Obradović, Dositej - BASNE
”| Naravoučenije Nesitost i lakomstvo hiljadu zala na ljude navlače, seju svuda razdor i nesoglasije, zavađaju i razdeljavaju srodnu braću i drage prijatelje. „Νήπιοι!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
iz jarma popišmaniti se — odustati porus — šupljika na koži potes — ograđena njiva ili livada, više njiva na kojima se seju isti usevi potra — šteta koju stoka učini usevima potričari — ljudi koji određuju visinu učinjene štete pošnofovati —
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaki je čovek bio vojnik. Sve je utvrđivano naredbama: i kako da se zemlja obrađuje, i kada da se usevi seju i žnju, gde i kada da bude pazarni dan i gde da se crkva podigne itd.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
god.63 na kojoj se potpisao Vladika crnogorski, on osuđuje one koji u ime vere seju »adsko sjeme bratskoga razdora«, i veli: Ne pita se ko se kako krsti, No čija mu krvca grije dušu, Čije ga je
Radičević, Branko - PESME
) I Veće zvezdice se krasne Gube jedna iza druge, Pa suzice one jasne Od goleme rone tuge. Na seju im suza pada, Štono tamo reci šeće, Što je sad još, pa nikada Više, jao, videt neće, Što im evo stazu stazi, Sa
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Odzivlju se vile u lesu, kažu Az, i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena i nebom otvaraju izvore mleka. Šta li će Balkan da uzdari ratove il fresku?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Skakuće po kujni kao šiparica od četrnaest godina, pa doleti u sobu, zagrli majku, obaspe poljupcima milu seju. Majka, radosna, što joj dete tako srećno, pa uzdahne i pogleda mlađu kćer, pomislivši kakve li će sudbine ona biti ?.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Mila majčice, bela crkvice, “Oprosti meni, i blagosov’ me; Ja ću da idem u tuđe selo, U tuđe selo, za tuđu seju, Za tuđu seju, za moju ljubu.“ 57. Opremajte se, Pomoravljani, Pomoravljani, Podunavljani, Po lepu momu devojku.
bela crkvice, “Oprosti meni, i blagosov’ me; Ja ću da idem u tuđe selo, U tuđe selo, za tuđu seju, Za tuđu seju, za moju ljubu.“ 57. Opremajte se, Pomoravljani, Pomoravljani, Podunavljani, Po lepu momu devojku.
— Lepa Maro jel’ ti žao seje? — Zašto bi mi bilo žao seje, U mog draga bolju seju kažu. 79. Posadi se, domaćine, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!
“ Sunce greje, vatru loži, Kiša pada, vodu nosi, Vetar duva, kuću briše. 221. U Bogdana lepu seju kažu; Što je lepa, kosa joj je lepša.
zatvoriti vrata, Al’ na vrata Išerlija Jova, Zasukao ruke do lakata: On pogubi Ljuticu Bogdana, Pak uzimlje seju Bogdanovu. Kupi svate Išerlija Jova, Kupi svate, povede devojku.
Blago onom bratu, koji ima seju! Seja će za brata tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Blago onoj seji, koja ima brata!
Bratac će za seju Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. 228. Vojsku kupi Erceže Stevane, Prvo roka, na nedelju dana;
Prva je popila, pak je govorila: “Imam seju mladu i prelju i tkalju, Otkaće mi vaćov i tanji i lepši.“ Druga je popila, pak je govorila: “Imam brata mlada dobra
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Čl. 12. Ženske haline, ogrlice, naravno i žiponi, kao i druge potrebe, seju se i uspevaju vrlo brzo pod svakom klimom i na svakom zemljištu, svakog meseca, u raznim bojama i po najnovijoj
Pandurović, Sima - PESME
želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen... Svuda jesen!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
plove, a ispolci zveče, Kesege mu kolo vode, a grgeči glede, Kečige mu njivu oru, a morune vlače, Somovi mu žito seju, a jesetre žanju, Linjaci mu slamu dele, a štuke mu vršu, Kada oni sve ovršu, a alasi jedu!
(Kriva) 405 — Koji zvončić ne ima glasa? (Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju? (Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve? (Drugoj polovini) 408 — Šta je hladno, a žeže?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oko njih niču međe, vrzine, i prokopavaju se jarci. Po tim njivama kao tkanica oru mršave kravice, kopaju i seju musavi, žgoljavi mladići i gladne, iznemogle žene što se motikama pridržavaju da se ne bi srušile na grudne, suve i
Srbijica je puna ralica. I zemlja je žensko, jer je oru, seju, zalivaju, i ona rađa. I cvet i trn. Ako. Ona je uvek žena bez srama a muž joj sunce.
Bojić, Milutin - PESME
I još se redom naše kosti seju Po ostrvima i u vode strane, U pustinjama, gde samumi veju, I hladnoj stepi. I, kad sunce stane, S lešina naših
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vuk, Rječn., ѕ. v. Jer. dan) pre sunca (GZM, 6, 1894, 660; SEZ, 7, 108), ili na Đurđevdan (SEZ, 7, 107). Seju se najradije u ponedeonik ili subotu, a ne seju se: u sredu i u petak (tada se ne rade ni drugi radovi oko k.
Seju se najradije u ponedeonik ili subotu, a ne seju se: u sredu i u petak (tada se ne rade ni drugi radovi oko k., SEZ, 19, 371), ni Velike ni Bele nedelje (v. docnije).
(BV, 11, 1896, 49). Za sejanje lana vezani su izvesni religijski i magički propisi. U Resavi, kad seju l., zakopaju se tri jajeta u zemlju; posle tri dana izvade se iz zemlje, pojedu, a ljuske bace u lanište, a pa njihovo
(ib., 261). ROTKVA Rettіch (raphanuѕ ѕatіvuѕ). Rotkva, rdakva, rodakva, andrkva (Šulek). Seju se o Svetom Vartolomeju (SEZ, 14, 67; 19, 61; 32, 13). R.
npr. Mannhardt, WFK, 1875, 1, 550; »Schіmpfkrіeg« = »rat psovanjem«›) ponekad treba lagati (npr. kad se seju bundeve — da bi bile debele, ZNŽOJS, 19, 201).
U niškom srezu k. ljudi seju gologlavi (a sve ostalo pod kapom, GEM, 19, 1956, 88). U Jadru, radi zaštite od ptica i drugih štetočina, »u seme se
U okolini Bora, na Sv. Varvaru (17. XII), na pogaču meću »sve seme koje seju: kukuruz, žito, konoplju, suncokret«, pa ovo s., radi plodnosti, pomešaju sa s.
Zbog svega toga vrača se i pri setvi p.: počinju da ga seju (žene) na Veliku subotu, da bi bio debeo kao uskršnja jaja, i vode računa da je tada »pun mesec i da još raste«, jer,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Popravljaju krovinjare, plotove i košare, seju žito i sade povrće. Morava je ostavila po dolini plodni naplav. Retko je koju njivu zasula krupnijim šljunkom, gotovo
Zadah truleži, paučina, memla. Manastirski meropsi rade u polju, oru, drljaju, seju. I meni se čini da je to sada najpreče, daleko preče nego da popravljaju manastir, jer za manastir ima vremena a za
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali šumovi su razni i tajanstveni. Suva tužna pesma rita i njegove trščane flore. Zujanje i cilik insekata koji bolest seju. Dugi melanholični krici barskih ptica. Pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nevjernncu, jer ć' i tvoju izgubiti glavu: danas mene u tebe izdala, a sjutra će tebe u drugoga; već ti uzmu moju milu seju, seju moju milu, Jevrosimu, ona će ti svagda vjerna biti, rodiće ti, kô i ja, junaka.
ć' i tvoju izgubiti glavu: danas mene u tebe izdala, a sjutra će tebe u drugoga; već ti uzmu moju milu seju, seju moju milu, Jevrosimu, ona će ti svagda vjerna biti, rodiće ti, kô i ja, junaka.
nevjernicu, jer ć' i tvoju izgubiti glavu: danas mene u tebe izdala, a sjutra će tebe u drugoga; već ti uzmi moju milu seju, seju moju milu, Jevrosimu, ona će ti svagda vjerna biti, rodiće ti, kô i ja, junaka“.
ć' i tvoju izgubiti glavu: danas mene u tebe izdala, a sjutra će tebe u drugoga; već ti uzmi moju milu seju, seju moju milu, Jevrosimu, ona će ti svagda vjerna biti, rodiće ti, kô i ja, junaka“.
Ja sam za te našao đevojku, i za mene dobra prijatelja, u onoga stara Jug-Bogdana, milu seju devet Jugovića, baš Milicu, milu mljezinicu; no se Jugu pomenut ne smije, nije lasno njemu pomenuti, jer je Bogdan roda
sokola, Lazo ima pera i kalpaka; Lazo toga neće ni jadnoga, Lazo hoće Milicu đevojku, baš Milicu, milu mljezinicu, milu seju devet Jugovića“.
porez izredio, redak dođe dvoru Dojčinovu, ali Dojčin nikoga ne ima, do imade ljubu vijernicu i Jelicu, svoju milu seju; one jadne porez sastavljale, al' ga niko da odnese nema, jer ga Arap privatiti neće bez Jelice, lijepe đevojke.
Braća seju vrlo milovala, svaku su joj milost donosila, najposlije nože okovane, okovane srebrom, pozlaćene. Kad to vid’la mlada
začu mlada Pavlovica, ona ode konjma na livadu, te ubode vranca na livadi, pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, na gore joj milost donosio: ubola ti vranca na livadi!
to viđe mlada Pavlovica, ona ode noću u gradinu, te zaklala sivoga sokola, pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, na gore joj milost donosio: zaklala ti sivoga sokola!
Kad ujutru jutro osvanulo, ona trči svome gospodaru kukajući i lice grdeći: „Na zlo, Pavle, seju milovao, na gore joj milost donosio: zaklala ti čedo u kolevci! Ako li se mene ne vjeruješ, izvadi joj nože od pojasa“.
se svati ništa ne sećaju, doseti se ljuba Stojanova, otpusti se od ručna devera, brzo ode na gornje čardake, pa doziva seju Stojanovu: „Zaovice, rođena sestrice! Evo t’ braca, gospodara moga!