Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ovo sam ja kazivao kako je meni moj otac kazivao, od gornjeg kraja Serbije i oko Beograda, Jova Protić pak od donjega kraja Požarevca i do Vidina; jerbo Čardaklija je tek skoro pred naš pohod iz
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao i donacija Horvatu, šanca Krilov. Kao i donacija Slavjano Serbije, Ševiču, sa šancem, Doneckoje, pod datumom maja petog, i ukaza, dvadeset i devetog.
Na teritoriji ispod Serbije, blizu Serbije, ostao je najveći broj serbskih varoši i sela, paora, graničara, oficira, i komersanata, i zanatlija.
Na teritoriji ispod Serbije, blizu Serbije, ostao je najveći broj serbskih varoši i sela, paora, graničara, oficira, i komersanata, i zanatlija.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oni behu došli iz Serbije za patrijarhom, tek pre sedam godina. Oca Aranđelovog, Lazara Isakoviča, dobro su znali, terajući mu stada i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vami, poželani žitelji Serbije, Bosne, Hercegovine, Črne Gore, Dalmacije, Horvatske, Srema, Banata i Bačke, vami i vašim poslednjim unukom, s gorećim
On nije nimalo nauke imao, no ništa manje bio je jestestvenim zdravim razumom i rasuždenijem odaren. Rodom je bio iz Serbije, iz beligradskoga predela; vsegda veseo, čistosrdečan, pošten i, koliko se više može, blagi[h] i neporočni[h] narava
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vostok, zapad, polunoć bojali se mene, slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne; a sad sjedim žalosna, u ropstvu tužeći, i za mojom hrabrostju pregorko plačući.
Zube su mi izbili i odsjevki hrane, otrovi poje mene i sine mi jadne; i dan i noć trude se da u jamu svoju, ah, Serbije žalosna, bace dušu tvoju! Gdi su sad bližnji moji? I sestra ostavi, sasvim mene prezrjela, pomoći ne javi.
Gdi su sad bližnji moji? I sestra ostavi, sasvim mene prezrjela, pomoći ne javi. Ah, Serbije prebjedna! Svi tebe prezrjela, i sosjedi i druzi već te ostavili.
Ah, Serbije prebjedna! Gdje nadežda tvoja? Rizi s mene njekoji moji razderaše, i nagu me deržavnim na sram objaviše; sebi slave traž
Vostani, Serbije! Vostani, carice! I daj čadom tvojim videt tvoje lice! Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje
I daj čadom tvojim videt tvoje lice! Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi i Serblje vozbudi!
Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih
Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Vostani, Serbije! Mati naša mila!
Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Vostani, Serbije! Mati naša mila! I postani opet što si prije bila! Serpska tebi vopiju iskrena čada, Koja hrabro vojuju za tebe sada.
I postani opet što si prije bila! Serpska tebi vopiju iskrena čada, Koja hrabro vojuju za tebe sada. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga, Od kojega tebi ide pomoć mnoga. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!