Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije „Ništa nije sveće ni čistije od ovce”; — vele naši Dalmatinci — „i njejzine brabonjke iscedi čovek iz mleka, pak jede mleko, niti mu se
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
NAJLEPŠE PESME I EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA Ovde počiva tiosav sin miljka i stamene vetar predvečernji oko sveće obleće juri njenu senku oko nje isklasalo žito do zvezda veče se spušta među grobove ovde počiva tiosav saranjen sa
POPEVKA Zapaljene sveće, kao koplja Pobodene, joj, u oranice Zadimljene. Po telu konoplja, Vazduh dubok do zvezde Danice, nad glavom mi šýme
Vetar ti po zemlji pogasio sve, sve osim sveće na grobu! Ne uteko ni sekiri, ni topu! Nemao ribe u Ribnici nemao vola u Volujcu ni ovce na Ovčaru!
hlebe i vino, vama, mudra iskustva, i tebi, domovino velikih plodnih usta, tebi, sumorno bratstvo mraka i sveće od loja, tebi, zemno bogatstvo, i tebi, ljubavi moja, viseći na brezi iznad cveća i stada, obešen, plazim jezik
A još nismo stigli do Golgote! Vojnici su u mraku zaspali, ugasivši lučeve i sveće: osuđene, već su nas raspeli! A tek raste drvo za raspeće!
POČETAK DUGE ZIME Dolazi duga zima, dočekujem je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i slanine imam za sedam dana. DORUČAK Rekoh li ja sinoć da će da presneži?
Pa oko čega braća da se skupe? Oko sveće? U sveći nema fitilja! Oko lonca? U loncu nema supe! A osim supe nemamo drugog razloga ni cilja!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Milenko dođe, on mu pokaže sobe gde su dahije. Milenko opkoli, Turci ugase sveće. Milenko zapali dosta krpa i baci unutra, zasvetli se, i oni spolja sve pobiju, glave odseku i u Beograd donesu.
Sad birtaš naloži u furunu i zapali sveću, i u sobi ništa drugo do sveće. Ugreja se nešto furuna, i mi se ogrejemo i počnemo večerati, ali što se tanje može i jeftinije, i gotovo smo postali
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mojsilo prođe još jednom, pa opuči svom stanu. Mrak se već spustio, po kafanama se popalile lampe i sveće. On prilično okisao uđe u kafanu »Kod jablana« i sede za jedan sto.
Okisao kao miš, sve se cedi voda s njega. Mrak — jedva se vidi ići. Kašto sene munja. Gore sveće u sobi Savkinoj. Vide se još one njezine drugarice gde proviruju na prozor.
Slušao je popa i pošu — što mu god zapovede. U crkvi je vršio dužnost zvonara i klisara: zvonio je, palio sveće i kandila, dodavao popu kadionicu, a za nevolju i pevao kašto za pevnicom.
Dučić, Jovan - PESME
U belom odelu, Legla je međ ruže i mirtino cveće. Redovi vlastele na dugom opelu Stojali su nemo i držali sveće. U oknima crkve tiho, neosetno, Poče dan da gasne, kad svršiše setno Duge bolne psalme sveštenici sedi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa da se vidiš svući, Mitre, — kaže moja mati. — A zar ja ne znam upaliti sveće, ili sam, valjda, pijan, pa ne umem naći? — Pa nije, Mitre, — uvija se moja mati — nego kao velim... — A šta veliš?
Dođoše oni, velim. Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu. Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat.
Vrata se otvoriše i moj otac uđe. Obrte se jednom dva po sobi, pa onda, ne paleći sveće, skide se i leže. Dugo sam još slušao kako se prevrće po krevetu, pa posle sam zaspao.
On izvadi sasvim masno i izgužvano pismo iz ćurčeta i predade ga kapetanu koji ga ponese u ruci da ga pročita spram sveće u mehani. Uđoše u mehanu s masnim dugačkim stolovima, čađavim zidovima i od muha upljuvanim sahatom.
Ona lako pocrvene. Baba međutim donese meda i oraha, pa opet iziđe. Popesku beše ugasio sveće na klaviru i sviraše napamet, meni se učini lepše nego ikad, uvertiru Telovu. Ona je međutim uzela nekakav ručni rad.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nisam to učinio onoga večera kad su bile zajedno, stoga što je to bilo spram sveće, nego sam ostavio za danas, na danu, to jest.
Spram sveće se prevari čovek, a ženske su opet začudo vešte pa se doteraju, te ne može čovek nikako da sazna pravu istinu.
gospođa perzekutorovica ono njeno matoro lice, — reče Nića, i priđe lojanoj sveći, i stade mazati nos vrućim lojem od sveće koja je gorela. — Ta kako da ne osetim! Ta drugo je vaš pavorski, a drugo naš beamterski nos!
Pripovedanje staroga svata bilo je opširno, i sveće su se zapalile i večera postavljena, a on još nije dovršio. Njegova sadašnja žena je tu pesmu pevala k’o devojka u jednom
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Svuda upaljene sveće, tamjan. Na svakom grobu beli se prostrt čaršav, a po njemu poređano jelo, piće. Čelo groba kleče starije, matere, a u
Oni, onako polunagi, kao bežeći ispred nečega, grče se unezvereno i uplašeno gledajući na groblje, plač, upaljene sveće: A opet svi, svaki čas željno pogledaju i iščekuju kad će da se svrši služba i počne da se razdaje.
Tada bi išao na svoje grobove gde, veli, da mu je žena i kći zakopana. Seda tamo. Pošto nema da im zapali sveće, on, ono što je naprosio vadi iz pojasa i ređa po grobovima.
Svaka je od njih po nešto nosila. Neka vosak, sveće, tamjan, neka čisto, belo platno u koje će se mrtvac uviti. — Umro? Bog da ga prosti!
ga, ispod ikone, na belom čaršavu polako, nežno namestiše onda ga svaka, prekrstivši se, celiva u čelo, zapali mu sveće više glave, i posle se poređaše oko njega da sede, čuvaju ga.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U srezu je stanovao i čim svane on za pero, a uveče piše prema lojanoj sveći i sam kupuje sveće za svoje pare. A imao je lep rukopis, čist i pravilan, te i samom kralju Milanu pao taj rukopis u oči.
Stari kaznačej, što je nosio arač knezu Karađorđeviću, kapetan Mladen, što je za svoj novac kupovao lojane sveće a radio državne poslove, i onaj mladić što je kapao nad knjigom sve su to sad plakate t. j.
Afrika
i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda
Igra se dezartikulisanih udova, iščašenih ruku i nogu, rastavljenih kolena. Na direku u sredini zalepljene četiri sveće čiji se plamen njiše zatalasan od igre. Kad parovi prođu sasvim blizu, sveće se skoro ugase i nastaje za trenutak mrak.
Na direku u sredini zalepljene četiri sveće čiji se plamen njiše zatalasan od igre. Kad parovi prođu sasvim blizu, sveće se skoro ugase i nastaje za trenutak mrak. Veliki efekti svetlosti i senki.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
He, he, he! Šipka voska može se za petnaest krajcara dobiti, a za ovakovi pasoš mora platiti forintu. JUCA: I što je sveće potrošio za to, i što je jedanput s takovi voskom pismo, naravno, slabo zapečativši, vekslu jednu izgubio!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Disao je kao tihi povetarac i pućio usne. Zapalivši sveće na velikom kandelabru, kraj svoje postelje, njegova žena sede na postelju u dugoj, svilenoj, spavaćici, i dugo ga je
Imao je tronožac tek da može sesti, ali ni stola, ni sveće. Kad bi legao, miševi su cikali u slamarici, a pacovi su ga preskakali kao neki ogromni skakavci.
kako plače, promeni korak kojim je, kraj njega, bio počeo da maršira, pa mu priskoči i caknu ga nogom u zadnjicu. Sveće su se bile ugasile, kad se otvoriše vrata, na hodniku, koji je vodio u podrum, u kazamat, ispod Komande, u kazamat
Ali da neko postane viđen, slavan, poštovan, zato, što je, celog svog života, prodavao sveće, ukrašene likom, cara Lazara, od voska, tom se oficiru, to, činilo ne samo ludo, nego i sramota.
Na kući su bili upaljeni svi fenjeri, a u prozorima su gorele sveće. Sav je Herrenhaus treperio, kao da plovi, po nekoj vodi, u večernjoj svetlosti i tmini.
Odmah zatim, Pavle zacupka, ne reče ni reči Božički, nego joj samo poljubi ruku i istrča iz trpezarije. Sveće su gorele u kandelabrima, duž hodnika, a jedna šandala, sa upaljenom svećom, gorela je, i ispred njegovih vrata.
Stajao je kod prozora, zagledan u baštenski mrak, u koji je padao samo tanki mlaz svetlosti te jedne sveće, pored kreveta. Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina. Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda.
Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina. Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki stari rast, koji je bio ispod prozora, a koji je bio sav čvorav, pun čvoruga, kao prilepljenih
Kad je, najzad, legao, na svoju postelju, go, kao od majke rođen, slušao je dugo, zamišljen, uz treptanje sveće u šandali, zrik popaca, iz noći.
Kad to ču, Kopša skoči, hitro, sa tronošca, kao da se pomamio. Poče da gasi sveće u kandelabru, a vikao je i na Agagijanijana, da gasi sveću. Trčkao je po sobi, kao da je hteo da se pretvori u miša.
Primetila je, međutim, valjda, da je Isakovič posmatra nekim čudnim pogledom, i ćuti, pa se uplašila. Uz trepet sveće, koja se gasila drhćući, kao srce ustreptalo od večnog mraka, gospoža Evdokija se trudila, pre nego što ode, da ga što
Plamen sveće osvetlio je, za trenutak, dva, njegovo lice, kao nekog anđela. U kom se javlja nešto đavolsko. On se nasmeja i okrete
Teodosije - ŽITIJA
I tako sa svom bratijom užeže mnoge sveće sa časnim kandilima, i odade počast časnom i svetom telu prepodobnoga oca sa podobnim nadgrobnim pesmama u dovoljnim
A časni i sveti Joakim patrijarh, upalivši mnoge sveće sa napred rečenim svetim i časnim muževima, svršivši nad svetim sve uzakonjeno u psalmima i pesmama, položi ga u
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Armicijaš nategne, maše glavom. — Dobro je. Sad uzme čašu, naspe, a vino crno kao katran; digne čašu, gleda kod sveće: čisto kao kristal; nategne čašu i ispije, dopada mu se.
Razilaze se. U sali sveće se gase i u sredi veliki „polilej”. Svi su zadovoljni, a najzadovoljniji je Čamča, jer je doista džepove napunio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kroz otvorena vrata, miris jorgovana. Večeras dobija čistu spavaću košulju. Počeo je da broji sveće. Doterao je do jedanaest, dalje nije išlo. Biskup međutim blag i nasmešen, uzdao se u volju Božiju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, recimo, „na Veliki petak prije sunca pomete devojka kuću, odnese sveće na raskršće, kud i njen momak prolazi, napravi od smeća na tri mjesta tri krsta govoreći: Kako se god ovo smeće melo i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA KALUĐERA Za kaluđera dečanskog manastira, kaluđera koji pod raspećem u dimu i u mirisu sveće nagnut nad biblijom o ljubavi samo mesta bira.
Radičević, Branko - PESME
Al' jasne gore kod Stojana sveće, On misli nešto, tamo-amo šeće, Pa onda stade, i za stola seda, — Al' eto k njemu dva momčića bleda.
78. Usput peva kako more, Baš do kuće s pesmom dođe, Dade belčić, suknu gore, Pa se odma svlačit pođe; Zato sveće i ne pali, Već s' u odar tako svali. 79.
2. Miltn, Klopštok, zle im sreće, Doše otud promrznuti, O nosevi, ledne sveće — Straota i i glednuti! Niže, niže, čedo moje, Zemljica je carstvo tvoje! 3.
111. I napolju vijar dunu, Dom kô da se s mesta kreće, A kroz izbu ledno dunu, Utrnuše s' obe sveće. Glenu vrati — za čas tili Kô mravi ga sveg promili. 112.
Tek što leže, ao jade, Pa ustati već morade. Mora sveću već užeći, Mora dragu svom poteći. „Sveću, sveću!“ — Eto sveće, „Glava, glava sve s' okreće... Al' ta sveća slabo gori, Oh, ala me žeđa mori! Vode, vode!“ I po vodu ona ode.
Sad je nesta, sad opeta, Al' se ori kroz noć kleta! Kakva radost, ko je, šta je? Ma kroz goru nešto sjaje, Kô da sveće tamo gore, Kô da vidim neke dvore, To je krčma u planini, Nadaleko stan jedini.
Ta lepo je, krasno oko grada... Al' što Ajka nama radi mlada? Kula... izba... svud uždene sveće. Ajka sedi, s mesta se ne kreće, Na dušeka pala je svilena, Rekao bi da je od kamena, Ruke bele pale joj u krilo,
„Ala, Ala!“... zavika iz glasa I potrže britki nož od pasa. Sveće sjaju, al' nož sjaje življe, Al' još življe njeno oko divlje: „Ao, grdni jada za meneka!... Al' sad Ala meni dade leka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kao stari persijski ćilim, po rafovima veliki „sahani“, srebrni „zarfovi“ za šolje, pozlaćeni čiraci za lojane sveće, po minderlucima veliki jastuci, „čupavci“...
OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće. I ja se tada dižem i gledam, gde se ona skupila, na leđa bacila staru, čohanu gunju; nagnula se k sveći i nešto radi.
To beše prvi sneg. Iz gostinske sobe svetlucahu sveće više materine glave i katkad dopiraše tiho, jedva čujno, naricanje neke starije žene, valjda njene drugarice iz mladosti.
Sa ulice se razabiru već glasovi. Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlošću sveće u čiraku. Oblačiš me. Ali sve je odelo na meni veliko. Cipele, čakšire. Ja se ljutim. — Nije, nije... Još ti je kratko.
Sproću se sjaji ikonostas, po njemu žmirkaju zapaljena kandila, a više svega, kao zvezde trepću i prodiru ozgo upaljene sveće oko Raspeća.
A sofra zastrta čaršafom, u čelu veliki kolač, na njemu tri kao na krst voštane sveće, čaša vina, a niže njega po sofri, na niže, poređani celi hlebovi, oko njih čanci jabuka, krušaka, oraja i grožđa iz
Bele im se njihove nove košulje, mirišu im „stajaće“ haljine na suve dunje iz sanduka; peć bubnji, a svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamjanom i dimom duvanskim. Napolju hladan i vlažan mrak...
Klekoše, zabaciše šamije, nasloniše lica po njegovu telu i — odjednom sve, uglas, zaplakaše! Soba, mrtvac, sveće koje su treptale, gorele — sve kao da se pokrenu, diže. Počeše da nariču.
Cela njegova porodica, jedno preko drugoga, naizmence i — naposletku, povrh sviju, on, muž njen. Oko krsta bi upaljene sveće tiho gorele. Lelujali bi im se njihovi laki plamenovi.
I, čisto sa strahom, uplašeno, pošto poljubi krst, još užurbanije pali mu sveće, pa, kao da bi se što pre svega toga otresla — ne klekne, već pada na grob i zajeca: — Lele, Mito!
po komšijskim grobovima, a najviše prosjacima, i kad naposletku još onako zajedno sa sinčićem zapali i kandilo pored sveće, uredi, očisti mu od trave i učvrsti grob — tek onda bi se vraćali, ostavljajući mu grob onako nem, dugačak.
Imala je i devera i sveće, poklona... Bila je i igra, čak i „šareno oro“ ... Samo što nije bilo večere, pa kao što je običaj da se posle cele
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Da bi čitava stvar ispala što veselije, uvalili su mu i jabuku u usta, a feferone u uši. Zapaljene su i veštačke sveće na plastičnoj jelci, posutoj lažnim snegom i injem iz tube sa sprejom.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Jednoga jutra, po vedru danu, okova zima na mlinu branu, prestade točak žrvnjem da kreće, sa njega vise debele sveće, ledeni oklop na suncu sinu, prestade huka u starcu mlinu.
Tekla je zima, studena, duga, napokon evo toploga juga, ledene sveće na točku topi, sa streha kaplja za kapljom škropi, ojača sunce, dani se duže, odjednom žrvanj — poče da struže.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Pred krčmom, u potpuno mračnoj ulici, dva puta više ljudi. Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev. Redovi igraju prema igri plamena.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
— 9 I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Srca su nam ko velika zvona o bregove udarala, dolinom plovile sveće nama za dušu. Gle, napasnici u mehuru sunca, krv ih kupa!
Barjake smo pod vodom razastrli i koplja su padala po dnu kao sveće, u reci je grom još sinuo i tada ugledah svoje vojnike: ne tuku se više, vazduha nemaju, rane svoje otvaraju kao
obale i zamka pao je preko svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i pije oči mu sive pitali ga da l 'je ubijen on reče bio je ubijen sad
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
dana, kao ožalošćena porodica; neka idu za sandukom oborene glave; neka dolaze na sve parastose i neka mi pale sveće, a posle, kad se ja ohladim, nek se i oni ohlade. TANASIJE: Pa dobro, kad već mora, neka mu bude.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I komšiluk se sakupio pred kućom, i svi žele da stisnu ruku ratniku. U lokalima žmirkaju lampe ili sveće. Unutra žagor. Zdrave se poznanici i pitaju gde je ko bio. Raspituju se za smrt druga ili prijatelja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Umrla!... Kâ svaka stoka, i bez sveće i bez ispovesti... — Šta govoriš ti !... Ko je umro ?... dreknu Gojko razrogačenih očiju, stegnuvši starca za rame,
— Zašto ? začudi se ona, kao da se budi iza sna. — Pa vidiš da čovek umire... na smrti je !... Ni sveće nemaš... odgovori on i stade se okretati oko sebe, kao da se uveri, da doista nema sveće.
na smrti je !... Ni sveće nemaš... odgovori on i stade se okretati oko sebe, kao da se uveri, da doista nema sveće. Ljubicu udari ova reč kao munja. »Umire!... Šta to veli on ?« Ta ona nikad nije ni pomišljala na to; kakva smrt!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mesto mrtvaca, sad meću drvenu lutku i dve‑tri sveće. Čekam da se smrkne, pa da odem u malu, ledenu crkvicu; noćas će bita službe. Poslednji je dan u ovoj godini.
Domaćin mi je doveo lekara, ali sam, od sveće koju su dizali nad mojom glavom, i od prašaka koje su mi sipali u usta, gubio svest.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
držati takođe srebrni divit, oko koga se prepleću dve pozlaćene zmije sa dijamantima mesto očiju, i u ustima drže sveće.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Trči, brate, po kući kao da je tvoja kuća. Zovite Pavku, Danicu. Zovite ih neka upale sveće na prozore! (Odjure i Spira i Mladen.) I otkud sad da mi padne najedanput na pamet govor?
XIX JEVREM, PAVKA PAVKA (nosi dve milikerc-sveće): Kakve sveće, boga ti, tražiš? JEVREM: Limunacija, raketle, milikerc-sveće, muzika, narod. Razumeš li?
XIX JEVREM, PAVKA PAVKA (nosi dve milikerc-sveće): Kakve sveće, boga ti, tražiš? JEVREM: Limunacija, raketle, milikerc-sveće, muzika, narod. Razumeš li?
JEVREM: Limunacija, raketle, milikerc-sveće, muzika, narod. Razumeš li? PAVKA: Pa je l' da upalim sveće na prozore? JEVREM: Ama, kakve sveće!
JEVREM: Limunacija, raketle, milikerc-sveće, muzika, narod. Razumeš li? PAVKA: Pa je l' da upalim sveće na prozore? JEVREM: Ama, kakve sveće! Ostavi to, molim te! Pavka, znaš li ti šta je to narodni poslanik? PAVKA: Znam!
Razumeš li? PAVKA: Pa je l' da upalim sveće na prozore? JEVREM: Ama, kakve sveće! Ostavi to, molim te! Pavka, znaš li ti šta je to narodni poslanik? PAVKA: Znam!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zajapureni, crveni poput srećaka, Vatrogasci su stajali oko cisterne Šiknuli iz čizama ko sveće iz svećnjaka... Dignutih glava, gord vojnik do vojnika, Zbijeni kao reči u dobro složen stih!
I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče. KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Dođoste li? — upita je Sofka kratko, uzimajući od matere peškir u kome su bile pre, kad su pošle od kuće, uvijene sveće, bosiljak i cveće za groblje, a sada, kada se vraćale, bilo kolača i drugih ponuda. — Eto! — odgovori joj mati i uđe.
Istina, redovi gajtana, što su iz pojasa njegova izlazili i nizali se po krajevima mintana, spram sveće sjali su se od uglačenosti, ali ipak sam mintan bio je od svile, skupocen. A on sam mnogo se promenio.
rafovima izređanih zarfova, ibrika, sahana, sve od staroga srebra i zlata, pa još sada sve to osvetljeno sa dve velike sveće u velikim čiracima. I sve skoro oribano i žuti se i odudara od crvenila ostalog nameštaja i jastuka, ćilimova.
Ali se brzo trže. Iziđe u kujnu. Kada je na svetlosti od ognjišta i sveće ugledaše, tetka joj samo promuca: — Kuda, Sofkice? — Daj mi šal! Idem do kuće, nešto sam zaboravila.
I gore, i dole, i svuda su gorele sveće. Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno,
Ispred vrata vide samo njegove poređane cipele i već poče da drhti. Ali silno otvori vrata i uđe. Svetlost se od sveće zaleluja i gotovo što svojim plamenom ne opali kosu očevu.
Tek se svanjivalo. Iz kuća po mahalama razlegali su se na sve strane petli. Upaljene sveće videle su se iz pojedinih soba i štala. Rubovi dolina ocrtavali su se na nebu i gubili jedno u drugom.
I ta se toplota i para otuda ovamo sve više mešala sa svetlošću sveće i malo hladnijim vazduhom, i sve više punila vlagom i tamom ceo amam.
Od kada su već sve sveće po sobama i fenjeri ispred kuće i po dvorištu upaljeni; odavno se oseća jak i silan miris jela i pečenja; odavno je već i
A po tome se već sigurno znalo da će on tu sedeti i da za sebe tako i uređuje. Posle naredi da se sveće u čiracima bole razrede, bolje nameste; gore, na doksatu ispred vrata, da se iznese i obesi još nekoliko fenjera, da bi
I ma da je bilo osvetljeno, ipak su svi nosili sveće i jurili kapiji, da još bolje osvetle ulaz. I zaista su to bili oni, „prijatelji“ i dolazili ovamo u pohodu!
i drugog cveća, već osušenog, gotovo sparuškanog od fenjera, i to je zadahnu nekim zagušljivim mirisom kao na tamjan i sveće.
Pandurović, Sima - PESME
Nad grobom našim širiće se cveće; Poklopac neba sanduk nek nam bude; Bleštaće zvezde, k’o nadgrobne sveće, Nad rosnom zemljom naše crne grude.
TEZA Raskošna dvorana... Svet, muzika, sveće... Blesak i žagor; masa što se kreće Kao val; veselje što raste k’o plima, Radost koja sija na licima svima; I u
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Viri kao miš iz brašna u mutvaku. Vrvi vojska kao čele iz ulišta. Vredan kao pčela. Vrti se kao leptirica oko sveće. Vuče se kao prebijena zmija. Gladi se kao mačka. Gleda kao mače u tiče. Gledi ko zmiče iz trave.
Sveti Sava - SABRANA DELA
primi, a potom tihim glasom: „Blagoslovite, sveti“, krotko pozivajući, udarivši tada u klepalce, i razdavši svima sveće, podiže i vas na polunoćnu službu, koju i on sam poje, paleći, kako je propisano i sveće u crkvi.
u klepalce, i razdavši svima sveće, podiže i vas na polunoćnu službu, koju i on sam poje, paleći, kako je propisano i sveće u crkvi.
A drugu odeću, ako ne primi iguman staro, da ne daje novo. Crkovnicima, pak, da se daje sveće radi po dve zlatice. I blagoslov ktitorov da se daje jerejima na godinu po pet zlatica. (...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Al je težak! (Unose Skitnicu u kafanu. Nestaje svetlost sveće. Tišina. Iza kanti za đubre oprezno se pomaljaju kapetan Manojlo i redov Tanasko.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Stovaruje s leđa drva ispred kuće): Imaš gasa, sveće? A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
On je vesma trudoljubiv bio, crkvu čisteći, sveće i sve što je u crkvi, nameštajući tako da njegov starac vesma je s njim zadovoljan bio.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Stajao je nekoliko trenutaka, rabadžije su lunjale po dućanima i svi su ponešto kupovali. „Prodajemo šećer, tamjan i sveće.“ — „Mi za groš jeftinije“, kao da kukuriču, vikali su šegrti pred dućanima i krišom se grudvali.
— Ne, poći ću i ja... Volim božićne običaje. (Glupo se ponašam. Sasvim glupo. I zbunjeno.) ... Niko ne ustaje. Sa sveće, pobodene u prelomljen kolač, kaplje vosak. Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute. Svi se pitaju: zašto se ćuti?
Možda ovi nešto znaju? Aćim pređe očima po Simki i Đorđu. U Simkinim krupnim zenicama plamsaju dve male sveće. Slutnja mu se zgusnu u strah. Pripali i drugu cigaru. Nikad ovako.
Za ovom istom sofrom, pored ovakve sveće, pre nekoliko godina... — Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč.
vođena kaluđerom što je mrmorio molitvu i mlatarao desnom rukom po svetlucavoj tami, koja je mirisala na tamjan, sveće, boju i stare odežde. „Sestro po gresima, klekni pored grobnice i ispovedi svetom mučeniku sve grehe tela i duše.
“ Sveće su u kapanju dogorevale. Petao se nekoliko puta javio u strahu od tišine, njoj nije bila tišina, krckao je kamen, sveci
Oseti miris tamjana i voska. I vlažne zemlje napojene kostima u raspadanju. U mraku, na nekoliko mesta dogorevaju sveće. Žbunići sitnog i mirnog plamenja. Kamenovi i senke se mešaju, pomeraju, komešaju pod grozdovima zvezda na visokom nebu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
To se bude groblja pod širokom vodom! Počinje opelo... Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Plamen u peći poče da gricka knjige bačene u nju, on se razbukta i nadjača svojim sjajem svetlost sveće koja je stajala na Njutnovom stolu. Pojedini listovi spisa, zahvaćeni plamenom, grčiše se u samrtnoj borbi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Voštane sveće plačno puckaraju na velikim polelejima što vise i sveštenik drhtavim glasom otpočinje svoju besedu. I najedanput, usred
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prvi koraci odjeknuše neobično u ovom mračnom prostoru i hajduci se i nehotice zaustaviše pri ulazu. — Palite sveće, more; hoćemo da polomimo vratove po mraku!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob. Ni svoje dane, što gore, k'o mrtvom sveće, Ni svoju kob. Pijemo s usta i čaša. Maštom ludila Stvaramo zrak: Sve nas je dovela tajna što nas ubila, Otkala mrak.
povratiti neće, Što za zemlju mreše, što ih zemlja uze, Doći će crnina, bol, jauk i suze, I večno sećanje za nadgrobne sveće. 11. AVGUST 1913.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada bi primetio da potajno čitam, skrivao bi od mene sveće. Nije želeo da kvarim oči. Ali ja sam dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica, i svake noći dok su
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vraćajući se kući svratismo u crkvu gde sam poljubio ikonu svog zaštitnika sv. Savu i upalio dve sveće koje je majka ponela sobom.
Vraćajući se kući svratismo u crkvu gde sam poljubio ikonu svog zaštitnika sv. Savu i upalio dve sveće koje je majka ponela sobom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dok se povratila, već je vatra dobro plamsala i rasvetljavala vas prostor, da se dobro videlo i bez sveće. Nad oganj neko od one trojice beše nadvisio bakru; stoga je ona morala svoju postaviti sa strane, na dva kamena, i
Posle ga spopade bljuvatanje. Niko mu nije mogao pomoći, jer su bili u tami. Sveće nisu imali. Pokušaše užgati vatru, ali se žigice behu ovlažile, a nije bilo čim suhim uspiriti. Jedva dočekaše dan.
škola, u smeđim, plavim i crnim tunikama, konopcem opasani, sa kuhuljicom na glavi i blagoslovenom voštanicom u ruci. Sveće drhte, a tunike se u suncu odbleskuju u svim bojama.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tečinu sobu u koju je uveden, Mile jednako opisuje kao toplu i svetlu, jer „peć bubnji, a svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamnjanom i dimom duvanskim”, da bi naglo - na izgled bez razloga, a zapravo radi
padanja vode sa česme”, da bi onda zastala pred svojom kućom kao pokojničkom: „I gore, i dole, i svuda su gorele sveće.
biti koban); i nije tek zamirisao, nego ju je zagušljivo zadahnuo; još joj se učinilo da su joj nad glavom tamjan i sveće: „I tako, zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet,
i drugog cveća, već osušenog, gotovo sparuškanog od fenjera, i to je zadahnu nekim zagušljivim mirisom kao na tamjan i sveće.
] I dok ju je iz ikonostasa, ramova od slika i drvoreza čisto gušio miris na crvotočinu, buđu, tamjan i pokapane sveće, dotle ju je opet iza nje onaj prostran pod, patosan pločama i sa vlažnom, trulom prašinom, hladno obuhvatao i punio
] a onda „Sofka ču kako otpočeše njeni, poređani tamo u stolove, da odgovaraju na jektanija", međutim „ovamo oko nje sveće su sve više gorele, a od njih sve gušći zadah bivao, a sama je ona sve više okružavana i potiskivana od svatova.
I dok je „napolju hladan i vlažan mrak”, u sobi je „svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamjanom i dimom duvanskim”.
Opadanje čulne osetljivosti srazmerno je njenome prethodnom pojačavanju - pri tome nam je stalno pred očima slika sveće koja baca najveći plamen pre no što će se ugasiti - i, jedno koliko i drugo, ide saobrazno sa razvijanjem sižea.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Prota Tomović odmah natakao epitrahilj, zapalio tri sveće, svakomu po jednu, i dodao gostu svečani manastirski krst da celiva.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Čim ja počnem, evo ti ga Da skoči u plam; Bacim pero, od sveće ga Dalje oteram. Ja hartiji, leptir sveći. Znam, ne prkosi, — Al’ svoj tako kratak život U grob unosi.
Odrežimo granu zimzelene jele (Jela grane spušta, ludi nam se sama), Nakitimo granu tankim svećicama, Zapalimo sveće našim dečicama.
“ Gaga sina ćuši Pa mu reče: „Râno, Kad već u snu kradeš, Kradi što valjano!“ KO OKO ČEGA „Oko sveće leptir leće, Ljubav njemu ne da mira, A kad jutro osvanulo, Nit’ je sveće ni leptira.
“ KO OKO ČEGA „Oko sveće leptir leće, Ljubav njemu ne da mira, A kad jutro osvanulo, Nit’ je sveće ni leptira.“ I ja lebdim oko flaše, Jer mi za njom srce vene; Doć’ će vreme, pa gle nema Ni flaše mi, pa ni mene —
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Moram beštelovati drombulje za boncert. Moram sebe u rezon dovesti, nema jošt gdi će se vući za zvonce, gdi će se sveće paliti. SARA: Luster; šarmant, šarmant! FEMA: Šta vi mislite, nije to šala. Ja sam gospoja vilozovica.
Petrović, Rastko - AFRIKA
i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda
Igra se dezartikulisanih udova, iščašenih ruku i nogu, rastavljenih kolena. Na direku u sredini zalepljene četiri sveće čiji se plamen njiše zatalasan od igre. Kad parovi prođu sasvim blizu, sveće se skoro ugase i nastaje za trenutak mrak.
Na direku u sredini zalepljene četiri sveće čiji se plamen njiše zatalasan od igre. Kad parovi prođu sasvim blizu, sveće se skoro ugase i nastaje za trenutak mrak. Veliki efekti svetlosti i senki.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Je l’ vesô, hrabar. Je li pogodan? Je li pred njome muški slobodan? KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Kao plamičak sveće voštane, Što na sve želje vetra pristane — Tuli se, bukne, gasi se, plane, Dokle i sveće tako nestane...
(za sebe): Kao plamičak sveće voštane, Što na sve želje vetra pristane — Tuli se, bukne, gasi se, plane, Dokle i sveće tako nestane... VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!...
Jakšić, Đura - PESME
Uzdrma se kula, zvono se zanija, U crkvi se čuje molitvica tija, Užegu se same pogašene sveće — Kroz nemo dvorište neki duh proleće. Na čelu se bledom, gde je kruna sjala, Svetiteljska svetlost divno zablistala.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Njihne postelje oko Mladena nazirale su se, belile prazne, sa usturenim jorganima. Iz kujne dolazila je svetlost sveće i sa ognjišta. Čulo se spremanje, mešenje. Gore, opet, na gornjem boju, čula se takođe lupa.
I koliko je puta Mladen viđao noću kako u onom njenom sopčetu sedi obučena na prostrtoj postelji. Bez sveće, bez ikakva znaka. A to sve zbog njih.
Sada će doći! A to je i opomena da sve: večera, postelje, sveće, sve bude spremno da, umoran došav iz čaršije, Mladen, ništa ne čeka, ništa ga ne naljuti. I, uvek, čekala bi ga.
Ona, od poniznosti nije ni odgovarala. Užurbano vikala bi u kujnu: — Sveće! Da iziđu sa svećom, osvetle mu put. Čak ona sama bi uzimala sveću i svetleći mu, iza njega, išla bi, pratila ga gore,
Gore, sluškinja bi za to vreme, ako već nije pre upalila sveće i osvetlila, dok bi se oni peli, mimo njih otrčala i osvetlivši dočekala ih. Mladen bi se razuzurivao.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ili: uzme parče voštane sveće, malo soli, ječma ili zobi, pa ode kakvoj mladoj vrbi i tri puta je obiđe govoreći: »Dadoh konju zob, volu so, i venčah
U istom cilju propušta se o Božiću stoka između dve sveće i posipa oparenim l. semenom (»Kad ovo seme pronikne, tad i prokletnice [= veštice] naškodile«, SEZ, 32, 1925, 370).
Narod dolazi kod njega svakog četvrtka od Uskrsa pa do Spasovdana, pre sunca, pali na njemu sveće i vezuje konce od odela. Kroz jednu šupljinu u njemu provlače se nerotkinje da bi začele (Zapisi, 4, 118). C.
vatre »za one koji su umrli bez sveće« (ibіd., 465). Busen. Posle II svetskog rata objavljena su zanimljiva verovanja o b.
»čuvar«), a »za one koji su umrli bez sveće« palile su se vatre od v. l. na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan; u Kastavštini ne reže se v. l.
i — pošto se zapale sveće i preseče kolač koji su u gluvo doba noći tri babe, potpuno nage, umesile od brašna uzetog iz devet kuća — provlače se
Kruška. Ona je kultno drvo i u Leskovačkoj Moravi: »kod crkvišta u Šišincu« narod, zdravlja radi, »pali sveće ispod pet malih zakržljalih krušaka«, poštujući ih kao »pet brata« (SEZ, 70, 1958, 569).
(i burjana, loze, šljive), na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan, palile i vatre »za one koji su umrli bez sveće« (GEM, 42, 1978, 465). Limun. U Gornjem i Donjem Orahovcu l.
(ibid., 177). U okolini Zaječara, »za one koji su umrli bez sveće«, palile su se vatre od š. na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan (GEM, 42, 1978, 465).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Niko više, iz straha od zaraze i iz gađenja, ne dolazi ovamo da se moli bogu i da pali sveće. Nedeljne službe obavljaju se u praznoj crkvi. Prohor je lukav.
Leluja slabašni plamsaj, bori se sa kapima krečne vode koje se otkidaju od tavanice i padaju tik uz fitilj sveće. Kamen sa lišajima. Uginule stenice. Dimitrije Mlađi umiru — Makarije se drži.
Postajao je sve jači. Zviždao je, hujao, udarao o zidove, savijao drveće. Grunu na vrata crkve, otvori ih i pogasi sveće. Ostadosmo u mrklom mraku. Vetar je već bio pobesneo. Neko poče da paniči.
Zašto si okrenuo leđa svome imenjaku i poštovaocu. Zar ti nisam palio sveće i usrdno ti se molio? Zar baš na svoj dan, naš dan?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Plamen je lojane sveće Ozaravao bledo uboge i vlažne kute, Stanište nužde ljute. A u budžaku jednom, gde memla caruje prava, Sin žalosnoga
I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Stanković, Borisav - TAŠANA
PRVA SLUŠKINjA Eve, snaške, sve je poneseno. Nije ništa zaboravljeno. Evo i sveće, i tamjan, i kadionica. TAŠANA (pošto pregleda): Dobro, dobro. (Stani): Stano, jesi spremila dečje cveće?
TAŠANA (uplašena mrakom, samoćom, hvata se za čelo, viče): Sveće, Stano! (Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati?
i onda da se brzo trči na groblje, da se vidi da mu grob možda nije kako treba, da mu možda kandilo nije prosuto, sveće ugašene! I sve, i njega i mladost moju, znam sad više po groblju nego po životu... MIRON (razmišljajući, setno): A... a.
Na sredini tavanice visi oveća lampa. U kelneraju, gore, dve lojane sveće, kojima se gazda i momci služe kad idu u podrum da toče piće. Čuje se lupa na kafanskom ulazu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Palanka je vrila. Prota je govorio o antihristu, svet o sotoni, babe su palile sveće. Po drugi put je Julica od muža prešla u stan svoje pomajke i sestre, sada sa detetom.
” Gospojinska i Vaznesenska crkva oživele. Sveće, molitve, šapat, vodice, ikonice, važni razgovori s protom i s pop-Tomom.
Obojica očeva glasno jecaju; gazda-Gavra, bled kao krpa, zaboravio je da sveće razdeli sakupljenima s tri grudvice zemlje.
Gledam je, krsti se, po ruski, pod bradom, brzo, brzo bar dvadeset puta; šeta po crkvi kao po ulici, pali sveće, klanja se, i opet udari, krsti se, bar dvadeset puta...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
So tim obećavaše svakom koji želi nju uzeti da nikad neće nuždu imati na sveće trošiti, štaviše, u nevolji trud ili sumpor pripaliti.
i da lep mladić često ništa drugo nije nego od gipsa lep, oko kojeg se one (i same belilom izlepljene) kao muva oko sveće nesmisleno lepe, ne smatrajući što je žena takvom mužu donde samo krasna, dok se od nje može vući asna, sirječ dok se
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
oktobra 1864. godine“, već: „On je ugledao svetlost milikerc-sveće, 8. oktobra 1864. godine. Odmah, na prvome koraku po rođenju, no bez mojega učešća i krivice, napravio sam zbrku u
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
TURSKA LUNA Nas i oprlji turska Luna, ožeže vatrom i božije sveće, hrišćanske crkve zapusti mnoge. Pravedni se gnjev božji na nas prosu i zlo nam dođe na našu glavu, te popusti ljude,
Kad se svi narediše okolo, onda im reče neka svi jednak polupaju one svoje koršove, pak sveće da drže goruće u levi ruku a u desni rogove trubeći u njih svi ujedno.
svetloća da rečemo, iliti mu jasnost, jer u to dobi kad su im ujedno pet godina porciju donosili, nosili bi zažežene sveće u ruku te bi se veselili na čopor, na čopor pobaška u sastatku. Tako im je adet bio predajući ćesaru datak.
zašto lepo se nosi, bogato se drži, a ona jedna sirota — a putem u mraku nije ga poznala tko je, dokle ga u domu kod sveće ne smotre. I uzboja se od njega videći da je on carev čovek i sudac je. I ništa ne ktede ni jesti ni piti kod njega.
Crpe lažu ka iz bunara vodu. Oci trpko jedoše, a deci potrnuše zubi. Što je kome hvajda od sveće i od sunca, kad očima ne vidi? Što li i sav ovaj svet bezpametnim hvajdiše? Bistroumlje svačem je gospodar.
Jer ja ne primam od vas sveće vaše i kandila i tamnjan i kadenje. Meni je to sve mrsko od vas. Vaša novomesečja i svečane dni i velike godove i velik
Prvi dan dade svet, a četvrti dan spravi mnoge sveće ka neki kujundžija da salije ponapre veliki krušac zlata i posle opet izraseca ga na male krupice, te kuje i raskiva na
učinio, te ponapre učini goruću golemu vatru, posle iz nje svako to gornje svetenje na nebu il' da rečem pod nebom kano sveće da ozgor iz visine svetle dole na zemlju i razlučuju dan i noć i vremena s godinama po njima se raspoznaju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ko nije video fajde od očiju, neće ni od trepavica; ko nije pazario i ćario danju za videla, neće ni uveče spram sveće, — i zato malo ranije zatvaraju dućane.
i hitaju kućama da u prijatnom rahatluku provedu neko vreme, da narede, pregledaju, pokaraju i pomiluju ukućane pre sveće i večere.
! I kazuju jošte i to: kako gu na kočije odvezoše u Dokine; tam je, zbore si, noćila svu noć goreše sveće u kuću, — toj kazuju... — Za Doku zboreše?!