Jakšić, Đura - PROZA
Bože moj!... Onda sam se još umela i nasmejati, a sad?... Tako mi sedimo, a ispod astala diže se pseto, dođe do vrata, ušćuli uši i stade režati. „Idi, vidi ko je!“ reče mi tetka.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A mi samo noću dođemo, i nakupi se komšija te sedimo; a kako zora, a mi opet u šumu, u zbeg. — Kako Fočić u Šabac dođe, hteo je i tamo knezove seći, no njegov brat Mus-aga
k meni: „Hajde — neli — zaboga, eno Turaka na Drini i nije i̓ vrlo mlogo; izlaze te pljačkaju pak opet na Drinu, a mi sedimo na Siminu Brdu. Tamo je Luka Grbović i Ćurčija, ali jedan drugoga ne sluša, a lako bi Turke (tj. Mus-agu) razbili”.
Karađorđe odredi da u monastir Voljavču idemo i tamo sedimo. Već mi kaki smo taki smo, dadu meni prvenstvo, i odemo u Voljavču. To je bilo avgusta 15. na Veliku Gospođu 1805.
On zapovedi, odem u Bogovađu, dopratimo Sovet u smederevski grad, i tamo sedimo. Januarija 4. godine 1806. piše mi gospodar Đorđe, dođem u Kneževac.
— I odemo opet u Smederevo u Sovet na naša opredelenija i tamo sedimo. Dok između Voskresenija (ovo mi je Gaja Dabić kaz̓o, da je po Voskreseniju u vtornik ili Sredu svetlu boj bio na
Z., 4. i 5. januara nismo odlazili. 6. januara sâm ja i Je(vta) išli smo u kvartir Lordov. Dali nam da sedimo, i razgovarao se sekretar turski s nama, pitali smo ima li kakav odgovor. On odgovori: „Jok, treći dan biće odgovor.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksu osramotio, Ivana dograbio, pa sad žari i pali po Crnoj Bari, a vas dvojica sedite skrštenih ruku... — Ne sedimo, Nogiću!... Ali, brate, nismo znali. Ko može znati šta je u onoj đavolskoj duši?...
— Ja mislim da će tek danas biti okršaja!... — Vala, neka bude! — veli jedan šaljivčina. — Ovako sedimo kao babe!... Pa i ovi Turci kanda nisu pravi Turci!... Opališ na njega, a on odmah nokat u ledinu, pa bež̓ u grad!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— nek živi rezon! Mi smo moderni ljudi, pošteni ljudi. Ne sedimo na drumu da dočekujemo bogate putnike, vraćamo što uzajmimo na obligaciju — pošteni smo! Šta će vrlina?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ekselencija uze zamotuljak, razvi ga i pogleda. Ništa ja ne vidim šta je izvadio, jer ja i Spira sedimo na kanabetu ovako k’o sad ja i ti, a vladika za šrajptišom k’o sad do onog ormana tamo. Gleda... gleda.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ne laži! - šapnula je, gurnula mi komad u šake i sela pored mene. - Otac nas je učio da ne sedimo po šinama, to i ja učim one mlađe, iako je sve naravno, čista glupost: voz te može pregaziti ako si gluv ko top!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ima već i društva. — Daj, Saro, dvaput kave. — Odmah. — Hajd’, Sofro, sedimo. Šta ćemo se kartati? — Malo nas je, nek’ dođe još kogod.
— Koga? — Mene i tebe. — I meni je to žao, — duboko uzdahnu Sofra. — Vidiš, Sofro, mi ovde sad sedimo; tamo u sali muzika svira; onde je nov, mlad život, a mi smo truli panjevi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 2953) — Veća glava više glavobolje. (Vuk, br. 539) — Mlada krv veli „skočimo“ stara „sedimo“. (A. Š., NP, 1976) — U stara glava, u mlada snaga. (L. Š.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ličnosti koje strpljivo čekaju da ih oživimo … Nekada davno izgovorene reči, rasute u vremenu, roje nam se oko lampe. Sedimo i na završetku velike istorijske književnosti, a na početku naše sopstvene – beznačajne, pišemo knjigu koju bismo voleli
— Ovaj je najbolji! — kazao je tonom poznavaoca preko čačkalice, rater familias. — Uvek tražimo da sedimo tamo gde on služi... — Tako je blag, nesrećnik — složi se žena. — Neću! — reče kćerka. — Šta mi je guraš?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Zabunili smo se što ti Rusi jedanput ne svrše, nego sedimo na trošku. GAVRILOVIĆ: Ja čujem da će se svakom platiti dijurna koji je izbegao. ŠERBULIĆ: I treba da se plati.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A mesec, čisto trepti. Od našeg dvorišta, gde mi sedimo, samo se to sjaji, a ostalo sve je u senci od tolikog drveća što je oko nas i po baštama.
— Pa dobro, dođi. — Isprati me on, obradovan mojim obećanjem. — Mi cele noći sedimo. Ja nikako ne spavam. U kujni majka mu i žena Marika zaustavljahu me i moljahu da ostanem da ručam. Nisam mogao. Odoh.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Uveče, ja i stric odosmo kod mrtvog Mite, da, kao što je običaj, sedimo tamo i čuvamo ga. Odosmo. Moj stric je išao napred, slobodno, obično, a ja sam sve zastajkivao, plašio se nečega.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Provod! Pada veče i, totalno isposvađani, sedimo ispred televizora. Niko ni s kim ne govori. „Neočekivano lepo vreme za ovo doba godine — masira egzaltirano uvek isti
Dva zelembaća odlaze do otmene „Fontane“ u Knez Mihajlovoj, dok matori i ja sedimo i klopamo nokte bez nikotina. Maman, naravno, ne propušta priliku da u strašno otmenu „Fontanu“ ufura u najgušće
I tako, sedimo i čekamo Novu godinu, kao i toliki milioni programiranih mamlaza. Uzbuđeni smo kao niko, jer sve nešto mislimo da će
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ona gleda na sve strane; dajem joj znak. — Mogli ste da dođete? — Strašno sam se bojala. Sedimo pod maslinom. Držim je još za ruku i ona ne žuri da je izvuče. — Mislila sam da ste otišli.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Hoće! 'Ajde da se nekako izvučemo. (Glasno.) Pa ja i Simka odosmo. Nema šta više da sedimo. Poslužili smo se, popili smo kafu, pregledali smo kuću, nema zašta više da sedimo. 'Ajde, Simka, da pođemo.
Nema šta više da sedimo. Poslužili smo se, popili smo kafu, pregledali smo kuću, nema zašta više da sedimo. 'Ajde, Simka, da pođemo. Ostanite zbogom. SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu).
AGATON: E, pa ti opet! Šta hoćeš, celog života valjda da sediš na balkonu? Imamo pravo da sedimo dok se ne otvori testament, a tada ostaje ovde onaj koji nasledi kuću. MIĆA: Razume se!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tanasije proba telefon i razgovara: — Eto, sedimo i pljuckamo na ceo svet... — A-ha, pitaću te, kad stanu da pljuckaju na nas — veli više za sebe baterijski narednik.
Suri oblaci spustili su se gotovo do zemlje i iz njih sipi jesenja kiša, uporno, jednostavno... Sedimo šćućureni u zemunici i s dosadom slušamo monotono šumorenje kišnih kapi.
Šljapkaju vojnici po vlažnoj zemlji, mokri i prozebli... Niko vatru ne sme da založi. Sedimo tako i ćutimo pred teškom neizvesnošću... Duša se zgrčila od studeni i zlokobnih slutnja.
Diže se najzad leno i mlitavo, mrmljajući neke psovke i pominjući svoj pseći život. Smrklo se mnogo ranije. Sedimo kaljavi pod onom šašom i mračno gledamo preda se.
Ali mi sedimo iza jedne, kuće, pa smo sigurni kao u tvrđavi. Ujutru je komandir pošao u izviđanje. Sobom je poveo Milutina i mene, a
Nekad bi samo pritisla dušu teška tuga za propuštenim danima mladosti. Jednoga dana sedimo u našoj kantini, kad upade kapetan Stanojčić. — Ej, palaferijo!...
Kada ostanemo sami, čudimo se i mi zašto nema nikakvog naređenja za pokret. Već tri dana sedimo u mestu, a krvave borbe se vode pred Beogradom. — Ja mislim da je to zbog tebe.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Jelisaveti) Jeste li videli kako je reka blizu? Dok je moj pokojni major bio živ, posle ručka sedimo ovde, jedemo kajsije, a on koštice sa verande baca u reku! JELISAVETA: Muž vam je bio major? SIMKA: Artilerijski!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Njihov se smeh ori. Posle, u noći, dok napolju urliču psi, mi sedimo sa svećom na stolu i mati mi priča kako su je mučili snovi. Sav novac koji je mogla da nabavi slala je meni.
Kad zvona zazvone, sve te grdne, teške senke krste se, krste. Kola, natovarena kupusom, na nojem sedimo, zaškripaše, čim stigosmo na gradsku kaldrmu. Proveo sam veče pod najmračnijim zidovima, što sam ih, u životu video.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I ako nam izgledahu dani dugački, opet nekako brzo prođe to vreme, te kad osvanu subota, a mi svi sedimo na zbornom mestu i čekamo kad će telegraf da se otvori.
ručka dođosmo svi kod Tapura, dođe i gospodin kapetan, i tu se već rešismo da ne mrdnemo nikud dok pošta ne dođe. Sedimo mi tako, pijemo i razgovaramo se, dok tek od jednom dojuriše pred kafanu jedna kola i iz njih izađe neki Jovo,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ne valja ti što si otišao u opoziciju, a sad se još raduješ i za Ilića. Kamo sreća, kako sedimo u istoj kući, pod istim krovom, da smo još i u istoj partiji, pa da prijateljski razgovaramo, a ovako...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Petrović CLIX NA BRODU Petoro sedimo na krovu od broda, Zgureni, sumorni, zlovoljni i mračni. Zapljuskava, šumi, penuši se voda; Kikoću oblaci, proletnji,
Zapljuskava, šumi, penuši se voda; Kikoću oblaci, proletnji, prozračni. Petoro sedimo: jedna seda dama, Sa sleđenim bolom, k'o drevna Meduza, I jedna devojka, s tananim usnama, Upalih prsiju, i usahlih
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On spusti glas i poče opet da šapuće: „Evo nas trojica, kako ovde na okupu sedimo, možemo, mislim sa pravom, reći da smo nešto uradili i stvorili.
„Svi mi“, nastavi ujak, „kako ovde okupljeni sedimo, volimo iz sveg srca našeg Isaka zbog njegove blagorodnosti i ponosimo se njime zbog njegovih duhovnih sposobnosti.
izlišan; prijateljski stisak i poljubac ruke i prostosrdačan pogled oka kazuju više no bujica umetnički poređanih reči. Sedimo u njenom salonu amperskog stila u neusiljenom prijateljskom razgovoru.
“ „Ali njegov lik nosite u svome srcu“. „Dogod sam živa!“ Sedimo još poduže u prijateljskom razgovoru i prelistavamo knjigu minulih vremena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dockan, po mraku stižemo na malu stanicu. Ne poznajemo nikog. Sami smo, sedimo na đačkom prtljagu, drhtimo i unezvereni uzdržano jecajući čekamo polazak voza, dok nam pisak mašine razdire srce: „Šta
Dva sam dana presedeo kod njega, a trećeg sam ga natovario na voz. Sedimo opet Ilija Ilić i ja u kupeu, glava mu sva u zavojima, jedno oko zakrvavljeno i podbulo, ali su mu obloge dobro činile,
Nego evo šta: kako smo mi inače, uglavnom, otaljali naše poslove i sedimo ovde tako reći skrštenih ruku, pravo je i Meni drago da ti siđeš dole i potražiš naše Srbe.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pred nama svet radi, vri kô u mravinjaku, a mi sedimo, gledamo i pogađamo koja je ono devojka što kupi seno, ili onaj što kosi... — Badava, svoje pa svoje! — Znaš...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: E, pa kako šta imam! Ujak sam ti, najbliži sam ti, pa, dabome, i mene zbog tebe čestvuju. Znaš li, Živka, sedimo tako u kafani, pa ja ustanem pa kažem: „Odoh ja malo do moje sestričine, ministarke, na jednu kafu!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Te »strašljive generacije« eno tamo, gde se po onome paklu nosi s azijatskim halama, a mi ovde sedimo na mekoj bundi i zanimamo se moralisanjem. Otac prota ućuta i do Aleksinca ne progovorismo više ni reči.
Neko zapalio cigaru, neko priteže obuću ili zagleda oko puške. — Šta tu radite? — Sedimo, vala. — A što, bolan? — A da šta ćemo drugo?! — Hajd'mo napred.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: Potkrada te gazdarica? MILISAV: Ne potkrada, nego, znaš, ja i Tasa praktikant sedimo u istoj sobi. ŽIKA: Pa hoće valjda da makne? MILISAV: Neće, ali navuče, pa kad isprlja, opet ostavi, a ja plaćam pranje.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Počeo bi radosno da ga poziva: — Odi de, odi. Gde si ti? Odi da sedimo! — pozivao bi ih da kao pre, nekada, tu sede, razgovaraju, šale se, kao da je tu još otac Mladenov, njihov drug.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kesice ispod očiju su mu još modrije nego onog dana uveče, posle bitke. Da li sam u pogodno vreme došao k njemu? Sedimo jedan naspram drugog, ćutimo i krišom merimo snagu. Jer, došlo je vreme da se ogledamo.
Nas četvoro sedimo u velikoj Lauševoj odaji i čekamo Dadaru. Svako je zabavljen svojim mislima. Lauš se proteže kao da hoće iz krsta i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
toga svog centralnog položaja, prati on sa vidljivim zadovoljstvom tok gozbe: svi gosti jedu dobro, a piju još bolje, mi sedimo blizu levog krila trpeze, u veselom nekom društvu; i Kepler je tu, u našoj blizini.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja, ja.. Ali kako samo može moj tata da nikada ne spominje moju mamu! Moje mame je i kuća u kojoj sedimo... Ništa za to ne mari gospa-Jelka...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali sa druma dopirali su glasovi: — Kad propada država, neka propadne i privatna svojina! Sedimo pored vatre zanemeli i tužni. Imamo osećanje kao da se nalazimo u nekom uskovitlanom vrtlogu... Zemlju napuštamo.
Noć je bila hladna. Kroz puškarnice svojih kula gledali su nas zlurado Arnauti. Sedimo pored vatre, a Luka nešto računa na prste.
povlače i usredsređuju na jednu predstavu, vezanu za one koji ostadoše skriveni, iza sivih oblaka, jadni, napušteni. Sedimo oko vatre i ćutimo... Sneg poče da pada. Još jedna nevolja više. A mi bez domovine, bez kuće, bez ognjišta.
Naši posilni podložili peć. Sedimo pokraj vatre i zamišljeno gledamo preda se. Ulicom pored plotova provlače se odrpane prilike vojnika i zaviruju u svako
Ja zauzeh stav „mirio“ da bih krišom ugurao u džep čakšira preostalo parče hleba. Vajkaju se Crnogorci što ne sedimo još sa njima, ali se svi digoše i ispratiše nas čak do spoljnih vrata.
A ako je mrtav, šta mu možeš? reče Dragiša i produžismo put. Glad počinje i nas da muči. Sedimo pokraj vatre i samo govorimo o jelu. — Zamisli da se neko našali sada, i tresne pred nas punu korpu vekni.
Na Božić devetsto petnaeste, ručali su vojnici čorbu sa listinama od kupusa. Ali bez hleba. Baš na Božić sedimo pored vatre, a u susednom bivaku ugledasmo sveštenika sa epitrahiljem. Oko njega grupa vojnika.
SMEJALI SMO SE GLADNI... Sedimo zamišljeno oko vatre i ćutimo. Sve što smo imali, rekli smo... Peksimita je ponestalo, konzervi više nema.
Jedno prepodne sedimo ispod šatora, na kojem smo zadigli krila sa strane, kad Luki priđe jedan od posilnih i predade mu parče hartije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
useva radi svoje i naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego doma u suhu sedimo, te nit nas bije zlota ni kiša, — da ne ležimo zaludu...
Jerno svi smo mi ovde isto jedni putnici, došli i kano gosti po bircauzi sedimo, a ne u naši domovi. A birt je ljut i opak; kako se što malo rasrdi na koga i nije mu što u volju, taki na polje istera i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Onomad na slavu jednom beomo, kod čorbadži-Gana. I on si ima sina... Svršija u Grac trgovačku čkolju. Sedimo si i čekamo da ne posluže.
— Sedi si, Doke! — nudi je domaćica. — Što prajite? — pita ih doka sedajući na minderluk prema njima. — Sedimo si! — odgovaraju one kroza zube. — Žmijete kako mačke ispod nakladeno kube...