Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nadam ti ja bežati, a ono sve brže za mnom. Potegnem te preskočim vrljike i sapletem se te koliko dug — ljos o ledinu! Senuše mi svetlaci pred očima...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A znaš li Ti Šta bih ja ovako sed uradio? — Šta? — Ja... ja bih ga ubio!... Lazaru senuše oči... Marinko je darnuo gde treba. I to smotri oštro oko njegovo. – Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud?
Ta ruka uhvati konja za uzdu. — Stoj! — začu se glas. I pojavi se čovek iza grma. Njemu senuše svetnjaci pred očima. Taj je čovek bio Stanko. — Dole! — Dole!... — zagrme opet.
I šta je dalje bilo, ne vredi ni da kazujem... znaš već... U Stanka senuše oči. Njemu dođoše neke strašne misli u glavu. — Pa šta je bilo s Turčinom? — ciknu on. — Pobegao je u grad.
On pogleda Stanka. — Tako će proći svaki izdajnik! — zagrme Stanko, a oči mu senuše. — Tako mora proći svaki onaj koji vodi nekrst na krst! I tebi je samrtna nalivena, Lazare Miraždžiću!...
Stanku senuše oči radošću. Zavrzan i Surep stali i raširili ruke kao da bi nekog hteli zagrliti. — Pa da vidiš, i nas je bilo dosta.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Svi konjički oficiri vole da govore o konjima, pa ma to bilo i s kaluđericama. I našem kapetanu čisto senuše oči. On je izvesno mislio na kakvog arapliju kad reče: — Za osam sahata! — Za osam, bogami!