Obradović, Dositej - BASNE
I, na ovi način biva u nami soveršena harmonija iliti soglasije sladčajše nebesne muzike. Dakle, naše predrage serpske | kćeri dobro neka znadu da blagoobrazije i krasnoličije kad su s celomudrijem, s svetom česnostiju, s smirenomudrim
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svi se meni rugaju i hulu svi kažu: „Eto naša robinja!“ — a breme nalažu. Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut.
Nek' Adrija već ne vidi, zaboravi R'jeka, Nit' me čuje već Istrija, Liburnije seka; Krajnsku valja ostaviti, krajnje serpske neve, Bodre pjesnom ispod Istra zasnubiti djeve: Nek se čujem od Bulgara dokle teče Drina, Od Bjelgrada do bogatih
serpskih, kud ga nam privede Iz Tresta ljubav topla k svojim, Kamen ga s natpisom krasnoprostim Pokriva dično: Serpske mu njegove Zdje kosti leže: rod je svoj ljubio. Dviže se um i serce dobrih, Svi blagodarnosti svete polni.
Saziva s Šturca mudra vila K obrani zemlje junake serpske: „O hrabri, čujte! Gluvo je doba sad. Za vas bdim, jadna; s plačnima očima Pod bledosjajnom lunom gledim Levo na
Podataka o tome je mnogo, i veoma živopisnih. Narodne novine (tj. nekadašnje Pavlovićeve Serpske narodne novine), č. 13. od 19. februara 1842.