Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Terala ga je iz kreveta, a on bi se onda, jadan, svio oko njenih nogu. Nudio se, noću, da dete ljuljuška. A umeo je da se budi.
Teodosije - ŽITIJA
Teško meni, gospodine brate i voditelju spasenja! Teško meni, slatka moja svetlosti, kako te se liših? Gde si se svio? Gde si sad kada si mene ostavio?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pa ipak, nada trajno se gaji: iz kule stare svjetiljka se sjaji, dok tama svuda vlada. A tik uz okno ribar se svio, ugasla oka, obnevidio ... Vječno se Mačku nada ...
Obraduj me, divna lagarijo! NA OBALI UNE Uno modra, biseru Bihaća, kraj tebe sam novo gnijezdo svio, u košnici đačkog internata, kad sam svoje selo ostavio. Pokraj tebe, u sutone rane, mislio sam na moje Hašane.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko bi još na to mislio? Haj! Haj! Nasred školskog dvorišta rastao je orah u čijoj je krošnji par roda svio gnezdo. Male rode, još goluždrave, gladno su otvarale kljunove.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LV Selo je sunce jarko, A noć se spušta tijo, Oh, blago onom, ko se Uz drago svoje svio. Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za nas Nestati cela sveta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
meždu Rosijani s mečem za otčiznu opojasan okolo krovokapajušteg Ariša (Marsa) koplja neuvjanjajeme lobore Apolonu svio, kao čto je skoro ravnovremeno Krupinski meždu Poljaci pokriven ranami i slavom s polja sraženija u službu muza
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jasika i jablan viti obalom šuštahu ti'o, A hmelj i divlja loza bele im stabljike svio I sitno treperi tamo. Izgledalo je, zbilja, Da cela priroda tone u moru rajskoga milja, Premire od silne čežnje...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na našem koncu obeležio sam, pantljičicom sa brojem 2, drugi takav metar, pa treći, četvrti i tako dalje, i sve to svio u klupče, a jedan kraj toga konca zavezao na vršak onog tornja na Monaškom bregu.
Šantić, Aleksa - PESME
blago posluje i radi, U široku sofu žuti šeboj sadi, Do šeboja đurđic i karanfil mio, Uz crven karanfil fesliđen se svio, Pa kad vjetar duhne kroz murvine grane, Marinim cvijećem mirišu sve strane.
'' Sve tako uzdišem stalno. Da sam ja laka lasta, Ja bih se tebi vio, I gde ti prozori stoje Sebi bih gnezdo svio. Da sam ja slavuj ptica, Do tvojih prhnô bih strana Pa bih ti noću slatko Pevao pesme s grana.