Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sad će, vele, pustiti neke gasove da nas sve pomore. — Ne verujem, čoveče, plaše na sedamn'est. — More batali šalu, pustili su plakate.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni su ostali ispred Elbasana, Na Lješu i Skadru, kraj Jadranskog mora, I njihove grudi sa sedamn'est rana, Pozivaju sebi decu novih dana, Vraćene orlove sa albanskih gora.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A dođe l’ doba da se pogine, Na pragu neka dočeka smrt!... (Otvara vrata, nišani i puca.) Zar krčiš, Suljo? Sedamn’est rana nosim sa sobom, A ti od jedne grebeš ledinu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Bože mili, na svemu ti hvala! Tako radi jetrva Koviljka: ona hrani oba svoja sina, hranila ih do sedamn’est leta. Kad nastalo leto osamn’esto, pisat pođe carevi vezire, pisat pođe po zemljici carskoj i on kupi na carevu
četiri velike dahije načetvero razd’jeliti vojsku, načetvero kô četiri brata; poći ćemo iz našega grada kroz našijeh sedamn’est nahija, isjeć ćemo sve srpske knezove, sve knezove, srpske poglavice, i kmetove što su za potrebe, i popove,
razd’jeliše vojsku, nji četiri kô četiri brata, pak na gradu otvoriše vrata, i odoše s vojskom po teftišu kroz njihovih sedamn’est nahija.
Na sve strane Đorđe knjige posla, u svih gradskih sedamn’est nahija, na kmetove, selske poglavare „Svaki svoga ubijte subašu, žene, đecu u zbjegove krijte!
Uostalom, ovo nije jedini slučaj kad Marko priznaje boljeg od sebe; u jednoj drugoj pesmi on kaže: „Bolji Relja od sedamn’est Marka“. Obećava nebrojeno blago, tko pogubi Musu Kesedžiju, tj. obećava nebrojeno blago onome koji pogubi Musu.