Jakšić, Đura - PROZA
u pročelju, a u začelju — e, tu je sasvim drugi svet: pet-šest penzionera, sedam-osam trgovaca, i oni koji niti prodaju svilu ni čelik, nego lepo daju novce na zajam... zaista, milostivni ljudi, dobri ljudi!...
— i on mi pokaza prstom jedno ljudište, jednog od onih trgovaca što niti prodaju svilu ni gvožđe. — Vid’te, on glavom kazuje da vas je video kad ste s Miletićem išli ruku pod ruku, i to, nota bene, u
Dučić, Jovan - PESME
Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim. Učaurena buba ćuti, I prede svilu za plašt Cara; Zapališe se Mlečni Puti, I prepuni se srebrom bara.
A kada je, prvi put obučena u belu svilu, sa dva mirtina cveta u ruci, otpočinula pod srebrnim mramorom, nad kojim je mrki čempres šumio dugim crnim šumom, —
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kroz tu svilu ne može prorezati sabljica kojom se oni duelišu. A ta je sabljica, takonazvani „rapir”, oštra samo do polovine, i oni se
Afrika
Na njoj je dugačka široka bluza koja se za vreme moga detinjstva zvala: matine. Trbuh fatiran i uvijen u svilu; atlasne materije oko nogu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zove se Mikailo Vani, a niko ne zna ko je, i odakle je. Došao je go i bos u Vijenu, sa licem mučenika, a sad nosi svilu i svilene, vijenske, čarape. Upliće u razgovor filosofičeske izreke, i skaradne.
A da je i ona kurva, to je doznao. Podvodnica je svome mužu. Dodola, koju oblače u svilu, pa izigrava gospožu. Nego, ko će završiti u arestu, to još nije rešeno. Neka Višnjevski pripazi da ne omasti omču.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad se opeva junak koji svlači svilu i kadifu da bi obukao „bugarske haljine“, pesma kaže, da se on „učinio golema sirota“.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
mešavini gotike i baroka, sa čitavim čudom kulica na krovu, izgledala je kao kartonska maketa utisnuta u nežno plavu svilu neba.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I nije se lako vraćao. Bežao je od njih, kao đavo od krsta, šaljući posle poklone, srebro, svilu, merdžane. Kad je morao da im dođe, dolazio im je sa nategom i odlazio presamitivši se.
bare i plotove, zaseoke i voćnjake, dvorišta i guvna, njima se učini sad da su u nekom drugom svetu, gde se povijen u svilu sedi, nepomičan, stolećima, pa samo gleda večeri i vrtove, divne česme i vanredne lepotice, zanosne, mirisne, među
Imao je grozne ruke, od samih kostiju, kojima ih je hvatao, a oblačio se skoro isključivo u crnu svilu i zlatom izvezen somot, navikavši se, preterujući, da se pojavljuje svud u teškim, jahaćim čizmama i u oklopu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ružica ga na list dočekala. Lastavica pupak odrezala, B’jela vila u svilu povila, a čelica medom zadojila. Vila mu je do tri bilja dala: jedno bilje da se ne ureče, drugo bilje, da mi
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Zeleno na crvenom, to je prilično neobično, i vrlo originalno. A i lišće je ukusno urađeno. Za svilu znaš da je iz Mletaka? Mnogo lep rad. A i materijal je prvoklasan.
Kostić, Laza - PESME
I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda. I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i Delilu i na kletvu njinih želja.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pošto je bio šantav, prodavao je svilu na Slaviji. Zvali su ga šantavi Antun. S vremenom, njegova svila dobi naziv šantung, što predstavlja skraćenicu dve
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šum pečalan, tihožalka: bila zvezda vrh oranja, bio vetar - svilu tkao. Zrelo sunce metohijsko po vascelom greje kraju. (Izgrejao Hristos s freske.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kod moje ćeš majke U ladu sediti, Tanku svilu presti Na zlatno vreteno!“ 40. Bacala devojka Za oblak jabuku. Zaostala jabuka Gore za oblakom.
Treću dajte mojoj miloj seki, Nek kupuje svilu i kadifu, Nek s’ udaje kuda joj je drago, Jer je bratac udavati neće, Jer je bratac pogubio glavu! 230.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ne može da je povali samo ko neće! BLAGOJE: Naučio je Blagoje da razlikuje svilu od sargije! GINA: Pitaću te šta razlikuješ kad se istrezniš! BLAGOJE: Sasvim sam ja trezan! Trezan ko zvezda!
DROBAC: Tikve? Pekli smo. Kad smo čuvali koze. I purenjake smo pekli. Svilu pušili, a purenjake pekli. A od tikava smo ti pravili i venjere! SOFIJA: Od tikava?
DARA: Zar tebi njegove krvave ruke ne smetaju? GINA (Blagoju): Izgužvale su Dropčeve ručerde tvoju svilu! DARA: Jašeš se ovde sa onim krvavim zlikovcem! SOFIJA: Što to govorite? Pa zar vas nije stid?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mi smo za smrt! TRAG Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu i miris blag... puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova. SERENATA Čuj, plače Mesec mlad i žut.
PARTENON Ne volim veselost proletnih bašta, niti da ičija duša prodre kroz svilu mog crnog muškog plašta. Našao sam sumornu slast tela, kao vetar zvezde u granju po groblju, slađu nego duša.
Žar, san, svilu, pesak, šta li, sad, u ruci držim? Kad sve to, što tamo bi i prođe, ovde zahvatim. Zar sam to ja, što upaljenim
Ne treba nam tvoj pozdrav i uzdisaj. Zar ruka da diže protiv reči svete, što željaše svilu, zlato, amorete? Eno ti grobovi, vrtovi u Beču, eno ti talijanski nakiti što zveču.
Za narod, kamen, sirotinju i glad, nisi dosta tvrd ni pošten, veran, mlad. Obuci svilu i pokupi sinove, ordene tuđinske i krpe šarene.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
On visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav | obučen u svilu i čoju. Mirišu mu haljine od njegove razvijene snage. Ona ga ovamo, u postelji, u bračnoj košulji, u moru od te svetlosti,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Malo vremena i malo slame pa i od oskoruše bude slatko voće. — Pričekaj vreme; vreme i trpež i dudovo lišće u svilu pretvore. — Protrči sad, zeče! — Po zveku se vrijeme pozna. — Propušteno leto dve zime vodi.
Majka tebe pod ružom rodila, Lastavica pupak urezala, A pčelica medom zadojila, Bela vila u svilu povila, Druga vila babica ti bila!
“ 2 Majka sina u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala Lastavica pupak odrezala, Bela vila u svilu povila, A čelica medom zadojila.
3 Majka Jova u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala, Bela vila u svilu povila, A pčelica medom zadojila, Lastavica krilom pokrivala: Nek je rumen k’o ruža rumena, Nek je beo, kao bela
Majka te je u želju rodila, U veliku zevku odgojila, Po triput te na dan povijala: Iz bešike u bijelu svilu, A iz svile u žeženo zlato. Nini, sine, dočeko ti babo, Da te vetar sedom bradom niha.
“ 2 Jedna vrana kusa Preletela Ovče polje I ukrala Grgu svilu, I naprela mužu gaće, I deveru košuljicu, I svekrvi pregačicu. Smokva, Lokva, Divinja; Potrkušo devojko!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR 64 SEDIM NA TVOME GROBU 65 TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA 66 UMESTO DA U SVILU LAKU 67 ZAR SAD BAŠ 68 TAMNICA 69 PRIČINA 70 O KAKO DUGO 71 NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991.
Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule. UMESTO DA U SVILU LAKU Umesto da u svilu laku Oblačim tvoga tela plamen Ja zaodevam hladnu raku U neprozirni teški kamen.
Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule. UMESTO DA U SVILU LAKU Umesto da u svilu laku Oblačim tvoga tela plamen Ja zaodevam hladnu raku U neprozirni teški kamen.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ni Bog nije svog sina, kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu. Rodio se u toru, kažu. da nije bilo magaraca i ovaca da ga zagreju, ako ne lažu, dete bi skapalo, iako je
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
I ne sluteći da je to njen lik, Zlatoprsta prenese sliku na svilu. A kada Carica odene haljinu, dvoranom prostruja žamor oduševljenja, sve dok neko ne reče da devojka kraj jezera podseća
je misao da ju je on odbacio i zaboravio, sve dok nisu počele stizati njegove slike koje je ona trebala da prenese na svilu. Sa svakom od njih, utkana u cvet ili oblak, dolazila je do nje poruka o njegovoj ljubavi i tuzi.
Zlatoprsta ih je nežno i s beskrajnom pažnjom prenosila na svilu. Ali, uz zlatni prah svila je sada bila posuta biserima.
Devojka je naočigled svih, venula ne prestajući da veze. A kada je, jedne večeri, stražar ušao u kulu da unese novu svilu, veziljina soba bila je prazna.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
telesno - jako konkretizovan: „jak, visok, sa jakim rukama”, „visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na njoj je dugačka široka bluza koja se za vreme moga detinjstva zvala: matine. Trbuh fatiran i uvijen u svilu; atlasne materije oko nogu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Znam zakon, pa preko zakona ne dam ni svom rođenom ocu!... Vi njega morete, ako zakon dopušta, i u svilu i u kadivu obući, pa ga onda pustiti nek se šeće po čaršiji, ne budi primijenjeno, ko kakav prijestolnik.
Bojić, Milutin - PESME
'' I sruši se David, car države svete, I grizući svilu šarenog divana Jecao je plačem razgnevljene sete. S polja šumi pesma sa palmovih grana.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pa ne užegne u ljubav ovu laž. VII Puti za svilu. Blud bludu svilom u netrag to, truleži trulež na nesatrulimu vlat.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu saopštavamo jedan drugome novosti, a tu, bome, i lepo pazarim. Ta se gospoda živo interesuju za turski biser, svilu, damast i ružino ulje. Mi smo u stanju da svu tu robu jeftinije dobavljamo no Mlečići, koji su u stalnom ratu sa Turcima.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila, kožu mu cepa kao svilu, krv teče. — Ah, prokletnice! — zajauka dečak i poče da sabija u zemlju kupinovu vrežu, da je gazi i kida.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ona videla, pisnala, brgo od sebe svilenu košulju skinala — i drž za jatagan. A nož, znaje se, svilu ne seče, te ja tako živ... A njuma, posle, živu gu u vreću vrzali i u Moravu frljili. (Ustaje, besno vadi jatagan.
Šantić, Aleksa - PESME
POD VRBAMA Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod grana. Vranu svilu tvoje kose Mrsio je vjetar ti'o; Ja, dršćući kao trska, Pod vrbom sam skriven bio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
odjaši da lijemo vino; a ja ti se ukloniti neću ako t' i jest rodila kraljica na čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a zlaćanom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u
Ako bere Grke i Bugare, i terzije, svoje ruvetlije, koji nose svilu n kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute
k meni u primorje ravno, bijelome Skadru na Bojanu, uzeću te za vjernu ljubovcu, pa ćeš biti gospođa kraljica, presti svilu na zlatno vreteno, svilu presti, na svili sjediti, a nositi divu i kadivu i još ono sve žeženo zlato.
Skadru na Bojanu, uzeću te za vjernu ljubovcu, pa ćeš biti gospođa kraljica, presti svilu na zlatno vreteno, svilu presti, na svili sjediti, a nositi divu i kadivu i još ono sve žeženo zlato. A kakav je Skadar na Bojani!
odjaši da pijemo vino; a ja ti se ukloniti neću ako t’ i jest rodila kraljica na čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a zlaćenom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u
dole na čaršiju, narani i leba bijeloga i napoji vina crvenoga, pa pokroji na nji čisti skerlet, čisti skerlet i zelenu svilu, pa i onda posla dvoru tvome, a ja, beže, gledim iz prikrajka kako ćeš i onda dočekati; a ti uze jedno siročadi, uze
Pa još reče Zmajognjanin Vuče: „Poskočite, dva Jakšića mlada, nađiderte sirotu đevojku, obuc'te joj svilu i kadifu, podajte joj zlaćenu maštaravu, poljite je Savi na obalu, ne bi li se Ture prevarilo, ne bi li se malo
njemu doslužuje vinom, a kad babu čašu dodavaše, tako čašu vinom preslužuje, sa čaše se vino prosipaše, posipaše svilu i kadivu.
Pita njega Starina Novače: „Mili sine, dijete Grujica, što mi čašu vinom preslužuješ, te posipaš svilu i kadivu? Kaži, sine, kaka t' je nevolja? Kaku sam ti žalost učinio?
Ako bere Grke i Bugare, i terzije, svoje ruvetlije, koji nose svilu i kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute
Kad to začu Novaković Grujo, jednak svlači svilu i kadivu, a oblači bugarske haljine, pa ponese budak na ramenu, učini se golema sirota, pravo ode u Sofiju grada — da
nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane; već on bere Grke i Bugare, i terzije, svoje ruvetlije, koji nose svilu i kadivu, i džepove s obadvije strane, u džepove sve žute dukate.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama materiju prevrnuti na drugu stvar ne mogu: da učine od abe čohu, ni od sukna svilu, ili od gvožđa srebro, zlato li, nego isto naliku promenjuju, štono se veli: od jake kaput, od rukava čakšire, tozluke
Za koju je to potrebu cifranje i gizda jednom gnjilu za crve doposle smrdljivu telu? Šarene haljine nositi i svilu, s gajtani zlatni šarati dolame i ćurdije sa srebrom i zlatom?
Ako li ko svaku materiju šije — skupe čohe, svilu, dibu, kadifu, može li on to sve nositi na sebi? Ama mnogi i sav odrpat hodi, te ni vacteka cela nejma na sebi.