Jakšić, Đura - PROZA
Ali sve beše badava! „Ranjen sam, trag mi je uhvaćen, Grlice... Ja odoh; eno gde sviće!... Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jao, jao! Ne mogu da vičem. Ma... ma... — Sine, okreni se na drugu stranu! Kad sam se razbudio, vidim da sviće. Proteglim se i pokušam da moj san ponovim, da ga rastumačim i da ga upamtim, ali me misao povede daleko natrag:
Onda bolovi nanovo učestaše. Dođe i Ikonija, i poša reče popu da iziđe, a sama osta s Ikonijom. Već počinje da sviće prvi dan duhova. Sio pop na klupicu u avliju, turio sijedu glavu u ruke, pa se ne miče.
Afrika
Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima. Kad crnkinja ima sklopljene usne, ma koliko gola, ona je već odevena u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je počelo da sviće, lelek žena, sa krovova, mešao se sa strašnim šumom prljave, razbesnele, vode. Srećom te noći Mesec je bio pun, pa su
Teodosije - ŽITIJA
I tako ućutavši opkoliše kulu, čuvajući stražu. Kada je dan stao da sviće, on opet nagnuvši se s kule pozva vojvodu i blagorodne (momke), i javi se svima anđelskim inočkim obrazom ukrašen.
Kada je dan počeo da sviće, unese ga u crkveni pritvor. I mogao se videti dirljivi prizor krajnje smernosti: onaj koji je nekada bio visok i ležao
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iz trščaka izletahu rode, a žabe kreketahu i hujahu svu noć. No tek što poče da sviće, projaha kraj njih Berenklau, kao veštac, i dade zapovest da ih bude i odvedu iza šume, pod neke brežuljke, na pregled.
Čim se čamci napuniše, kretoše niz vodu, prebacivši se uz mračnu obalu ostrva nasred reke. Tek je počelo da sviće, i nije se videlo još ni na pedeset koraka.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ko je tome uzrok? Govorite, ko je tome uzrok? GAVRILOVIĆ: Mi ne znamo. LEPRŠIĆ: No dan i za nas sviće. Glas slobode, koji se po Evropi ori, odziva se i u prsima junačkog Srbina. Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Među ostalim i dve skice: Nedelja sviće (Zimzelen, 1893) i Strašni ljubavnik (Kragujevac, 1894).113 Ostalo su nacionalno-politički i književni članci.
Sremac, Stevan - PROZA
Posle malog ustezanja i odbijanja domaćica pristade i otpoče: Na te mislim kada zora sviće... a sve gleda preda se i jednako čisti rukom mrvice na stolu i skuplja ih na gomilicu.
Radičević, Branko - PESME
Vedro lice i slobodno oko, Prava kičma, glava na visoko, I još oni divni razgovori: „Eto sviće, eto zora zori!“ Tu vas, tu vas stade velja dreka, Kao žaba na slavuje kreka, — Žabe lude deru se i trude Da
Još on spava, za zoru ne haje, Bela zora za njega ne sjaje, Zora sjaje, divan sviće danak, Al' naš Gojko grdan sniva sanak.
Još su plao kolom zavijali, Celo kolo mladi nadigrali. Ode nojca, sviće danak peti, Tu Mileta doma se oseti; S njim se prašta Rajko Žeravica I dade mu mamena konjica: „Evo konja, ne
Kostić, Laza - PESME
Pod otim žigom! — Slika mi živa tek sada srce spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko glede, žena to beše golema, gola, u krilu čedo
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Samo mrak nisam bio, no reč što se bez kraja ponavlja u suzama, u kutu moje kolibe. JUTARNjI ZAPIS Sviće. Neću da kažem ko sam. (Šapatom: gramatik) idem po vodu. Duge sam noćne časove čitao kraj žiška.
Gore se beli posteljina u kojoj je spavao bog. Ruka se jedna spušta na moju glavu. Sviće. Treba da uredim postelju. Radujem se veoma.
Nad morem stoji i bukti nad morem niti sviće niti se tuli ognjeni stub se približava i ćuti počinje da trubi hoće da uništava i posle sve uništeno skupi i da se
Đorđa čuje se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim s njom u šumu kažite mi kako se zove dok sviće ni pijan ni trezan zemlje ove žamor nešto leti na mene brže od ptice divan mi se bliži kuršums druge strane mramorna
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali ono, kao za inat, sviće, naglo se pojavljuje dan i već se jasno razaznaju grbine Cera. Ba-u, ba-u... odjekuje sa vrha planine. Srce podrhtava..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U Serbii, zornjaču tražim. A biće: ateist nisu ni ovde zenice, kad sviće, i dah je žića manje, nego u tuđini, čist. U Bogu je vedro.
Pošto je mreža puna i pošto će uskoro da sviće, brodovi se približuju i mreža počinje da se izvlači. Strašan je to posao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
lovi, Već gleda, povučen i zamišljen, po strani, Kako prolaze, i opet dolaze dani, Kako se smrkava, pa jutro, plavo, sviće. Činilo nam se — u veke tako biće.
Na hladnoj šumskoj stazi Podrhtava ciklama. Obronkom, sunce gazi Na visokim štiklama. Sviće dan, bez porupca. Kucaju zvonki minuti. Dan: usna bez poljupca Koja sluti i ćuti.
Rakić, Milan - PESME
Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko. Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, — i večno bih ček̓o!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Bogu jakome da je za milost!“ reče serdar, skinuvši kapu i prekrstivši se pobožno, „nešto mi sad u duši sviće, taman kao iza noći kad zora zarudi!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Opet pod nebom, a sâm: zuje pčele. Iz stajskog đubrišta: perunike bele. Umoran od posla — već, a tek — sviće! Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe dunu u sveću i napipa vrat. Nekoliko puta pade u sneg dok se dovuče do kuće. Već sviće. Simka s Mokrim licem još uvek stoji oslonjena uz naćve.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Počelo je da sviće a ona je, bosa pošla preko tla: zemlja je bila sva hladna i sva dobra. Pokretna kao pramen vazduha, Ljubica se primicala
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pa grlim nebo plavo, Grlim, uzdišem, A ljubim sunce jarko, Ljubim, izdišem. Al' eto zora sviće, I eto prođe san; Al' tebe nema, nema Nema da svane dan! Đ.
Il' se ruši, il' se nešto zida, Il' baš raja okove raskida? Sviće l' zora one sreće lepe Za kom srca i u grobu strepe? Kliče l' vila iz srbinskih gora? Je l' već ora koja doći mora?
I dok mi nad glavom sviće zora nova, I zvezdano nebo počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I tu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prljava voda, i kapi stalno dobuju po crnom krovu od smole i zasipaju, prskaju i miju prozore koji se već belasaju. Sviće...
I kao posle svake nove zapovesti osećamo strah i življe kucanje srca. Zora sviće. Na rumenom nebu ocrtava se onaj položaj: „Bože, jesu li oni tamo, šta rade, čekaju li nas, jesu li nas primetili?
Mi ih kidamo rukama, koje se ranjave i ne obaziremo se na krv što nam teče iz dubokih ogrebotina. Idući osluškujemo. Sviće, i mi bacamo pogled na lica svojih najbližih drugova, koja od sinoć nismo videli, usiljeno se osmehujemo i trudimo da
I tako se svu noć drhtalo uz one zidine i u grozničavom očekivanju da svane. Tek što je počelo da sviće a pojavi se jedan mali odred francuskih vojnika u plavoj uniformi pa se zadrža u našoj neposrednoj blizini.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ti misliš ja se šalim, kad što radim. Hajde ti spavaj, a ja odoh da vršim posao. V Sviće zora. Po celoj varošici, kroz koju krivuda, tiho žuboreći, malena rečica, nadvila se bela vlažna magla, te zaogrnula
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videti neću zoru kada sviće, Molitvu, suze onih koji cvile, Ni vlagu, crve što po meni mile, U oblik idu čas dublje, čas pliće.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I njenu glavu zahvati svetlost — rekao bi sviće. U zagonu brecnu na vođi zvonce. U kući se neko oglasi i pričini im se da se po njoj družina premešta. —Uđimo!
Pođe k otvorenome prozorčiću i gleda na more. — Ne znam, veli sam sebi — sviće li ili je mjesec pomolio! i stade razmišljati.
Neka, neka, ozdraviću... — Hoćeš, daće bog, — tužno odgovara stara. — Ali zaspi, sviće! Zaspi, sokole, zaspi! Sviće! DOMAĆIN Kad njih dvoje stigoše do rečice što kroz polje vijuga, sunce je bilo na zahodu.
Neka, neka, ozdraviću... — Hoćeš, daće bog, — tužno odgovara stara. — Ali zaspi, sviće! Zaspi, sokole, zaspi! Sviće! DOMAĆIN Kad njih dvoje stigoše do rečice što kroz polje vijuga, sunce je bilo na zahodu.
Krakov, Stanislav - KRILA
A pred žicama plamen, tresak, urlik. I leševi se gomilaju. Najzad, kada zora poče da sviće, oni behu opkoljeni. Tada major Milorad gologlav, raščupane kose, sav modar u licu reče ordonansu Branku: — Pre nego
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima. Kad crnkinja ima sklopljene usne, ma koliko gola, ona je već odevena u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba ruka ljudska Gdi s’ protivi viša moć.
Jakšić, Đura - PESME
Pa grlim nebo plavo, Grlim, uzdišem; A ljubim sunce jarko, Ljubim, izdišem. Al’, evo, zora sviće, I, evo, prođe san; Al’ tebe nema, nema — Nema da svane dan! 1862.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Lani je odbacio svojim vršnjacima, a da vidiš ove godine! ...I čisto ruke same se pružaju da teški kamen dohvate. Sviće, i svjetlost snježana dana uvlači se u kuću, ali ne može još da savlada na ognjištu rasplamtjeli plamen božićne vatre.
najmanje šest fiorini ... Žena se zamisli, drugi pak zabrinuto gledahu preda se. — Neće se nikako moć'; hoće se i sviće platit'! — diže žena glavu i govoraše k'o sobom. . — Onda pusti neka rade ča ih je volja!... Dosta je sveta misa...
A ćuk je zamukao, i jednoliko cvilenje popaca postepeno zamire, i još se samo iz daljega čuje.. — Kate! — Zar sviće? — prenuvši se, sanjivo izusti djevojka. — Izišao je mjesec! — 'Ajdemo prvo dana! Oboje se diže.
— Sviće! — pomisli Ivo. I iz varoši čuju se glasovi, kapci se rastvaraju, pijevac negdje na mahove se javlja, a uz odmjereno ud
Ilić, Vojislav J. - PESME
z. Još ne sviće zora, još ne poju petli, Sladostrasno bleda Dijana mi svetli; A more, i nebo, i obale bajne Razlivaju šapat i uzvike
Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće i praznik donosi njima. A kravar na posô krenu. Još bleda vladaše tama, A on na polju zasta do samog seoskog hrama I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Posmatrane sa Zemlje, zvezde trepere samo zato što se vazduh poigrava njihovim zracima. Sviće. Sunčevi zraci ulaze opet u naše odeljenje, ali je nebo ostalo tamno.
Tu, u našoj blizini, lebdi u prostoru jedna planeta, gde sviće dan i pada noć, gde posle zime grane proleće; onde ima - to se jasno razabire - mora i kontinenata, vode i vazduha.
No kroz nju vidimo široku morsku pučinu. To je, u stvari, gornja površina onih oblaka koji su obavili planetu. Sviće zora. Ocrtavaju se detalji, vide se morski talaščići. Šta sve nije čovek sagledao u promenljivim formama oblaka!
Ostavljamo ga daleko iza sebe, ulazimo opet u tamu. Sviće novi dan, mi se približavamo novom suncu, obasjava nas nova svetlost; ona je ružičasta.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove. Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće! Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Svaki svoj zanat! REŠID BEG Ako de, ako!... Cigani, bre, svirajte! Svirka i igra dugo. Zora sviće. Na vranjanskoj Sabornoj Crkvi udara zvono jutrenje. REŠID BEG (viče): Mehandžija! Mane utrča.
Petrović, Rastko - PESME
žeđju puklih ko raka I nezasitljivih bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu smetalo da teče, da veličanstveno sviće jutro, a plodonosno leže veče Moćno. Čim u žudnji opasah bedra drumom žurnim kroz gore, Stid me bi...
Pljujem! On, od koga bežim, Sunce! A Vuk? ja: Vuk! Vrelina mi sviće iz krvi, Iz krvi zora za vrhunce; Iz krvi ovaj strašni huk, I zavist ova koja se strvi; Iz krvi ...
nije li demon to tvoj i tvoji grehovi ”Došao si najzad, najzad mrcvareni pesniče, Protrljao oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu zemlju, gde zlato nam se stiče, Došao si najzad sam krvav i zadihan pesniče.
Šantić, Aleksa - PESME
Mi mu ruku celuj, a on, kao jela Visok, izgrli nas, pa konjica bela Zakroči. I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih gledam oba.