Jakšić, Đura - PROZA
neće zaplakati — nego će lepo podići ono teško gvožđe kojim su mu ruke i noge okovane, pa će se njima udariti u svoju sedu glavu i stropoštati mrtav pored jedinca svoga...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vrata na kući otvorena. Jasni plamen osvetlio im lica, smeju se i razgovaraju. Ko da ih ostavi?... Zar da ih pod sedu kosu ubija?... Zar da im pod starost zagorča dane?... Zar da im tako bude zahvalan za njihova dobročinstva i negu?...
Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!... O, Gospode!... Što mi juče životne uze da ovoga pokora ne doživim!... Pa poče drhtati od žestina...
— Neću!... Neću! Uzmite koga hoćete! — Mi tebe hoćemo! — Ali ja neću! Zar da mi vi pod sedu kosu pljujete u oči? — Mi ćemo uhvatiti lopova! — Mi smo ga uhvatili — reče Marinko Marinković.
— reče jetko. — Šta sad veliš?... Eto ti sad i tvoga Kruške i tvoga Marinka... Kaži im neka dignu poteru! Zar pod sedu kosu da se obrukaš?... Sramota!... Ivan oborio glavu.
!... Eto ti sad!... Sad beči oči!... Kiša otpoče. Krupne kapi padoše i orosiše mu sedu kosu... Više po nagonu nego što je osećao potrebu da se od kiše skloni — on uđe u kuću.
Dučić, Jovan - PESME
Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i slatkiša. Sluša sedu gospu samac u te sate Stari knez Getaldić, njen ljubavnik prvi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Zato pri polasku u penziju, mislim da neće biti lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je pre njega bilo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Putujući tako dođe u jednu veliku šumu i idući kroz nju nađe jednu sedu matoru devojčuru pod jednim grmom gde spava, pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Meni je stotinu godina, i živeo sam bez toga... Pa zar sada da mi se na ovu sedu iznemoglu glavu udara žig ropski... — Dole s tom matorom rđom! — dreknu predsednik. — Dole s njim! — viču jedni.
Rakić, Milan - PESME
čežnje pri mesecu bledu; Da milujem, kao nekad, uz iste Pokrete čedne i nagone čiste, Staračkom rukom kosu tvoju sedu...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Putujući tako dođe u jednu veliku šumu i idući kroz nju nađe jednu sedu matoru devojčuru pod jednim grmom gde spava, pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva
oni se dogovore da im treba vodu imati đe budu zakonačili, pa to i učine; dođu jednom jezeru pa tu konak učine i sedu večerati. Kad počnu lijegati da spavaju, onda reče najstariji brat: „Vi spavajte, a ja ću stražu čuvati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Putujući tako, dođe u jednu veliku šumu i, idući kroz nju, nađe jednu sedu matoru devojčuru pod jednim grmom gde spava, pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva
Jakšić, Đura - JELISAVETA
gorke zbilje opore, Koje na sebi nosi istina; Poslušaće te, kaži sve: Da nije prava imô goniti Stoleća tužnog sedu starinu, Koji je svojih grudi izvorom U godinama žarke pripeke Vrhova ovih kamen rosio...
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme! Možda čekaš snova poništenu slavu, Taj bleđani prizrak budućnosti neme? 1880.
Na trošni spomen ona spušta glavu, A povetarac leluja sedu vlas... Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku...
Sunce se u magli gasi. A vetar zviždi i tone, I mraznim krilima svojim leluja sedu vlas, I tiho dotiče strune, i strune sumorno zvone, Kô umirući glas. (O GORDI, RAZVRATNI RIME) O gordi, razvratni Rime!
Pesničkoj priči proteklo je doba, Romani danas „uživaju pravo“; I ja je ne bih dizao iz groba, Da sedu prošlost ne poštujem zdravo. Sad što mu drago. Ja baš slabo marim Hoće l' je kogod čitati il' neće...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Starac dobija poziv za megdan i plače: oseća da je vrlo star, da se ne može ni konja držati, a teško mu je da pod sedu glavu služi Turčinu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nije lepo bistre vode izvor zakopavati i žabokrečnu baru crpsti i piti je, sunce tajati a zvezde ukazivati, sedu natrag stajati i momčetu napred u stolu starce učiti i adet iznova im davati, bistroumlju mučati a zamlaćenu besediti,