Crnjanski, Miloš - Seobe 2
da ga poseti, a imperatrica napisa, uz jedan raport, o odseleniju Srba u Rosiju, jedanaestog marta godine 1752, da tim seobama treba, jednom zasvagda, učiniti kraj.
Tako je i sa papirima iz prošlih vremena, koji govore o požarima, o kugama, o ratovima, pa i seobama. Imena pojedinih familija, a još više imena pojedinaca, iščeznu iz dakumenata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iz maglovitih isparavanja baruština i blata, iz jedne neizmerne patnje, koja se ponavljala svaki dan, pri seobama, pri davljenju stoke, pri oranju u blatištu i po slatinama, činilo mu se da će odjahati na neki visok breg, u proletno,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
leta spavali po pojatama i u senu: slušali starice koje su im pripovedale o istoriji velikih pokolja, o duhovima i seobama porodica, i o tome kako su nastajala čija prezimena.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Srbija je pusta i bedna, ceo beogradski pašaluk nema ni 100.000 duša. Stara Srbija je seobama prepolovljena; u Bosni i Hercegovini vlada tama i varvarstvo; Crna Gora je u stalnim borbama sa Turcima i Arbanasima;
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ask. rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Novica Petković DVA SRPSKA ROMANA Sadržaj Studije o Seobama i Nečistoj krvi 1 PREDGOVOR 2 SOFKIN SILAZAK 4 O sklopu i značenju Nečiste krvi 4 I 5 II 19 III 41 IV 63 V 79 SAN VUKA
VUKA ISAKOVIČA 96 O pesničkoj strukturi Seoba 96 I 97 II 114 III 133 I 151 DVA SRPSKA ROMANA Studije o Seobama i Nečistoj krvi PREDGOVOR Dve studije koje su se našle između korica ove knjige u završnom su obliku i pisane s
Ta je težnja kod Miloša Crnjanskog, ali i uopšte u srpskoj književnosti, krunisana upravo Seobama, koje je pesnik Milan Dedinac nazvao „poemom u prozi”, naspram Stražilova, koje je „poema u stihu”.
Miloš Crnjanski je imao plan da posle prve napiše još pet knjiga o seobama srpskog naroda. Deo tog plana ostvario je mnogo kasnije: u izdanju Srpske književne zadruge izašle su 1962.
i, kao rezultat, dobija se izvesna verbalna ornamentalizacija, - onda će to najpre biti postupak Miloša Crnjanskog u Seobama iz 1929. godine.
Ali ne samo udvojeni likovi, nego se i štošta drugo u Dnevniku - a isto tako i u romanu kojim ćemo se ovde baviti, Seobama233 - lako može prevideti i pobrkati.
Kratko rečeno, pripovedanje u Dnevniku i Seobama nema za roman karakterističnu diferenciranost, zapravo reljefnost; naprotiv, karakteriše ga neprekidno lirsko variranje
Okvirni tok događaja koji je u njegovim memoarima našao, Crnjanski uglavnom nije menjao. U Seobama je, naime, kao i u prvome delu Piščevićevih memoara, opisan vojni pohod Slavonsko-podunavskog puka, sastavljenog od tri
Činjenica da je radnja u Seobama snom obrubljena lako se dovodi u vezu sa jednom drugom pojedinošću: početna i završna glava - što inače nije tako čest
I zaista neki događaji koji su u Seobama opisani u prvoj glavi - opisuju se i u poslednjoj. Štaviše, znatan deo teksta iz prve glave bukvalno se ponavlja u
da se prvi stih strofe ponovi na njenome kraju, ili da se prva strofa u pesmi ponovi na njenome kraju, eto tako se i u Seobama prva glava znatnim delom tekstualno ponavlja i kao poslednja, pri čemu obe imaju identičan naslov.
I to ostavlja najdubljeg traga u junakovome pamćenju. Očigledno je, dakle, da se u Seobama nebeski svod daje zajedno sa simboličkom projekcijom u obliku beskrajnog plavog kruga: ona iz njega ili kroza nj čas