U mraku njene utrobe zamire drhtavica. Uplašen od Đorđa, Tola se trže.
Đorđe podiže glavu i uspravi se: dosta sam se namučio zbog tebe. Gleda oca. On nikada nije bio radikal. Njemu je svejedno koji kralj vlada Srbijom. Drsko gleda raščupanu i naraslu očevu glavu. Isplatio sam ti imanje i testament.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Neću da budem vrabac! Zašto vrabac? Ima i drugih ptica... — Zar to nije svejedno? — Smejačko napravi krug iznad krovova, iznenađen njihovom lepotom.
Dečaci su ga slušali kao začarani. Više im se nije činio ni tako malen. Neki su već u njemu videli diva, ali dečak, svejedno, nije rastao.
Da makar jedno dete protrči dvorištem, nasmeje se, pokupi ili razbaca orahe, svejedno! Pri pogledu na plodove koje nije imao ko da pokupi, oči su mu se maglile.
Pokuša majka i jedno, i drugo, i treće, ali najmlađi sin, svejedno, nije rastao, niti mu se po telu javljalo perje. Samo je ležao i bespomoćno zurio u daljinu, dok su braća već odavno, s
Kako upadale u sneg do pojasa jadne Knedlice, moleći pticu da im sleti na dlan! A ptica je, svejedno, izmicala, kao zlatni plamen treperila, nestajala, pretvarala se u jednu od onih zlatnih varnica pa se opet javljala.
— upita je, ali lepotica se samo osmehnu i ne reče ni reči. Mladiću se učini neobičnim njen osmeh, ali pomisli: »Svejedno odakle je, ja lepšu nisam video!« Ne razmišlajući previše, predloži joj da ostane ako se ne plaši pustare.
dalje, ali iz mladićevih očiju izbijao je takav sjaj da joj se činilo da se kupa u svetlosti, pa reče: — I tako je svejedno gde sam... Mladić se samo osmehnu i nastavi da kopa, ne prestajući da priziva vodu od koje u pustari i kamen oživljava.
« pomisli dečak i u istom času začu patuljkov glas: — Rano si posumnjao, dečko, ali svejedno! Sam odluči: želiš li da tanjir postane zlatan i da se na njemu, svaki put kad poželiš, pojavi najukusnija hrana ili da
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Posle takvih trenutaka bio je siguran da neće poginuti baš zato što bi mu, i da pogine, bilo svejedno. Sa šumama je bilo drugačije: kao da je postajao više čovek, jer ga je svako drvo štitilo.
Propao je Prvi, počeo Drugi ustanak: nestao je Karađorđe, nastao je Miloš. Razlike su bile velike. Nije mu bilo svejedno: čikao je sudbinu, ali mu nije odgovarala.
To mu je bilo svejedno. Ali, nešto drugo nije: u tom vremenu koje je došlo da li je bilo i ono, očekivano vreme? Nije umeo da odgovori jer mu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić SH DUBROVAČKI POKLISAR Zimi, tisuć šest sto... (sad svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju Četrnajstom, milostivom kralju.
Hoće li najzad stati, već ne tužan, Ili će večno besplodno da luta „Svejedno!... I nek' propadaju dela! (To je sudbina svega.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No svejedno, bio Aristoteles u Abderi ili ne, video Demokrita ili ne, on poznavaše njegov duhovni lik i njegova učenja bolje no možda
„Iskreno da ti kažem, ne razumem što govoriš“. „Svejedno. Idi mirno svojoj kući! Pre no što padne noć, doći ću do tebe i doneti ovu trubu sa propratnim pismom“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pogledao oko sebe ili u ogledalo, svejedno: svud se ugibalo, talasalo, klatilo, kovitlalo. Kao da sam nasred okeana i da jašim dasku.
To možeš samo ti, i niko drugi; tebi samo može biti svejedno da se još deset godina potucamo po tuđem svetu. — Pa dobro, oca mu, i ja nisam kamen, mislim i ja na sve to, i šta bi
Išao sam, svejedno mi je bilo kuda, samo da jedanput dočekam svanuće i doživim dan bez kiše. Sedam dana kako je ona nemilosrdno lila bez
Nije baš prava pravcata rana, pre mu dođe kao neka kontuzija, ali svejedno, čestitaj mi kontuziju, i ’odi da se junački poljubimo.
bilo da je carinski praktikant, bilo da je kontrolor duvana, zvaničnik sudski ili kakvog ministarstva — sasvim je svejedno — sve su državne službe pune glupaka, na čije se glave oslanja država, a to je glavno, jer tu uvek ima takvih koji će
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota. A možda čak i nedjelja. Uostalom, svejedno. To gonetam tek onako, od duga vremena, toliko da nečim uposlim misao. Jutros mi je već gotovo sasvim dobro.
Poslije duljeg vremena, ovo je prvi sunčani dan. A to nije svejedno. To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno.
A to nije svejedno. To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno. Kroz pritvorene kapke provukao se snop zraka i odrazio na bijelom stropu sliku vanjskog svijeta: vidim kao na nekom
Mijenjao se izraz lica kako god htio, razvedravao se ili smračavao, usklađivale se njegove crte u osmijeh — svejedno, same oči ostajale su uvijek iste, duboko ozbiljne, bez prelaznih odraza i letimičnih svijetala.
Nije bio nametljiv ni previše bučan. Bio je prilično neuredan, nemaran, nimalo ambiciozan, i bilo mu je gotovo sasvim svejedno kako tavori.
Ne mari, rekao sam. Time se ništa ne gubi: ako s interesom upoznajemo čovjeka-amebu, sasvim je svejedno da li ga upoznajemo u osobi protagonista ili u osobi pisca.
A još nešto kasnije (no sasvim kasno, kad je to ionako već bilo svejedno), već sam vjerovao da se, u zamjenu za onu prvu, s vremenom razvija neka nova, vještačka spontanost i neposrednost,
I opet su nicali mladi petoprsti listovi kestenova i pružali svoje žedne dlanove kapljama novih proljetnih kiša, a on je svejedno gazio i gazio — i plakao. A ko zna?
Zabavica za jedne ferije Après moi le déluge!... A možda uopće to nije trebalo započinjati. Ali što se sad može? Svejedno, mojim odlaskom sve će to splasnuti. Uredit će se već nekako samo po sebi...
Jednostavan opit: ako ti je više-manje ravnodušno kakvo mišljenje imaju o tebi muškarci, dok ti naprotiv nije nimalo svejedno što o tebi misle žene, to je pouzdan znak da pripadaš tom tipu čovjeka...
Priznajem, meni je malko stran. Ali svejedno, ja ga poštujem i takvog kakav je. Poštujem ga, jer je, na koncu, i on sazdan od ljudske muke i patnje, „od krvi i mesa
Svakih šest mjeseci sve se ciklonizira, svejedno da li je inficirano ili nije. I bolesnik najposlije polaže oružje. Prenose ga na bijelim kolicima. U novoj sobi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošao si u svijet da nađeš očev trs, i dobio si ga. Da si bio pametniji, i prije bi došao do njega, ali svejedno, samo kad je glava ostala čitava. Sad zbogom ti.
Mali, kad ta vidi, reče mu: — Zvoni, zvoni, kad si prvi došao. Svejedno, ja se neću ništa ljutiti. — Kad mrtvi ništa, a on će opet: — Ma zvoni, čovječe.
Svejedno, ja se neću ništa ljutiti. — Kad mrtvi ništa, a on će opet: — Ma zvoni, čovječe. Svejedno, zvonio ti a zvonio ja; kad si prvi došao, zvoni.
Ja mu velim: zvoni, zvoni kad si prvi došao — svejedno, zvonio ti a zvonio ja, ali on ništa, samo muči i drži onako za štrikove.
E, kad bi ja bio đuturaš, onda bi imô na to vrimena, al̓ je meni izdato na dan koliko otkosa imam povaliti, i meni je svejedno kaki su, samo nek su, i to je, brate, pravda, — završi slipac pridiku.
Sad je meni svejedno: davalo se, ne davalo. On im kaže šta je učinio i onda se raziđu svaki na svoju stranu. PIJEVAC NA DIVANU Bio djed
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Do izvesnog stepena složenosti bilo mi je savršeno svejedno da li sam ih napisao na tabli ili sam ih zamislio u mašti. Ali, slobodno crtanje kome je bilo posvećeno dosta časova
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moj srpski jezik nije bio baš siguran, ali svejedno, priča je veoma uspela i uporno su me molili da im još pričam o svojim doživljajima.
Moj srpski jezik nije bio baš siguran, ali svejedno, priča je veoma uspela i uporno su me molili da im još pričam o svojim doživljajima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—A zašto? — primeti sažalno drugi. —Nose nam kruh! Da ni njih, dvostruko bi dobivali. —Bi?... Svejedno, zlo po siromaha! —Pa uzmi ga ti, kad žališ! — okosito nastavi prvi. —A ko će mene? No miruj u ljude.
Lepo sve sračuna u glavi, pomažući se prstima. Zaludu, fali nešto, ako će i malo. Svejedno se smiri: mislila je da će se i s tim lako prevesti. Ali, čim se nekako uteši, pade joj na pamet bolesni čovek, deca...
Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti.
Prestalo je kišiti, ali svejedno nebo je zastrto olovastim nepomičnim zastorom, spremno da nanovo započne. U dnu dvorišta grbavi postolar mlati
I mal'da ne, poslije nekoliko vremena, bijaše joj svejedno ma kakav odgovor da dođe, a na mahove mišljaše da će to sve tako proći, da se Spasoje neće na ženidbu ni odlučiti.
Pred njom se otvara novi svijet, o kojem nije nigda ni sanjala, no svejedno je bila uzbuđena. Jedna stalna misao odmah na polasku zametnula joj se u glavi i prati je cijelim putem: volja da se
Besvjesno korača uz Lazu prema Spasojevu boravištu, u očitoj strepnji. Rasijane misli ne može da okupi, ali svejedno — pred očima joj je Spasoje sređeniji i želja je goni da se čim prvo s njim sastane.
— Život mi je slomljen, kao da sam najteži posao radila... — Vidi se, blijeda si... opazi on. — Ali svejedno, ubrzo ćeš se pomoći, prevrne na šalu, pa nastavi: — 'Ajdemo dolje da štogod popijemo! Siđu oboje.
Ali baš njega ona je najmanje tražila; lijepo je osjećala da joj je svejedno hoće li se s njim gdje sresti. Da je onaj potraži što je izdaleka... što se s njim upoznala! Ali, ko zna gdje je on sada!
” Čula je u selu da piše da mu je u Americi dobro, no svejedno da žudi povratiti se. Pozdravlja sve koji za nj upitaju i pita je li još obilat lov srdijela oko rata školja.
A da sam druge slušala,. bilo bi mi kao i prvo, dok je Marko bio živ... Ma svejedno... dođite da vam pokažem stari manastir.. Antica se diže, pa pođe preda mnom.
Dum Andrija, kad ga opazi, sjeti se i požuri bolje. Ali svejedno, stari Žižica, klecajući u hodu, stiže ga uza vanjske kamene stube. — Što ćeš?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I premda se redovno nevestin dolazak u svekrovu i muževljevu kuću opeva kao radost, svejedno, čim nevestu uvedu u odaju namenjenu mladencima sve okupljene žene baš u toj odaji u horu pevaju pravu
kada se tuđi stih uzima da bi se na domaći sasvim zaboravilo, govori o izvesnom diskontinuitetu u našoj poeziji, svejedno što je inače književna evolucija deljiva, diskretna, a ne kontinuirana i jednolika.
Ali su one svejedno značajne. Za prvu ćemo kasnije videti da je sa njom slika ista kao u izvoru iz kog nam je došla, a druga samo pojačava
Dve su pojedinosti svejedno jasne. I njih ćemo se ovlaš dotaći. Najpre je jasno da između književnosti i kulture posreduje jezik.
u pesmi ona je samo deo jedne prikrivene težnje koja je u pomeranju agensa i pacijensa na kraju dovela do njihove zamene, svejedno hotimično ili ne.
Dadaistički postupak razgrađivanja sintakse koji je Rastko Petrović naveo, ako i nije u užem smislu očuđavanje, svejedno je uporedljiv s njim.
“42 Ali, ma koliko se činila retka i osobena, igra varljivim čulnim utiscima svejedno se može uzeti kao opštija pojava u ondašnjoj književnosti, pa i šire – umetnosti.
Ali je taj ispražnjeni svet, jedan vid slobodnije shvaćene paskalovske duševne suše, svejedno pesnički i likovno raskošan: širi se „duboki plavi krug“, daljinom prolazi „bledi odbles“, dok sav prošli život ne
Ako za ostale njegove spise, kojih ima nesravnjeno više no što se mislilo, i ne kažemo da su podređeni pesmama, oni su svejedno, bar za nas, licem okrenuti prema njima: pomažu nam da bolje shvatimo pesnika i jasnije rasvetlimo njegovu poeziju.
Eto zašto se, pored ostalog, iz uspeloga pesnikovog teksta nikada ne mogu iscrpeti sva obaveštenja, svejedno koliko ga puta čitamo. Prva, obična obaveštenja ne treba, dabome, objašnjavati, jer svi znamo šta su ona.
Ono pak što ga posebno može da zainteresuje jeste činjenica da pesnik više nikada nije hteo ili nije mogao, svejedno, da posegne za idealom tako stroge, skladne i ritmičnozvučne forme kao u svojoj sedamnaestoj godini.
sa književnog stanovišta ja sam se od početka osvrtao i ne prestajem da se osvrćem na radove Stanislava Vinavera, svejedno što je on prava suprotnost onoj naučnoj sistematičnosti koju sam voleo da tražim i nalazim u lingvistici kod Belića i
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Tebe da najurimo, a Daru da udamo kao što joj priliči. ČEDA: Divan plan! Istina, račun je napravljen bez krčmara, ali svejedno. A šta bi vi, gospođo ministarka, rekli kad bi vam ja rekao da ne pristajem na sve to?
Čovek od reda, kao što ti i priliči. Počasni konzul Ni... ne mogu da se setim čiji je konzul; ali za tebe je svejedno. Inače, Rista Todorović, trgovac. DARA: Bože, majka, pa zar ja nisam udata!? ŽIVKA: Jesi, al' to ćemo da izbrišemo.
Eto, sama vidiš, ja ne tražim bogzna šta, a što se pojedini iskašljavaju, baš mi je svejedno, jer što kažu: pas kašlje, vetar nosi. KALENIĆ: Odista, to bi se moglo učiniti.
Sve zavisi od naređenja koje je izdala tvoja majka. DARA: Najzad, svejedno, neka je i sutra, ja ću biti gotova. ČEDA: Pa zar si ti odista rešila da ideš sa mnom? DARA: Rešila sam.
) Šta mislite, da li da ga nazovem konjem ili magarcem, šta mi savetujete?... ČEDA: Sasvim svejedno, ne vidim da ima kakve razlike.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali čiji utisak? Tomča, koji je iz sobe pobegao u mrak, svejedno nije ni tu sam: u potaji ga prati i pomno osmatra isti onaj Mile, i to Mile još jednom u dečačkom uzrastu.
nagle”, „u sunovratu” i „pričanje je u sko kovima”25 Premda je Skerlićeva kritika u mnogim pojedinostima tačna, svejedno on pri tome gubi iz vida upravo ono što nas posebno zanima - da ubrzanje pripovednog vremena ima osobitu kompozicionu
34 Pripovedanje dalje teče uglavnom jednoliko. Ali ima još jedna, pri tome zaista sitna pojedinost, koja svejedno zavređuje pažnju.
je i ovde postupao ne onako kako teorija misli, nego onako kako je sam osećao da u književnome tekstu može i mora biti, svejedno što možda nije ni obično, ni dopušteno.
Ali ne vidi se i da ga iko posmatra, a svejedno nalazimo metabolu „gost, kupac”, i opis je tako udešen da se sasvim razgovetno oseća nečije lično viđenje, doživljaj i
Tumačenje Nečiste krvi ne može ih mimoići; njih, naprotiv, valja pažljivo ispitati. Ali, svejedno, nešto bliže posmatranje ponašanja glavne junakinje pokazuje da telo u celini ima i širu, i dublju, i zagonetniju ulogu no
Ali - svejedno što se može uzeti i kao realistički doslovan momenat, čisto mimetički, ili možda baš zato - sa kakvom je srećnom poduda
početnu zamisao, i bez obzira na izvesno njegovo povođenje za ondašnjom književnom modom, u Nečistoj krvi je, svejedno, prevagu odnelo ono što je i inače specifično za ponašanje i sudbinu likova u svim značajnijim Stankovićevim delima:
Zato je njeno ponašanje, premda je samosvesna i gorda, svejedno kolebljivo; njeni se postupci obično ne motivišu pomoću jednog, nego pomoću dva reda različnih, pa i suprotstavljenih
A to što „on” nastaje posle Sofkinog udvajanja, i kao da se iz njega rađa, zapravo je izvrstan detalj, svejedno kako ćemo ga tumačiti.
Tako, recimo, Branko Lazarević, kritičar koji je inače s primetnom naklonošću pisao o Disu, svejedno za iskaz kao što je „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda” kaže da nije ništa drugo nego „hotimična
Premda je ovde šturo prepričana, okosnica radnje svejedno pokazuje da je u osnovicu Seoba položena zamisao narativne kompozicije sa prilično obuhvatnim razmerama.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa zbunjeno i bolećivo pogleda na dete, potom na ženu. Tup izraz bespomoćnosti obli mu lice kao svakom komu je svejedno što će sa njim da urade. — Pričekaj, Bogdana, ima za to vremena — promuca tiho i svojski. Smiri se...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Krv i telo porodice daju najveću snagu. Svejedno je dakle rastrgnuti ili ne, kad se još uzme mogućnost da francuske vlasti nikada ni ne otkriju zločin.
To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Puca.) KOLEBAN (spolja): Promašio si. U krvi svojoj Jusuf izdiše. GLAVAŠ: Svejedno!... Turčin je! KOLEBAN (spolja): No primi lepo moju ponudu, Dok nije oganj cevi garave Na krovu tvome sveću užegô,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On me pogleda, uzdanu i reče zagušljivim glasom: — Svejedno, meni je sad sve svejedno. Komarov otkide list iz svoje beležnice, napisa na njemu nešto i dade mi da prevedem.
On me pogleda, uzdanu i reče zagušljivim glasom: — Svejedno, meni je sad sve svejedno. Komarov otkide list iz svoje beležnice, napisa na njemu nešto i dade mi da prevedem.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Je l’ s osmeha tvoga lica, Il’ s vedrine duše moje, — Nek je vedro svud po svetu, Pa ma otkud, svejedno je. Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut zlatna nada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali pod pritiskom onih odozgo morao je da popusti. Izgleda mi da se tom prilikom nekima i zamerio. No sad svejedno. Mi moramo da slušamo onako kako nam se naredi.
Potporučnik Ljubisav, inače profesor, reći će. — Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao zemljom.
Bilo mi je sasvim svejedno, jer je ovo prvi put da dolazim u Francusku. Od nekih oficira doznao sam da tamo ima malo naših ljudi, te mi je bilo
Ona se ljupko nasmeja, i reče: — Suviše ste veliki... Vas ne mogu staviti u svoju tašnu. — Svejedno... Stavite me u vaše srce. Arlet me toplo pogleda i ujede se za usnicu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
On je bio, naravno, skroz hibridan, izmišljen i neprestano iznova izmišljan i sve komplikovanije zamršavan, nepostojeći, svejedno da li se zvao ruskoslovenski ili slavenoserbski.
Hlebac svoj il’ tuđe kore, Zelen gaj od malo rali Il’ da stado sunce pali, Bez plandišta gladno, žedno — Njemu je svejedno.
ili manje, Sve da kurjak tera janje Od koga mu drago stada, Da od muke na nos pada, Na hiljade ili jedno — Njemu je svejedno.
Ženska dražest i dostojnstvo, Učastije opšteg blaga, Mada ode sve bestraga Što je bogzna kako vredno — Njemu je svejedno. 1844. Nikola Borojević KARNEVAL Što je doš’o taj zavanda, Jer se kući već ne vuče?
latinskom (u šta je takođe teško verovati, jer meni nije poznato da bi ona znala bila latinski); bilo pak neku njegovu, svejedno da li verniju ili slobodniju, nemačku verziju, — čini mi se da bi pravi uzor njenoj pesmici zaista mogao biti u maločas
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Od dragosti stade ljubiti i grliti baka. — Je l' de, Jabo, da ćeš ti njega nadbosti? Neka je on carski! Svejedno je to mom milom, dragom, rođenom Jabi. Je li tako? De, kazi svome Juji! — poče mu se bezazleno ulagivati.
— Zar ti to moreš, Mićane, brez svijeće? Ne vidiš, bolan! — Svejedno, brate! Donio ti miljun svijeća, a ne donio ni jedne — ne znam ti ja ovije' lumera.
— Nije, Simeune, 'vođe kaluđer. Malo prije protrka tamo u selo — odgovara Bradara i drhće. — Meni je svejedno. I ti si bradat — reče Simeun, pa ga u'vati za bradu i stade vodati oko kotla.
Svijet se jope' uznemiri. Počeše ludi sklanjati nejač i sermiju u zbjegove. Svejedno vam je, braćo, bilo kô kad čovjek iza velikog umora legne da spava, pa ga u pola sna probude.
Pisarčić: Iz Bosne je on, Davide. David: Ako nije došô iz vaše zemlje, okotio se 'vođe za vašeg zemana, pa jope' je svejedno. De-de, gospodine, nastavi, da čujemo!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Apotekarski pomoćnik? Zato njegovo pismo miriše na promincle! MARICA: Baš si pogodila! ANĐA: Svejedno, na šta bilo, tek miriše.
Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim. Nemoj, molim te, ti! MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno! V JEROTIJE, PREĐAŠNjI ANĐA (čim se pojavi Jerotije na desnim vratima): Htela bih, Jerotije...
JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom nasamo, a država preča. MARICA: Meni je svejedno, samo da se posle ne kajete! (Ode u levu sobu.) ANĐA: Stvar je ozbiljna...
KAPETAN: Znam šta hoćeš da kažeš: nasrnula ona na njega. Al' to je svejedno. Pući će bruka po čaršiji; onaj Vića će razglasiti na sve strane. ŽIKA: Jest, naljutio se mnogo!
Ćipiko, Ivo - Pauci
biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je svejedno! — I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda. — A da što će od njega?
— Pa? — reče Rade. — I on je čovjek! Žena diže glavu i pogleda ga suznim očima što u suncu zasijaše: — Zar je tebi svejedno, Rade? — jedva izgovori ... I, okrenuvši se od njega, gušeći se u suzama, pođe natrag.
Uzmi brate, pa idi! Markove oči zasjaše, i maši se đerdana. — Eto, — veli — svejedno, bio kod mene ili kod tebe... a nemoj, brate, do svete Kate, dugo je već neka stoji do Ružarice .... Je li pravo?
Maši se vatre da pripali lulu, a odlazeći s vrata veli: — Bolan ne bio, Rade, svejedno je, bio đerdan kod mene ili kod tebe!...
— A je li ti drago da sam kod tebe? —doda. — Meni je svejedno... Ma nije mi mrsko ... — A ja izgaram od ljubavi! — pomućeno izreče Ivo. — A vi se oženite!
vVražji pliše! — nanovo javi se Cirilo i pogleda po družini. — Neće da vodu pije, a svejedno kako je blid i uzet, ka da je iz mriže ispa... Ah, da je meni onako jist, pa... komad divojke... Uh!
— Ala, muči! — naredi ženi glavar. Žena se malo odmače, no svejedno ispaljenim očima proždiraše društvo... Piero gledaše preda se, kao da ga se stvar nimalo ne tiče.
— Ustade posjednik Tadić i kao zamisli se... — Niste pitali rič! — opazi gospodin načelnik, — ...Ma svejedno možete govoriti. Ja sam — poče on jednako zamišljen, — da se primi vladina ponuda.
— Mog'o bi drukčije. — To se razumije, kad ne bih ovako živio, živio bih drukčije, i — bilo bi svejedno! — Pa se okrenu k njemu: — A kako ti živeš? Zar ti znaš što te sutra čeka? Ućuta i pognutom glavom ide pred Ivom.
— Išla bi ona, ne bojte se. Ha, blago vama koji nimate sestru. Kuga i sestra, to je svejedno! Išla bi i s Turčinom, samo neka je muško. Ma neka dođe, ako smi — zaprijeti joj i ućuta.
Cirilo se zbuni i obori oči, ali svejedno osjeća pogled na sebi, što dolazi kao iz jame iz njegovih očnih udubina. Časom svi ućute.
— Fala! Draže mi je stati. Dakle, da svršim posao... No da, mali posao! — Čekajte dok dođe kava! — Svejedno, ja sam vičan sve brzo posvršarati. U Americi to ide; uno, due!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Znao sam da preteruje, da je lepo vaspitan čovek i eto pokazuje svoju učtivost. No svejedno, opet moram da priznam da mi njegove pohvale gode.
Za njega Lauš kaže da je skitara, baš tako kaže: skitara. I probisvet. Da je čovek bez svoga doma, da mu je svejedno živeo ovde ili tamo, pa će mu isto tako biti svejedno dobije li ili izgubi bitku sa Brzanom. „Ne volim šaljivdžije.
I probisvet. Da je čovek bez svoga doma, da mu je svejedno živeo ovde ili tamo, pa će mu isto tako biti svejedno dobije li ili izgubi bitku sa Brzanom. „Ne volim šaljivdžije.“ O Dadari ništa nije hteo određenije da mi kaže.
blagosti, ljubavi, da će se pero oskrnaviti obeležim li njime glavu čoveka nad kojim će blesnuti krvožedna sekira. Svejedno, on bi ionako poslao Makarija da me ubedi.
To je ipak bila samo tanka uteha, jer lovac ne gleda toliko korist, koliko veličinu lovine. Svejedno, čak i tih nekoliko prasadi oneraspoložilo je Dimitrija.
Nekad bi mu trbuh bio nabrekao od popijene krvi, nekad mlohav kao poluprazna mešina, ali svejedno, uvek mi je izgledao nesnosno težak. Stenjao sam i tresao se od paničnog straha, ali nisam smeo da vičem.
Zagledao sam ja njega stotine puta, i sleva i zdesna, i spreda i pozadi, i ozgo i ozdo, ali svejedno — nikud nisam stizao. Crni Stevan je dolazio neumoljiv i divalj.
To su svi primećivali. U početku se Dadara pretvarao kako mu je svejedno, kako doduše primećuje gospodarevu mrzovolju prema sebi, ali ne mari zbog toga.
Ridao je i gotovo urlikao od bola, musavi siročići su vrištali od užasa vrzmajući se oko mrtve majke i očajnog oca, no svejedno ljudi su nalazili da je to ipak vrlo smešno.
— To je prokleto jer je oteto od jadnih bolesnika. Obična niska ucena. Svakome koga su lečili uzimali su po ovcu, svejedno da li se taj otud vratio zdrav ili ne. Dok smo se mi mučili u oskudici oni su plivali u izobilju.
Po mom računu suze su najbolji podvodači, svejedno je da li su od smeha ili od tuge. Od suza ženska duša postaje mekana, gipka kao glina, predaje se prstima, za svaki
Ilić, Vojislav J. - PESME
sunca Nežno vas oblači u purpurnu rizu; Il' pojili rosom visove Livanske, Il' šumno padali u Kedronsku nizu Vama je svejedno.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Da li je duhovni otac te reforme bio Eratosten ili Arhimed, oko čega se istoričari još prepiru, to je za nas svejedno. Kalendar sa svakom četvrtom prestupnom godinom, kako ga još danas upotrebljava naša pravoslavna crkva, čedo je slavne
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Da date opraviti one ripide! Zar je proti svejedno što nosate po crkvi one motke! Ja ću platiti, koliko bude.” — Da, da, oštra, oštra i pred crkvom, i kad dođe iz crkve.
Kad dođe do glasanja, on glasa povodljivo, i srdačno čestita onima koji su dobili većinu, svejedno da li je tim prošao ili propao njegov predlog. Iduće sednice, međutim, evo ga s nekim „amandmanom” za onaj predlog.
” Opšti smeh. Gospođica Kanački, česta poseta kod Julice, preuzima reč. — Svejedno sad crna kafa, nego što je to da i šesta nedelja prođe od venčanja, i ništa, baš ništa: ni svadbeni put, ni mlada u
Ono, znaš, pravo je reći da i naši nisu bolji. Moj prota i tvoj župnik, svejedno. Učeni ljudi, dobri ljudi, vredni ljudi, ali tek proviri lisičji rep...
Gospodin župnik kaže da bih ja bio fabrički inženjer, a fabrike su obično podalje od gradova. — Fabrički, fabrički, svejedno, samo da valjaš. Kad gospodin župnik kaže, valjda i vredi taj fabrički inženjer...
— Ali molim vas, gospođo Lazarić, tu je vaša crkvena opština, vaša, kojoj ste toliko činili, ona je u pitanju. — Svejedno! Crkvena opština, ili ko bilo drugi. Kad počne nizbrdo da ide, svi pomažu rado.
Moja tvrda glava je možda i tu nešto kriva... Neka bude što hoće, samo neka je čovek... Da, ali čovek i čovek nije svejedno. A opet. Gledam, gledam Luku... ne! Ono nešto pitomo je u Srbi, a ne u njemu!
Ona strašna noć u njenom detinjstvu pogasila je u njoj mnogo, snagu i otpornost, i ostala samo jedna strast... Svejedno, ona ima makar strast. Svako nešto ima. A šta imam ja, i šta sam imala ja? Kakve su moje strasti?
A u mojoj familiji, svejedno što su moj ded i otac propali kao trgovci, bilo je i „svakojako drugo fino branš”, a od moje matere bratov sin bio je
Pavle se vrlo mirno branio: — Ne mogu drugačije, nemamo mi koncertnih kompozicija za klavir. —Svejedno! sviraj što ima! Sviraj kolo, sviraj svatovca. — Ne mogu to svirati, jer to nije muzika za koncert.
— Pavlu zaigra brada. — Neću — odgovorio je kratko ali uljudno. — Ako ne mogu sudelovati kako ja mislim da treba, svejedno, neću svirati, daću novčani prilog. — Sad tek buknu urnebes. — Prilog u novcu! Što ti znači! Jesi li ti đak, ili nisi?
Milan je objašnjavao svoj ispad: Kad volim, svejedno, devojka ili prof-Ćira, poginuću. Branko se približuje, Milan ga ne opaža.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Nek i prevodi svaki kako mu na jezik dođe: šala, dosetljivost, ili lakrdija, meni je svejedno. Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće da je lud, pri početku nastojaščeg dela, i ovo
i podvig bi sujetan, zato svakom na volju ostavljam nek tolkuje sebi kako oće, ili kako ume, ili kako dostiže (to nije svejedno), a ja idem dalje stari rukopis prevrtati, koji pridodaje da se naš mladi putnik s Roksandom venčao (opet malo
drugom polovinom sovršeno zadovoljna bila — tako me je porazilo, da su moja čuvstva sasvim oladnila, i da je meni sada svejedno ili ja za venčavanje čula ili za turski dugački čibuk.
— No da dođemo k našoj Čimpeprič. Ona je tako smerna i filosofskim duhom bila tronuta da jeza svejedno držala ili je mladom ili milostivom gospojom nazivali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zastao sam... Tišina... Sedeo sam ukočen na konju, bojeći se, ako se pokrenem, da će stotina ljudi poleteti na mene. Svejedno koji. Drhtao sam i od svoga rođenoga daha. Najednom pretrnuh. Kao da čujem neke glasove desno. Prikupio sam dizgine.
— Onda se priseti: — Je li, stari, kakav je to put? — Dobar... za kola... — Svejedno. Nemamo vremena. Jašite! Bez larme, govora, niko da ne pali cigaretu. Ti, stari, idi napred! Polazi!
Kao da je u ljudima zastao dah, pa im je, u samrtnoj agoniji, svejedno da li će naša artiljerija moći da prođe, ili će je zarobiti. Pred klisurom zastajemo da stvorimo plan.
Tragedija je opšta. 3emlja je izgubljena. Mnoge su radne zatvorene, da bi lihvari sačuvali bogatstvo svoje. Svejedno što je vojska izmučena. Naići će druga, koja bolje plaća.
A u daljini prasnuše nekoliko pušaka. Ili Arnauti pljačkaju... Ili naši izvršuju pravdu nad njima. Svejedno. Nekoliko života manje. Na granici smo otadžbine. Pređosmo prugu.
Glavno je, na prenoćištu će se naći. Ali ako je snaga i za toliko iscrpena, sviju se oni uz neku drugu komandu, svejedno koju. A valjda će i oni čelni jednom stati, i tako će najzad stići svoje drugove.
Neki vele u Francusku, drugi u Afriku. Svejedno, tek na vidiku je „obećana zemlja“, gde će valjda prestati ove naše muke i patnje...
Malo dalje ležao je iznemogao konj... A živi jedva odmiču. Otupeli su, beskrajno ravnodušni i svejedno im je da li vide mrtvog čoveka ili životinju. Gazimo po nekim močvarnim pirinčanim poljima, noge zapadaju u glib.
Petrović, Rastko - PESME
sa svoje zloće ne pate! Meni je svejedno. Otvaram usta i rumenilo me večeri truje nekim slatkim golicanjem kroz sva tkiva. Evo čuda nad čudima.
Imađah toliko prisnih prijatelja, a sad mi je svejedno što me se više ne sećaju ili preziru; celo njino telo je izmenjeno za tri godine, do poslednje ćelijice: u čemu je onda
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pljesnu rukama Morski Car i Cveta nestade. Ali, svejedno: ma kamo da se okrenula Kapljici se činilo da se, bleđi od korala, u daljini njiše njen Cvet.
Postade slavan dečak iz suze rođen, doraste do mladića, ali je svejedno bio prozirai i malen, kao da jedino sebi nije mogao da pomogne.
Ona poče buditi Belka malo ranije. Sada je na vreme stizao u školu, ali je učitelj, svejedno, bio nezadovoljan. Šta hoće ta glavata, bela nakaza? Koga se u mravljem plemenu tiče šta rade zvezde i leptiri?
Uslov znaš: ako dobiješ — propustiću te, ako izgubiš — progutaću te. Za sina sam ti zahvalan, ali ću te, svejedno progutati nadigram li te. — Klimnu orao glavom, strogo krilima klepnu, a Varalica mu se do zemlje pokloni i reče.
Ali, prenuše se veštice, pa za njim. Trči Varalica brže od vetra, ali dah veštica, svejedno, oseća na potiljku. Kad, najednom, kao ukopane stale veštice, pište.
Domaćice nisu ni otvarale prozore, ali vetar je, svejedno, unosio prljavštinu u kuće. Činilo se da je i sneg koji pada prljav.
Nije morao da se muči da je otvori: vrata su visila o jednoj šarki. Ali, kasa je, svejedno, držala do svog dostojanstva i ljutito viknu dečaku, maminoj mazi i junaku: — Ne dodiruj me, čuješ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Neka i nema izgleda za pobedu, neka je protivnik bezbroj puta nadmoćniji, svejedno — oni se bore. Vojvoda Prijezda (u pesmi Smrt vojvode Prijezde) umire da se ne bi osramotio ustupajući tiraninu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Učiteljica i nehotice stuknu i zadivljeno raširi oči. — Ama jesi li ti to, Nikola?! — Ja ili koji bilo sin ove zemlje, svejedno! — odgovori momak, nadahnut i zadihan.
— Lunjo! Djevojčica podiže oči nimalo iznenađena. Činilo se da joj je svejedno ma šta se događalo na svijetu. — Lunjo, šta je to s tobom? — zabrinuto upita dječak i saučesnički je pomilova po kosi.