Obradović, Dositej - BASNE
kamenitom mestu kozu gdi pase, i ne uzdajući se da će je tu moći uhvatiti, naumi k sebi je domamiti, govoreći: „Sestrice, tu ti nije najbolje, strmeno je mesto, možeš se ubiti, a ni paše ti tu dosta nema; siđi u dolinu, bolje će ti biti”.
Ženski polu, predrage kćeri, slatke sestrice, mile ljubeznice, prečesne i svete roditeljnice čelovečeskoga roda, vi među hristjani niste u zatvoru kao hude robinje,
kad eto ti odnekuda kurjačice, koja, ne mogući k njoj uljesti, počne joj govoriti spolja, zavirujući kroz ogradu: „Sestrice, po svoj prilici ti se misliš oprasiti; zato sam ti ja na pomoć došla.
Kako li će toliko dugi i bedni preživljeti i provesti život, i bez brata i bez prijatelja, bez sestrice i bez verna druga!
| 159 Lastavica i slavuj Ove su dve ptice u staro vreme bile dve miloserdačne i ljubime sestrice, koje su veliku obidu i nepravdu od ljudi postradale, i od mnogoga plača i sjetovanja pretvore seu ove ptičice.
” „Ah, sestrice, kako to besediš?” — odgovori slavuj, — „zar si ti zaboravila da je onaj građanin i veliki gospodii bio koji je nas
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Plava je boja otlična čerta narodnosti srpske, kojoj se crvena i bela kao dve mile sestrice pridružuju. ŠERBULIĆ: Plava, crvena i bela. Živila rodoljubica srpska! SVI: Živila!
Radičević, Branko - PESME
Oh uzmi je, nećeš se kajati, Ona će ti danke da pozlati. A što malo potamne mi lice, Svoje sam se setio sestrice, Nju, kâ znadeš, zemlja već pokriva, Ja pomislih: da je sada živa!
Oh, uzmi je, nećeš se kajati, Ona će ti danke da pozlati. A što seta dovati mi lice, Svoje sam se setio sestrice Štono lane, Bog joj dušu prosti, U grob spusti svoje mlade kosti.
Ta doba je, puštaj želju tajnu! Ol' će sada, oli nikad neće! Ustaj, ustaj, britkim mačem plani, Preko Drine sestrice zadani! A ti, Bosno, što s' ne krećeš tude? Da zadugo ti mrtva ležaše!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iz pećine s lỳčićem Zubobolja prozubi krezavo i škripljivo, kao zub da skrunjuje: Gušoboljo sestrice, ispljuvaljku ispljuni, te razvuci povjesmo, pa da, sejo, gledamo kako prašte svjetlice oko vrućeg šporeta, gdje
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Otkako kod nas ne ide sasvim dobro, posle smrti moga oca, ona je sasvim usvojila moje dve sestrice. Pošto sama nema dece, male su sasvim kćeri za nju. — Zar... Dopada mi se baš neobično ova soba.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Konjic vili ti’o progovara: “A ti vilo, po Bogu sestrice! Đe su moru najviše dubljine? Đe su nebu najviše visine? Đe li, vilo, najšire širine? Na kom polju, najviše bojište?
I oko i čelo Sve ti, sestro, veselo! 92. Doleće cv’jetak iz tuđe zemlje, Pade đevojci u rujno vino. Sele, sestrice, zv’jezdo danice! Otpuhni cv’jetak, napij se vinca, Taj ti je cv’jetak od vjerenika, Od vjerenika iz tuđe zemlje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A majka joj, kad dete stade razumevati mnogo što šta, već savila ruke oko treće sestrice. Šta je bilo u nesvesnom detinjstvu, ne zna; ali od kad zna majku, večno joj je pred očima njen slabomoćni izgled, njen
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Zatim pogleda u svoju zvezdu i rekne): Jalduzlice, po bogu sestrice (ostavi nož), di mi Muju najdeš, da ga snajdeš, di ga stigneš da ga žigneš; u perčin ga udri, srce mu izadri, meni ga
“ Oj ti, vilo Zagorko, posestrimo moja! Uzmu svoju basmicu, hajde basmice, po bogu sestrice, ne zapinji ni o brdo, ni o kamen, ni o šljivu sadnicu, ni o gljivu kresnicu, ni o kućni sjek.
Moja sestrice! Bog ti dao mjesto poroda devet sinovah i desetu kćercu za milost: dva kâ i dva zasjede; dva kâ i dva prvijenca; dva
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
mi zbogom, vrištući jedva sam izgovarao, — zemljo, duši mojej sveta, u kojoj sad leže kosti njene i moje Jule, slatke sestrice!” Srce mi je lupalo u prsima; činilo mi se kao da ću izda[h]nuti. Poležao sam kao u nesvesti.
Pokraj blaženoga mesta, ostavljam ga za navek! I u njemu kosti majke moje, ro|diteljnice moje, i jedine sestrice! Ko ima srce čuvstvitelno, može pomisliti kako mi je bilo!
Ovaj mi pokaže grob | matere moje i mile Jule sestrice. Mati, mati i rođena sestrica! Kakova su to čudna imena! I sad mi, ovo pišući, iz samoga srca izviru suze i,
S ovakim društvom uteći, to se zove Haronu reći: mac! Svima sam sutradan rekao: „Čujte, braćo i sestrice, kad ovde škapulasmo, zaisto hoćemo jošt koji dan poživljeti.” Odavde sve iz kanala u kanal na Feraru do Bolonje.
Dok sam ja pri vami bio u Londonu, za toliku vašu aki milostive matere i ljubime sestrice dobrotu meni nije dozvoljeno bilo ni s jednom rečju Vvami zafa|liti.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Gle nove zvezde! — veselo im namignu Mesec. — Zvezdice lepotice, nove sestrice! — uhvati se oko njih kolo zvezda. Kao srebro zvonio im je glas, smeh žuborio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Hvala, sestrice — zahvalio sam joj tiho, više za taj pogled nego za posluženje. — Vi se mnogo brinete oko mene. — O, to je malenkost!..
— Hvala, sestrice — ponovio sam joj tiše. Izišla je, opet nečujno, i polako zatvorila vrata. Dugo sam gledao u ta bijela vrata koja su
* Moja dobra bolničarka gledala me vedrim očima. – Je l'te da su zanimljive ove knjige? – Jesu, sestrice, jesu... Pobuđuju na razmišljanje. Bila je zadovoljna.
— Baš ste kao dijete! Ispitujete te potankosti pa vas kasnije deprimira! Zašto to radite? — Moram, sestrice, moram. Nije od dobre volje!... Kažite mi: što je rekao profesor? — Uskliknuo je: „O, o, nije tako loše!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sagrevaju sva srca isto seme! Muhamedskom smrt strela moja pleću! Sad zbogom! Glede slatke sestrice me.” To nek’ je tako. Sumljati se neću Da Ti, o Umna, sve me žališ vreme; Jer zdravlje želim Ti, dug vek i sreću. 1829.
— Ti si pametnija malo od prve. A snuždena što si, Sestrice treća? — Nametkinja, — smireno reče mi, — nisam, Svet pa me sav prolazi; al’ zato ti nužde ne trpim, Moje pothranjujem
avgusta 1839, str. 129ab—130a. Nemčićeva pesma počinje: Hajda, sinci, hajd’ sestrice! Nuz ilirske pevat žice, — Hajd’mo i mi, bratjo mila!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Njeno korenje veša se iznad ognjišta — radi berićeta (GEI, 9—10, 130, Sretečka župa). Junak je u pesmi moli: »Kupinice, sestrice, Uvati mi devojku!« (SEZ, 70, 1958, 629).
se vrača protiv bolesti žabine na bravčetu, a basma protiv »poganice« (probadi) završava se rečima: »Kupinice, po bogu sestrice, skupi (etimološka magija!) svu muku i boles̓ i poganu poganicu!« (SEZ, 65, 1952, 253 i 259 id, Popovci). Kupus.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znam ja, kupovala sam dosta bengalskih vatri, i za cara, i za Srbu... Slušaj, sestrice. Mlada si, popravićeš se i bićeš opet lepa. I, oprosti, bićeš valjda i pametnija... Treći put se valjda udavati nećeš.
Jesi primetila: žene se isplaču, a posle slatko zaspe... Ne daj se! I ne dam te ni ja... Brige moje su sve veće, sestrice, potrebna si mi, imaš da podupreš gde ja ne stižem. Da, da, ne gledaj me.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Majke nemam, a sestrice nemam, a jošte se oženio nisam, da po tebe ljuba moja šeće; al' tako me ne rodila majka, već kobila koja bedeviju, zapro
Progovara Jelica đevojka: „O moj brate, bolestan dojčine, nisu tvoji dvori prokapali, no su suze Jelice sestrice“. Tad govori bolestan Dojčine: „Što je, sele, ako boga znadeš! Al' je vama ljeba nestanulo, ali ljeba, al' crvena vina?
sastavljale, i mi jesmo porez sastavile, al' ga niko odnijeti nema, jer ga Arap privatiti neće bez Jelice, baš tvoje sestrice; a ču li me, bolestan Dojčine, ja ne mogu ljubit Arapina, ču li, brate, za života tvoga!
Kad to vid’la mlada Pavlovica, zavidila svojoj zaovici, pa doziva ljubu Radulovu: „Jetrvice, po bogu sestrice, ne znaš kaka bila od omraze, da omrazim brata i sestricu?
to polje magla pritisnula od hitroga praha i olova; tad s̓ u tami mači povadiše, te se njine majke ojadiše, a sestrice u crno zaviše, a ljubovce ostaš̓ udovice, a ogreznu krvca do koljena, a po krvi jedan gazi junak.
se ljuba Stojanova, otpusti se od ručna devera, brzo ode na gornje čardake, pa doziva seju Stojanovu: „Zaovice, rođena sestrice! Evo t’ braca, gospodara moga!
Besedi im Janković Stojane: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi, dok se malo sestrice nagledim! Lasno ćemo mi za vaše blago, lasno ćemo — ako jesmo ljudi“.
Lasno ćemo mi za vaše blago, lasno ćemo — ako jesmo ljudi“. Kad se Stojan sestrice nagleda, lepo Stojan svate darivao: kom maramu, kom košulju tanku, mladoženji rođenu sestricu. I odoše kićeni svatovi.
sestricom; a kad Nenad svoj’ izasu blago, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, brata nemam, a sestrice nemam, već: tako mi boga jedinoga, desnica mi ne usala ruka, dobru konju griva ne opala, i britka mi sablja ne rđala,