Crnjanski, Miloš - Seobe 2
padne jedna zvezda sa neba, ne traje duže u uspomeni ljudi, nego u mraku, jedan trepet, u mnogim treptajima noćnih svitaca. Kod svih naroda je zabeleženo samo to, da je pojedinac zrno praha!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
da zađe, za mozak zmije kamenjarke, za osunčani trem guštera, za mleko gljiva, za divljih pčela šumska podgrađa, za svitaca i panjeva noćne varke, za bezimena, jedva vidljiva, stvora što u plen smera, za šume sveži prapočetak, za ranjena pluća
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tražite od mene do posle svega što sam do sada nalupetala (Videti moj neobjavljeni esej „O ulozi svitaca u mom životu“, Kondina 9, I sprat, zvoni dva puta kratko i jednom dugačko), zar posle svega da još pišem i neki
Uloga svitaca u životu naše glavne junakinje Nema šta, „Golf-klub“ u Košutnjaku smatra se baš finim mestom. I mada niko nikada nije
Zašto vam uopšte pričam o staroj Golfijani? Isključivo zbog svitaca! Jer, svici su odigrali značajnu ulogu u mom životu.
posle toga, čim nabacim neke novčanice, ufuravam ravno u „Juvelu“ u Knez Mihajlovoj, mogu vam reći da je to zbog svitaca. — Imate li svice? — pitam zlatare. — Svice? Kakve svice? — Ljubičaste.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A na suprotnoj strani, prema Ceru, šrapneli su svetlucali kao rojevi svitaca, čas brže, potom sporije, onda bi učestali na širokom prostoru ili se zbijali u gomilu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Meni trepte neki svetlaci od umora! SOFIJA: Obožavam leto! Dani puni pčela, večeri svitaca! I kako je samo divna tišina ovde! Slušaj!... JELISAVETA: Šta da slušam? SOFIJA: Čuje se kako zuji pčela u čaši!
Mesečina. Sparna letnja noć, puna cveća, zrikavaca i svitaca. Sofija, posle plivanja, briše kosu. U mraku, sa strane, u prvi mah nevidljiv i za publiku, stoji Drobac.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedva ju je još razlikovao od trava i svitaca, kad ču njen glas: — Ne brzaj! Srebrna ruža te čeka. — Gde da je tražim? — Kod Riblje Glave!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi! Kao orkan, sa takvom snagom i silinom naleteše naši šrapneli. Kao rojevi svitaca počeše da svitkaju, stvarajući neprobojni zid u visini rova, ali glavna masa čelika sruči se na bugarske rovove.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Šta će mi bele rade? — odvraćala je Zlatokosa. — Lepša sam ja od belih rada, i jorgovana, i ruža. Šta je svetlost svitaca prema bljesku moje kose? Šta tananost vilinih konjica prema mom struku?