Upotreba reči selu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

U živopisu i u muzici uživao je. U našem selu beše jedan diletanat u violini. I pored svega što je bio Nemac, otac ga je s najvećim uživanjem slušao.

Tetka izvadi iz krova na kući nešto trske — jer ne beše skoro u celome selu slame — založi furunu, umesila je hleba. Bio je, istina, crn, s projinim brašnom pomešan, ali ga mi slatko pojedosmo.

Kad je bilo pola noći, naši u kući već su davno pospali, u celome selu nigde jednoga glaska da čuješ. Živko osedla i moga i svoga konja, vežemo ih, onako osedlane, za jedno drvo ukraj puta

A čovek kome su svi ravni, ili sve mrzi ili sve voli... U selu, istina, niko nije mogao šta da iznese protivu nje — štaviše, ljudi su se čudili kako je mogla onako nevaljala mati ovako

posle kukureče, rekao bi čovek neki ogroman petao; a kad zamauče, zakleo bi se da je najstariji mačor što ga ima u selu... E, ne mož’ podneti!... A, opet, ne bih ti smeo u to doba noći izići napolje, pa da mi žut dukat pokloniš!...

A škola? Škola u ono vreme jedva je gde i bilo... U celome Levču beše samo jedna jedina, u selu Planincu, pa i ta je žalosno izgledala: prozori hartijom izlepljeni, vrata neofarbana, a po duvarovima se tek ponegde

Kad se malo od uzbuđenosti povratio, on se rukova s učiteljem i sa starim strancem, koga su svi u selu zvali „Sremac“, rukova se s njima, pa tiho šaputaše: — Praštajte!... I čuvajte mi dete...

Sve, dakle, komšike tvrdiše jedno: da je staroga Sremca kuća nečista, iako je u selu najčistija bila. Tako, dakle, sad znamo zašto je Milisav dolazio do zapisa, zašto je tako redovno pohodio svoga

E, ali šta ćeš? Trpi se, ti si vredan momak kakvoga u celom selu nema; sve ćeš ti to nakusurati... Ima vremena!... — Ali... — zausti Milisav, ali se odmah trže i ne hte dalje govoriti.

Čudo od sveta!... „Milisave“, svetujem ga ja, „ta ima u našem selu ljudi, te kakvih gazda, i od kakve familije, pa i u njih ima devojaka!...

Noć je... Poneki starac samo kašlje u svojoj jadnoj kolibici, a napolju pred vratima pseto reži... To je sav život u selu: nigde žive duše! Nigde čoveka!... Samo ljubav i mrzost stražare... Nikada ne bi čovek verovao da su to brat i sestra.

— pita je stari Sremac, koji od nekog vremena slabo s kime govori, a kod kuće se retko kad i bavi, nego sve nekuda po selu i po lugovima luta. — Ah, babo, babo! — jecaše uplašeno devojče... — Učini mi se kao da čujem kako lanci zveče...

Obradović, Dositej - BASNE

Zašto da sam gdi nibud prebivati s t o b o m izabrao, to ne bi moglo biti razvje u samo jednom mestu, selu ili gradu, a spriopštava|jući ti ovu knjižicu, svudću s t o b o m biti i gdi god ona dospe i dođe, tu ću se s t o b o m

Onda ti kurjak stane bežati, misleći u sebi: „Međer babe u ovom selu jedno govore a drugo misle”. Naravoučenije Ljudi koji svoje pristrastije i koristoljubije za sovet primaju podobni su

bilo već i gladniti, i odgovori kurjaku: „Dobro, kad je tako, a ti hajde sa mnom; ja ću ti naći gospodara u našem selu koji će te dobro hraniti, samo da mu u noći od lupeža kuću čuvaš.

„E, moj ubogi prijače, — mašući glavom počne seljaninu govoriti. — „To li je vaša na selu hrana! Ta hodi, brate, u grad, ako si rad znati šta je život.” Ovi gotov. Pođu; k večeru stignu.

Kakvo ti je to lekarstvo? Kad bih ja to učinio što mi ti veliš, valjalo bi koliko je tog pasa u selu da me svi ujedaju”.

Ruga se komšija komšiji, selo selu, vilajet vilajetu, i svi narodi jedan drugomu. A zašto? Za slepo samoljubije. Koliko krat kad smo pri trezvenoj pameti

u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga Nikolaja kojega on slavljaše, u rečenom selu, decu učeći, slušao; i budući da je kratak, a vesma, i u samoj prostoti kuriozan, hoću ga ovde pridodati.

A eto Bosne, vidi se odavde, gdi sav 'rišćanluk Turkom daje, a niko ne prosi, nego jošte u svakom selu na'odi se, fala bogu, imajući' ljudi i gazda.

S.: Ne ištete ni našega blagoslova? K.: Ja sam ti kazao: blagoslovite vi sebe, da naše ne prosite, a mi u svakom selu imamo naše sveštenike koji će nas blagoslivljati. S.

U jednom selu sudija i sveštenik, blagonaravni i razumni budući, sve selo na dobro nastavljaju, urazumljavaju, k trudoljubiju i k

filosofi; ali jesu svi episkopi i sve sveštenstvo, svi senatori i sudije, svi magistri do najposlednjega i u najmanjem selu. Koliko je ovakovih ljudi u svakom mnogočislenom narodu od potrebe? A ovakovi ljudi ako su nevježe i neučeni, šta su?

črez nju na nekakova zovoma gospodstva dođu, a ne da razumniji, prosvećeniji, bolji i sovršeniji budu, pak ako ćedu i u selu decu učiti: takovi krivo mračno i hudo mnjenije kako o nauki tako i o svojoj duši imadu, i podobni su basne orlu, koji

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović NAJLEPŠE PESME Sadržaj I 2 EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA 3 ĐAVO NA SELU 6 NA SEČOREČKOM GROBLjU 8 ZVEZDA PUTNICA 10 RUGALICA O

ĐAVO NA SELU 1. Spavam na tavanu štale, u crnoj noći, u slami Koja miriše na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja znam da će iste događaje docnije mlogo pero opisati veštije, ali istinitije neće. Ja sam se rodio 1777. godine u selu Brankovini, sat i po od Valjeva, od oca Alekse i matere Jovane iz kuće Đelmaševića iz Gvozdenovića.

On je neprestano po knežini ̓odao i koga kmetovi i seljaci optuže, i da je kriv vidi, kaznio ga je onde u selu gde je pogrešio. A za vrlo velike krivice morao je slati u aps muselimu i kadiji (u Valjevo).

Turci padnu na konak u Svileuvu, u pokojnog kneza Ranka iliti popa Luke Lazarevića, i po selu pritisnu ̓arati. Naša im vojska preseče put od Valjeva, i pođe na Turke; a oni naprave od avlija meterize i stane se, a

Dobrane javio stricu da su Turci u Šabac došli, i Jakov i knez Sima s vojskom po̓itaju, i kad čuju da sam ja na Novom Selu, tamo dođu.

Pita nas najpre za imena i gde se koji rodio; kažemo: da sam ja u Srbiji, u valjevskoj nahiji, u Brankovini selu; Protić u Požarevcu; Teodor u Cesariji u Rumi; Čardaklija, zaboravio sam gde za se kaza, negde, čini mi se, oko

mi on kaže, da se onaj prvi odgovor austrijski desio među njegovim pročim pismama, i kad je on iz Beograda pobegao i u selu Adi kod Dunava sedio, da su došli Nemci i sva njegova pisma odneli i pregledali i sve opet mu vratili, samo su onaj

A kad vide Turci da će izginuti, onda u jednom selu utrče u jedan kotar (senjak), počnu se tući. Najposle zapale seno i potrpaju sve oružje i najbolje stvari što su imali u

Njegova je starina i familija u našemu selu Vrelu, no on je sedio kod nas u Brankovini, i počeo pisati ustrojenije Soveta, kakov Sovet treba da bude u našim

Valjda je ono vikao Maksim knez iz Guberevaca koji ga je svuda vodio. Kučuk-Alija osvane u Šljivovom Selu, u̓vati tri čoveka i poseče, pak u Kragujevac ode, pokaže Karađorđev ćurak, i seljaci počnu zairu donositi mu.

lili popa-Lukine kuće, i otišli u valjevsku nahiju, i u selu Čučuga na konaku. U selu Brezovici, odmarajući konje, koji su već posustali bili, iskupim sedmoro-osmoro momčadi.

lili popa-Lukine kuće, i otišli u valjevsku nahiju, i u selu Čučuga na konaku. U selu Brezovici, odmarajući konje, koji su već posustali bili, iskupim sedmoro-osmoro momčadi. Pođem pravo za Turcima.

Sokola pali valjevsku i komad šabačke nahije, i on je pisao Katiću i knezu Simi da dovedu indat, i počeli se u Drenu — selu valjevske nahije — skupljati. Ja čujem, da je Karađorđe došao na Beli Brod, i odem k njemu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se,

Kud se god makne — leći će da spava, a ovamo se Raka ljuti, psuje, praska — čuje se po svem selu. Šta se on puta uspavao kod svinja, a svinje pravo te u Rakinu njivu pa načine pokor od kukuruza.

Psuje gazda Raka, psuje — ama ne ostavlja, što kažu, ni miša u duvaru. Razleže mu se psovka po svem selu. Ljudi, neki na radu, neki kod svoje kuće, tek se samo dovikuju: »Eno, eno našeg gazda-Rake! Čujte kako kreše!...

Ne kida se on toliko. Dugo je do podne — stići će kući; a može gde još i prospavati. Mehana je u selu M.... građena sasvim po planu, kao što su već obično u nas mehane po selima i drumovima.

Nego odsad ću i ja drukčije... Ti ćeš se, Ilija, uvratiti kod birova, pa mu reci neka zakaže po selu da ljudi udare roge na stoku...

Sutradan zorom već poče birov vikati po selu: — Čujte, ljudi, zapovest od kmeta: udarite roge na stoku da ne čini štete! Hoće kmet sve u obor!

— Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je. — Ne može to nijedan vo u našem selu poneti. — Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje. — Golem je zijanćar — reče Đura — pa mu valja podobru udariti.

— Neće mu, vala pasti na um ni ona vrljava baba Petrija, a kamoli ko drugi... — Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a? — More, gledaj ti samo posla... U tom razgovoru dođoše oba brata kući.

Uplašio se od gazda-Rake i roge! — pod smevahu se drugi onome... Ele, za časak ti puče taj glas po selu. Ljudi i žene i deca vazdan su govorili o rogi i gazda-Raki i smejali se.

»Daj mi, more, te bukagije!« — Ne da on nikako. Saleta tako, saleta... Dok zapeva petao negde u selu... Nestade popa. — Nosi li on bukagije? — upita onaj što je rasturao karte. — Ne pušta on njih šale...

jedno opšte »mnogaja ljeta«; Đuko pali iz pištolja, a virauni udariše tako goropadno »zort« i tuš da se čak u drugom selu trgoše kvočke sa smetlišta, u kome se behu bezbrižno razlepršale i zakokotaše poplašeno, a pilići se samo pribiše uza

Sutradan poranio gazda Milun, pa sedi na doksatu pred svojom kućom, a kuća mu je od najuglednijih u svem selu. Pije kafu, puši na dug čibuk i viče nešto na čeljad.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali. Ta odluka, od toga časa, postala je zakon svemu selu. Domaćini se vraćaju kućama i prema tome naređuju svojim mlađima.

Domaćini se vraćaju kućama i prema tome naređuju svojim mlađima. I kad pogledaš: svi u selu, počev od kmeta do čobanina, znaju zakon!... Živeli su složno. To ne beše selo ni opština, to je bila jedna kuća.

I toliko ponižavanje, i opet se otrpi!... Kako može da se trpi?... Mora se!... A zašto? u selu je živeo subaša. Pa ko je taj subaša? Da objasnim.

A da bi se naređenja dahija i kabadahija što sigurnije i brže izvršavala, kabadahije u svakom selu postaviše „subašu”. I onda je išlo sve kao po lojy.

Imao je oštro oko da sve zapazi, imao je jako pamtenje. Dosta puta, kao besposlen pas, tumarao je po selu i oko sela.

I uhvatiše se... I poneše se po onoj čistini... Dva diva, dva rvača, dva najbolja momka u selu kušaju cnagy... Sve živo pretvorilo se u oko... A oni se nose... Obe strane jednake.

— Braćo! — poče on. — Sazvao sam vas da vam javim da se nešto strašno u našem selu dogodilo, nešto što nac je obrukano i osramotilo pred celim svetom... Glas mu je drhtao...

Za trideset godina moga kmetovanja ovakvog nepočinstva nije bilo!... Juče je, braćo, u našem selu učinjena krađa!... Nešto prostruja kroz one starine. Nasta žagor kao u košnici...

sve se ućutalo, sve odmara sanjive oči, sve spava. Samo jedno momče u selu ne beše zaspalo... Ono duvaše u dvojnice: priča mesecu i zvezdama osećaje mlađane, zanesene duše; a nežni zvuk

Čudan beše to čovek. On je bio... vodeničar. Živeo je sam u svojoj vodenici, iako je imao kuću i imanje u selu. Sa ljudima se vrlo retko viđao; pa i ako dođe katkad na sastanak, on ćuti, ili, ako zbori, on kao da sa vetrom zbori...

I on veli daj da zavadim ovu dvojicu; zbog njih će se zavaditi i njihovi stariji, a zbog njih opet u selu seljani... Razumeš? Stanko zinu od čuda. — N-n-ne razumem! — Znao sam da me nećeš razumeti!... Dobro, znaćeš posle.

— U kačari — odgovoriše žene. Oni prisedoše malo kraj ognjišta. Sima Katić bio je marveni trgovac. Rodio se u selu Dvorovima u Bosni. Nepravde i neprilike krenu ga s njegovog ognjišta, i on pređe Drinu te se nastani u selu Glogovcu...

Dučić, Jovan - PESME

I dole u selu zadnji ognji zgasli — Noć, i tu se spava... A kô sablast čudna, Međ grobljem i selom još krivuda staza, Sva bela i

Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi... I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi.

On je slušao noć, i mislio na Lidiju, na malu i lepu Lidiju s onu stranu peska i mora, u jednom ribarskom selu na žutom Tibru; na Lidiju sa usnama koje su imale boju poljupca, i očima koje su imale boju strasti; na Lidiju sa kojom

Ali je u selu bio već jedan prorok koji je izgledao lepše, i kojeg su razumevala i deca i životinje. Seoska budala je tada predložio

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Kako ti narediš, brâto, ti si muška glava! Ona ljubi đedu u ruku, a sve drugo, što inače nije običaj u našem selu, i žensko i muško, ljubi nju u ruku.

Imali smo i školu, ali je ona bila potčinjena značaja, kao što je ćata u sudnici. Ona je služila crkvi i selu, dakle popu. — Poslije ću vam i o njoj pričati. Cijelo je selo bilo popov spahiluk. Zapovijedao je kmetu, a kmet selu.

— Poslije ću vam i o njoj pričati. Cijelo je selo bilo popov spahiluk. Zapovijedao je kmetu, a kmet selu. Nije imao pandura, ali niko nije mogao ni pomisliti da ne posluša popa, a on, opet, sa svoje strane nije ni sanjao da

— U desno uho. — E, to su crkvene svinje! Tjeraj u obor pa im podaj kukuruza. A kmeta pozdravi nek zakaže selu da pazi na te svinje; jer ako još jedanput čujem da su upale u tuđe dobro, prodaću ih odmah, ma ni sto groša ne uzeo!

On vodi brigu o cijelom selu. Čas je u jednoj, čas u drugoj njivi, sada u školi, poslije u crkvi. Imao je svuda posla, svuda je i stizao, i svuda je

Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u nešto što pripada crkvi i selu, dakle popu. Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe.

I vjerujte, ljudi, u našem selu nema, kao u drugima, ama nijedne glave koja svetkuje petak. A nedjeljom crkva, rekoh vam, puna puncata, pa i polovinu

Popadija se oporavlja i već trećeg dana predigla se u postelji, pa srče mlijeko iz ćase. Pop hoda kao i prije po selu, ali je rasijan i sve se trudi da sakrije radost.

Pop izdiže glavu i pogleda po svjema: — Je li ono teško selu? — Ne daj, bože! — graknuše seljaci. — Ne govori tako, ako boga znaš!

Tek on se trudio što je bolje mogao. Ni u što se u selu nije pačao, svakome je ugađao, a popa se bojao. Upravo se ni živ nije čuo.

da mu kažem da sam i jednog Turčina pokrstio, i eno ga, svi ga znate, valjan hrišćanin i jedan po jedan gazda u selu. Ali vladici zbilja omilio naš pop, jer prve nedjelje poslije toga, istom pop podijeli naforu, a jedne karuce rrrr!

Nego ti nju daj dalje u školu. — Ne ču ti, oče vladiko, svršila je! — Znam, svršila u selu, a sad je daj dalje u varoš, u Biograd. Popa štrecnu kao da ga neko nožem udari.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

daleko lakše bilo životariti samo da nema onoga drugog, — ne, dakle, ta dva popa, nego druga dva, i živeli su u jednom selu u Banatu.

Ali je zato i bilo svašta. Bilo je batina, pa, bogme, i razbijenih glava. I od toga doba manje ih diraju. Osobito u selu ni za živu glavu niko to ne sme da spomene; štaviše, sad još hvale mesto da je suvo i ocedno, i da mu i ne treba

Paori su bili pobožni ljudi, te držali svečare, a popovi im sekli kolače, pa novaca dosta. Bilo u selu dobrih momaka na ženidbu i lepih devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog

Bilo u selu dobrih momaka na ženidbu i lepih devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo

On niti ga seje, niti okopava, pa opet njemu dobro; njegovu kukuruzu ne može da naškodi suša. Zato se i govorilo po selu, kad neko za nešto ne mari: »E, — vele — mari on za to k’o Sovra gajdaš za kišu«, ili: »Tiče ga se to mnogo k’o Sovra

A što se u selu venčalo3, to je potpuno znalo šta radi; znalo je dužnosti i zadatke bračnoga života i krajnji mu cilj.

I oba gospodina popa imađahu dosta posla, a prema tome i prihoda, krštavajući novorođenu decu po selu. Malo koji dan da ne dođe gospodin-popi, jednome ili drugome, Arkadija crkvenjak, pa ne otpočne otprilike ovako: —

A desi li se kakva nesreća u selu da, na primer, neko u selu umre, i tu kako kome, ali gospodin-popi opet dobro. Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva

A desi li se kakva nesreća u selu da, na primer, neko u selu umre, i tu kako kome, ali gospodin-popi opet dobro. Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva zvona i činodejstvuju oba popa;

« Eto, tako je otprilike živeo gospodin popa u selu, a koji baš popa poimence, mislim da nije bilo nužno dosad da kažem, jer je davno rečeno da su svi popovi jednaki,

I jedan i drugi odavno su u tom selu, još otkako su se oženili, a oženili su se čim su svršili u Karlovcima bogosloviju, a ovu su svršili pre dvadeset i

U selu nema ni danas bogzna kakvih promena. Jedan dan je k’o i drugi. Život teče dosta monotono i dremljivo kao život kakve bá

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I posle dugog gledanja kao da se reši da mi odgovori. — Umre. Zimi, u selu... i tamo vuci li? psi li? rastrgli je. Ko zna?

A ona je htela da bude bogata. Da i ona, kao sve, prve, najbogatije devojke u njenom selu, pođe na sabor. U volujskim kolima, pokrivenim lepim ćilimom, a ona u kolima, oko nje, umešene pite, banice, ona

Takav, zanesen u tome govoru, svagda se viđao. Nestane ga, i to cele zime. Kažu da je tada obično u svome selu i da tamo radi, kao da se smirio, došao k sebi.

I onda bi nastala ona njegova zbrkana, ubezeknuta priča: o tom begu, o kupljenju njegova desetka u selu. A to bi nagnalo čaršilije da se sete njegove nesreće od koje je Menko tako šenuo, te da bi posle između se pričali:

se pričali: kako taj Begler-beg, Dok Menko bio mlad, tek se oženio, nov domaćin, kad je kupio desetak u Menkovom selu bacio oko na njegovu ženu. Menko sa još nekima uhvatio bega i izbio.

A što je najgore, bio je iz jake, zadružne kuće u obližnjem selu. Braća mu prvi domaćini u selu. Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime.

A što je najgore, bio je iz jake, zadružne kuće u obližnjem selu. Braća mu prvi domaćini u selu. Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime. Naročito zimi, kad se od kuće iskrade, ona potrči za njim.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

„Dok je momaka, biće devojaka, ako ne ovde, ono na strani!” — bila mu je lozinka. III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena.

Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je svojim trudom stekao ono što ima; a dosta ima, toliko da se u selu za imućnog čoveka držati može. Tu se sad o trgovini počeše nadmetati.

Dugo mu je vreme, pa mu nije do čekanja; namerava samom ocu Savkinom o tome pisati. Otac Savkin bio je sveštenik u selu Ž. Ljuba se nakani te ovo pismo ocu Savkinom napiše: Počitajemi gospodine!

Sad bi se baš uprkos zaljubio. Ljuba je imao katalog od svih devojaka u okolini. U selu S. ima lepa devojka u jednog grka, koja ima preko dve hiljade. Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S.

— O, ništa za to! Kvartira u selu nema, al’ možete ga ovde imati. Samo da najpre pošljem po mog tatu. On mi je kurator, a tutor mom detetu, — odgovori

Ženske se na to uklone. — Pre nego što počnemo razgovor, molio bi’ da nas na kvartir uputite, jer ovde u selu nema gostionice za nas, — reče čika-Gavra. — Vi ste na dobrom mestu.

VI Ljuba opet imade dve partije pred očima, i to obadve dobre. Jedna je u selu P., bogata paora kći, a druga kći imućna opančara u varoši B. Tatijana Skorićeva u P. bila je fina prosta devojka.

štetovao što se oženio; jer ukoliko se većma u prosidbama istrošio, utoliko sad više radi i štedi, pa je već sada u selu O. prvi grk. PITA HILjADU FORINATA Davno je bilo! U varoši H. bile dve gospođe, Mica Rogozić i Alka Ćirković.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

On pogleda po selu. I taj njegov pogled, zasenjen i mutan kao i njegove misli što su plavile sve po nekim crnim talasima, video je samo

Uvenula bi kao svaki cvet što je otkinut i ne bi ni znala zašto je živela. Taj grozan život u selu ubio bi je brzo. Ali ona to ne bi trpela, raskinula bi ga odlučno.

Afrika

Švajcarac će sa mnom u selo na tam–tam, a eventualno posle u lov. Ostali će igrati bridž. U selu su istovremeno dva tam–tama. Prvi koji posećujemo izgleda skroman po gomili prisutnih.

prelaska po pomrčini iz jedne kolibe u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam, koji će izvoditi stari ratnici, pod maskama i na visokim štulama.

Trčim da ga tražim po pijaci, po selu; sačekujem druge crnce koji ga traže; ne uspevam nikako da prikupim više ni onaj ostatak momaka.

U selu Mlata Bara, malom zbijenom selu fetišista, u kome je na svakoj maloj okrugloj žitnici izvajana kakva rogata glava ili š

U selu Mlata Bara, malom zbijenom selu fetišista, u kome je na svakoj maloj okrugloj žitnici izvajana kakva rogata glava ili škorpija, nailazimo na jednu

U selu Ferkasandugu, koje je veliko i nalazi se na raskrsnici staza, dvor je velikog krala Urukume. U ovom selu se nećemo zadr

U selu Ferkasandugu, koje je veliko i nalazi se na raskrsnici staza, dvor je velikog krala Urukume. U ovom selu se nećemo zadržavati, ali ja ipak idem ma samo za trenutak između staništa u pravcu dvorova.

Preko brata šaljem joj više od dvadeset niski najšarenijih staklenih perla. U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija.

Ne uzimam nijednog od naših slugu, koji su do maločas prali rublje i koji sad treba da se zabave negde u selu. Idem samo sa jednim starcem i nekim velikim deranom, njegovim sinom, obojicom iz Banfore.

Ništa tužnije no videti u ovom selu male devojčice ili dečake koji, još na izgled puni zdravlja, očajno se muče da savladaju sve jaču bolest.

Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce. Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i muskulozne devojke, vitke kao

Ne, ja imam da ostanem u zgradi u kojoj se silom pravi dućan za kupce kojih nema, u selu po kome su polegli samo usijani vazduh i nebo, u društvu crnca koji se i sâm tu oseća tuđ i očajan.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

pomisliti da se, kao braća, naseli, u traktiru, nego se bio naselio, kod svojih, razvojačenih, seratlija, u obližnjem selu Mahali.

Zbog tih barutana, iako su bile zazidane u zemlju, opkoljene jarkovima, Temišvar je živeo u strahu. Prema selu, Trifun je video, na utrini, sapete konje, koji skaču kao neki ogromni skakavci, a pod đermom, žene, kako se ljuljaju

kad to ču, snuždi se, pa ispriča, snuždeno, kako je deda Gavrilo pričao, za svog oca, da je bio čestit i poštovan u selu, a da ga je ubio rođeni brat. Gut! Jawohl?

Vraćao se u svoju Serviju, sve dalje i dalje. Vide sebe i u poseti kod svoga dede. Idući njegovom selu, nekim šumskim putem, onako mali, bio se zamorio i poče da moli majku, da sisa.

Halt! Halt! Oćeš, pod jajca greifen? Pod jajca greifen? Pavle je bio, u snu, pretrčao, brzo, stotinak koraka, prema selu, pa vide kako kola Garsulijeva projuriše kraj njega. Pokušavao je, očigledno, da pobegne do Temišvara.

Liči mu na onog kalcana, o kom se priča da je milostinju skupljao, pa kod neke rišćanice, u selu Ribarici, noćio. A u tefter zapisao: Selo Ribarica. Pisala rišćanica: trubu sira i čabar platna!

Odeljeni od sveta, zatvoreni u svoj krug, i sunarodnici Isakoviča bili su izloženi takvoj nesreći, i na selu, pod udarcem Sunca. Porodice su išle familiji, često, u posetu. Okupljali su se o praznicima uz vino i rakiju.

A muško oko moglo je da zbuni u kolibi i rođaku! Kod varošana se takva sramota, obično, krila, dobro, ali na selu često bi se završila smrću. U gostima, u svatovima, kad se dojke tresu u kolu.

Tražio je ljude koji neće ostaviti u zavičaju, ni ženu, ni majku, a koji se behu, u selu, pročuli, po obešenjakluku. Sva petorica su bila siromasi, siraci, poslušni, neuki, ali željni da se istaknu.

Kroz tu maglu lišće je, sad, opadalo. U toj magli cvetalo je još i zimsko cveće, po baštama, u jednom malom selu, kroz koje je prošao, uz viku konjušara i tup udar drvoseča, koji su krčili šumu.

Petra je Pavle ugledao, tako, da se ražalostio. Novoserbski puk Preradovičev bio je iznenađen, u jednom selu, i Petrov polueskadron našao se opkoljen, među plotovima, i kućama, sa tim pukom, u beznadežnoj situaciji.

Sav se, kaže, izgubio, otkad mu je dete umrlo. Našao da prenoći, na manevru, sa konjicom, u selu, među plotovima, oštrim – kao na kocu. Ni jedan konj ih ne bi preskočio.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Cenjeni od svih, oni služe kao primer selu i kraju. Grubosti u svakodnevnom životu, koje se uopšte mogu posmatrati kod seljaka, skoro nema kod šumadijskog

proterivanja Turaka muhamedanski Dinarci su retko ostajali u Zagori, ili su prelazili u hrišćanstvo (kao na primer u selu Otonu).

Verovatno da su prve aromunske porodice dale ime ovom selu po reci Galiku. U ovom selu ima jedna aromunska porodica mnogo docnije nastanjena i zove se Cincarevići.

Verovatno da su prve aromunske porodice dale ime ovom selu po reci Galiku. U ovom selu ima jedna aromunska porodica mnogo docnije nastanjena i zove se Cincarevići.

i to poglavito oko planine Jablanice, dalje u Prespi, u Marijovu istočno od Bitolja, u okolini Prilepa, naročito u selu Krapi, najzad u Meglenu i u planinskom kraju gornje Bregalnice.

U nekim selima ovih oblasti proces stapanja još nije završen. U selu Belici, nedaleko od Struge, Aromuni su na putu da se poslovene, a neke njihove odseljene porodice su se potpuno posrbile

Nema oblasti, i u nekim predelima nema sela i gotovo nema kuće u selu iz koje se ne bi išlo na stranu radi zarade. Od pre nekoliko godina žene sve više prate ljude na pečalbi, naročito kad

Isti sam mentalitet našao kod nekih Mijaka iz Tresonče, koji rade kao zidari u Beogradu. U ovom mijačkom selu sam bliže poznao jednoga „amerikanliju“, tj.

Oba se raduju što su njihovi krajevi oslobođeni i što je otvoreno polje za slobodan rad i utakmicu. U selu Botunu u Debrcima, blizu Struge i Ohrida, ima ih koji su na kraće vreme bili u srpskom delu Banata.

Drugi (npr. u Topolčanima, selu u Poreču) će vam reći da su Srbi. Ukoliko ima istorijskih uspomena, nije nijedna bugarska; sve su srpske, ali su

Nalazio sam ih npr. u selu Topolčanima. U više sela bitoljske kotline pričali su mi da oni ne znaju pevati te pesme, ali da su ih slušali od

Ove se grupe osim toga razlikuju i između sebe. Među Slovenima bitoljske okoline ima doseljenih Mijaka (u selu Smiljevu, u varoši Kruševu).

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

dok žuta lopta ne odskoči daleko u stranu, pretvori se u Žuću i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku prema selu. — Aha, drži ga, drži ga! — podrugljivo povika za njim Tošo.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gotov je. Sutradan pred veče dođu u Š. i otsednu u birtiji kod ,,Belog konja”. Tako se ta birtija zvala. U selu Š. lep spahijski dvorac, ali spahija ne sedi u selu. Spahija je grof, i obično sedi u Beču.

Tako se ta birtija zvala. U selu Š. lep spahijski dvorac, ali spahija ne sedi u selu. Spahija je grof, i obično sedi u Beču.

— To ništ’ ne čini. — To ti kažeš. Pitaj tvog strica šta će on kazati. Stric taj, brat starog Polačeka, u drugom selu je svećenik i bogat. — Dalo bi se sve to izgladiti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ostavivši dve svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da bi mogla

Brat mu je, po dogovoru, proveo noć u selu, sa decom, da u zoru porani i dođe da mu se nađe, pri rastanku sa ženom, čije su se plahe ćudi obojica bojali.

Vozio se kolima po poplavljenoj zemlji, pregledao zidanje crkve, koju je brat bio započeo da diže, u selu koje im je otac naselio.

bez prekida, ceo dan, ručajući na trgovima u malim strmim varošicama, a večerao već daleko, u nekom mračnom brđanskom selu, gde se kraj sveg zamora igralo na mesečini. Bagremovi su mirisali i bube zujale svu noć.

beše šuma koju su vojnici Vuka Isakoviča bili počeli da krče, i zemunice onih koji još ne behu nabili kuće od zemlje u selu što se spuštalo na vodu, u sredini sa drvenim zvonikom, pod čijim su krovom bile izvešane ikone, donete iz starih

Uostalom, Ananija je bio tvrdo uveren da će ona izlaziti iz groba i hodati po selu. Pod mutnim i kišovitim, oblačnim nebom, što se pušilo kao od nekog dima, u blatnim i mokrim danima, u kojima su trske

što su mirisali na ovce i jaganjce, kraj svetlosti žiška, tako je gospoža Dafina postala, voljom Ananijevom, celom selu kao strašilo.

Providan, prosijan mesečinom, on je bio tako dalek od svega toga što se, te noći, u njegovom selu događalo, da ga je i žena, u svom samrtničkom strahu i mislima, samo naslutila, kao neki davni miris, samo u pričini

Sekula, Isakovičev zvonar, sa unakaženim licem i oderanom glavom, bez jednog oka, plačući. U selu se sve izbezumi od njegovih priča. Plakalo je i staro i mlado i lelekalo od jutra do mraka.

Ananiji se beše noga, udarena sekirom, dala na zlo, i on je išao, po selu, vraćajući tu ovcu, tamo konja, tamo plevu, sve što beše pokrao s proleća i preko leta.

Nad grobom gospože Dafine podignut je krov. Crkva se već zida. Pokojni Arkadija pak javlja se noću, u selu. Već nekoliko njih videli su ga kako se gega, i čuli su ga, kako pevuši, kroz nos. Napada ženu.

i oduzimanja oružja, misliti na decu, ići bratu u Budim, đeneralu u Temišvar, kupovati konje, kola, podići kovačnicu u selu, premestiti kapetana Antonoviča, pisati iscrpan izveštaj o povratku Slavonsko‑podunavskog polka, a naročito, naročito

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U Homolju, kada se u selu pojave veštice, majka zaštite radi kadi kuću katranom a svoju decu, pred spavanje, nagaravi čađu po čelu.

Srbi, kao seljaci žive samo od zemlje i od stoke.“¹ Zahvaljujući životu na selu, u koje Turci nisu imali pristupa, narod je uspeo da, uprkos turskoj okupaciji, očuva svoju seljačku, patrijarhalnu

Osim toga, velike zadruge uživaju veći autoritet ne samo u selu, već i pred spoljnim neprijateljem.¹⁵ To je razumljivo, budući da jaka zadruga ima ne samo više radnika na njivi, već i

„U selu žena svoga čoveka ne zove imenom, nego ga prema prilici u kojoj je, opiše tako da se zna ko je. Deci svojoj ona će reći

U srezu Sanski Most (Bosna), na primer, u jednom pravoslavnom selu, roditelj kaže: „Kome je Bog dao da bude dobar biće i bez batina, a kome nije, ni batine ga ne dotjeraše.

“²⁴ I mala pomoć deteta na selu veoma je dragocena i po svom značaju velika. Milićević kaže da u seoskoj porodičnoj zadruzi deca oba pola „čim malo

Iz mnogih etnografskih izveštaja može se zaključiti da se na selu tačno zna šta je dete u određenom dobu života kadro da izvrši od radnih obaveza.

krdo i leži na toru; dvadesete — prihvati ralo, i vjerimo ga, pak, ako je čoek za čoestvo, oženi se, i može sjesti selu knezom.

Srbije, inače lojalni zastupnik „napredne ideologije“ sa „čvrstim ateističkim stavom“, na pitanje etnologa da li u selu ima vampira, rekao je da su to „gluposti i sujeverja, da toga nema u selu — ali da je vampira lično video“².

stavom“, na pitanje etnologa da li u selu ima vampira, rekao je da su to „gluposti i sujeverja, da toga nema u selu — ali da je vampira lično video“².

2.1. Očekuje se da je fatalizam više zastupljen kod manje obrazovanih, starijih i ženskih ispitanika koji žive na selu. 3.0.

n.n. 0,00), zatim sa mestom boravka ispitanika (na selu se više prihvataju običaji i verovanja nego u gradu (r = —0,35, z.n.n.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Desanka Maksimović TRAŽIM POMILOVANjE Sadržaj PROGLAS 2 O CARSKOM SELU 4 O POKLISARU 6 O SIROTOJ KUDELjNICI 7 O ODBEGLU ROBU 9 O MEROPAHU 10 O HIJERARHIJI 11 ZA SEBRA 13 ZA SVRGNUTE 14 ZA

O CARSKOM SELU Kuda prođu car i carica ili konji carevi, tim putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi

U kom selu prenoće car i carica, carski stanovi i konji, neka se jazom opkopa to selo i ta kuća neka ih sebarska ne skrnavi stopa,

da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa pošto ruča ili povečera, drugome selu da se poklisar preda i uz put zaklanja kao plamen na oluji.

Da se gladni čak u selu devetom koji se potucaju i prose, kad čuju da stižu sudije od cara, osete kao kad dolazi leto, kad ptice polažu jaja

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– Od kuršuma — reče starac. – Pa, ko ga ubi? – Švabo, a da ko će! Bio je januar 1972. i putevi prema tom selu, što leži na blatnjavim obalama reke Tamiša, bili su zaleđeni.

Roditelji u jednom zabitom južnom selu behu mu već odavno pomrli, a zavičaj izbledeo kao metafora. Usijani kamen pod stopalima, zujanje muva, dosada i

»Moja mala je na selu. Plaćam za nju pedeset komada mesečno...« Krajičkom maramice Suzi briše levo oko. Uz ciktanje i divljenje oko stola se

Opet ćeš udariti onog ispred sebe! – Vidiš da nisam! – Nisi jer sam te ja upozorila! I šta? Imam, navodno, kuću na selu, koju ne mogu da vidim očima; imam muža... – . . . koga ne možeš da vidiš očima!

Matavulj, Simo - USKOK

Knez huknu i obori glavu. Zapucaše puške negdje daleko po selu, po drugim brastvima, a s druge strane velikog plamena, gdje bjehu sve tri ženske, nasta plač i tužaljka.

Kad uzjaha, reče pristavu: — Reci našima da odoh da obiđem građevinu! Moguće je i da ću noćiti u selu, dakle neka se ništa ne brinu!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Meni je to delovalo kao štamparska konvencija, ili grafička šifra... (U susednom selu živeo je jedan čovek koga su zvali „Zmaj”, i ja sam, u jednom času, pomislio da on sastavlja te pesmice.

O selu, o ljudima na selu, o njihovim mukama i radostima, o deci, o prirodi, o životu i smrti, on zna samo ono što je na početku

O selu, o ljudima na selu, o njihovim mukama i radostima, o deci, o prirodi, o životu i smrti, on zna samo ono što je na početku pojmio; to znanje

Detinjstvo, kao poetski filtar svih Ćopićevih iskustava i saznanja o selu, jeste škola gledanja koja mu je omogućila da uočava tanane prelive, skrivene porive, tačan smisao i pravu vrednost

Na kraju kolone, nevezana, zapristajala je tanjušna Draginja Kečina pletući, u hodu, čarapu, jer tako je red u selu da cura ne ide nikuda dokona, mašući šakama.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Radi popravke zdravlja vrati se opet u severnu Dalmaciju, za učitelja u selu Golubiću kraj Knina, a potom na Kosovo Dalmatinsko i u manastir Dragović.

ALEKSIJE VEZILIĆ Rođen 1753. u selu Keru, u Bačkoj, učio je »slovenske« škole u Novom Sadu i Segedinu, a latinski i nemački jezik u Pešti i Budimu. 1780.

I inače slabog zdravlja, podlegao je usled napornog školskog i naučnog rada. Umro je u selu Rjesnoje, kod Harkova, 28. septembra 1811.

LUKIJAN MUŠICKI Život. — Rođen je u selu Temerinu, 27. januara 1777. Srpsku osnovnu školu svršio je u mestu rođenja, nemačku u Titelu, gimnaziju u Novom Sadu i

ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ Rodio se 10. septembra 1793. u selu Adaševcima, u Sremu. Osnovnu školu svršio je u mestu rođenja, gimnaziju u Karlovcima, filozofiju u Pešti.

Srpsku osnovnu školu svršio je u Somboru, nemačku u selu Odžacima, gimnaziju u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču. U Pešti je 1826.

Matija Ban rodio se 4. decembra 1818. godine u Petrovu Selu kod Dubrovnika. 1834. stupao je u franjevački red,69 iz koga je izišao brzo, već 1836.

MILICA STOJADINOVIĆ SRBKINjA Rođena je u selu Bukovcu, u Sremu, 1830. godine. Škole je malo učila; u roditeljskoj kući, pored oca seoskog sveštenika, sama se

doselila se u Jadar, u Srbiju. 26. oktobra 1787, u selu Tršiću, od oca Stefana i matere Jegde, rođene Zrnić, rodio se Vuk Karadžić.

Pošto je neko vreme, 1822, našao skloništa kod svojih prijatelja u selu Panjevi, kod Temišvara, u Banatu, on 1823, preko Praga, pođe u Nemačku da uči medicinu.

U zasebnim poglavljima Karadžić je opisao narodne običaje, tradicije, verovanja, izneo način života u kući, u selu, u opštini.

1857. pređe u Srbiju i dobije za privremenog učitelja i selu Podgorcu, u okrugu timočkom. U tom selu i u obližnjem selu Sumrakovcu služio je do 1858. Od 1858. do 1860.

Milićević, Vuk - Bespuće

I on se zaklinjaše svojim krsnim imenom na strašnu osvetu čitavom selu, jedva čekajući da ozdravi; on prijećaše da ih istraži: polovinu da pošlje u prosjake, a polovinu na kondunu.

Bez ikakve radosti, ona je primila vijest da je dobila mjesto učiteljice u jednom selu u Posavini. Ona se osjećaše sama, sasvim sama, uz neuračunljivog oca, bez majke koja se negdje izgubila u svijetu i o

Sremac, Stevan - PROZA

Što je on umeo da ošuri pečenicu — mani se! MAKSIM JEDNA TROGLAVA SILUETA IZ NAŠIH DANA GLAVA PRVA Maksim u selu i u mehani. Bio je lep majski dan.

Bio je lep majski dan. Ne znam kako je toga dana bilo po celom srezu i okrugu, ali u selu gde je učitelj Maksim već evo četiri godine, u tom selu baš beše osvanuo krasan dan.

Ne znam kako je toga dana bilo po celom srezu i okrugu, ali u selu gde je učitelj Maksim već evo četiri godine, u tom selu baš beše osvanuo krasan dan. Da mu je sam pesnik nameštao dekoracije i držao scenariju, ne bi, vala, lepši bio.

zemlju, obasutu ružama, pa ne da mirisu ružinom da iščili, nego neka zapaja sve porezplaćajuće i neplaćajuće glave, u selu Trbušnici, gde je Maksim učitelj. Ne bih ostavio nespomenute ni rosne, biserne kapljice, kojih su pune ruže.

opštinskom, prilikom jednog serkla — koji je mnogo ličio na literarno veče — u kazanici Krstosija, špekulanta u selu. Kad pođemo povijarcem, onda vidimo u prisoju selo Maksimovo.

Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola. Ja nisam revizor, pa je baš i ne moram opisivati kakva je; kakva joj je, to jest, zgrada, ima

potreban radi proučavanja i studiranja varoškog staleža, što je već krajnje vreme bilo posle četirigodišnjeg stanovanja u selu. Red je, dakle, došao na Beograd da ga podvrgne analizi i anatomskom nožu svom. Još je rano.

— Ne znam, vala, prazan svinjac, a poznaju se stope veće i od mojih i od tvojih! — Ala, majku mu, bruke! Puče po selu da je gicka nestalo. Stanu ga tražiti, i gle čuda! Nađu ga, i to gde! Začudićete se kad vam samo kažem.

U selu je promenio odelo, da se ne bi izdvajao od naroda kome se posvetio beše. Lepo ga je bilo i videti tako obučena.

Zbog ovog slučaja, dobio je Maksim nadimak »Glavosek«, i sad ga u selu i okolini svaki tako zove, mada u šematizmu ima svoje krasno ime i prezime.

) Kaži ti meni, Tiosave — ti, ti što povazdan duvaš u duduk po selu — kako se zove ono u tvojoj kući što je prekodan u polju, ujutru ode a uveče se vraća.

ovo je Maksim tako detaljno opisao kao da je ovo jadno goveče sad prvi put s meseca spalo, kao nešto do tada neviđeno u selu, ili kao da je iz menažerije uteklo, pa sad deca prvi put videla, a dotle samo iz čuvenja znala.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Neka, neka. Hajde ti meni nađi dolje u selu dječaka od koga je mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom. Hm, nema?! ...

Toga oskudnog i nikakvog proljeća, djedov rođak, „brat Sava“, pronese po selu onu neslanu priču kako je brat Rade fantazirao, pa se kod mlina, sve nasjedećke, pribogu kao Turčin, povazdan moli

S njegovim dolaskom otpočinu čitava kuća. Dan po dan, mic po mic, otpoče po selu šaputanje, proradi Zuko Zukić: te ova se cura sastaje na izvoru s Velikim Jovom, te onu snašu, drvaricu, zatekli u šumi

— Sretan čovjek, pa eto ti kažu za njega u selu — ima džabnog poslenika po čitavo ljeto. Namirišu ga bene na sto konaka. Ima najmenika koji su i u pjesme ušli.

čuo da bog ima djece — izvali najmenik s takvim iskrenim čuđenjem da bi čak i najokoreliji žandarm povjerovao kako se u selu ovoga macana još nije čulo da je Stvoritelj zalazio u te poslove.

— produnduri Đuja sebi u njedra i ode da namiri prasad. Po selu brzo puče glas o neobičnoj krađi, a kako su se baš tih dana po selu motali žandarmi propitujući se za bradonjine

Po selu brzo puče glas o neobičnoj krađi, a kako su se baš tih dana po selu motali žandarmi propitujući se za bradonjine „falične“ svece, dođe taj glas i do njih.

Ispili se, bogami, od čitave te rabote još kakav đavo. Po selu se proču kako je Sava ne samo ukrao nego i uvrijedio američkog predsjednika Vilsona i njegovo veličanstvo, kralja, jer

Gonetalo se tako i naklapalo, ispitivani ljudi po selu i tražen slikar bradonja, koji se nekud bez traga izgubio, a poslije mjesec dana evo ti Save natrag.

započe jedno od onih čudnih prijateljstava između otresitog bojdžije i zlopogleđe Dane Desnice, najsiromašnijeg momka u selu, i veselog Rade Ćopića, djevojačke duše, gazdinskog sina, koji je imao čak i dva kožuha: kozji, za svaki dan, i ovčji,

Na kraju kolone, nevezana, zapristajala je tanjušna Draginja Kečina pletući u hodu čarapu, jer tako je red u selu da cura ne ide nikuda dokona, mašući šakama.

Otkuda je poljar saznao za taj nadimak, neka ga svi đavoli znaju, ali se on začas proširi po čitavom selu. Primiše ga čak i naši ukućani, naravno, gostu iza leđa.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Je li, pamtim li dobro? Vi beste sa sela, skori doseljenici. Prodali ste u selu vaš posed i došli u varoš. Otac ti i starija sestra umrli, a ti s majkom ostala.

Otac ti i starija sestra umrli, a ti s majkom ostala. Nešto od neprodatih njiva u selu, a nešto i od nadnice tvoje majke, vi dve živele ste lepo i tiho.

Ali evo, opet, otkad nastade leto — ko zna šta mu bi? — on otpoče ponovo da ide kao i pre po polju, selu, i tamo da ostaje duže i — što je najvažnije i najstrašnije za nju, Cvetu, on poče dolaziti k njoj.

Bili su to naprasiti ljudi, čuveni kao ubojice. Još dok su bili u selu, i već tamo još izmalena bavili su se krijumčarenjem, prevođenjem šverca preko granice.

Sva je kuća bila na njoj. Majka joj je radila samo one poslove koji su se ovde, u varoši, kao i tamo, u selu, isto tako radili, a sve ostalo, što je trebalo drukčije da se radi, ostavljala je Anici. I Anica je sve radila.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinograd.

Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose

Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobavljaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe.

Čoban uzme blago, načini kuću i, oženivši se, stane živeti, i malo pomalo iziđe on najbogatiji čovek: ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ovčara, govedara, konjušara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo.

A sin mu odgovori: — Učio sam zanat. Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu. Tada reče sin ocu: — Babo, hajdemo na vašar. Otac mu odgovori: — A s čim ćemo sinko, kad nemamo nigde ništa?

I u taj je mah nestane. Onda čovek pođe da traži Usuda. Idući tako dođe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kakvo veselje ili slava“, pa pođe

Onda on zahvali Usudu, pa mu opet reče: — U tome i u tome selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je nesretan u tome što mu se čeljad nikad ne mogu da nasite: izedu na

Potom on opet zapita Usuda: — U tome i u tome selu kad sam noćio u jednoj kući, tužio mi se domaćin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraške idu; pa me molio da te

nekoga vremena digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu kaže mu: — Ti, pobratime, prevari me. A on mu odgovori: — Vala, pobratime, i ti si mene.

Na to mu jež reče: — Ja sam jež, svemu selu knez; saviću se u trubicu, ubošću te u g...cu! A moj ti jarac bježi!

— Valjada im je nestanulo drva ali vode, — odgovori magarac. ŠILjALI VUKA NA BABU U nekakvom turskom selu ufatili živa vuka, pa ga za nekoliko dana hranili eda bi se pripitomio, i ne bi li popazio na so i na hljeb, pa poslije

Jedan dan kad su izašli Turci iz džamije, dogovore se da skupe u selu vuku harač i da ga pošlju s ostalim hadžijama na ćabu, pa tobož kad se s ćabe vrati naučiće i druge vukove da zlo

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

STANIJA: Ko lud gradi takove pustoljače? VELIMIR: U jednoj takvoj kući ima više ljudi nego u našem gdikojem selu. STANIJA: Taka je velika rodbina? VELIMIR: Nije, nego se daje pod kiriju.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

stolicu sa ravnim naslonom a onda, što je zanimljivo, ti isti seljaci koji su već jedanput prodali svoju rođenu kuću na selu, đuture sa dedinim i babinim kostima, kupuju sad neku drugu kuću izvan Beograda, i tako se krug zatvara.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Onoga ko se na jelo duri, pečeni zeko po selu juri. Samo je Žarko mrštio čelo, pekla mu dušu potajna tuga, nisu ga vukli piće ni jelo, željan je bio

Zinuo glupo i oči beči, pobožno guta mačkove reči. Napokon zora zavesu diže, pokaza osvit plavi, u mirnom selu, tamo za rekom, prvi se pevac javi: „O, kukuriku, zora je, druže, ko je u krađi, nek hitro struže!

dečak osnovac, ne pije vino, ne voli novac, šećerne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u fabrici za čokoladu. Jedina mana — priznajem grešan — mnogo sam ješan!

NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji,

TRI PISMA UNUKINO PISMO Ovo ti piše, dok sunce oblak zlati unuka tvoja, dedice nepoznati. U selu živiš, daleko — kažu ljudi — u samu zoru vredni te petlić budi.

Star ti je deka, šezdeset već mu prođe, daleko varoš, pa kako da ti dođem. Sličice tvoje, svi ih u selu hvale: pogledaj, kažu, unuke tvoje male! A ja sam srećan ponosnim gorim žarom, crteže tvoje milujem rukom starom.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

A sad je obećala da će dati da se sprovede elektrika i u selu. — Treba da se vratim da bih video ostrvo pre no što padne noć. — Šteta je da ne vidite zamak.

Bio je savršen mrak. — To je neprijatno je l̓ te? Stara markiza je obećala da će iduće godine pokloniti selu osvetljenje. Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini. — Sreća je za vas da niste bili.

— Zašto mislite da vam je život upropašćen? Videli ste mnogo sveta i sada živite na miru u selu koje mi izgleda jednistveno: imate decu! — Ja više nikada ne mogu izići iz ovog sela.

— I ako se smrzne. Malo gladujemo, pa ništa. Ove zime kada se smrzlo, Predsednik je poslao poklon selu. Na mene je palo preko trideset pezeta. Tako sam imao čak i za piće. Jeste li Englez? — Ne, nisam Englez.

Ja sam uzeo biletu; od svojih sopstvenih novaca — evo svi će vam u selu potvrditi — uzeo sam biletu, otišao u Toledo da vidim kako se to dogodilo.

Doviđenja, Armando. — Doviđenja, naš stari. — Vidite li ovoga? Bio je bogat nekada. Imao je tri kuće u selu i neke četiri barke. Sad ima samo jednu. Izgubio je dva sina. Bili su veliki kao stabla.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A u selu jošte u prozorje milo Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo. Iz daljine samo lisica se krade, Pa kokoši vreba i piliće

U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir. Još niko ustao nije, A budan petao već, živahno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan — i zvučnim remeti

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno,

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

znanca, prilaze mi udovice neke, možda kćeri moje davne dece, jadaju se opet na oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Često su se smejali i oficiri. A nekad su opet vojnici strogo kažnjavani. Bilo je to u jednom selu pokraj Morave, kada je Tanasije Prvulović izleteo iz jedne kuće sa zaklanom kokoškom, pa je mahao kroz vazduh da bi

Šta ćeš... posao je posao! — i Milan ode u svoju bateriju. Vojnici na maršu razgovaraju o kući, o selu. O ratu najmanje govore.

Onda ležu pored puta i zure u noć. — Pazi, mesec! — veli jedan. — Njega vide i u našem selu... Odvojeni od svojih kuća, gledaju grčevito u tu jedinu vezu, i zamišljaju svoje selo obasjano mesečevim sjajem...

Oni se oslobodili i pričaju kako su jabuke „rekvirirali“ u jednoj kući u selu, a hlebove su ukrali od nekih komordžija.

A kad ode Milan, Aleksandar mi reče kako se u selu, gde su naši prednjaci, nalazi jedna mlada seljanka, „ama da joj se iz usta vode napiješ“, i poziva me da je vidim.

Ajd ojs — gura volove jedna seljanka, da bi išli naporedo sa konjskom zapregom. U susednom selu već su čuli za odstupanje, i seljačka kola zakrčila put. Morali smo da zastanemo.

„Nisam, nisam, ti si onaj tobdžija dole kod Erićeve kuće što pregledaš devojke po selu. Čekala sam samo da te vidim, a sada ću ići u diviziju da te tužim“ — i uđe žurno u kuću.

Pred nama u ravnici je selo, a nas zanima da li će naša pešadija biti ispred, ili pozadi njega. U selu se nalazi velika škola... Prvi redovi pešaka nailaze, skreću sa puta i zailaze pozadi nasela. Stali su.

— Voleo bi on sada da mu je i ruku odnelo, kao sirotome Đorđu, samo da se ne čuje negova bruka po selu. — A drugi put nemo’ se grabiš za prvo mesto.

Pozdravismo i ćuteći iziđosmo. Pojahasmo, i kretosmo nizbrdo ka selu Baroševcu. Tolike noći smo ranije nastupali i odstupali, kuda se sve nismo provlačili i uvek sam se pitao, koje su to

— Ama ne velim ja ništa. Ali još ima kuća u selu. — Ići će i oni, ali ti se spremi! — savetuje joj kapetan Stanojčić.

Izašao narod i kliče oslobodiocima, a žene još i plaču od radosti. U selu se nigde ne zadržavamo. Vojnici samo zastanu da prime ponude koje posle dele među sobom. Već je dan na zahodu...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Je li ovo Orlovica? — Jeste, gospodine. — Da li je škola daleko odavde? Dete se obrte k selu, pruži ruku na jednu od bližih zgrada i reče: — Eno je, vi’š ona... s visokim odžakom.

Ta ona je odrasla u sirotinji: otac joj u jednom obližnjem selu špekuliše, prodaje seljanima so i opanke, kupuje od njih kože jagnjeće, vunu, voće i sve drugo što ima dosta mušterija u

Iziđoše oboje, malo iznenađeni a i zbunjeni : u selu su posete vrlo retke, pa zato one vazda izazivaju neku nervoznu bojazan što se remeti ova stalna tišina, na koju se

— A, Velja je i u školi bio veoma otresit. Znam da ćemo kod njega naći čitavu biblioteku. Tako idući k selu pretresahu polako dobre strane svoga novog druga i prijatelja.

— Kako ?... Naprotiv! to ti je dužnost. Bilo je već dockan kad se Gojko diže i uputi k svome selu. Sutradan Ljubica dođe rano u školu; i deca se brzo okupiše.

Sad joj je i otac drukčiji, prostiji, ništavniji, a nekad je mislila da od njega nema važnijeg lica u selu. Sad joj je i majka došla nekako prosta, uboga, i ako je još isto onako mila, kao što beše u detinjstvu.

I ako je dan, vladaše velika tišina u celom selu; tek po negde zalaje besposlen pas, ili grakne vrana, tražeći hrane pod ovim gustim belim pokrivačem.

— Istina jest, i po selu su se rastrčali, prihvati odbornik. — More, selo... šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj

— Istina jest, i po selu su se rastrčali, prihvati odbornik. — More, selo... šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj Đokić, odseče predsednik.

A ona, gle, korača odvažno, podignute glave I na licu joj igra rumenilo, kao da nekoga izaziva na boj, kao jutros u selu... On ne vidi, ali oseća da je tako. Kad oni stupiše na vrata, u školi nastade tajac... Sve se oči obrtoše k njima...

— Pa šta ćemo danas? Nemamo ništa za kuvanje... — A zar je malo živine po selu, pa kupuj. Stojan će ti i nabaviti i urediti, pa ga možeš naučiti i da ti pomogne oko ručka. — Zna on dobro.

— Bratiću!... Braćo!... Pomoć!... dreknu on i istrča na sokak, vičući po selu iz svega glasa. A sunce treperi i blista se... rumene se veselom čarobnom svetlošću njegovi zraci...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Crnjanski, preci pesnika, nalaze se, krajem XVII veka u selu Itebeju, u Banatu. Pesnik zna samo da su tamo došli iz obližnjeg sela Crnja.

Moj otac Toma, prekinuo je tu galeriju popova i oficira. Nesvršeni đak, on je nekako doterao do seoskog notara, u selu Šurjanu. Bio se oženio lepom ćerkom majora Belanova („ot Domogled“), ali se odao lovu i kartama.

Moj otac, Toma, bio je oniska rasta, snažnih, širokih, grudi, brkat, sa kosom lepom, mekom kao svila. U detinjstvu, na selu, sačekivao je povratak stada i pio mleko ovaca iz kabla. Otuda, tvrdio je, njegova snaga.

Ja sam tada bio u petom razredu i onda sam, svake godine, provodio nekoliko dana na selu. I tada mi je još ličilo na idilu. Tek sad, kad sam se sa Rijeke vratio, upoznao sam, i iznutra, seosku kuću, i kolibu.

puka ubacio u jedan bataljon koji je trebalo da učestvuje u ofanzivi na Srbiju, ali je ostao u blatu i snegu Srema, u selu Kukujevci. Zatim je ležao u barama kod Rače, dok nije počela epidemija. Kolera.

Austrija je, međutim, i kod kuće vešala, a među obešenima bilo je i mojih poznanika i rođaka. (Miloš Drndarski, u selu Pločica. Sin profesora Jovonovića, za koga mi se preudala strina, u Novom Sadu.

KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ Zimu 1918. proveo sam kao u snu, u selu. Skupljao sam pesme koje sam hteo da štampam u Beogradu i skupljao sam rukopis Dnevnika o Čarnojeviću, koji je bio

Kraj barovitog mora, ispod sela Kondokali, zarasla loza. Na jednom brežuljku opet grobovi, ispod kukuruza. U selu Kondokali bilo je, kad je pomor u vojsci bio opao, godine 1916, varijete Dunavske zanatlijske čete.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Po zelenim rudinama rasturili se beli čopori gusaka. U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo. Džomba mu beše presto, a rit carstvo.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Radovao sam se što ću biti na čaMarkovom komišanju. To je najbolji gazda u drugom selu, koje spada u našu opštinu. Kod njega je svakad najbolje komišanje, jer se slegne više od po sela, pa plane sav kukuruz

Pred nama se viđaše ogroman plast, a na vr' njega stajaše upaljena sveća. To beše velika rpa kukuruza, najveća u celom selu, sastavljena iz četiri velike luke i dve njive planinuše. — Dobro vi veče, radnici! — Bog ti pomog'o! — Srećan rad!

To je najstrašnije vreme. Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!... Tada se obično sve, sve što je živo, utiša, jer sva živina hoće sna, a ponoćni je san najslađi.

A u selu prava mrtvačka grobnica... Tek u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke

Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije mogao držati na njima.

I ljudi, i okolina, i sve što vidiš u našem selu uverava te, da ovuda gotovo nikad ne hodi noga jabanska i da je ovo mesto samom prirodom odvojeno od ostalog sveta.

U drugim selima, kažu, retki su istinski pobožni ljudi, a u našem selu bilo ih je dosta. Između njih naročito se pročuo čiča Pera.

Šta je gore, nego kad ti svetac molitvu ne prima! Da bi bar izbacio iz glave misli o kući i selu, čiča Pera se rano krenu iz manastira, te da bar kod kuće može koji časak posvetiti usamljenom razmišljanju o ovome

Nastupi leto. Divno, toplo, blagosloveno leto na selu. Zeleni se i šareni mirisna cvetna trava po ravnim dubravama, viju se po njoj rojevi pčela radenica, fijuču kose i

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac LIMUNACIJA U SELU „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac LIMUNACIJA U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA

ČETRNAESTA 72 GLAVA PETNAESTA 76 GLAVA ŠESNAESTA 83 GLAVA SEDAMNAESTA 89 GLAVA POSLEDNjA 96 LIMUNACIJA U SELU PRIPOVETKA GLAVA PRVA Iz koje će čitatelj lepo videti: ko je i šta je i kakav je Sreta, junak ove istinite

U dotada mirnom i skrovitom selu... ali što je baš nužno da vam odmah morim pamćenje imenima i da vam poimence kažem u kom selu!

ali što je baš nužno da vam odmah morim pamćenje imenima i da vam poimence kažem u kom selu! I posle, zar je jedno selo u našoj dragoj Srbiji u dlaku iste te sreće i sudbine bilo kao i ovo o kome je reč!

Dakle, dosta da vam kažem da je u jednom mirnom i idiličnom selu, u kome se dotle poštovao i bog i svaki stariji i seljaci živeli među sobom lepo i prijateljski, nazivali se kumovima,

i svaki stariji i seljaci živeli među sobom lepo i prijateljski, nazivali se kumovima, komšijama i prijateljima — i kome (selu) još nije palo na pamet da traži od ministra da se proglasi za varošicu iako je bilo u njemu četiri Cincarina i dvaput

razloga da na mapi Srbije bude zapisano krupnijim pismenima, kao sve varošice u Evropi, — da je u tom i takvom, dakle, selu živeo jedan od mnogobrojnih učitelja i zvao se Sreten.

što se imena sela tiče, nećete za sada u prvi mah, čitatelji, čuti to ime sela još i stoga što se naš Sreta ni u jednom selu nije dugo skrasio.

Nije odavna Sreten u ovom selu o kome je reč. Skoro je premešten. I mi ćemo odatle, baš od njegova dolaska, i početi našu pripovetku.

glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i apatičan za opšte

I pre toga uvek mu je čudno bilo kad je u kom selu tako video kako to svet onako po starinski dočekuje i ispraća svoga, na primer, kapetana.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Hrče li? Oh, ne! Najotmeniji u selu, On spava nečujno, kao jagnje, i tiše ... Jedna velika buba mili mu, eno, po čelu; On za nju ne haje; ko riba u vodi

” A Avakum će: „To možda važi u gradu, Gde sve ide na notu i na nošu... Na selu joškako udarit znadu, Tu i pop ponekad zakači pošu, Pa što ja ne bih Vuku i Magdu, Što ne bih pameti doveo Jošu?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kuće im, nije odvajala. Cele bi nedelje presedela tamo u selu kod svojih sinova i snaha, gde je bila kao neki starešina, jer joj muž umro, ali, čim bi došla subota ili kakav

— trže se mati, kad je vide tamo u kujni. — Eto, snaške, jedva stigoh — poče da joj se pravda Magda. — Oni moji na selu uhvatili me tamo, pa de ovo, de ono. Ne može čovek da ih se otrese. Jedva donesoh. Evo...

On, pošto po varoši sve nakupovao što za njegovu kuću u selu trebalo, pošavši natrag, svratio k njima. Magda nije dala da on takav i sa onim njegovim prostim konjićem uđe na kapiju.

— Ja... ja... još... još — mucala je ona čisto uvređeno. — Tu sam, kuda ću ja, gazdo! Tu sam ja! — A kako tvoji na selu, jesu zdravi, živi? — Živi, živi, gazdo!

I to ponavljanje istoga stiha sa zapušenim jednim uvom, da bi im glasovi bili što silniji, jači, kao da su u selu, u planini, gde treba čak preko brda glas pesme da dopre i razgovetno se čuje.

Sofki tada bi jasno što nikad od Magde nije čula kakvu dobru reč o tamo njenim sinovima, snajama na selu; pa ona Magdina večita uzrečica, kada bi je pitali za te seljake: „More, manite ih, seljaci, šta drugo oni znaju“.

Svekrva joj, posle smrti Markove, sa kojim je bio spojen sav njen život i to onaj život tamo, Dok su bili u Turskoj, na selu, jer ovaj posle u varoši nije za nju bio život, ostavljena sada od njega ovde, u varoši, međ tuđim svetom, toliko je bila

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Vjetar je, na mahove, hujao i potresao vratnicama; torni pas u avliji bi ponekad krupno zalajao pa umukao; u selu zagrmi pogdjekad puška, pa opet nastane mrtva tišina, da se lijepo čulo kako iz sirovijeh klada pošti istisnuta vlaga

Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete. Po cijeli dan trčao je po selu i okolini, igrajući se sa seoskom djecom. Sestra se gotovo nije razdvajala od njega.

Počeo je iz daleka navoditi, kako su ga zli ljudi ozloglasili u selu, da je on tobož vještac i koješta drugo, a u istini da je on prijatelj dobroj djeci, da živi osamljen jer mu je to milo.

A kad mu se dodija slušati, odiže gušu, pa poče i on i utanji što je ljepše umio svoje predivo. U selu oglasiše se prvi kokoti.

“ Sad zavrgoše živi razgovor. Bilo je tu nekijeh koje je on vidao, a u selu bilo ih je mnoštvo takijeh. O svakome napose začeše pričati potanko, kakva kome rana bješe i kako se vidao; pa

Toga dana, leturđija se odslužila ranije negoli obično, jer poslije službe popovi se raziđoše po selu, da čitaju slavu po kršnjacima.

“ Svi, smijući se, stadoše tražiti po fišeklijama i za kolanom koji bijeli grošić, da babi poklone, a dvojica vješti selu, odoše po nepoznata čovjeka. Do malo se vrtahu trojica. Bješe to krupna neka ljudina.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

pitala, pitalo, pitali, pa se na tako postavljeno pitanje daje obično duhovit odgovor sa poantom (Pitali miša: — u kojem selu najbolje živi? — U onom gde nema mačaka). Pitalica ima sa raznim motivima.

Rugalice odraslih su mnogo dubljeg zahvata no one dečje. Ruga se čovek čoveku, selo selu, pokrajina pokrajini, bratstvo bratstvu, pleme plemenu, narod narodu, porodica porodici, a i da ne govorimo o

Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut.

— Iz prazne kuće i miši beže. — Vreća prazna ne može na noge. — Sirotinja nema srodstva. — Sirotinjo, i selu si teška, a kamoli kući u kojoj si. — Ne traži smoka gde nije obroka. — Prazna kuća, — luda gazdarica.

Teško sablji u strašivoj ruci, Džeferdaru na lošu junaku, — Još junaku — u selu nejaku. Teško svakom onome junaku Što ne sluša svoga starijega! Teško svuda svome bez svojega.

Kao zloguk. — Nekakav bosanski spahija, koji je imao u svome selu takovog zloguka, spremi se na ćabu, ali prije nego pođe, dozove zloguka k sebi pa mu reče: „Zloguče, ja polazim, u ime

— Rekao Ciganin kad su ga osudili na vješala. Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu. — Pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka.

Radojica, i Grujica, i jošt trojica. — Kazala nekakva đevojka kad su je pitali koji joj je momak u selu najmiliji. Sluti, sluto, naslutićeš.

“ — „Na jarca“ — odgovoriše mu. — „Kakav jarac, kad je ovo hat? Hiljadu groša plaća globu to selo“. U drugom selu odgovoriše mu da jaše na hatu, al’ opet platiše hiljadu groša globe, jer Turčin reče da nije hat no jarac.

Ostala su mi lagala u selu, nego daj mi kola i volove da ih donesem, pa ću ti onda lagati koliko ti drago (pripovijedaju da je nekakav laža

— Bobova. — A ima li gore od bobove? — Ima: kad su prazne jasle. 4 Pitali miša: — U kojem selu najbolje živi? — U onom đe nema mačaka. 5 Pitao magarčić oca: — Što te ono danas zovu na svadbu?

— Hoće knez, ali nećeš ti. 2 Pitali cigansko dijete: — Kaži nam, dijete, čija je kuća danas najoglašenija u selu? — Bogme, naša, jer je onomadne izgorjela. 3 Pitalo Ciganče majku: — Koji je dan najdulji u godini?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

U Beču o Mučenicima 1852. V. S. K. 1. MEĐEDOVIĆ. U nekakome selu pođu žene u planinu da traže divljega broća, i tako vrljajući po planini jedna od njih zađe i dođe pred jednu pećinu iz

Čoban uzme blago, načini kuću, i oženivši se stane živeti, i malo po malo iziđe on najbogatiji čovek — ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ovčara, govedara, konjušara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo.

” A sin mu odgovori: „Učio sam zanat.” Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu. Tada reče sin ocu: „Babo! hajdemo na vašar.” Otac mu odgovori: „A s čim ćemo, sinko, kad nemamo nigde ništa?

” I u taj je mah nestane. Onda čovek pođe da traži Usuda. Idući tako dođe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kako veselje ili slava,” pa pođe

” Onda on zahvali Usudu, pa mu opet reče: „U tome i u tome selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je nesretan u tome što mu se čeljad nikad ne mogu da nasite: izedu na

” Po tom on opet za- | pita Usuda: „U tome i u tome selu kad sam noćio u jednoj kući, tužio mi se domaćin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraške idu; pa me molio da te

Nego kad se probudiš, hajde u lov, i uputi se k najbližemu selu, na putu ćeš sresti jedno jagnje crno bez biljega sa zlatnijem roščićima, i ono će te pred đevojačku kuću dovesti.

nekoga vremena digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu kaže mu: „Ti, pobratime, prevari mene.” A on mu odgovori: „Vala, pobratime, i ti si mene.

zubi su mi kao kolac, pregrišću te kao konac.“ Na to mu jež reče: „Ja sam jež, svemu selu knez, saviću se u trubicu, ubošću te u g....u“ A moj ti jarac bježi! 14. DOBRA DJELA NE PROPADAJU.

“ pa ga išćera od sebe. On potom sa svojom ženom i s onom staricom življaše dugo vremena u istome selu, ali u tuđoj kući, preporučujući se materi svojoj i ostalim prijateljima, ne bi li kakogod oca sklonili da ga jopet k

Začuđen upita seljanina, koji o ručku rađaše: „Boga, radi, pobratime, kako vi ovđe u ovome selu bez zemlje možete življeti, i od kuda ove silne gomile i rpe od kamenja?“ „Zlo i naopako“ odgovori seljanin.

njih: „Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego uzmimo mi trojica polovicu a polovica neka svemu selu.“ Ostala dvojica pristanu odmah na to, pa kad otvore škatuljicu, a miš kao miš pobjegne te se negđe u brod zavuče.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Sam, samac i samoživac u celom životu svome valja da ostane i nipošto da se ne dâ viditi u miru, u gradu niti u selu. Ne starajući se ni za kog živa, ne valja nikom živu da je na tegotu.

Udarimo na Osek, pređemo u Slavoniju i, idući k Pakr[a]cu, u jednom selu sluči nam se nešto čem se nismo nadali. Čujemo u jednoj avliji pesne i razgovor množestva ljudi.

iz Fruške Gore za magistra, sovetuje mene da se namestim u lepom mestu pri zdravoj i celiteljnoj vodi u bližnjemu selu Golubiću. Ovde se pogodim za dve godine učiti decu i za mesec dana soveršeno ozdravim.

Ovome sam radiji bio radi mojega druga Danila, zašto on, delikatnijega stomaka nego ja, i u selu nije naučen bio živiti, a u gradu, navlastito pri moru kako što je Skradin, lepše se živi.

Što sam ja kriv što oni neće ovako da sude: da bez posla [h]oditi, to se zove skitanje (ako će biti samo po jednom selu); a s poslom [h]oditi, to ljudi pametni drugojače zovu.

I pri njemu sam se s preljubeznim mojim ritmajsterom Bešineom poznao, s kojim sam u selu blizu Modre, gdi je on na štaciji bio, često po nekoliko dana provodio.

Pop David, ujac moj, pođe sa mnom u društvo. U milom Semartonu, predragom selu i mestu roždenija slatke roditeljnice moje, otidem nama[h] k crkvi s popom Radulom, parohom sela, kojega sam jošte u

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Jer do toga roka traži i glavno i dobit od svakoga. Jeto, samo u našem selu, dužni su mu Piždrići do dvista talira. Vajkaju se ljudi šta će?

Osim toga sta uređivati dvorište i vrt, koji bjehu prilično zapušteni. Sve je to zauzelo tri-četiri dana. Po selu se pratio svaki njegov pokret i raznosila svaka njegova riječ.

To je bio jedini način da se paroh obezbijedi. Contronu pak nije mogao zaustaviti da ne liječi djecu po selu od sugreba i uroka... I tako selo imade priliku da pozna gotovo svu rodbinu Bakonjinu.

Govorio je da bi je kupio, jer mu je davna želja da ima gdje u selu kuću i malo vrta gdje bi o ljetnjoj pripeci mogao doći na hladovanje.

Kako je seljacima laskalo da sjedi jedan imućan varošanin u selu, to ga svi nagovarahu da kupi, navalivši na prodavca, te popusti u cijeni. Ivan kupi kuću.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ujutru su po livadama nalazili gomilice žutog cveća. Tola Dačić laže po selu da nožem koljem pse Katićima i da ih bacam u Moravu, jer njima stalno nestaju psi, pa i kerovi koje Đorđe iz preka

Otac je njome, lepom, ženio njega da se hvali snajom, zar se malo pričalo po selu, Dok ON, Đorđe, luta po svetu sa dukatima...

račun o svom životu u varoši i o školi, a zatim bi on njega obaveštavao o događajima i promenama u domaćinstvu i selu. Od njegovog daha zamagli se prozor. Desetak godina je prošlo od tada. Postao je velikoškolac.

Popovi, recimo, nose mantiju“, govorio im je, seća se, i još više se postide, jer su Tola i Mijat razneli po selu vest o Vukašinovoj fotografiji, pa su seljaci svakog jutra i večeri nagrtali u Aćimovo dvorište da je vide i piju staru

— Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem! — Ako ne učiniš što sam te molila, ja ću o tebi da razglasim po selu...

A napolju sneg i noć. Mora priznati daje lepo. Lepo... Školovao ga. Jeste. Daje ostao u selu, ne bi ni umeo tako da uvredi oca; da nije bio u Parizu, ne bi znao da mu kaže sve što mu je večeras rekao.

Ne, ne misli on onako kako je večeras govorio. Zar nije lepo u ovoj sobi, njegovoj sobi, u kući, u selu na Badnje veče? Koliko se on nekada radovao ovoj večeri i sutrašnjem danu!

kida evenke sa prozora, i to je prošlost! baca ih u mrak i sneg, kokoškama, psima, selu... Ne, ne, to bi bio tipičan aćimovski gest. Treba spavati, pa sutra... Vukašin navuče čergu preko glave.

Na sredini groblja stade, kao umoren tiskanjem kroz mrtve komšije i zemljake, i okrenu se ka selu, uzimajući očima njegovu jutarnju tišinu pritisnutu magluštinom.

sitnu decu, on je siromah, ako ga ubiju, ako ubiju, ubiju, hukće po zvonari, probudiće mu se deca, sva će se deca u selu probuditi od buke, samo na Veliki petak zvoni noću, nije Veliki petak, ide vojska, četa vojnika, konjanika, vojska seče

„Znam“, Aćim zgužva hartiju. „Ima ih puno po selu.“ „A tebe, sine, to raduje“, gurnu letak u peć; hartija ispade i, grčeći se i pucketajući, izgore na ciglanom podu.

Jeste, ne kaje se što je nagovorio Tolu da priča o Vukašinu i Aćimu po selu. — Beži! Baš me briga za vojsku! Neka sve zapali! — razdera se na kafedžiju Iku, ne podižući glavu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Onoga leta kad su se na ostrvu pojavili vilini glasnici, u selu su bila samo tri dečaka. Bilo je to vruće leto. Titrala je od žege morska plavet, a u njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s

Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog. Na planinu se pope prvi trgovac, pa drugi, pa treći, pa sto treći?

Što slava sela poče da raste? Kada je i kako u selu nastala prva rezbarija, više se niko nije sećao. Je li im je vila na dar dala? Ili im je đavo debelo podvalio? Ko zna!

Majka zaneme. Zatim objasni da i ona pomalo rezbari. Neće pasti selu na teret. Dečak će donositi drva iz planine, a s vremenom i on će naučiti da rezbari. — Bez prstiju?

Nije moguće? Takav oblik i takve šare ni dečakov otac nije znao da smisli, mada je bio jedan od najboljih rezbara u selu.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Početkom tridesetih godina XIX veka, pred njegovu smrt, nastala je, u selu Grku, gde je živeo, ova priča: govorilo se kako Filip Višnjić, slepi guclar, starac, jednom godišnje, u avgustu, kad se

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A dole u selu zadnji ognji zgasli Noć: i tu se spava... A k'o sablast čudna Međ' grobljem i selom još krivuda staza, Bijela i gola,

U dalji gube se brezi, I kruže vidokrug tavna. U selu vlada mir. Još niko ustao nije. A budan petao već, živosno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan, i zvučnim remeti

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno

I dok ja nisam u selu još bio, Da l' te je, reci, moj suparnik srećni Putanjom onom gore izvodio?“ „Ah, ludo moja“ - začuh prekor nežni „Tom

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Tamo su imali da dođu i kumovi i tu, u malom selu jednom, parohiji našeg prijatelja sveštenika, spremljeno je sve da se obavi venčanje.

1915. kantonovao puk u selu nekom do Valjeva. Pa se oslobodile seljanke, za ono nekoliko dana dok su Švabe bile, i tako se svi lepo provode.

I u selu nekom punom divljih pasa i ljudi, zaustavila se ova kolona skeleta da prenoći. Oko ogromne vatre, kao lomače, posedali

jest, treba da zna. Evo, to je ovako bilo: ženio sam sina, hteo sam da ga usrećim i sebe da usrećim. U Komzi, jednom selu tamo kod Kroje, bio mi je prijatelj, jedan pošten kmet, koji je imao kćer mladu, lepu i čestitu.

i porcija, rzanje konja što su ih seizi vodili pozadi nas i koji nas ljuti i lavež po koga od patrole uznemirenog psa u selu, prekida povremeno potpunu tišinu letnje noći.

On izjavi otvoreno i pred svima da svoj pristanak daje samo tako ako tamo, u tom selu i na tome čistom vazduhu, neće sedeti skrštenih ruku.

kad Ilija Vasić, na svome alatu Cvetku, čiju je inteligenciju uvek nečuveno uznosio (pa čak nekoga popa u susednom selu ubedio kako je taj isti konj Cvetko toliko od prirode bistar i obdaren da je i sam časlovac naizust počeo izučavati),

kolona rasporedi pa sa ašovima i lopatama svojski prionu na rad oko prokopavanja već trasiranog puta od pristaništa ka selu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

To kao da nije jedan proizvoljno, ljudskim sporazumom utvrđen dan, nego nadljudski, s višeg mjesta određen. Na selu i u varošici, u pustinji kao i u metropoli, nedjelje, ma koliko različite među sobom, imaju nešto osnovno zajedničko.

ili s flasterom preko oka, jednostavno se igraju drvenim kuglama, kao što su to u nedjeljna popodneva činili i u svome selu na tratini ispred krčme.

Nakon dugog cjenjkanja sa zubarom, uz već znane duhovitosti („u mome selu kovač se čitavo jutro nateže sa mnom po ledini dok mi izvadi zub, a ne naplaćuje ni polovicu” itd.

joj anegdotu o pjesniku boemu, Rusu, koji je dobio glavni zgoditak na lutriji pa pošao da to proslavi kod prijatelja na selu.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kad bi je opazio gde u polju ili u selu da mu ide na susret, svrnuo bi ma gde, samo da izbegne onaj ponositi pogled, koji uništava čoveka.

— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko.

On se naimao u svakom selu na radove, ali se malo gde dugo zadržavao. Svaki ga je znao kao neradina i pijanicu, ali niko nije ni pomišljao da

Đurica je sve poglede obrnuo svome selu. Tamo se bavio po ceo dan, provodio vreme u polju oko njiva, u kojima su radili seljani mu, a uveče je odlazio na noćište

Vujo ga ispočetka i sam šiljaše da provodi dane u njegovu selu, jer je opazio da to bavljenje utiče na Đuricu povoljno, taman onako kako je on želeo.

— Slušaj što ti govorim! Vlast će doznati brzo; u to ne sumnjaj! I sitnije stvari po selu se raščuju odmah, a ova je dosad obletela unakrst po selu; a što zna celo selo, to se ne sakri od vlasti.

Vlast će doznati brzo; u to ne sumnjaj! I sitnije stvari po selu se raščuju odmah, a ova je dosad obletela unakrst po selu; a što zna celo selo, to se ne sakri od vlasti. Ti misliš oni u srezu ne znaju gde ti danjuješ?

Ti misliš oni u srezu ne znaju gde ti danjuješ? — Znaju, bane, svaki tvoj korak po selu, ali im to zasad ne momaže, jer znaju da te selo čuva. A hoće li selo čuvati devojku, koja je odbegla za hajduka?

Po svima selima odrediše se čuvari, koji su stražarili i danju i noću, a po Đuričinu i Radovanovu selu stadoše da krstare žandarmi svakoga dana. Seoskih stražara Đurica se nije bojao.

— Baš ti gledaj kako bilo, te je još danas prekri kod koga u selu. Ja moram sad odmah ići za odbornike, pa da sa njima dođem ovde i da saslušam tvoju majku.

Našavši Stanku na određenome mestu, povede je k selu, ali ona, čuvši za neuspeh kod popa, ne htede da se odvaja od nega, a ne beše voljna ni da odustane od svoje neobične

Tako skide s reda prvu brigu. Ali posle dva tri dana javiše mu da Sreten, sa nekoliko momaka, jednako krstari po selu, s namerom da ga ubije ili uhvati. Ovo ga neobično naljuti i iznenadi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 364 ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE 365 STRANAC I CRNOGORAC 366 LAJU PSI U SELU 367 DA HOĆE SVAK UMRIJETI!

384 REČNIK 385 ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA BEKSTVO OD SMRTI U nekom selu življaše jedan čovek, koji imađaše sina Petra. Kad mu je sin dorastao do osamnaeste godine, udari pomor po celoj zemlji.

Čoban uzme blago, načini kuću i oženivši se stane živeti, i malo po malo iziđe on najbogatiji čovek — ne samo u onome selu, nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ovčara, govedara, konjušara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo.

Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine, baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo

Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose

Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobivaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe.

A sin mu odgovori: — Učio sam zanat. Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu. Tada reče sin ocu: — Babo, hajdemo na vašar. Otac Mu odgovori: — A s čim ćemo, sinko, kad nemamo nigde ništa?

— I u taj je mah nestane. Onda čovek pođe da traži usuda. Idući tako, dođe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kako veselje ili slava“, pa pođe unutra.

Onda on zahvali usudu, pa mu opet reče: — U tome i u tome selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je nesretan u tome što mu se čeljad nikad ne mogu da nasite: izedu na

Potom on opet zapita usuda: — U tome i u tome selu, kad sam noćio u jednoj kući, tužio mi se domaćin kako mu se goveda ne dadu, nego sve natraške idu; pa me molio da te

Niti sam tu bio, ni očima vidio. IMA JUNAKA NAD JUNAKOM U jednom selu živeo jedan junak, ali pošto nije znao nikava zanata, pasao je goveda.

Na to mu jež reče: — Ja sam jež, svemu selu knez, saviću se u trubicu, ubošću te u gubicu. A moj ti jarac bježi! KAKO SE MEDVJED PREVARIO Izišavši medvjed

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Jedan od drugova sa kojima sam se igrao, došao je do pribora za pecanje, što je izazvalo pravo uzbuđenje u selu i sledećeg jutra su svi krenuli u lov na žabe.

Sve to, pa i više od toga, dogodilo mi se pre nego sam napunio šest godina i završio prvi razred osnovne škole u selu Smiljanu, u kome sam se i rodio. U to vreme smo se preselili u obližnju varošicu Gospić.

jula, signali sa snažne stanice mogu da se prime u svakom malom selu na svetu. Sa te tačke gledišta, što sam ja pokazao u svojim eksperimentima 1900.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

se nikad nije smeo ugasiti, a litija koju je dobri svet Idvora priređivao, mogla je otkloniti svaku nedaću koja bi selu pretila, kao na primer, sušu i kugu.

I ja sam često bio na tim litijama u starom, napuštenom selu i kada bih se tamo nalazio imao sam utisak da stojim na svetom zemljištu.

Svaka poseta tom starom selu osvežavala bi priče o herojskim tradicijama kojim su se moji seljani toliko ponosili. Skromni seljani iz Idvora bili su

I danas, kada se setim svoga detinjstva u Idvoru, osećam da je glavni smisao duhovnog života na selu održavanje i negovanje starih tradicija.

Zemlja koja im je data postala je njihovo vlasništvo. U našem selu mi smo se sami brinuli o svojoj školi i crkvi, a svako selo je biralo svoju sopstvenu upravu.

Mnogo su ga zanimali moji opisi života i običaja u mom rodnom selu. Kada sam spomenuo sv. Savu, povukao je paralelu između ovog sveca i Jana Husa, velikog češkog patriote i proroka koji

” Ali odkud to da čovek koji ima neki zanat, ima novaca i odelo, u Americi mnogo više vredi nego u Idvoru, mom rodnom selu?

Nijedan gazda u mom selu ne bi učinio tako nešto. U tom pogledu svideli su mi se delaverski farmeri i njihovi američki pojmovi.

da ne očekuje daja postanem američki farmer, već da želi da učim u Americi ono što nisam mogao naučiti u svom rodnom selu i u svojoj seljačkoj zemlji.

Žudeo sam da vidim ponovo ljude na selu. Prilika mi se ukazala sredinom aprila te, 1875. godine. Tada sam se obreo na farmi u Dejtonu, u državi Nju Džersi.

Lukanić mi reče da je Slovenac i da se u mladosti bavio torbarenjem. Takve putujuće trgovce u mom selu su nazivali Kranjcima. Za vreme leta njegov trgovački put ga je dovodio u moj Banat.

U mom rodnom selu ”Kranjac”je bio viđen gost, vazda dobro dočekan, jer je bio Slovenac, blizak rod Srbinu. Sriski seljaci su rado slušali

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ne može sina ostaviti u tuđem svetu bez pomoći. Da se ova nevolja desila kod kuće, lako bi. Lečila bi ga kako je u selu običaj, ali ovako se valjalo silom pustiti u tuđe ruke, pa što bog da.

Sutra, na domaku svoga sela, Cveta se umiri i radovaše se što se vraća kući. Mali Marko zaojka čim su prema selu zaokrenuli. Blizu prvih kuća sreli se s komšijom Radom i s njime se zdravili.

Bog nikoga ne zapušta, neće ni tebe! —Od čega umuje? — Cveta kaza kao za se. —Poznaješ ga: radiša kao niko u selu. I, onako neornu, ne dade mu se stati prekrštenih ruku. Ode u goru da nasječe drva. Kad se vratio, tužio se da ga boli.

Djevojka se ne protivi, premda drukčije osjeća. Ona bi volela da je negdje na selu, u prostranoj bezbrizi. Pa i sada s milinjem posmatra oko sebe i osluškuje šum zatresenih grana i udare vjetra što se

Poočim je izdržavaše dok je za nju iz grada primao malu mjesečnu potporu, a kad mu je uskratiše, naputi je na službu u selu kod jednoga imućnoga seljaka. Ovaj odmah nađe posla curici.

A prije no će zakrenuti, obrne se još jedanput prama moru i pođe dalje. . Tri dana provela je u selu, ali misao bijaše joj na školju. Nikako da se već razumije sa seoskim momčićima.

Mornara iz Levanta ne viđa već dugo... A počeše o njoj u selu što mu drago zucati; vele, puno je s tuđim svijetom milostiva.

I zamišljeno gleda u morsku dubinu. Danas će se u selu vjenčati. — Pomakni se ka srijedi! — reče joj Marko, spazivši da se brodica naginje na stranu.

Na vrhu brda, kod crkve svetoga Nikole, prekrstiše se, pa onda počeše ćutke silaziti uzbrdicom prama selu. Pred kućama prolaze pored nemoćnih staraca što se sakupiše prama suncu da im ono ogrije ostinuti život.

U selu ih dočekaše školska djeca, odmah saznadoše o čem se radi, pa, bučeći, prate ih do gospodareve joj kuće, gdje svatovi če

” Čula je u selu da piše da mu je u Americi dobro, no svejedno da žudi povratiti se. Pozdravlja sve koji za nj upitaju i pita je li još

Poslije je pošao po svijetu, nešto stekao i nastanio se u selu. Ali, gonjen željom za školjem, napravio je i ovdje kućicu... Ostali smo dobri prijatelji.... nađemo se često...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Usamljen, na kosovskom selu, pedesetih godina, kada je bila nemaština, a jedno vreme i glad, bio sam ozaren onim što sam pročitao, mada je teško

Niko ih na selu nije hteo da uzme i čita, pa su se ubrzo našle u mojoj biblioteci. Eto zašto je deo mojih davnih i dragih uspomena

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

tako da mu pogled odozgo pada, u narednom opisu sav pejzaž - u dinamizovanoj percepciji - kao živ kreće nadole, prema selu u dolini: „Selo [. . . ] nazirao je [. . . ] u dolini [. . . ].

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Na prekor svih hodža i ulema, Brođani su ga održali. Osvanuće sutra Pantelejica, pa kao u prošlim vremenima, u selu će se obaviti sve svadbe, sva vesela, svi suneti. Poređaće se oko izvora nasred sela gledanici — momci za ženidbu.

Već je počeo da zalazi u godine. Njegov je jedini sin gotovo momak, a još nesunećen. Kao i mnogi po selu. Svake godine uoči Pantelejice siđu stariji Gorani do Prizrena i tajno upitaju koga od srpskih prvaka: da li se treba

Nju je običaj isključivao, pored toga što je zaveštavao da se u velikom selu sve uradi brzo i na vreme. Dalje, starina je ostavila pravilo da prvaci kod Šedrvana odlučuju početak i završetak

— Haram da ti je moj hleb i so ako ne poješ kao što se peva u tvojem selu! — uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno.

Pri otškrinutim vratima, kao što to svi po selu čine dok ne legnu, Bogdana je nešto radila oko naćava, koliko da zabašuri i sebe i svoje dete da je ne zapitkuje kad

Pa se povrati k ognjištu i s njega diže dve razgorele glavnje. Obazrevši se s praga da li je sve u selu pospalo i mirno, ona ih brižljivo spusti ispred vrata, pa ova oprezno pritvori, nabaci veliku gvozdenu rezu na

Nije lagao Arslan Košutan. Međutim, možda baš toga dana u njegovom selu desilo se nešto jače od svekolikoga toga zaticanja.

— kliknu pop pa snažno opet zalupa puškom u vrata. A prevario se bio grešni pop Bunjak i izostao u svojem selu iza vojske. U Crepulji, na kraju Kolašina, držao se on pod Turcima na pušci i svojem jakom bratstvu.

Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se.

Ali čudan je čovek Anadolac: pilji tuđim ženama u oči grđe no kakav zadrigli kaluđer kad u rano doba zađe po selu tobože da sveti vodicu. I malo-malo pa šapnu: „Ovaj Arnaud ima dve žene!..

Onaj što je imao kuću baš ispod crkve. Nastanili i njega u ovom selu n dali mu za učitelja. Bilo mu je vrlo dobro. Ali u selu bio neki bogat Anadolac i imao svega jednu kćer.

Nastanili i njega u ovom selu n dali mu za učitelja. Bilo mu je vrlo dobro. Ali u selu bio neki bogat Anadolac i imao svega jednu kćer. Nije devojku, no da prosti Bog i obraz — pravu hatkinju.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Iz pepela svoga Kosturi se dižu — Strašni sud. Nema više hrama U gradu, u selu, Ni zelena grana, Ni tičjeg pevanja — Sve je u pepelu.

Kiridžija tera konje, Katkad čak do Niša; Berber brije, vazdan brije, A advokat šiša. Špijon cunja po selu, S kim se koji druže, Ko se na što mrgodi; Užar plete uže.

“ U jednome selu, Rec’mo Buđanovu, Poslušali ljudi Poslovicu ovu. Svako poče mèsti Ispred svoga praga, I u to se mnoga Utrošila

Krakov, Stanislav - KRILA

Oblačići se hteli prikačiti na krila aparata. Tice su vijugale, pele se, izmicale. Potom na nebu tišina. Po selu se crnele porušene kuće. Neko je iznosio pobijenu decu. Jedna raskinuta lešina ležala je kraj razrivene jame na poljani.

Neko je iznosio pobijenu decu. Jedna raskinuta lešina ležala je kraj razrivene jame na poljani. U selu su štabni oficiri bili još po podrumima, samo je preplašeni telefonist neprestano tražio vesti od pukova.

— Tako ja umem... - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - U selu su još po podne pokopali pobijene. Kako su izginula deca bila turska, a odžu su Grci još pre četiri godine zaklali, to

u obližnjoj kući blagajnik je srdito šikao, jer mu se cifre nisu poklapale. Celu noć vojnici su krali piliće po selu, i parili se sa prljavim seljankama. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Gospodo, živela republika...

Do noći je selo bilo povraćeno. Na svima kućama su bile bele krpe koje od jutra nisu skidane. U selu su Bugari sve žene i devojke silovali. Kraj reke je nađen svega jedan polunagi leš vojnika.

Bora se smešio. Tamo je u stanicu ulazio voz umorno stenjući, a putevima su jednako jurili kamioni. U selu se junačili pevci i posilni iz eskadrile dirao rumeno, boso devojče. Sergije je radio na aparatu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Švajcarac će sa mnom u selo na tam–tam, a eventualno posle u lov. Ostali će igrati bridž. U selu su istovremeno dva tam–tama. Prvi koji posećujemo izgleda skroman po gomili prisutnih.

prelaska po pomrčini iz jedne kolibe u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam, koji će izvoditi stari ratnici, pod maskama i na visokim štulama.

Trčim da ga tražim po pijaci, po selu; sačekujem druge crnce koji ga traže; ne uspevam nikako da prikupim više ni onaj ostatak momaka.

U selu Mlata Bara, malom zbijenom selu fetišista, u kome je na svakoj maloj okrugloj žitnici izvajana kakva rogata glava ili š

U selu Mlata Bara, malom zbijenom selu fetišista, u kome je na svakoj maloj okrugloj žitnici izvajana kakva rogata glava ili škorpija, nailazimo na jednu

U selu Ferkasandugu, koje je veliko i nalazi se na raskrsnici staza, dvor je velikog krala Urukume. U ovom selu se nećemo zadr

U selu Ferkasandugu, koje je veliko i nalazi se na raskrsnici staza, dvor je velikog krala Urukume. U ovom selu se nećemo zadržavati, ali ja ipak idem ma samo za trenutak između staništa u pravcu dvorova.

Preko brata šaljem joj više od dvadeset niski najšarenijih staklenih perla. U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija.

Ne uzimam nijednog od naših slugu, koji su do maločas prali rublje i koji sad treba da se zabave negde u selu. Idem samo sa jednim starcem i nekim velikim deranom, njegovim sinom, obojicom iz Banfore.

Ništa tužnije no videti u ovom selu male devojčice ili dečake koji, još na izgled puni zdravlja, očajno se muče da savladaju sve jaču bolest.

Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce. Tako je strašna beda i nesreća i u ovome selu, da nema skoro nijedne kolibe od purpurnoga blata, a da se pred njom ne vide, čak i muskulozne devojke, vitke kao

Ne, ja imam da ostanem u zgradi u kojoj se silom pravi dućan za kupce kojih nema, u selu po kome su polegli samo usijani vazduh i nebo, u društvu crnca koji se i sâm tu oseća tuđ i očajan.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače! Što igda možeš selu pobrzaj, Te odmah nađi Petra Sivonju, Kaži mu šta je!... I da ne čeka, Nego, što može, neka pohita! Brže! Brže!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

On će primati naredbe od samoga đenerala Černjajeva koji će za prvo vreme borbe biti u selu Prćilovici, kuda treba slati sva izvešća. U slučaju povlačenja zborno je mesto Prćilovica.

Đeneral zapovedi da se naloži vatra. Meni dadu desetak konjanika i pošlju me da ih razmestim na raskrsnicama po selu da tu motre i svakoga koji traži đenerala odmah k njemu upute.

Žalosna je to i duga istorija. Nekad je ovaj starac, kao mlado momče, mirno živovao u svome čerkeskom aulu (selu), uživao je u divljoj gorštačkoj poeziji, u lovu i oružju, zanimao se zanatom i pomalo zemljoradnjom.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Inače nikad slobodnog vremena nemam... PTIČICE NEBESNE Pukovska trupna komora nalazila se u ravnici, u selu Turman-Mahali. Pokraj sela protezalo se suvo korito neke rečice, ispunjeno navaljanim kamenjem.

Čuje se rzanje konja i nazire senka stražara koji drema. Sa podnožja Katunca skrenuli smo udesno, ka selu Donji Požar. Bateriju ćemo sačekati, ili je zateći tu, negde na putu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Veselo idu selu i gradu, i na kog valja neprijatelja. Bože, im podaj dobar čas i dan! XVIII vek

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Kad, u Dobrnjskom Polju, skrenuše s glavnog druma prema selu, mjesec bijaše na zahodu, a skromačna svjetlost zvijezda jedva se raspoznavaše na ne preglednoj, beskrajnoj bjelini.

U jesen bi mu svaki živolazniji domaćin odnosio po jedan varićak žita i po šaku, dvije grâ. On se selu od svoje strane oduživô kako je i koliko je mogô.

— Nemojte, djeco, — govorio bi pokojni Mijo — za svašto odmah letiti sudu. Sud je sud!. Bole, nasul'te se 'vođe, u selu, pred svojim ljud'ma, jer kome današnji sud sudi... Tuj su one molbenice, oni protokuri, tuj one zakrpe, tuj troškovi...

zgodno rukama o bedre kao pijetao krilima i zakukuriječe, te prevari pijetlove, pa se prije vremena raskukuriječu po selu. Zato ga ruže pomlađe žene. Pretvara se i da je stidljiv. Ne vejrujte mu.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Oni napadaju turske karavane, oduzimaju im blago; s vremena na vreme pojavljuju se u svom ili susednom selu. U njihovoj zaštiti od progona angažovano je celo stanovništvo, od jataka - domaćina koji ih prima na konačenje do

Rođen u selu Tršiću kod Loznice u porodici koja se u prvoj polovini 18. v. doselila iz Stare Hercegovine, Vuk je u detinjstvu i

odnose što su nestajali, realisti su s poznavanjem i razumevanjem prikazali porodične i društvene prilike na selu i u malom gradu, dok su od modernog grada i od evropskog načina života zazirali.

je, nasuprot njima, Mladen Markov (1934) primetno tradicionalan i kad se dublje vraća u istoriju i kad piše o poratnom selu. U istoriju, dalju i bližu, vraća se i Vojislav Lubarda (1930).

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Izuzetno muslimani na ova mesta izlaze i ženski i muški (St. Dimitrijević). Više manastira Mileševa u selu nekad Mileševcu sada Hisardžiku, u kome žive Srbi muslimani, nalazi se bor iz najstarijih vremena, koji čuvaju kao

Dim.). U selu Čunacima veruje se da je brekinja od devojke postala, i zato je grehota seći je (St. Dim.). Brekinja je alovito drvo.

»Majum« stoji tu za vreme celog maja (ZNŽOJS, 18, 77). U selu Bjelobučju (kotar tešanjski) ima jedna bukva, pored koje se uvek zaustavlja sprovod: sveštenik čita opelo, a jedan iz

Karadžić, 3, 1901, 213). U selu Čičkovi, srezu ariljskom, bio je pre dve godine jedan vampir takođe glogovim kocem prikovan za grob (v. »Vreme« od 31.

VIII) igraju, a o Uskrsu »se crvenim jajima tucaju« (SEZ, 40, 323 id). U selu Kuline (okolina Niša) postoji sveti izvor, i pored njega javor, o koji bolesnici, pošto bi se umili izvorskom vodom,

Ako žene ugledaju prvi put u proleće rodu s glave, biće te godine malo k. (ZNŽOJS, 7, 144). Kad se u selu Razgojni (leskovačko) pojave oblaci s gradom, stare žene rasteruju ih basmom, koju pevaju gledajući u oblak, u kojoj

, koju toga dana svi u crkvu donose, i to iz one kuće u kojoj ima neko ime koje inače u selu ne postoji. Zatim kod kuće u bašti srpom obeleže i preoru jedan mali četvorougao, zaseju tu p.

s.). Za poneke starodrevne primerke vezuju se i etiološke skaske. U selu Polici (Hercegovina) ima jedno mesto što se, po jednom visokom, uvek zelenom hrastu zove Zeleni Dub.

, 99); žrtva koja se prinosi mrtvima na Veliki četvrtak (ib., 41); soba u kojoj ima male dece, kada se u selu pojavi epidemija (ib., 20); živina, na Badnje veče, ako spava napolju (ib., 74).

maja, ili o Trojici, ili uoči Ivanjdana ili koga drugoga dana, nosi se u litiji po selu ili se postavlja ispred kuće u znak simpatije prema ženi ili celoj zadruzi (Petar Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botanіčku

— Na kult t. ukazuje i tzv. »Topolja« u Rusiji i Ukrajini, tj. devojka vezanih ruku uz kolac koju vode po selu pevajući (R. Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botanіčku mіtologіju, Zagreb, 1932, 8). Trešnja.

v.). Među različitim pojedinostima naročitu pažnju zaslužuje postupanje s b. kao s ličnošću: u Petrovom Selu, kad se b. stavi na ognjište, daje mu se da »večera« (tj.

Ćipiko, Ivo - Pauci

seljaci da i ovoga dana pokušaju sreću: jedni da od gospodara otkupe krupno blago što ga gospodar rubačinom istrže selu, a drugi, siromašniji, da opreme nastajne, svijetle božićne praznike.

pištolji i oni iz okrajnih kuća odgovoriše bistrom i jakom pucnjavom i na mahove ruše tajanstveni mir što ga prvi snijeg selu donese. Brat i sestra sa komšijama, gazeći snježanikom, žure k crkvi.

Studen je stegla, što odavno ne pamte ni stari, ljudi. Bijaše se već obiklo na meke zime, pa u selu ponestade piće blagu. Treba je nabaviti ili pustiti da stoka skapa od gladi.

Ždrale i Krilo nadimak im je u selu. Niko leži uz vatru, pod kabanicom. Nad njim stoji junac. Nešto je bolešljiv, žao ga Iliji, jer ga već hvata u plug, pa

Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar... Ih! Prije nego se pokojni Niko u groblju ohladio, po selu se šaporilo kako je pokojnik na samrti oporučio svoje imanje svome bratučedu Radi, sinu Ilijinu.

Rade se okrete i začudi. Dosada nigda je još nije viđao u planini, a rijetko je viđa i u selu, otkada je odbjegla i za drugog se udala. Iako je jak i gospodar od sebe, nenadani susret zbuni ga — i zastide se.

Osjeća se rasijano čuvstvo samote i prostora. I njih dvoje, što u selu ne javljaše se jedno drugome, osjetiše se u mi slima blizu, kao da među njima dosada nije ništa drugo bilo do sklada i

Rade je razdragan, veseo: — Vidiš, — veli preko zalogaja — ovdje u selu nešto mi nije po volji: petljanija sa popom Vranom, parnica radi dijela pokojnoga Nike... — i kao sneveseli se.

” Ljudi se zagrijali, i nekoliko dana samo se u selu o tome govorilo. Ilija je na živoj muci. Odmah nakon Petrove prodaje vrzla mu se misao da prekupi od gospodara prodanu

Kad se otac ne bi bio zadužio, činjaše mu se da se ne bi ni sa kim u selu mijenjao. Pomalo bi radio, i štedio, i sticao. Što mu se mari za drugo! Dosta je da kraj s krajem može da zaveže.

što nekakovih odšteta, tobože za počinjenu štetu koju oni što sude na svoju računaju, a na koji način to rade, niko u selu ne razumije.

A sjeća se dobro: bio neko pronio selom glas da biskup nosi selu jedan zamašit dar od velike koristi. Istoga dana, seoski kapetan, s novim peškirom oko glave i dugim čibukom u ruci,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Čim su se vratili kući, razglasili su po selu da smerni Prohor pustoši šumu, jede žive ptiće, ta nevina božija stvorenja.

Tako se i dogodilo. Kad su doveli Janju koju su našli u jednom selu kod Arilja, Jevđenije je samo zanemeo. Videlo se da mu se grlo osušilo.

Ilić, Vojislav J. - PESME

) 280 USAMLjENI GROBOVI 281 AMOR NA SELU 291 I ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim

U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir. Još kiko ustao nije, A budan petao već, živosno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan - i zvučnim remeti

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, Iako to beše davno,

A vali šume i zraci ih ljube, I po dalekoj pučini se gube. 1887. AMOR NA SELU 1. U jednome mirnome selu, daleko od naših strana, seoski pijani kravar uhvati jednoga dana Amora, božije dete...

A vali šume i zraci ih ljube, I po dalekoj pučini se gube. 1887. AMOR NA SELU 1. U jednome mirnome selu, daleko od naših strana, seoski pijani kravar uhvati jednoga dana Amora, božije dete...

Ubrzo tišinu celu Prekide đermova škripa. Po mirnom, tihome selu Podnevna začu se lupa: reduše s obedom žure, Dok suve kosmate psine pod strehom umorno žmure.

Tako se desilo čudo, te glas po selu puče: Kmet se s opštinskim ćatom kô saroš po krčmi tuče! A kad ga doneše doma, kmetica, od grdne bruke, Zaturi s

Pa klisar kad čuje samo, a čuće sramotu celu, Jer ono podmuklo dete javiće celome selu, I onda eto ti bruke... Tu ćata naglo se trže, I uprepašćen stade.

Prvo ga zapita strogo, da čisto rečima puca, Ko je? Otkud mu krila? I što se po selu smuca? Ima li, pita ga, oca, i zna li rođenja mesto? Amor mu pokaza ime, a kaza i ono resto, No ćata podmignu na to!

I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada? On jetko odmahnu rukom i nazad okrete selu, Čudeć se samome sebi i svome ružnome delu.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Bio je pravoslavni sveštenik u Istri, Dalmaciji, Dubrovniku i Zadru. U pravoslavnom selu Peroj u Istri počeo je da piše pesme.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Jer da njega nije bilo, šta bi sada bilo od mene? Bila bi seljanka. I sad, ovako stara, tamo u selu, dok bi moji sinovi i snahe orali i kopali, ja bih morala po brdima sitnu stoku da čuvam i pasem.

(Hoće da skrene razgovor, seti se): Baš dobro! Znaš, pre dva, tri dana bio sam na preslavi u vašem selu, gde je vaš čivluk. I zato te sada molim, naredi vašem nastojniku da seosko groblje zidom ogradi.

Vidiš, Tašanu, jedinče, u kakvu će se lepotu razviti, pa zašto ovde, u selu, da vene i suši se?« A sad? S neverom... KATA (okreće se hadžijama, u očajanju): Za Boga, ljudi Božji!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— To je melem za glavu, Neno. Evo jedan gotov za previjanje, a naučili su me u selu kako se sprema. Ja sam sve zapisao, za vas, čitko i lepo...

— Branko uzdahnu: — Videćemo, Pavle. I ovom trenutku kida se u meni ono najličnije, i moram ostati sam. — Na selu je probavio četrnaest dana. Pocrneo nekako, dobio prvu jaku boru na čelu. Razgovor sa seljanima dobro mu je činio.

Da brine još: o mlinu u obližnjem selu; o nekim hartijama koje se ne mogu preneti na svetsko tržište; o srpskoj školi u ličkom selu čika Jovinom; o dvema

još: o mlinu u obližnjem selu; o nekim hartijama koje se ne mogu preneti na svetsko tržište; o srpskoj školi u ličkom selu čika Jovinom; o dvema mnogo siromašnim jevrejskim porodicama u varošici.

Treba, to jest, znati, da Vlaovići nisu palančani, i da tamo u svom selu imaju još jednu, veću, i istinski svoju grobnicu. Kako je došlo do toga da se jedan deo Vlaovića preseli u palanku?

Svi su oni ostali vezani za svoje selo imanjem, tradicijom, jednom isključivom i strasnom ljubavlju za život na selu, za beskrajnu slobodu koju imaju veliki posednici na selu, za šarene i lude ćefove gazda koje samo njihovo selo hoće da

tradicijom, jednom isključivom i strasnom ljubavlju za život na selu, za beskrajnu slobodu koju imaju veliki posednici na selu, za šarene i lude ćefove gazda koje samo njihovo selo hoće da trpi, i još se njima i ponosi.

Za to dvoje Vlaovića se može reći da nisu stanovali ni u selu ni u varošici, nego u šumici pri zabranu jednom koji je još bio njihov, i nosio dosta lep prihod naročito zbog lova na

Pfuj! pacovi, glodari, kepeci! Porodica Vlaovića bila je stvarno loza Vlaovića, jer su oni, živeći na selu, duže trajali nego što traju varošani.

Bio je i ostao Kornel Vlaović žitelj sela, ali je napredovao po varoški u pismenosti i u idejama o svojim dužnostima na selu. Zvali su ga građaninom, i ocem u selu. Zvali su ga i svecem u crkvi.

Zvali su ga građaninom, i ocem u selu. Zvali su ga i svecem u crkvi. Da li je pobožnost njegova bila odista neko svetaštvo.

U kući svojoj vladao je Kornel Vlaović nekako po manastirski. Od subotnjeg bdenija (koje se, naravno, tamo na selu, služilo samo u njegovoj mašti) pa do svršetka službe u nedelju, po kući se smelo samo šaputati, i gruba reč nije smela

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Evo, dakle, kako stari rukopis našu povest počinje: U jednom selu bila je neka devojka, imenom Roksa ili Roksanda, tako lepa i umiljata da se divotom celoga predela pravedno nazivala.

Da je kakav stihotvorac u isto vreme u tom selu živio, znam da ni jedna boginja ne bi ostala s kojom je ne bi sravnio, i jamačno bi nokte svi deset prstiju izgrizao

nekada pomodna salonska igra MAJDANSKI — u izrazu majdansko vino: iz oblasti Majdana, dela vršačkog vinogorja (prema selu Gudurici) MAMUZA — (fig.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

došao je za mnom i akt; otišao sam u banju na lečenje, došao je za mnom i akt; pokušao sam da se nastanim u selu da živim, došao je za mnom i akt kojim mi se traži češagija.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

“ I sigurno su Nemci u sumrak udarili ponovo, da grešnici nisu ni stigli mene da izveste. Silazili smo ka selu. Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne plane puška iza nekoga žbuna.

A ti hoćeš da opališ? Lepo bismo se proveln. Sada smo išli malo slobodnije. Negde u selu zakukureka petao. Setih se Jankulja... Ali šta ćemo sad?... Sem nekim drugim putem da pođemo.

Premoreni konji stenjali pod amovima. Stražari su mrzovoljno zurili u noć... U selu je kukurikao petao. A u daljini prasnuše nekoliko pušaka. Ili Arnauti pljačkaju... Ili naši izvršuju pravdu nad njima.

nego velim... — Ne žalim... ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li... Oko tvoje kuće u selu rastu šume i zabrani, a šta će moji da rade u varoši?... Ipak ne slinim kao ti: ko će da mi ogreje nanu, ko babu...

Ponestalo je hleba, te se vojnici razišli po selu ne bi li što našli za jelo. A ovo „našli“ na vojničkom jeziku znači: ako niko ne vidi, dignuti.

Zanoćili smo pred Podgoricom, u jednom selu. Sutradan je bilo sunčano i vedro zimsko vreme. Pod nama je šumela valovita Morača, koja je na tihim i dubokim

Pešaci u šlemovima razmileli su se po selu i kratkim mahanjem ruke daju meštanima znak da se odmah isele. Unezverena izgleda, tovarili su stvari na brzu ruku

Neki vojnici pogođeni parčadima granata, osuljavaju se niz grudobran i padaju kao džakovi u rov. U daljini prema selu začu se opet: „Ura! Ura!“ To naša pešadija, iako isterana iz rovova, pokušava kontrajuriš.

Lekar je bio moj poznanik. Veli da mi je lobanja naprsla na nekoliko mesta... Sitnica! Šlem mi je spasao život. U selu Ostrovu čuo sam šta je dalje bilo. Mene je izneo kapetan Milisav i stavio mi prvi zavoj.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— reče ljutito sebi. — Šta će mi maske đavola, popova i kojekakvih probisveta? — Ali, da bi se sa svojima u selu našalio, izvadi jednu i prilepi je sebi na lice, unapred se radujući iznenađenju koje će svojima prirediti.

Tako radostan i dođe do prvih kuća u selu kad ga ugleda jedan od suseda i zajauka: — Sklanjajte decu, ljudi! Đavo se u Drvoseču preobukao.

— Nije ni jutrenje, ni osmrtnica, šta je? — Požar? Rat? — nagađali su trčeći ka selu, jer zvono nije prestajalo da zvoni oštro i opominjuće.

Ali, sopstvene ga oči ne slušaju! Srebrna i nežna Zvezda je od svake devojke u selu lepša, kao svetlosni oblak ka njemu ide, već joj na obrazima dah oseća, nema vremena za begstvo. — Sviraj mi još malo!

Šantić, Aleksa - PESME

Svi se čudom čude u selu i zbore: ''Sirota, poluđe!'' No svetla kô svila, I čvrsta ko ralo što crnicu ore, Sve je bliže cilju njena želja bila.

O, kako je velik, I sjajan kô veče na vrsima jela! I dokle po selu šušti grmlje drače, On garavom rukom zamahuje jače, I s nakovnja leti snoplje zlatnih strela. 1905.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U to doba organizovanje većeg otpora onemogućavala je čvrsta centralna vlast, povratak na čisto naturalnu privredu na selu (što se odrazilo u izdvajanju veoma malih teritorijalnih jedinica međusobno nepovezanih), postojanje domaćeg sloja koji

, organizovanje većeg otpora onemogućavala je čvrsta centralna vlast, povratak na čisto naturalnu privredu na selu , što se odrazilo u izdvajanju veoma malih teritorijalnih jedinica međusobno nepovezanih , i postojanje domaćeg sloja

Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi

vila u Miroč planinu, ode Marko s pobratimom svojim, otidoše Porečkoj krajini, i Timok su vodu prebrodili na Bregovu, selu velikome, pa odoše krajini Vidinskoj; ali vila međ' vilama kaže: „O, čujete, vile drugarice!

52 SMRT JOVA DESPOTOVIĆA Razbolje se Despotović Jovo u Srijemu, u toj zemlji ravnoj, u lijepu selu Kupinovu; na smrt je se Jovo razboljeo, pa dozivlje slugu Milutina: „Milutine, vjerna moja slugo, ti upregni konje u

72 BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ Knjigu piše beže Ljuboviću u lijepu selu Nevesinju, te je šalje Pivi kamenitoj, na koljeno Pivljaninu Baju: „Čuješ, more, Pivljanine Bajo!

da bih poginuo, nego ću ti na mejdan izići, — čekaj mene pod gorom Trusinom navrh ravna polja Nevesinjskog, na pogledu selu Nevesinju i kaduni tvojoj vjernoj ljubi!

daću ti oružje njegovo, i sve blago što kod njega nađem; čestita ću tebe učiniti: b’jele ću ti dvore sagraditi u lijepu selu Nevesinju pored mojih dvora bijelijeh, i daću ti hiljadu dukata“.

Povrati se sluga Šaban-aga, te on skide Njegošević-Mata, pa otide selu Nevesinju. Bajo skide bega Ljubovića, skide s njega ruho i oružje.

Tad zakuka sinja kukavica usred zime, kad joj roka nije, u Zaljuti, selu malenome; to ne bila sinja kukavica, već to bio Vučićević Pero, mio babo Perović-Batrića: „Avaj mene do boga miloga, đe

Za zdravo se natrag povratiše; dok dođoše lomnoj Gori Crnoj, u Zaljuti, selu malenome, susrete ga Vučićević Pero, ruke širi, u lice ga ljubi, Radul njega u skut i u ruku, darova mu Osmanovu glavu.

kurva poranio, po Vaskrsu, pred Svetoga Đurđa, s vojskom ode uz tu vodu Drinu; kade dođe Jadru, vodi ladnoj, u Dobriću selu osvanuo, Dobrićane Srblje dozivaše: „Od’te, more, konje privatajte!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT

LADY Čak na Peloponezu U kadifi Da l vezu Sretoh grčku princezu KALIMERA SAS KIRIA Prekjuče u životu U svom selu Na plotu Nađoh protestnu notu STIGO JE PROBISVET NEKA STISKA U okolini Skoplja Bave se bacanjem koplja Ta ljubav

niškom kapitenu Ne mora se bacati po svaku cenu Ima još atletskih grana Slatkiši su sportska hrana ČOBANIN SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola

je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Nema te babe u selu koja bi se usudila nadviriti nad to mjesto. A i kako bi imala hrabrosti, kad se tu, kažu, krije strašno čudovište

Zbog te njegove opasne pratnje, Nikolica je u čitavom selu bio poznat po nadimku „Nikolica s prikolicom“. Nikolica s prikolicom vodio je sa sobom kuju Žuju i u školu i ostavljao

— obično je jednoglasno odgovarala vesela bratija i navaljivala na jelo. Kako li je sve to drukčije bilo nego u selu.

dio svoje radionice, ono što mi baš ne treba u logoru, a bude li mnogo djece znalo za pećinu, brzo će se čuti i u selu. — E, pa ti si krio i od mene — ožalosti se Jovanče. — Ne, ne! Htio sam sam da izvidim, pa da te onda iznenadim.

Domišljati Lijan i sam je krao voće, ljubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i „tražio“lopove. — Ehe, dok samo ulovim onoga dječaka koji je obrao popove kruške, noge ću mu prebiti!

Mala družina, svi izuzev Lunje, nije ni slutila šta im se sprema. Međutim, u selu se kovala velika zavjera protiv malih bjegunaca.

— Čekaj, onda će nam poljar za sve platiti! — naljutiše se žandarmi i pođoše da se raspituju za njegovu kuću, ali im u selu rekoše da poljar nikad nije ni imao svoje kuće.

Obnoć, sve bliže selu, čulo se zavijanje vučjeg čopora. Od toga se psima ježila dlaka na hrbatu i oni su prestrašeno grebali na kućna vrata.

Drumom podno Gaja svakog jutra osviće novoutaban trag dječjih nogu. Đaci prolaze u školu. Da poljar Lijan negdje u selu ne spava svoj zimski san, on bi vam odlično znao da protumači ove tragove.

Ovaj sitan zadahtan trag: to je projurio Đoko Potrk. A ovo ivicom druma, prepleten dječji i pseći trag: svak u selu zna da je to trag Nikolice s prikolicom: pošao je u školu sa svojom Žujom.

—podviknu Stric. — Ehej, kazali bismo, mi smo već pravi domaćini, brinemo se o jednoj kući u selu. — O pravoj pravcatoj kući. — Ih, da nam je samo još po jedna lula! — priželjkivao je Stric.

— Jesi li mu se javio? — upita Jovanče. — Nijesam smio od strica. On kaže da djeca ne treba da znaju ko je u selu donio pušku. — Nijesmo mi više djeca. Mi smo već dječaci — odgovori Jovanče mršteći se ozbiljno kao kakav odrasli.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

golub meću kragujci, i zvezda u crnu oblaku, ružica u vodljivu trnju, perunika u ritu, — proniklica pravici u zlu selu!

« Idi k mome besedljivu raju, k istočnim vratma mojima, idi k mome krasnome glasitom domu, valjalom selu, k drugome zemljanu nebu, k širokom gustu oblaku, te navesti i oglasi moga silaska krupu!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Zatim, kako je odmah odvedena i ispitana u nekom selu kod popa Zipe (koji je već poznat kao čovek koji lako sudeluje u takvim avanturama, pa zato je jednako na epitimiji po

malo kraj grupa seljančica, zaustavljao ih i pitao ih kako su zadovoljne s berićetom i kad će biti berba u njihovom selu. Iz koje si selo, dete? — zastade Zamfir i zapita jednu seljančicu. — Iz Vrtište. — Tatko — koj ti beše? — Stojanča.