Jakšić, Đura - PROZA
Možda i moj pobratim zna, ali on ćuti. Jedanput — pripovedaju seljaci — dođe on u mehanu, a tu se desio i arhimandrit.
jednoga oholog velikaša; ali nikoga ne beše da ga lepom rečcom uteši, da mu na bolove kane balsam duševne uslade. Seljaci su vrteli glavom: „Ne mogu mu ništa — rekoše — on je proklet; s njega najpre mora sve komad po komad otpadati, pa će
Sve to starac sa svojom lepom Jelicom počupa s granja i spali na vatri. Svi su seljaci starca poštovali sa njegove uljudnosti i čistote, ali su ga se i bojali.
Rukova se s učiteljem i ode, udarivši lugom što pored kuće Nikole Belića vođaše, „beloj kućici“, kao što su je svi seljaci zvali — samo je poneka baba, s porugljivim smešenjem, dodavala: „nečista kuća“.
Sede posle na nekakvu ploču, što je tu blizu zapisa ukopana bila, a za koju su govorili seljaci da je tu sahranjena žena onoga Sremca, pa su i o pokojnici, baš i posle smrti, mnogo koješta izmišljali.
— Pa priznade li, vere ti, Jovane? — pitahu ga seljaci iz Planinca. — Iz prvi mah ne hte... Al’ nemoj o tome ni pominjati!... Muke su to, moj brate!...
Molila je kapetana, ali badava! Kapetan ga je mučio, sve dok nije priznao... — Siromah!... — uzdisaše seljaci, baš oni isti što su ga pre nekog vremena onako grdno proklinjali; oni koji su želeli da se na vatri spali, ti su isti
Tako ga sretaju i seljaci, pa vele: „Sremac će da poludi!“ Jedanput ga je Nikolina snaha videla, a on seo dole, u Turskome Potoku, baš na ono
Učitelj ne znade šta će mu vreća, ali ga ne hte pitati; mislio je u sebi: kad je nosi, sigurno mu i treba. Seljaci ih na putu sretoše, zdraviše se s njima; a posle, kad bi oni već minuli mimo njih, pitaše se: — Kuda li će tako u
zbunjenu glavu tako nežno i umiljato, milujući je po belim obraščićima, da se devojče pobojalo da ne bude istina što seljaci govore da će joj otac pomeriti pameću...
Posle toga na nekoliko godina, izabraše seljaci sebi za kmeta Milisava Bogdanovića, pa osim što je selo doveo u red, uredio je i svoju kuću: beše veća i belja nego i
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
nigde crepa ni prozora, u kući ničeg, ni stolice, ni lonca: ono što nisu opljačkali vojnici razgradili su i razneli seljaci!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Seljaci obično mlogo se tome protive, ali to im ništa ne pomagaše: on naturi seljacima po 200—300 groša, pa kaže spa̓iji te mu n
to im ništa ne pomagaše: on naturi seljacima po 200—300 groša, pa kaže spa̓iji te mu napravi temesuć i tapiju da su svi seljaci tome i tome agi prodali sve svoje baštine, i tako ti on onda postane čitluk-sajbija, i koliko god spa̓ija uzima od
On je neprestano po knežini ̓odao i koga kmetovi i seljaci optuže, i da je kriv vidi, kaznio ga je onde u selu gde je pogrešio.
” opali i pokraj Stanoja obali Turčina, pogodivši ga posred kotlaca. Ona druga dva Turčina zatvore se u kuću, i kad seljaci, Zeočani, dotrče, a oni iz kuće počnu vikati: „Agina je zapovest, agina je zapovest, umirite se, rajo!
Krv za krv neka ide”. I da bi se sinovac knežev i seljaci uverili, da je Turčin zaista ubijen, otvore vrata oni Turci i izbace Turčina napolje.
vodao utekao je u potok, kako je prva puška pukla u kući, a konje je pustio; drukčije Turci bi može biti mogli uteći. Seljaci stišaju kneževa sinovca Nikolu, koji je hteo i one druge Turke da ubije, i odbiju jednog za drugog, a one druge Turke
Kučuk-Alija osvane u Šljivovom Selu, u̓vati tri čoveka i poseče, pak u Kragujevac ode, pokaže Karađorđev ćurak, i seljaci počnu zairu donositi mu.” I ovo mi kaže Stanko iz Vrbice, koji je s Karađorđem bio na Novom Pazaru baš na Sv. Đorđa 23.
I on, gde gode noći, po jedno goveče zakolje, a seljaci moraju ̓lebac davati i piće. U isto vreme i Crni Đorđe sa više momaka nego što je vodio, pređe na Skobalju selu na
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše. Začudo, što ti beše taj učitelj »dostojanstven« čovek! Često je u razgovoru mešao po neku stranu reč.
Jedan podugačak, brkova obešenih naniže, te su mu se često seljaci zbog tog i smejali. Govori svakad »važno« i rasteže reči, udarajući na nekim slogovima jače glasom.
— A gde li to raste? — Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora! — reče Marko, pa pogleda opet po svima. Seljaci gurnuše jedan drugog laktom. — Iz mora? — upita Maksim i pogleda još malo više. — Iz mora, dabome, ja šta ti misliš?
— Dabome, zarone do na dno mora, pa seku korale, to jest merdžane. Je li, učitelju? Učitelj potvrđuje: — Jest, jest! Seljaci se opet gurnuše, neki se i nasmehnuše. — A kit?
(Šta mu je to »konkurencija«, to valjda samo on zna.) — E to valja posoliti! — šanuše među sobom neki seljaci. Neki se iskašljaše. A neki opet gurnuše jedan drugog laktom i zgledaše se.
Gledam ja — baš vatra! Gori lepo kao god s ognjišta. Seljaci udariše u smeh. — Ta to je bio čporet — povikaše neki uza smeh. — Znam ja — kazaše mi posle.
Što sam se noćas prestravio, nikad nisam! Seljaci slegoše ramenima, pa se zgledaše začuđeno. Neki rekoše: — More, ti si se to opio, pa ti se učinilo!
« »Što li to sad pita?« mislim sam. Kad, a mi pravo okretosmo se kući Radanovoj. Toli je! Sad znam. Tu i Uzlović, tu seljaci, neki trgovčići seoski ukrutili se, pa hodaju ispred kkuće. Siromah Radan sav pozelenio od muke.
Siromah Radan sav pozelenio od muke. Žena mu i deca kao potučeni... Poče se prodavati — mahom sve kupuje Uzlović, seljaci i licitiraju i ne licitiraju; žao i njima čoveka. Dođe red na kuću. Stade piska dede, žena mu udari u zapevku.
Osim toga, učitelj je Grujica umeo vešto puniti tice. Svu je sobu okitio svakojakim ticama. Seljaci se često iskupe, pa se čude toj njegovoj majstoriji.
»na privat«. Sad se nešto priseti, pa ih izvadi iz škole i dade u varoš da uče. Dosad su svi seljaci do jednog voleli učitelja da ne može bolje biti i hvalili se njime: nigde nisi mogao nijedne za nj čuti.
A već što se truckanja tiče, seljaci su preporučivali svakom od strune, kao najsigurniji lek, Simičine kočije. Ele, kočije su Simičine zvrktale nasipom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta velite vi braćo?... — Pa, dobro, Jovo! - vele starci. — Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali.
Iz sudnice izidoše popa Miloje, kmet Jova i Ivan. Kmet beše ozbiljan. Danas prvi put ne videše seljaci njegovog vedrog čela i osmejka. I vedrinu i osmejak zamenile nabrekle žile pa slepim očima i natmurene veđe. — Braćo!
zaprepastili su se, jer je struk bio dugačak osamnaest muških pedalja, i opet nije s korenom izvučen nego prekinut. Seljaci iz Ravnja, Zasavice, Radenkovića i drugih okolnih sela ne zovu Zasavicu rekom nego jezerom. I imaju pravo.
— šapnu Zeka. — Neki ljudi idu ovamo!... I dok se Jelica osvrte, njih dvojica već behu zasela iza dva grma. Neki seljaci prođoše, nazvaše boga Jelici, pa odoše dalje. Stanko pozva Jelicu sebi. — Pa šta radiš?... Što si plačna?
Dučić, Jovan - PESME
Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda sused, drugar do drugara; A dok se u svodu brišu zadnji zraci, Pobožno kapela stoji kraj njih stara.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla. Silni seljaci doterali koješta na pijacu. Trgovci zaviruju u vreće i pipaju jagnjad.
Pop izdiže glavu i pogleda po svjema: — Je li ono teško selu? — Ne daj, bože! — graknuše seljaci. — Ne govori tako, ako boga znaš!
Mene je pokojna zaklela da ga čuvam i pazim. — Da uzmemo Ikoniju! — viknuše seljaci. — Dobro! — reče pop. — Ali djetetu treba sisa.
Ja želim da krstimo dijete prije nego ga dam iz kuće. — da ga krstimo! — rekoše seljaci. — Ko će biti kum? Među seljacima nasta žagor, ali ubrzo iziđe Ninko Vilotić. — Ako sam ti prav, oče, da se okumimo!
Prvu čašu dade kumu Ninku. On uze čašu, skide kapu i ustade, a seljaci nehotice svi poustajaše i poskidaše kape. Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo!
— Amin, dabogda! — odazvaše se tiho seljaci. Svi se obrediše rakijom, pa onda nešto prošaputaše među sobom, i Ninko Vilotić prvi uđe u sobu gdje je dijete bilo i
Onda je uze na ruku i ponese je popu da je poljubi, pa s Gluvićem ode njegovoj kući. Pozdraviše se i ostali seljaci s popom, pa odoše, a on osta sam kao suho drvo, i na srce mu pade tuga.
Nego ja tako mislim i kažem da se dijete vaspitava, i nikako drukčije! Zagledaše se seljaci. — Šta veliš, kume? — reče Ninko popu. — Nijesam — veli pop — nikad na to mislio. Da vidiš, nije luda ova učiteljeva.
Tako ona pođe učiti i četvrti razred. Već je zovu seljaci da piše pisma njihovim svojtama koji su u vojsci. I popa ona odmenjuje ondje gdje treba pisati, izvaditi kršteno pismo,
A učitelj pored nje izgubi i ono malo naučnog nimbusa, jer Mara svrši sve naučne poslove kao i on. Već se više ne kaju seljaci što su je dali u školu, a pop, kad je pogleda, uzdiže oči k nebu, i kad god je ko hvali a njemu idu suze kao malom
A u selu ko smije reći što protiv vladičine volje i riječi? Nijesu se dugo prepirali. Seljaci se šćućuriše, samo ih srce boli, ali što mora biti — mora! I poslije mjesec dana već se oprema dijete za put.
Kmet ode s njime. — Kakvo je ovo čudo? — reče Ostoja Purešević. Jal' je nešto preveć mudro, jal' je sasvim ludo! Seljaci slegoše ramenima i, sami ne znajući zašto, dadoše se u nekaku tamnu slutnju. Drugoga dana izišao učitelj u mehanu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
i nikad nećeš da izedeš... Jedi, seljo... — I sve što god je naprosio ređa pred seljake da jedu. A seljaci ako mu za to koju rakiju plate — dobro, ako ne — ne traži. Samo ni tu ne ostaje.
— Zar te nije strah što si sama i to tamo u Kale, u goru? I to još noću sama?! A znaš — vuci, pa ajduci, seljaci... Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dabogme, ti popovi tamo, u svili i kadifi, što tajno ikad se napiju nazdravljaju patriotske zdravice, oni seljaci u čistom belom rublju, što plivaju u blagostanju i što u zemlji kriju čaše sa slikama kraljevih sinova da ih iznesu u
Afrika
“ Jer u čemu bi inače bila interesantnost njihovog položaja! Dok smo se vraćali, seljaci jednog sela kraj koga prolazimo, i koje je na sedam kilometara od Banfore, kažu nam da će oko deset časova biti neka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
pogovora, pristati da se iz utvrđenja i reduta, oko Mahale, presele na imanja mađarskih spahija, gde će biti kao i drugi seljaci što su, ali se više neće moći seliti. Niti će biti vojnici. Garsuli nije bio glup čovek.
Ima da budu naseljeni na spahijske i „varmeđske“ zemlje i da rade kao i ostali seljaci, dajući „na pola“ svom gospodaru, i „desetak“ za crkvu.
Ko su taj Božič i ta žena, koja ga posmatra hladno, a jede kao što tice jedu? Isakovič je bio navikao da jede kao što seljaci na svojoj zemlji, posle rada, jedu – mirno, ćutke, zalogaj po zalogaj.
Kao što pastiri, i seljaci, često, iznenade, pitanjima, i svojim mislima, o zvezdama, o životu ljudskom, i smrti, školovana lica – tako je i Pavle,
Fakat je da su, iz okoline Mirgoroda, te godine, bežali, i rosijski seljaci ispod iga paorstva. Ono što znamo, to je, da je Isakovič, u to vreme, zaista sve više ličio na čoveka, koji se smeška
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Turci su tražili porezu samo po kućama; seljaci su radije živeli u zadrugama i tako plaćali porezu samo na jednu kuću. Osim toga, u ono doba nesigurnosti velike
Obraćajući se ljudima svog naroda, čak i ako su im sasvim nepoznati, dinarski seljaci ih oslovljavaju sa brate, rođače ili striče, sestro ili tetka.
Da nije bilo uzajamnog pomaganja, mnogi se ne bi spasli, a seljaci su se tom prilikom najbolje ponašali. Posledica ove duboke osećajnosti su i njihova duboka osećajna pravda i
U najvećim okršajima šumadijski seljaci se sećaju svojih starih junaka koji im služe za primer. I pesma kaže: „pomislite na stare junake.
li kakav bilo događaj, svaki dinarski Srbin zna šta treba da čini i čini to tačno; svi rade u najvećoj saglasnosti, seljaci i svi oni (uostalom vrlo retki) koji nisu degenerisani političkim strastima ili drugim uticajima.
Oni znaju proceniti pravično i bez srdžbe stvari i događaje, kad ih potpuno poznaju. Seljaci se često odlikuju osećanjem mere, koje ređe imaju njihovi školovani sunarodnici.
Odnosi između članova jedne družine su srdačni. Za vreme ustanka 1804. godine pobunjeni seljaci su formirali družine po krajevima iz kojih su bili. Često idu dva i dva zagrljeni.
Čutura sa šljivovicom ili vinom ide od jednoga drugome. Na saboru koji se drži kod seoske crkve seljaci se grupišu: imućne porodice imaju oko crkve sobrašice (saborske kuće) u kojima primaju goste.
Njihova su putovanja često bila niz veselih i prijatnih događaja u kojima su uzimali udela ne samo seljaci već i sveštenici, vladike i najslavnije vojvode.
Karakteristika države i ponašanje za vreme kriza. — Seljaci su najbolji predstavnici šumadijskog karaktera i sredine. Ukoliko im se više približujemo, utoliko ih više cenimo.
Njihova jaka životna snaga Nije bila u svome korenu načeta u toku mučnoga života za vreme turske uprave. Seljaci čine ogromnu rezervu snaga.
Bogati seljaci, čak i najinteligentniji, retko daju svoju decu na dalje obrazovanje. Ona ostaju seljaci; ali su njihove njive i livade
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Idite za tragom psećeg kneza Žuće, to je tamo negdje. Zaista, seljaci idu u mlin samo kad moraju, a pseći knez Žućo odlazi tamo svaki dan da pravi zasjedu mačku Toši.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ostaviv svoja sela, ostavljao je i sve što mu beše razumljivo i vidljivo, da zađe u taj svet nerazumljiv i nedokučiv. Seljaci, koje videše pri prolazu, na poljima, orali su jašući.
Tek kada i veterane iz turskih ratova počeše seljaci donositi mrtve pijane, i kad i njegove sluge Arkadija, jedne noći nesta, te ga nađoše tek treći dan, obučenog u bezbroj
Svakako da su seljaci bili našli i opljačkali mrtvaca, konje odveli, a leš, možda, bacili u Rajnu. Isakovič je, bar je on tako mislio,
i ostali serbski pukovi, biti raspušten i da će svi biti raspodeljeni među ostale pukove ćesarske, kao i drugi obični seljaci, beskućnici i sluge. Ko god nije bio zadovoljan time mogao je da se sprema i da se seli u druge krajeve.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Košuljicu obično čuvaju u sanduku, a ako je ne sačuvaju, kaže se, „neće biti dobro“. U Homolju seljaci obično čuvaju košuljicu dok dete ne napuni godinu dana, a onda je puste niz potok ili reku.
„Zle oči, oči uročljive, vele seljaci, mogu da poseku gore od sablje. Kad čovek pogleda u lepo dete, u napredno tele ili ždrebe, i začudi mu se lepoti, može
Srbi, kao seljaci žive samo od zemlje i od stoke.“¹ Zahvaljujući životu na selu, u koje Turci nisu imali pristupa, narod je uspeo da,
U Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, seljaci liberalno vaspitanje smatraju slabošću i prezrivo ga nazivaju „gospodskim vaspitanjem“.
Ko tako ne čini, „upropastiće dete“, smatra naš narod. U Bosni, kaže jedan izveštač, „ne vole seljaci blagog odgoja, oni poštuju poslušnost bez pogovora“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Hajka vam se približavala s leđa; seljaci su udarali motkama u lonce i pucali iz sačmarica. Onda bi naišli zečevi. Uletali su ravno u mrežu i koprcali se u njoj,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
počnu neredovno da ih poje i hrane, ostavljaju ih besposlene i - malo-pomalo - evo vidiš, proskitalo se nečije pašče i seljaci ga kamenom gone iz svoga dvorišta.
Izigravani, bez prestanka, od ovozemaljskih i prirodnih sila, seljaci su razvili preteranu sumnjičavost; u stalnom dosluhu sa ritmom godišnjih doba, sa listanjem i venenjem, sačuvali su i
Pritisnuti nedaćama, Ćopićevi seljaci umeju da se raduju sitnim promenama kojima je ispunjen dan, da se vesele tajnim zvucima i prelivima boja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mađarske županije su tražile da se Vojna granica ukine i prisajedini mađarskim županijama, i da slobodni srpski seljaci postanu spahijski kmetovi.
1723. slobodni seljaci srpski u užoj Ugarskoj postali su spahijski kmetovi. 1735, zbog verskih gonjenja i zbog spahijskih ugnjetavanja, pobunio
varošani, popovi, kaluđeri, trgovci i zanatlije, narodni prvaci, napustili su staru domovinu, u kojoj su ostali seljaci i pastiri, stanovnici brdskih i zabačenih krajeva.
Ne samo da su Srbi bili zahvalni caru zbog njegove politike, ne samo da je masa srpskog naroda, seljaci, zanatlije i trgovci, imala materijalne koristi od njegove antifeudalne i privredne unutrašnje politike, no im je isto
« Jezik je za njega oruđe napretka i prosvete, i on traži narodni jezik u književnosti da bi prosti ljudi, i seljaci i čobani, mogli što lakše i sa što više razumevanja čitati i da bi se prosveta mogla što brže i dublje širiti.
Milićević, Vuk - Bespuće
Sredinom ulice, praveći velike korake, prolazili seljaci i seljakinje u bijelo s košarama na glavi: seljakinje s trobojkama u kosi, kratkim košuljama do koljena i bijelim čarapama;
i seljakinje u bijelo s košarama na glavi: seljakinje s trobojkama u kosi, kratkim košuljama do koljena i bijelim čarapama; seljaci s malim šeširićima, nalik na pečurke, u tijesnim kaputima od bijele čoje s gajtanima. Oblaci se razmicali i cijepali.
On se pope u kola i stajaše na prozoru. Iz čekaonice treće klase pojuri jedno raznoliko mnoštvo: seljaci i seljakinje, s košarama i velikim zavežljajima, gurajući se, spotičući se, sudarajući se da što prije uhvate mjesto;
umrla, i njegova srdžba i bijes i udarci ne padahu više u kući, gdje je sve gledalo da samo njemu po volji uradi i ugodi. Seljaci se nadahu da će bar godine slomiti i učiniti da jenja sila Manojlova kad mu već ništa drugo nije moglo odoljeti.
Iza dugog traženja, nađoše Manojla u jednoj uvalici, svega u krvi i bez svijesti. I seljaci polako pijuckahu rakiju iz ovelikih čaša, ne govoreći ništa, sliježući ramenima od vremena na vrijeme.
Pa, jednog dana, kad dobi vijest da su optuženi seljaci, radi nedovoljnih dokaza, bili oslobođeni, on se smrači , uvuče u se , pognu se još više grizući i ujedajući u duši, od
Pisahu neki seljaci kući iz Amerike da su vidjeli Gavru Đakovića u Valparezu. London, 1905. i 1906, i Pariz, 1907.
Sremac, Stevan - PROZA
se iselio od Riste puškara, i mesto jedne stalne i glavne kancelarije, imao je nekoliko filijala po onim mehanama gde seljaci svraćaju. Kupi samo divit i tuce hartije pa ostavi u toj i toj mehani, i to mu je onda jedna njegova kancelarija.
Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci. U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta hoće da kaže, a Rista puškar se tako
A mora se priznati i to da seljaci nisu marili za tu knjigu. Kad je iz nje čitao, nije mogao da zainteresuje tako slušaoce kao kad im iz novina čita.
Odelo je nosio kao i ostali seljaci. Kad je došao u selo, došao je u jednom pepeljastom kaputu, na struk, sa užasnim peševima; bio je to pravi rabinerski
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Opet je Savica nešto smotao — nagađali su seljaci prateći očima oniskog starinu kako ponosito odmiče drumom, kraljevski uokviren s dva stasita „djevera“ pod puškama i
i prosioca da nadaleko nije izišla na glas kao „sòk“, neka vrsta hajdučkog povjerenika, preko koga su opljačkani seljaci s hajducima hvatali vezu i dogovarali se o ucjeni, otkupu za pokradenu marvu.
— ustavšim iz mrtvih. Razgovarao je on čak i sa strašnim kotarskim predstojnikom, gospodinom Govniterom (tako su seljaci izgovarali prezime Hofniter), pa je živ i zdrav ostao. — Živ je Rade, živ, evo ga pred tobom.
Otkud bakar, zna to i sam „otpadovac“ da ga nema, pa pita dalje za gvožđe i ostalo. Donose onda seljaci njemačke šljemove, lim od slupanih aviona, mitraljeska postolja, topovske čaure i ostalo „što je bog dao“ i čime nas je
slomilo ili među njima dvojicom ili možda u čitavom ovome šašavom svijetu, po kome, evo, poćoše otpadnici, Uragani i seljaci selice.
u drugo, preobučeni često u milicionare, u vojnike ili čak u oficire, a katkad naiđu kolima ili pješke kao bezazleni seljaci putnici. Elem, stvar stoji tako da više ne možeš vjerovati nikom živom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ma koje doba bilo, a čaršija zakrčena kolima grožđa sa sela. Oko njih leno i dremljivo stoje seljaci, iščekujući kupce, mehandžije, i, uvijeni u dugim gunjama, s dugačkim štapovima, „ostanima“, rasteruju decu, koja se
Štrče im i bele se preseci njihovih počađalih greda. Skrenite na desno, sreska kancelarija. Pred ulazom istovareni seljaci, ranjeni i poubijani od Arnauta.
A seljaci jauču, viju se i krvlju iz rana šaraju kaldrmu. Naviše, iznad ugnutih, starih krovova i bašta, diže se veliko, žuto zda
načelstvo, u čijem dvorištu po kaldrmi, obrasloj travom, i ispod bagrenova odskora posađenih leškare u gomilama seljaci i čekaju da ih pozovu u „zasedanije“. Naniže i naviše čaršija je. Dućani visoki, uski.
što se tu, u novoj mahali, morao da drži na visini, da se ne pokaže siromah, zbog komšija koji su bili većinom siroti, seljaci, skori doseljenici; a i zbog braće, da mu se ne bi svetili kad bi čuli kako se on pati, muči...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ja, pravo vam braćo reći, ništa se za vodu spazivao nijesam. PRIPRAVLjALI RAŽANj ZA ZECA Vraćali se nekakvi seljaci kući iz drva, dok jedan od njih zavika družini: — Gle, gle, braćo, onoga zeca te bježi onom glavicom, ima u njemu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U stvari, razmišljala sam o tome kako seljaci ko šašavi prodaju kuće i sele se u Beograd. Tamo se u početku muče, ali ipak uspeju da se nekako dokotrljaju do centra.
istog časa kada sedne na neku blesavu lažnu aldajč stolicu sa ravnim naslonom a onda, što je zanimljivo, ti isti seljaci koji su već jedanput prodali svoju rođenu kuću na selu, đuture sa dedinim i babinim kostima, kupuju sad neku drugu
A što se tiče tonik-votera, moj frend Sule tvrdi da je otkrio izvor tonik-votera u šumi iznad Lazarevca i da taj izvor seljaci zovu Tonikova greda, a da se selo zove Tonikova korita.
Ta bulumenta se već razmilela po celoj zemlji! Seljaci su sasvim zapustili poljoprivredu — sede u domovima kulture i čuvaju mesto da ne bi izvisili ako grupa pevača i
„Oni seljaci nisu ni sanjali šta imaju na svom rođenom tavanu!“ Sada drže u starom „Zanusiju“ ikebanu! Jao! I dok se maturantkinje
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Sasvim veličanstveno („Kanjoš Macedonović!“ mislim u sebi). Samo, za trenutak ja tu vidim masu batina. Seljaci sa Velikog Ostrva vas čekaju što ste uništili male fazančiće, ovdašnji ribari pozdraviće vas kad im vratite barke, a o
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tu su bili svi moji drugovi i poznanici. A ovako, idem u nepoznato mesto, među tuđ svet. Seljaci su pristizali u masama. Popisana kola zakrčila ulice.
Vojnik ih zaustavlja. — More, može... požurite — viču ovi iza ograde. — Samo se na vas čeka. Seljaci zastadoše neodlučno. — Odbij! — naređuje vojnik. — Što, bre, odbij, ne idemo na svadbu, već u rat.
Pred ogradom posedali seljaci i zure u onu poljanu gde su im sinovi, braća. Čekaju da prime njihove stvari, ili da uzmu... možda poslednje zbogom.
— Je l to peta? — pitali su seljaci iz mraka, čekajući da se poslednji put pozdrave sa svojima. Iako nisu mogli razgovarati, išli su tako pored baterije,
— Življe, življe!... U zaprežnice! — čuo se glas potporučnika Aleksandra. Seljaci, već premoreni, zastrašeno su odmicali i ostajali pokraj puta... NA DUGOM MARŠU Bili su topli dani jula meseca.
A ni sam narod ih nije osuđivao. Rat je... željni su vojnici mnogo koječega, i seljaci su bez roptanja gledali za njima. „Kad se vratim, platiću ti... čekaj me!
— Je li tu vaše mesto? — Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda. Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu.
Naiđosmo na jedno ušoreno selo i na raskršću se sakupili seljaci, starci i žene. Tu zastadosmo. Pričaju seljaci da se vodi velika bitka oko Šapca, i da je silna vojska otišla na tu
Naiđosmo na jedno ušoreno selo i na raskršću se sakupili seljaci, starci i žene. Tu zastadosmo. Pričaju seljaci da se vodi velika bitka oko Šapca, i da je silna vojska otišla na tu stranu...
Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu. Ali mnogo je vojske prošlo, pa je i ponestalo.
Mostovi tren je prošao. Kretosmo i mi lagano. Opet zastadosmo pred jednim selom. Bunovni seljaci, onako u košuljama, gledaju preko plotova. Rekoše nam da se selo zove Uzeće.
Ovde smo dugo ostali... Želeli bismo i da zanoćimo. Seljaci iznose voće. Vojnici u dvorištu muzu ovce. Jankulj zavlači ispod topovskog jastuka šarenicu, i hvali se da mu je dala
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Bi mu to neprijatno; on se namršti i ubrza korake. »Kad će me to jednom proći! uzdahnu on. Šta su oni, obični seljaci!... Šta imam da se tu... Ali znam da ću zadrhtati kad ih ugledam.
— Zdravi su, zdravi su... svi su zdravi, odgovaraše gazda Cvetko, kako ga zvahu seljaci. Svi su te pozdravili. Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Taj Nenad, moj praded, bio je toliko težak, da su seljaci pritezali levče kad bi se peo u kola. Pop Mita, moj ded, po ocu, na starim fotografijama liči na nekog seoskog
Bečkerek se orio Od pijane pesme bataljona stajaće vojske koja je odlazila. To su bili ljudi, seljaci, tako birani, tako stasiti – cvet Banata – da se ćuprija od njihovog paradnog koraka tresla.
Upoznao sam dva kaluđera, koji nose široke, crne šešire, kao moji seljaci; oni me odvedoše da gledamo, stare i ljubičaste, dalmatike.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Kroz maglu se vide crvena, pijana lica, zakrvavljene oči: seljaci piju i svađaju se. Sa crne grede ozgo visi čađava lampa i čkilji žutim, nečistim plamenom kao umrljana zvezda.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Seljaci sigurno rado čitaju? — To je obavezno, kao i vojna obaveza. dva časa pre podne i dva časa po podne mora svaki radnik s
E, vidite, ja sam sada izdao raspis da se, sem privrednih knjiga, nabavljaju i udžbenici za grčki i latinski jezik, te se seljaci posle poljskog rada mogu učeći klasične jezike oblagorođavati.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dakle, dosta da vam kažem da je u jednom mirnom i idiličnom selu, u kome se dotle poštovao i bog i svaki stariji i seljaci živeli među sobom lepo i prijateljski, nazivali se kumovima, komšijama i prijateljima — i kome (selu) još nije palo na
! A nešto mu je unapred na zlo slutilo da su i ovi novi njegovi seljaci sušti »Vandejci«, i da će grdne muke imati dok ih iz političkog sna i mrtvila probudi i do onog stepena svesti dovede
— A kako se slagao s kmetom i popom i sa seljacima? — Pa lijepo, gospodine. On dobar a seljaci dobri, pa svima potaman. A popo ga begenisao još ponajviše i zato što je umeo lijepo da poje za pijevnicom.
uz direk, kad je onaj jurnuo na njega, i ostao je na bagremu sve dotle dok nisu prispeli seljaci i bika odveli. No iako je od bika pobegao, jer je bik jedan beslovesan skot, od gazda-Đorđa se nije poplašio, nego mu
A seljacima je tako lepo objasnio stvar da su mnogi seljaci posle neprestano držali da je Bočaris molovao kafanu ćir-Đorđevu, a moler da je sekao turske glave.
da su mnogi seljaci posle neprestano držali da je Bočaris molovao kafanu ćir-Đorđevu, a moler da je sekao turske glave. Seljaci su mu sve primali i verovali, samo su se zbog onih grdnih Bočarisovih brkova često objašnjavali i prepirali.
Međutim, seljaci nisu verovali ni ćir-Đorđu ni grčkim istorijama, jer take brkove mogao je samo naš Kraljević Marko da ima i već niko
« — »Jeste!« veli ćir Đorđe. »E, pa šta ti tu nama onda pričaš?! Pa to je naš Kraljević Marko!« — vele seljaci. Tada bi kao malo i planuo ćir Đorđe i vatreno ih uveravao (ne dirajući, naravno, našeg Kraljevića Marka) da je to
A seljaci i opet ne veruju, nego se samo gurkaju, a neki će čak i reći: »More, gazda-Đorđe, šta ti tu nama pričaš! Da je bilo još
— »Šta veliš ča-Tripune« — pitaju ga seljaci — »a da ti se ova nešto nađe u vajatu, bi l’ joj pripisao sav mal?« — »đavo si ti, ča-Tripune«, veli mu drugi!
— Tu su sliku seljaci gledali dosta radoznalo, ali ipak bez sačustvovanja, dosta ravnodušno. A tamo opet iza kelneraja, oko ognjišta za kafu,
On je zemljak, iz istog je vilajeta iz koga i ćir-Đorđe, i zove se Tašula, ali seljaci ga obično zovu Zac naročito kad hoće da ga naljute, a zovu ga i Kićo kad su dobre volje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Među dvema istovremenim radnjama: a-ja-ja-ja! Predlog među ne ide sa brojem dva! Piramidalna osnova? Ovo bi seljaci trebalo da vide! Od piramide je piramidni, i ćeramidni od ćeramide! Realistički način? Jaoj, sveca ti milog!
Ima ih na hiljade i na hiljade! Najpre, to su radišni mravi, Zabrinuti kao seljaci pravi, Od jutra do mraka, noću i danju Mravi se vrte po imanju, Svak zauzet oko svog poseda Ne stiže suseda da
Jer seljaci ispod gore Jelice Misle da su bistri kao pčelice, I da nije čudo što je Vesela U prestonici dičnoj našoj uspela.
U korpama što liče na male kace, ne baš na pijaci, već kraj pijace, — paprika: crvena, masna, duga. Seljaci s juga, drug do druga, kao na smotri, ili u stroju: tu svako krčmi baštu svoju.
Ali neprijatelj je bio jači, bile su mu jače Snage, koje je spremao odranije. Srpski seljaci (oni su tada nosili šajkače) Morali su da se povlače Pešice, preko Albanije.
ZBOG ČEGA NE VOLIM PRAZNIKE Ti vašari, kad se seljaci u varošicu sjave, Dani oslobođenja Uba, Knića, Višnjice, Parade i sabori, teferiči i salve, Stogodišnjice i
U strmoj avliji, pokraj Ibra Iz kazana se dimi džibra; Seljaci zaseli, piju ko Rusi: E, da mu je prvenac da okusi! I zašto mu dolaze misli ovakve Baš sad, kad ne može da se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda ovde, kod njih, slušajući i trčeći, presedela bi praznik i još koji dan. Tako isto i ostali seljaci, pređašnje njihove čivčije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donoseći po nešto, nikad ne spominjući da je zemlja sada
Ima ih četiri. Sve jedna drugu sustigle. Otac i mati bili su još seljaci, ali, pošto se obogatiše, njihna deca, osobito te kćeri, brzo izišle na glas.
A i nije nalazila za potrebno, pošto je znala da će oni, što će početi sad prvi dolaziti, biti većinom seljaci, nekadašnje njihove čivčije. | I zaista prvi počeše dolaziti seljaci.
| I zaista prvi počeše dolaziti seljaci. Svi oni dolazili su otuda iz bašte, gde su na gornju kapiju ušli, da bi u bašti, iza kuće, konje ostavili.
Za sve to vreme, dok su oni seljaci dolazili, Sofka se nije oblačila. Šuškala je dole u spavaćoj sobi. Zagledala odelo, minđuše i spremala šta će obući.
I sa osmehom, videći kako joj to sve lepo stoji, iziđe, i čisto zapahnu u kujni sve. Seljaci nemo, iznenađeno se digoše. Počeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade.
Ispred njega momci na motkama nose fenjere, te se vidi kako oko njega idu njegovi, većinom sve seljaci. I svi se tiskaju oko njega.
— Neka me čuju! — naređuje sviračima, da jače, više sviraju. Nastade rukovanje, ljubljenje. Seljaci sve oko Marka i jedan uz drugoga, kao plašeći se ovolike kuće, osvetljene, pune sveta i to varoškoga „golemaškoga“
I prateći ih svirkom, zajedno se i on za njima penje. Gore ih dočekuju. Efendi Mita sa svima se ljubi. Ali Markovi seljaci još nikako da se oslobode, nikako da se odvoje sasvim od njega i da podalje posedaju na iznesene stolice i jastuke.
I to bi. Ona, i tako poluokrenuta, čim se pojavi, ču opšti žagor i dah. Osobito se ču kako njegovi, svekrovi seljaci, iznenađeni, zaradovani i čisto ponosni zbog te njene tolike lepote, počeše sebi a naročito njemu, svekru, svome bati,
Kroz prozore toga sopčeta vide Sofka kako na bunaru poje konje njihni svatovi, seljaci. I kao ova Milenija kod nje, tako i oni tamo, svi su bili u grubim i novim kolijama, čije su im uzdignute krute jake, a
njenim sinovima, snajama na selu; pa ona Magdina večita uzrečica, kada bi je pitali za te seljake: „More, manite ih, seljaci, šta drugo oni znaju“.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ono jest „konj do konja, junak do junaka“, ali konji bjehu natovareni drvima, sužbinom, perjadi — i drugijem stvarima što seljaci lacmanima prodaju; a do junakâ bješe dosta i nevjestica i djevojaka, sve po dvoje, po troje, šćućurilo se pod jednom
Dva puta u nedjelji išli su i u dvorac, a uvijek im je teško bilo otuda odmaći se. Seljaci neki vidjeli su to pa mahahu glavama i krstijahu se, ali je svak mislio da to biva s privolom roditeljskom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad seljaci vide ne samo da hoće tako da pojedu sve što imaju nego i da ne mogu svojijeh poslova da rade, onda se dignu te tuže i
POMRAČENjE SUNCA Sunce kad pomrkne seljaci drže da neka haždaja, po imenu Vrkolak, hoće da ga proguta. Zato istrči i malo i veliko napolje, i, što jače mogu,
VLAŠIĆI Vlašiće, zvezde, seljaci drže kao sedam brata i: zovu ih: Mika i Mioka, Raka i Raoka, Orisav i Borisav, i sedmi Milisav.
A Koviljka se ustavi pod planinom Gučevom; tu ugleda jedan mali izvor, i napije se vode iz njega. Seljaci nisu hteli nikad da piju vode sa ovog izvora, jer su govorili: „Nečista je, udara na sumpor“, pa videvši da Koviljka
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Tadar reče pop: „A vi, moji ljudi, ove druge neđelje, dogovorite se, pak mi odgovorite.“ A seljaci se ni druge neđelje ne mogoše dogovoriti, pa ni do danas. 7. OKLAD ŠTA JE NAJBJELjE.
“ Ostala dvojica pristanu odmah na to, pa kad otvore škatuljicu, a miš kao miš pobjegne te se negđe u brod zavuče. Sad seljaci načnu kukati i lelekati, a jedan odgovori: „Što vam je? evo je u brodu, nigđe nije pobjegla.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Istina, ima i cica! Čarape crne, prepune belih rupa! Prekupci, paprike, seljaci, svekrve, svašta! Ljušte kobasice, izrakljuju se na patos, podriguju, pljuckaju koske, brišu masne prste o tapacirung,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta li se sve nije vrzlo po njegovu mozgu te noći? Nepoznati krajevi, seljaci na putu, stari gospodin sijede brade i njegov suhi drug, burmut, rijeka, galebovi, paunovi, lađa, vozari, manastir,
Ajte, braćo, ajte! Ni Bakonja ni seljaci ne bjehu dotle ulazili u poharanu crkvu, te se zaprepastiše videći sav pokor! Crkva je još strašnije izgledala prema
Bakonja uđe u šakrištiju, odakle naskoro izađe u stiharu, klepećući zvoncem, znak da će se za njim iznijeti „prisveti“. Seljaci klekoše. Mačak razape svileni šator nad Tetkom, koji iznese nješto uvijeno zlatotkanom krpom.
Da je bog učinija s njime čudo kad je ispovidâ onoga čovika? — pitaju seljaci. — Jest, braćo! Bog uvik čini čudesa nad dobrim ljudima. Evo našeg fra-Brne zdrava. Sad će s namikarci u crkvu.
Nije mu bilo druge, no pođe. Tetka ga uze ispod jedne ruke, a Bakonja ispod druge. Pjevalica za njima, a seljaci pošljednji. U dvorištu pridruži se velika gomila, te svi uđoše.
Viđeniji seljaci dolažahu odvojeno i u gomilama da se poznadu sa novim parohom. Njegova slava bijaše ga davno pretekla. Znalo se da je
I seljaci odlažahu zadovoljni. Jedino mlađi ljudi vrćahu glavom, jer po samome čuvenju pomamilo se, bolan „žensko uvo“ gdje im dođe
Odmah pri ulasku, gde je dotle bila soba slugina, biće odsad „kancelarija“, da seljaci ne bi švrljali po kući tražeći „vratra“.
I tako selo imade priliku da pozna gotovo svu rodbinu Bakonjinu. Iako veći dio njih ne načini rđav utisak, opet su se seljaci čudili na koga se Bakonja uvrgao.
Ali mu Srdar ne dade premišljati, no učini da s tim pohita. Radi toga Srdar ode u Zvrljevo i dođe sa svatovima. Seljaci se začudiše uvjerivši se da se Vice zbilja preseli u Zvrljevo.
Među gostima, razumije se, bijahu Srdar i pop Ilija. Toga tek dana seljaci poznadoše koliko vrijedi fra-Bakonja. Kad se poslije večernje momčad poče bacati kamena s ramena, Bakonja je zadugo bio
Ćosić, Dobrica - KORENI
im je, seća se, i još više se postide, jer su Tola i Mijat razneli po selu vest o Vukašinovoj fotografiji, pa su seljaci svakog jutra i večeri nagrtali u Aćimovo dvorište da je vide i piju staru rakiju.
— Nije. — Pa kakav im to Božić može biti, kad, kažu, nemaju božićnjara! Koliko su ti srpski seljaci jadni, još više su samouvereni. Ona je prema njemu dobra, pažljiva, ali šta može? Mora da se pozdravi sa ocem, reče.
Da je sada noć, možda bi mu rekao. Tola preskoči plot. GLAVA DRUGA Tola Dačić trza konopac crkvenog zvona, da seljaci sude seljacima, zanesen zvonjavom na uzbunu, savija se i uspravlja, drhti od straha i zime, Aćim mi je naredio, gazda,
Obilazio je imanje. Nekoliko bagremova ukrali su seljaci, vrzina je rasturena oko livade, na veliku njivu celom maticom nasrnula Morava i danonoćno grize rastresitu crnicu.
Dva Ciganina sa ćemanima zastrugaše gudalima po olabavljenim žicama radikalsku pesmu, a seljaci prihvatiše hrpom svakojakih glasova: Ustaj seljo, ustaj rode, pa se brani od gospode, činovnika, zelenaša, trgovaca,
Izlizanu volovsku potkovicu podmetnula na vagu kad je merila sveže žito i rakiju koju su kupovali seljaci. Koliko puta? Mnogo. Bože, oprosti grešnici, siromaha sam pomogla, ubogog i slepog uvek sam darivala.
Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!“ Grudi su mu bile nabrekle. Sam sebi bio je kao brdo veliki. A seljaci, svi su oko njega bili kao mravi. da je Aćim rekao ,,skoči na nož“, skočio bi. Za pravdu, i kad To Aćim kaže.
Svi su čuli. Gledali su začuđeno. Zašto sam viknuo? Tola se prisloni uz plot. „Razbijajte!“ Aćim je podigao štap. Seljaci jurnuše na plotove, počupaše prošće i, s besom i veselo, nagrnuše na kafanu, porazbijaše vrata i prozore, polomiše
Staklo što je cičalo pod nogama i gomile polomljenih stolova još više su ih dražili, pa su seljaci već polomljeno na sitnije komade lomili. Ja sam doneo naručje slame da zapalim zgradu. Šta mije to trebalo?
Sve dok nisam postao ovo što jesam, mene su seljaci zvali ’Došljak’.“ „Još nas poneko zove Došljaci“, prekinuo ga Vukašin. „Samo oni najstariji.
Aćim mu priđe bliže: — Da razgovaramo kao ludi, kao radikali... — Mi smo seljaci. — Jesmo seljaci, ali smo radikali. Sloboda i ustav... — Pijani vojnici neće da čitaju ustav. Svi po naredbi pucaju.
Aćim mu priđe bliže: — Da razgovaramo kao ludi, kao radikali... — Mi smo seljaci. — Jesmo seljaci, ali smo radikali. Sloboda i ustav... — Pijani vojnici neće da čitaju ustav. Svi po naredbi pucaju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Znam da nije! — odgovarao je starac. — Ali u nekom drugom ne bi me poznali moj pas i mačka, pa ni seljaci, ako naiđu! — Prodaj ga, pa pođi u svet. Mnogo je drugih gradova... — Šta će mi drugi gradovi?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Néma je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reke, cvet, i kamen. Eno jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda drugara; I dok, k'o kandila, gasnu zadnji zraci, Pobožno kapela sred njih stoji stara.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Put me vodi kroz uske ćoškaste i strme ulice na uzvišicu varoši. Tu se viđaju već pravi hrišćani, seljaci, monasi i prosjaci da i po koji nasrtljivi jevrejski telalin. Na jednom zaravanku zastajem da se malo odmorim.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je za doček: devojke, sokoli, deca, muzika, korporacije, cilinderi, sva Salajka, policajci u mađarskoj uniformi i seljaci iz bogate okoline; i venci, zastave, karuce u cveću, trijumfalne kapije, neiskrazano oduševljenje, jednom reči, u kome
A seljaci su smesta oko nega nagrnuli, te ga svi uglas pitali šta je on tako strašno posvedočio i šta se sa njim u sudnici desilo.
„Plačem“, kaže Đoka, „jerbo me srce boli zbog što pravde za nas seljaci nema. Mene mi, Đoki Ciganinu, kao što svi ovde vidimo, surgun-pasoš dadoše, a još sam puno koješta imao da kažem, Bog
I svakog dana ponešto. Dođu besposleni seljaci i dosade mu probajući one vlaške vezene svirale i dvojenice, koje on drži u nekoj plehanoj kutiji od bonbona.
Dakle, pakosni seljaci ove iste selendre Lipolista, na čijem je on kulturnom podizanju sredstvom one veresije onako predano delao (pa se čak
lično trebalo otići, a kod firme sa kojom se on inače u poslovnoj i trgovačkoj vezi nalazio), dakle, ovi isti pakosni seljaci, a da bi se udobrili njegovom ocu Stepančiću, dostaviše jednoga dana ovo: da nad vratima njegove filijale u Lipolistu i
U kafani ostasmo skoro sasvim sami, jer su seljaci otišli da pomognu našem kočijašu, koga su poznavali i sa kojim su se po njihovski šalili, a ja tamo nisam prilazio
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad pomisli ona: „Šta znače svekrove reči? Ništa drugo no ovo: psi to su hajduci, a svinje seljaci. Hajduke valja zatvoriti u podrum, a seljake dozvati pa ih potući.“ Tako i učini.
Tadar reče pop: — A vi, moji ljudi, ove druge neđelje dogovorite se, pak mi odgovorite. A seljaci se ni druge neđelje ne mogoše dogovoriti, pa ni do danas.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz moju dušu, preko straha, rana, Prođe pobeda, vera, novi zraci, Osmeh i lice zore dobrog dana, I prosto ime: seljaci, seljaci.
moju dušu, preko straha, rana, Prođe pobeda, vera, novi zraci, Osmeh i lice zore dobrog dana, I prosto ime: seljaci, seljaci.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To su me učili moja majka i nepismeni seljaci na susedskim poselima u Idvoru i nikada nijedno drugo učenje nije ostavilo dublji utisak na mene.
Idvorski seljaci su mi se činili mnogo nadmoćniji od delaverskih farmera na brodu. ”Nemoguće” - rekao sam sebi - ”da je srpski seljak
igle, kanapi, pera i olovke, jevtin nakit, šarene maramice raznih boja, plašo, svila i svakovrsna druga roba koju seljaci kupuju. U mom rodnom selu ”Kranjac”je bio viđen gost, vazda dobro dočekan, jer je bio Slovenac, blizak rod Srbinu.
U mom rodnom selu ”Kranjac”je bio viđen gost, vazda dobro dočekan, jer je bio Slovenac, blizak rod Srbinu. Sriski seljaci su rado slušali priče o lepotama brdovite, male Slovenije na istočnim padinama dolomita.
Moje rodno mesto pridavalo je veliku važnost tradicijama, i ja se dobro sećam kako bi se idvorski seljaci opirali ako bi neki stranac, čiji nazori ne bi bili u skladu sa njihovim tradicijama, pokušao da se nastani u njihovom
Drugi je primetio da tako preplanulo lice imaju srpski seljaci u Banadž za vreme žetve, ali je dodao da ipak sumnja da sam seljak.
Mogu reći da sam i u tome uspeo samo zahvaljujući pomoći majke i iz želje da joj ugodim. Seljaci Idvora su zaključili da je Amerika divna hrišćanska zemlja, jer me je vaspitavala u skladu sa hrišćanskim običajima u
Drugi je primetio da tako preplanulo lice imaju srpski seljaci u Banatu za vreme žetve, ali je dodao da ipak sumnja da sam seljak.
Mogu reći da sam i u tome uspeo samo zahvaljujući pomoći majke i iz želje da joj ugodim. Seljaci Idvora su zaključili da je Amerika divna hrišćanska zemlja, jer me je vaspitavala u skladu sa hrišćanskim običajima u
Kada su seljaci otkrili da sam ne samo Amerikanac, već i da studiram na čuvenom engleskom univerzitetu, cena mog malog seoskog učitelja
Nemački seljaci bili su daleko ispred Rumuna i Srba. Majka mi je skrenula pažnju na to, ali nije ništa komentarisala. U to smo prošli
U to smo prošli seosku katoličku crkvu koja je je bila nalik na katedralu. Nju su sagradili, rekli su mi, nemački seljaci iz Ečke. Majka mi je rekla da je puna ljudi nedeljom i praznicima, a da im je sveštenik mlad i učen čovek.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
svjetlost dopiraše, izuje se, hita u kraj obuću i kapu, zatvori vrata i, onako u mraku, zavali se na krevet. Seljaci usred kopi, iza kiša, jedva ujagmiše nekoliko vedrih dana. Mlado i staro osvitkom dana rasulo se po polju i docima.
— dočeka Kate. I dugo se oko njega mazi, dok ga toga popodneva ne osvoji. Poslije toga nekoliko puta seljaci vidješe ih zajedno i htjaše Kate da ga nigda od sebe ne pusti, da se Dangubi ne dosadi, a dosadivši mu bježagle od nje
— Zar se nikada i ne krsti? — pogdjekada među sobom govore seljaci. — Biće da mu je teško ruku da digne! ...Sutra, u nedjelju, pred veliku misu, Danguba sa dobivenim novcima pokuša
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Nešto kasnije, i gotovo ispotiha, u romanu se počinju pojavljivati i sami seljaci. Pojavljuju se oni u efendi-Mitinoj kući, kao najava ili možda kao prethodnica skorome gazda-Markovom dolasku i
U varoši je „znak gospodstva”, naprotiv, slobodno sedenje, opuštanje i raskomoćivanje u sobnome prostoru. Ali Markovi seljaci i ne ulaze u samu kuću, u sobu, da tamo sede, nego se okupljaju „iza kuće, pod venjake”, gde im je načinjena trpeza, a
Najpre, u VI glavi, seljaci ne sede u gostinskoj sobi kao ostali svet, nego kleče uza zid. Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili
Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili leže, i ne u kući, nego napolju. Recimo u XXI glavi Sofka zapaža da „ovamo do kućnjeg zida, klečale su
Ali se zato seljaci, koji pristižu uplašeni i unezvereni, drugačije ponašaju: „I ne bi ulazili u samu kuću, kujnu, sobu, već se skupljali
mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iza kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima okrenutim ka mesečini [. . . ]“.
U Sofkinoj kući, pošto sede na minderluku, ljudi su takođe poređani uza zid, ali sa unutarnje strane; ovde seljaci ne sede, nego kleče uza zid sa njegove spoljnje strane.
I ona je prvi put stavljena u pokret na svadbi u Markovoj kući, noću. Tada i posmatramo kako se svi ti pčinjski seljaci podno varoši - i jeste varoš i nije varoš - pred užasnutom junakinjom preobražavaju u gomilu divljačnih ljudi sa
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pucaju, puste, od zdravlja i ustreptale mladosti. A njihovi ljudi uslužniji no drugi seljaci: ne traže da ih one dvore i poslužuju kao Kolašinci, no im sami donose kavu i medovinu i ostavljaju da se same vesele
Ali su i ti prosti seljaci koji ovako naivno mišljahu brzo svojim očima uverili se da je istina što su ludi na trgu pričali.
Samo je prvu čašu Miloje popio onako kako to rade pravoslavni seljaci: nagao je lagano i gutao gutljaj za gutljajem kao što se pije hladna voda.
Krakov, Stanislav - KRILA
Mija je potražio od njega rakije. Rekao je da bude što ljuća. u dvorištu srušene kuće prikupljali su zarobljene. Seljaci se skupili i tražili da se zlotvori pobiju. Na sve je strane letelo perje od gusaka.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Jer u čemu bi inače bila interesantnost njihovog položaja! Dok smo se vraćali, seljaci jednog sela kraj koga prolazimo, i koje je na sedam kilometara od Banfore, kažu nam da će oko deset časova biti neka
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Neka izgore!... TURCI SVI: Ovo je buna!... PRVI TURČIN: Evo, pogledaj, Kô da iz crne zemlje izniču, Seljaci jure s goli noževi. ISAK (spolja): Neka po plamu suve krovine Nečiste kapi krvi njihove Kao na vrelom gvožđu prskaju!.
Grozni su oni što ga ubiše! RADAK: Osvetimo ga! (Svi seljaci sa isukanim noževima viču: „Osveta!... Osveta...“) Odsad gde živa vidim Turčina, Tu će poginut!
(Svi seljaci sa isukanim noževima viču: „Osveta!... Osveta...“) Odsad gde živa vidim Turčina, Tu će poginut! SVI SELjACI: Tu nek pogine! (Jedan Rudničanin dolazi.) RADAK: Otkuda ti, dobar čoveče? RUDNIČANIN: Od Takova sam!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»O, bože pomozi«, povikaše seljaci u mojoj okolini. I još jednom: »plotun, karteč, plotun, karteč...« i gusti redovi neprijatelja prolomiše se; bele
koje sam spominjao, govoreći o šumatovačkoj bitci, mogu vam kazati ovo: šumatovački junaci, oni divni neustrašivi seljaci, razišli su se po selima svojim kućama da svojim znojem opet natapaju tvrdu grudu zemlje, da prodaju bakrače iz kuće za
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Znaju oni da se u okolini Čačka devojke udaju, a da su se Austrijanci razmileli po zemlji i kuvaju pekmez. Da su neki seljaci iz okoline Gornjeg Milanovca ubijeni, jer su „umrli kao Despić“.
GODINA HILjADU DEVETSTO TRIDESET ŠESTA Auto se s teškom mukom probijao uskom ulicom pored reke Dragora. Seljaci su zakrčili put svojim magarićima, koji su bili natovareni naramcima drva, ili džakovima brašna...
Šofer je očajno trubio i zaustavljao auto. Seljaci mlitavo sklanjali stoku, gledajući mrzovoljno i auto, i šofera, i putnike.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
! Nemojte, gospodini moji, gledati što sam ja čojek siroma' seljak, već sudite po pravdi i zakonu. Mi smo seljaci s ovim sudom dosad zadovoljni bili, pa bi željeli i odsad.
Sudac: Pa ti kažeš, Davide, da ste vi seljaci zadovoljni? David: O, mi smo zadovoljni! Pritisnulo nas dobro sa sviju strana; od nekakve silne smo se miline umrtvili,
Jok, gospodine, to se svakom ne govori!... A čija je ovo štrampa? Pisarčić: To je ono što vi, seljaci, zovete Zemljana Vlada. David: O, čekaj, ljubim je, da je vidim!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad je taj bor, u junu 1932, izvalila nepogoda, seljaci su koren i jedan deo stabla vratili na svoje mesto, a ostalo drvo rezervisali za ikonostas u crkvi (»Vreme« od 7.
U Jošanici i danas (1913) postoji jedan ogromni, vrlo stari brest, pod kojim je bio zapis. Kada su seljaci, bežeći od Turaka, stvorili novo naselje, izabrali su i nov zapis, a ovaj brest prodali su nekolikim ljudima, ali ga
juna (»Alisej, proso sej«, SEZ, 14, 67; ZNŽOJS, 20, 48). O Vidovdanu govore seljaci pesmu: »Jelisije proso sije, Ide Vide da obide: Što je niklo da je diklo, A što nije, nek ne niče« (ŽSS, 132; ZNŽOJS,
RUJ Gelbholz (Perückenbaum — rhuѕ cotіnuѕ). Ruj; rujika. U Međudnevice svakoga petka drže seljaci ovce preko celog dana u toru zatvorene, a u podne im daju rujike u mekinjama (ŽSS, 143).
Na grob vampira Save Savanovića, u Glišićevoj pripoveci, nabacali su seljaci »kamena, klada, i svakojaka trnja, najviše glogova«. Moć vezivanja ima i (brezova) metilja.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sa sela navrvljeli seljaci da i ovoga dana pokušaju sreću: jedni da od gospodara otkupe krupno blago što ga gospodar rubačinom istrže selu, a
Time mišljaše da pred cijelim svijetom osramoti njega i Radu, ali promaši cilj, jer seljaci, kad iziđoše iz crkve, ljute se na nj; vele Iliji pred crkvom: — Što si se, Ilija, sneveselio?
Gospodar pazi na to i često pregleda krčmarevu knjigu dužnika. To on, kao što i drugi seljaci, vrlo dobro znade, a i čini mu se pravo što od gospodara uzajmljeni novac troši na njegovo vino.
Razboljevši se, od toga dana već se nije mladosti ni zdravlja nauživao. Seljaci govorahu da mu se krv sledila, a ljekar je našao bolest opasnom.
I poljski su se poslovi posvršavali, letina opremila i u kuću sanijela, duhan predao na vagu, i s tim novcima podmiruju seljaci trgovce u varoši i plaćaju porez, zadovoljni što ova zima obećaje da će biti sitija od ostalih.
Cvrčci, takmičeći se, pomamiše se, kao za inat ljetnoj tišini, a zamoreni seljaci, neki s omotanim peškirom oko glave, odjeveni ljeti kao i zimi u sukno, izmiču se ispred bijesnih konja ustranu i, u
Živio narod! „Živio!” ori se u društvu, a prihvatiše da viču i seljaci, zdravicama privikli. Među seljacima pop Vrane ugleda Marka, čovjeka Mašina, pozove ga i ponudi punom čašom vina.
gdje sjedi; on tako, ljeti, kad nije u varoši, sjedi po cijeli božji dan, gleda preda se i puši lulu; duhanom ga namire seljaci za cijelu godinu, pa ipak svugdje, i u putu, i u polju, i na prelu traži da mu drugi lulu napuni.
Umiljat, pitome besjede, svraćahu k njemu seljaci rado; sa kršćanima govoraše ikavštinom, a sa hrišćanima ijekavštinom. — Tražiš li krumpira?
— Tražiš li krumpira? — valjaše jednima, a drugima: — Tražiš li krumpijera? i ono „ije” rastezaše. I seljaci novome gospodaru ne nalažahu mane. Ono jest, pogdjekad oči mu zapnu na kojoj ženi... A i pravo je, mlad je, bikuje...
Kad poče novac davati na kamate, seljaci nosijahu darove: dućan je cvao i skupljalo se blago; trebalo je okućiti se, da se blago ne strče, i namisli oženiti se.
Otac uzimaše što mu bijaše potreba na vjeru, bez knjižice, bez ičega, kao i ostali pošteni seljaci, i plaćaše pod zimu onoliko koliko gospodar nalažaše da je pravo; i podmirivši dug, uzimalo se drugo sa pravom na to,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“), te seme trune po tavanima a vratimljski seljaci nemaju sa čim da zaseju poplavljene njive. Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora ili od stida, ili od straha, ili
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dok su njegovi članovi živeli priprostim životom i držali se običaja svojih dedova, oni su se rasplođavali kao seljaci, ali kada su se pogospodili, njihovo stablo poče da se suši.
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA (uplašeno): To da se gleda! Odmah da se vidi, šta je. Samo deca neka su zdrava. A kako berićet, čivčije, seljaci, i sluge? Slušaju li? TAŠANA Slušaju! HADžI RISTA Vidim da već donose kukuruz.
Samo otac to zna. On o tome vodi brigu. HADžI RISTA I otac ti, i on treba da zna: da ne bude manje, da seljaci, čivčije, ne kradu, jer ne sme da bude manje! (Pauza). Pa kako ti, Tašana? TAŠANA Dobro, dedo...
Jer, kad bi video ove pečene džigerice i bubrege, a zna da samo mi, sluge, seljaci, tako krvavo pečeno volimo, pomislio bi da sam ja to za sebe skrila i onda bi drvlje i kamenje na mene.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bio je u Indiji, u Košinšini. Desila se u to vreme frau Rozi jedna „trgovačka” neprijatnost: seljaci iz okoline tužili je zbog nekih razlika proizašlih iz nekih zapletenih ugovora.
Po varošici se šaptalo: da seljaci prete i paljevinom, čak i batinama, ako do svoga ne dođu. Frau Roza međutim mirna, nikoga ne zove u pomoć.
— Još će ozdraviti, videste li je? Odgovara gospodin Joksim: — Neće ozdraviti, ali je dobila proces. Seljaci povukli optužbu; a kad su preko posrednika zamolili da ih frau Roza primi, odgovorila je da će ih ne samo primiti,
— Kako tako — smeje se palanka — seljaci se ukrotiše i uprepodobiše. O razlici, više ni pomena; o sudu i batinama, ni pomena.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
je trebalo da bude kao neki instruktor našim vojnicima, ne može da se načudi kako to oni brzo razumeju, kad su inače seljaci.
Petrović, Rastko - PESME
Ah, A beše davno: proleća dan i sveca; Seljaci rujni za plugovima hoje, Prsnika iznad zelenih dojke poje; Teče rečica, plavkasta, Znaj, pa bellezza.
Jer seljanke i seljaci I kraljevi i kraljice, I delije i dečaci, I sve ptice i sve šume, I sve lađe i sva mora, I oblaci i zverovi, I nebesa i
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Živeo je sam, uz psa i ptice-močvarice koje je od lovaca i mrazeva spasavao. Smejali su se seljaci njegovom druženju s pticama, ali on nije obraćao pažnju na njihov smeh.
Čaplje i rode, vivci i divlje patke kružile su oko njegovog kućerka kao da ga pozdravljaju. Seljaci su bili ubeđeni da on zna jezik ptica, da je u dosluhu s njima i da mu one najavljaju nailazak boleština i nepogoda.
Jedini uslov koji je još pre mnogo godina postavio — bio je da seljaci ne ubijaju ptice kako za njegova života, tako i posle njegove smrti.
Ljudi i zveri, oblaci i vetrovi — utišavali su se da ga čuju. Ali, dešavalo se da zvono u nevreme zazvoni. Seljaci bi tada žurno ostavljali motike i kose, pa ili trčali u selo da gase požar, ili skidali kape, šapućući: — Bog da mu
Kao kamen je tišina pritiskala selo, a nelagodnost rasla. »Uspavao se starac!« pomislili su prvo seljaci i pogledali put močvare nad kojom je nemirno kružilo jato ptica. »Odzvoniće uveče.« Ali, zvono je i uveče ćutalo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
međusobno nepovezanih), postojanje domaćeg sloja koji se vezao za tursku upravu i bio njeno uporište (knezovi, slobodni seljaci i Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) i nepostojanje sve do 1557.
Dolaze Turci, vojna aristokratija je razbijena, pridvorni pevači silaze među seljake, seljaci primaju feudalnu poeziju, pokazuju sposobnost da je preudese i suviše — pevaju zatim potpuno nove pesme, o sasvim
Nešto kao silazak svetoga duha. Da vojna aristokratija nije propala, seljaci bi i dale živeli bez poezije, — eto na šta se logično svodi ova naivna hipoteza.
Narodni pevač to skoro uvek podvlači. No kad pobliže osmotrimo tu gospodu, videćemo da su ona u mnogo čemu obični seljaci. Jug je ne samo otac nego i starešina, tipični domaćin čvrste i cvatuće porodične zadruge.
— glas avlija — dvorište, ulica avlija-marama (havli-mahrama) — vrsta pamučnog rupca aga — gospodar, gospodin (seljaci koji su živeli na njegovoj zemlji morali su da mu daju razne dažbine) agaluk — gospodstvo, vlast i dobro što pripada
ga uz to bojno koplje kao žena kuđelj’ uz preslicu kujundžija — zlatar kujundžika — kujundžijina žena kuka i motika — seljaci, narod kula — kuće od kamena; „u Hercegovini se“ — kaže Vuk — „svaka kuća od kamena zove kula, a u pjesmama i ona
Onamo seljaci nemaju ni kuća svojijeh, nego sjede kao zakupnici u kućama svojijeh aga.“ čoek — čovek Čokešina — manastir ispod
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hajdemote nožice lagane, kraj krčmice, kraj moje dragane! Kad se seljaci iskupiše kod kneževe kuće, debeli gazda Valjuško strogo ih pogleda sviju redom i zapita: — A je li vi, reponje jedne,
Knez je žurio da tuži Nikoletinu i poljara, a seljaci su išli da traže Lanin povratak u selo. Žandarmi su stigli, strogi i naoružani, ali prekasno: Nikoletina je već bio
— Svrati, junače, pričaj kako je bilo — zvali bi seljaci obradovani što vide naoružana borca. Vojnik je mrko pričao: — Malo nas je bilo, ali smo se tukli sve dok nas brojna
— Drž ga, drž ga! — drali su se seljaci jureći u potjeru i grabeći razbacano oružje, rance i drugu vojničku opremu. Komandant partizanskog odreda još uvijek
— Striče Lijane, dva nepoznata seljaka šuljaju se kroz kukuruze prema Prokinu gaju. — Nepoznati seljaci? Jesi li ti to dobro vidjela? Da to nije neko od naših? — Nije, nije. Prisluškivala sam njihov razgovor.