Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A najčešće se ipak skupljali i igrali na roglju kod Nece birtaša, gde je pod jalovim dudom igralo kolo. Svirac svira tako cele godine, a kad se obere kukuruz, onda se zna šta je njegovo.
Biće na vormu što peva Giga Bačvanin svirac: »Sedam déra, četrnajst švalera!« Aja neće on da sluša mene, ’oće on da je pametniji od mene. E, moj Aćime, moj Aćime!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako malo dete umre nekršteno dok je još u vlasti demonskih sila, ono postaje noćno, zlo biće („svirac“, „drekavac“ ili „nekrštenac“) koje donosi bolest i smrt maloj deci ili odlazi na neko „mračno mesto“.
Radičević, Branko - PESME
Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo, Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju, Jošte malo, eto vinograda, Gledaj sada ubavoga rada: Beri,
kori, Živo s' radi, al niko s' ne mori, Gledni samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira, „Sitno, brate, ijujuju!
posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira, „Sitno, brate, ijujuju!
“ Momci čili podvikuju: „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice, Dede, brate, ijujuj!
igraj do večeri, A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da, Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje, Svirac svira, moma poje: „Kolovođa, zlato moje!
Vatite se kola toga, Od višnjeg je ono Boga: Rukom drži bratac brata, Blizu srca njega vata. Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao? Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra.
Slava, slava svuda naokolo, Svirac svira, a vata se kolo, Noga veze, duga kosa leti: „Žena bio ko se ne osveti!“ Zemlja tutnji, zveketa oruže: „Crn mu
Još da vidiš pustoga veselja, Kada dođe ta sveta nedelja! Svirac svirnu, za srdašce lati, Te se kolo pred crkvom uvati: Kolo vodi vojvoda Mileta, Za pas mu se uvatila Cveta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ao, braco, amo u to doba, Dođi, vidi, čuj, pa hajd' u groba! Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo; Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju Jošte malo - eto vinograda.
Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje. Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!
Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje. Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!
Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!“ Momci čili podvikuju; „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice! Dede, brate, ijujuj, De poskoči, ne luduj!
A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da; Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje, Svirac svira, moma poje: „Kolovođa, zlato moje!“...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1799. Gligorije Trlajić PAVLE SOLARIĆ ZAVIČAJNE RADOSTI Vi velite da je umro Peca, slavni svirac? „I već odsad od svirila“, rekoh braći, „čistac!
nožica za nogom poskakuje trkom; Perjanice sve lete momkom oko glave, Momke okom streljaju lepotice plave; Gledaj kako svirac duvajući crveni, U lepota cveće na grudi se zeleni; Gled[aj kako] s igrača znoj r'jekama teče, U momaka od ljubovi
— „Slavni svirac” Peca, koji se pominje u prvom stihu Trlajićeve pesme, odista je postojao. N. Radonić, prenoseći u svome članku Nešto o
” A „ponositi svirac” Jaša, koji se spominje u ovoj pesmi, Trlajićev je brat od strica; u pomenutom pismu od 25. marta 1805.
” I sam dobar svirac u gajde, Trlajić u istome pismu insistira da ih dobije, ovako: „Vi ćete se udiviti na ovo naloženije i reći: načto će
naš jedno za svačije oko vrlo prijatno predstavlenije, koje je u najvećoj tajnosti do onog časa čuvano bilo. Svirac (gajdaš) je srpsko kolo svirajući bal otvorio.
Svirac (gajdaš) je srpsko kolo svirajući bal otvorio. Zatim muzika početak je uzela, a za njome opet svirac, i tako menjajući se do pred zoru skupa ostadosmo.
štedeći velikog troška, držali su u njegovom prostranom kvartiru dva bala, gdi muzikanti nisu toliko posla imali koliko svirac, okol’ kojeg je do 30 maska u srpsko-narodnom odelu igralo. Tu su prvi put kod nas pesmu Srbljina (vidi S. nar.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ili ka neka svirala, duduk li — valja joj svirac da je drži i svojom majstorijom razliko i lepo svira š njome glasovito, te svoga gospodina da veseli.