Jakšić, Đura - PROZA
Šta će taj silan svet, pa još pod oružjem? Eno i g. kapetana! Vidiš gde razrađuje ljude ko će na koju stranu. Ja pogledam bolje i vidim
Obradović, Dositej - BASNE
“ „Tome se nije čuditi” — odgovori lav. —„Na zemlji niko nije savršen, i ako će ko ne znam kako slavan i silan biti, mora imati neku slabost.” „Ha, međer zašo i mi zecovi, kako čujemo pse da laju, a mi se uplašimo, pak čistac!
ovo je: koliko su dužni nebesnom Promislu blagodarni biti narodi koji se u blagoureždenim carstvam nahode i živu, gdi silan i nepravedan muči se i grize u zlom i pakosnom srcu svome, a ne može niti sme slabijega obiditi!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Negde daleko čuje se pesma pijanih ljudi. SVIRAČ Na drugi dan Vaskrsa slegao se silan svet na sabor kod crkve rogačke.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali to nije glas ni čovečji ni životinjski... to je glas tavne noći: dubok i tavan, i neodređen i silan, i tajanstven; glas koji te razdraga, ali ti od njega i pamet stane, i krv se sledi; glas koji te ubija, ali i krepi —
Osećao je glad i žeđ... Grlo mu se sušilo... Ali on beše još svestan, još silan i besan... Ne hte vikati ni moliti za milost... Jedared mu se učini da čuje kako se reza otvara... On prenu, skoči...
Dučić, Jovan - PESME
Jedne noći jaki je bdio. Mislio je na svoja brda, gde je doskora hodio silan i svirep kao priroda; gde su ga se bojali veprovi; gde je okrvavljenim rukama išao do orlovskih gnezda, stare davio i
do orlovskih gnezda, stare davio i mlade krao; i odakle je rušio stene, da u ponorima čuje njihovu smrt; i gde je živeo silan, razuzdan i šuman, kao vodopad. Noć je bila tamna i stražari su spavali.
Reka se lagano gasila. Magarac podiže glavu, krupan i silan. Dva njegova mokra, svetla, široka oka zagledaše se nesvesno u dolinu koja je bila puna zvuka.
On je imao dušu, i ona ga je progonila kao smrtne i ništavne. Silan među drugima, on je bio sitan pred sobom... Tada je osetio koliko ima strašnog bola u tome: ne biti kao ostali, a
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije vajde. Današnji moj sastanak u bolnici načinio je na me silan utisak! Pokušao sam da ga „anališem”. Ja neki put volim da budem „filozof”, pa da „hladno sudim”.
— Ta vi ste tako jaki! — I ne treba da se bojite — rekoh ja glasom koji je trebalo da izgleda silan i pouzdan, no ispade nekako promuklo i zagušljivo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
im dečicom) u krilo pravoslavlja i privenčao za pravoslavne Srbe; spominje niz pridika koje je držao, i njima istrebio silan kukolj i korov, i razduvao plevu greha i zlih navika među svojim parohijanima...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ponekad, onako ustajalog i nepomičnog, obuzimao bi ga neki svež, silan i okrepljujući talas volje za kretanjem i baš onim istim radom i kretanjem tamo u bateriji, želja za onim bujnim, punim
Čitav okean prostora i slobode širio se pred njim i mamio ga. I na jednom on oseti: kako ga obuze neki čist, svež, silan talas, neko nejasno-slatko osećanje nečega svetlog, ono široko osećanje prostora kad se čini da svi ti prostori žive,
Afrika
dima sa prostora koje urođenici spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan da se i najotporniji miris zveri gubio u njemu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Višnjevski je, kažu, snužden, hteo bi promenu, proizvodstvo. On je silan, ima veza u Kijevu. Ako bi Pavle ostao, on bi mu osigurao lepu budućnost.
Višnjevski je silan i moćan, a podmukao i podao. Kurvar, iako je otac njenog deteta, iako je i njenu sestru imao. Sestra joj se sad udala.
Višnjevski je moćan i silan, a kad se iz Sankt-Petersburga vrati, biće još silniji. Ona je došla da ih izmiri. Ona nema na svetu nikoga, osim svog
Teodosije - ŽITIJA
i razgrabljivahu kao plen, i kropeći ih suzama celivahu, kao isceljenje očima prilagahu, i još više se uzbuđivahu, plač silan i ridanje mnogo jače od prvoga sa svima blagorodnima sastavivši.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada je mogao da počne i počeo je s onim kakav je on bio u mojim godinama. Htedoh da mu kažem da je, bio silan, ali se na vreme zaustavih, jer kod njega ako nagazite na neke stvari, pričaće vam do ujutro.
Matavulj, Simo - USKOK
U njega je jedna pola pečata državnoga, a druga je polovina kod vladike, pa kad se sastanu i sastave... Silan lavež i tutnjava koraka u dvorištu prekidoše pričanje kneževo. Momci potekoše k vratima.
jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa kad se otvori kapija, kad silan svijet nagrnu u grad! Bješe mi dobar prijatelj nabavio fes i kaputinu, te prođoh neopažen.
I knjiga! — Razumiješ li, Janko! — doda pop, videći Janka nepomična... — Pisali su ti tvoji, i poslali su ti silan novac! Eno sve u Sava Markova! Janko skide kapu, prijeđe rukom preko čela i jedva izgovori: — No, hvala bogu!...
niz planinu gologlav, a na njemu je bijela košulja do gležnjaka, bijela kao snijeg, a na leđima crven krst, a za njim silan narod nosi krste i poje: „Gospodi pomiluj!“ — Hm — učini Marko.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali verske prepone bile su tako velike, strah od svega što je »šokačko« tako silan da pravoslavni Srbi nisu hteli ni da čuju za te knjige katoličkoga duha, iako ćirilicom pisane.
Celo delo, puno sadržine, nema nijedne suvišne reči, čak bi mu se mogla prebaciti preterana konciznost. Stil je silan i dramatičan, jezik bogat, čist, aforističan, živopisan, izrazit, stihovi zbiveni, metalni, puni snage i izraza.
Državni, nacionalni i kulturni rad dobio je silan podstrek, i rezultat tih velikih napora bili su sjajni rezultati balkanskoga rata 1912—1913.
Ali, pored tih nedostataka koji se više tiču forme, Stanković ima jednu vrlinu koja nadoknađuje za sve: silan, elementarno, nesvesno silan lirski temperament.
nedostataka koji se više tiču forme, Stanković ima jednu vrlinu koja nadoknađuje za sve: silan, elementarno, nesvesno silan lirski temperament. To je možda najjači pripovedački talenat koji je ikada bio u srpskoj književnosti.
Milićević, Vuk - Bespuće
I kasnije niko niti imađaše volje niti se usuđivaše da ga tuži. On je ostao uvijek isti, silan i jak, da pokazuje svoju snagu i da lomi svoj bijes na seljačkim plećima.
Radičević, Branko - PESME
“ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti — Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni.
Otac, majka u grob pade, Brat i seja draga, A drugoga ne imade Srce moje blaga. Oh kad vetar silan dune, Kad se more uskomeša, Kada voda nebu grune, Pa ga s morem smeša, Vetre, vičem, jače duvaj, Ma brod
zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i trudi Da izblizu čudu se načudi.
Sada pljuštu, sada grmu jaku, Sada udri opeta trnjaku, Kud pogleda, u šta silan krnu, Sve se sruši o zemljicu crnu, Teška miška a sekira ljuta, Kr'a, ruši, krči divna puta, „Uhu, kuku!
glednu onoj gori čarnoj: Od gorice lađan vjetar pirnu, Pokrenu joj misâ čudnovatu: „Ala“, reče, „strašan li si silan!“ Pa zadrhta, i sva se zatrese: „Al' opeta — al' da kako bude — Kakav hajduk — kud zalutah tužna!
Već stigoše, Milun ponajprije, Već je silan u dvor uljegao, Ide mudro, pazi na sve strane, Pravo šeće junak ka stubama, Već je do njih — glednu — bogme Turčin,
2. Po ulica kameniti Svuda silan narod grnja: Crni, beli, ponositi, Suvi, tovni, puni prnja, Zdravi, kljasti, goli, bosi — Svakog nekud đavo nosi. 3.
Šta će reći ko te spazi, A tud silan svet prolazi.“ 36. „Ajde sa mnom, zlato moje, Niko t' videt tu ne more, Pored stuba vrata stoje Odma kako s'
„A ja njemu poče na to, Da posluša roditelje: 'Slušaj, reko, slušaj, zlato, Njine želje, bože želje; Bog na nebu silan živi; Ko će s' njemu da protivi?' 56.
78. U njezini mladi grudi Silan za nj se plam razgore; Da g' ugasi, on se trudi, Kloni je se de god može; A što ona još uzdiše, Ko će u grej da mu
Pa u mojoj, mojoj kući... Jao, muko, moram pući!“ 129. „Zar vi mljaste? — ode jače, Zar vi mljaste, silan Bože, Da tu žive kopilače? A ti, gusko, još pomože!... Oh, pustite da j' udavim, Da je smoždim, da je smlavim!
“ XVIII Njegova je, njegova je! U srcu mu opet živnu, Te potrže iz potaje Uspomenu onu divnu. Divna lije, silan Bože!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On spusti motiku i zadrhta radostan. — Pa šta ti je? — Oh ne znaš ti! — grunu ona u jauk i silan plač. — Ne znaš! Jovanu se učini to kao prekor: što je on, ma da vidi kakva je, trudna, opet goni noću da radi.
Bio je silan svet u igri. Čak sam i ja igrao. Hvatao se do najboljih momaka. Oni me rado primali, ne radi mene, već radi nje, naše
čule njegova oca, gde uzdržavajući se, šišteći od besa, grdi ga, psuje; ali čuli su i njega i njegov, tada prvi put jak, silan glas, gde mu odgovara, odupire se i plače.
Svaki je ručao za sebe, zapovedao da mu se jelo dâ kad se njemu jede; svaki se od njih osećao silan, jak. Pa i kad duže ostanu kod kuće odmah ma za šta posvađaju se, pa čak nekad i potuku.
Kostić, Laza - PESME
i još titanski taj podrugljiv smej — da silan rob! oh da siromah Zej! U strahu Zej sa strepna kolena svog orla šile glađu morena, da jede roba, da mu vadi pluć, nek
stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej — da pukne silan od ljutine Zej de njemu smejom prkosi junak, a on još na to svoj da daje zrak!
proricanje je li? — Još strašnije je, strašnije još je — zbriši je, sudbo, s čitulje božje! MINADIR Što je silan, što je slavan kralj Ramsenit od Misira, take sile nigde nema od Indusa pa do Nila.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Dok se starac iskašlje, donde je mladić izvršio nameru. Zar bi Napoleon tako silan bio, da nije mlade generale imao? Život je kao vino, koje se iz sile i vodeni čestica sastoji.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak? Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.
Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.“ Iza tih reči putnika ždrala spopade silan smeh, po vodi pleše, vrti se, igra, trese se kao meh. Zar svet od mlina pa čak do vrba?!
“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet. Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
On beše moćan i silan, pa se najposle toliko osilio i poneo da je počeo i samom Bogu da prkosi kako je on, po sili svojoj, ravan Njemu, Bogu
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Vrljajući po toj zemlji, stignem u neki veliki, mnogoljudni grad. Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Pa je l' sad idem otud? XVIII MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (uleti zaduvan): Gazda! Evo od opštine krenuo silan narod. Napred muzika, upalili fenjere i viču, grdno viču. JEVREM (prestravljeno): Šta viču?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas! Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za
Od kada su već sve sveće po sobama i fenjeri ispred kuće i po dvorištu upaljeni; odavno se oseća jak i silan miris jela i pečenja; odavno je već i prašina počela od njinog silnog trčanja da se diže, koleba, a još ništa ne počinje.
I zato, da bi što više kao opravdali taj silan novac što će od njega dobiti, nije se smelo sa venčanjem brzo svršiti. Morala da bude prava, istinska služba, bez
Otuda, ispod hladnjaka, poče ovamo da dopire silan žagor, ne razgovor, smeh, zdravice, nego kao neko ratničko halakanje, nadvikivanje: — A, dedo! Nazdravi, dedo!
Otuda iz sobe odjednom oko osvetljenoga Marka razleže se takođe silan plač žena i njihno naricanje. Osobito se isticalo naricanje seljanki, njegovih tetaka i strina.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Dušu. 3 Pitali su raju: — Koji vam je do danas bio najbolji paša? — Oni te nije među nas ni dolazio. 4 Pitao silan Turčin raju kad je došao na konak: — Dolaze li vam vukovi u selo? — I danas je došao jedan.
„Silnom“ lovcu Silan lovac, kraj mu jadu nema: Na lisicu pušku naslonio, Za pećinu glavu zaklonio; Kad udari, za mnogo ne mari, Kada
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I Bog mi te veselio! 20. POBRATIMSKI DAROVI. Pričaju ljudi da je u stara vremena bio nekakav silan čoek koji se nikad Bogu ne moljaše, ni u crkvu idaše, niti se po zakonu ispovijedaše ni pričešćivaše, nego u svaka
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tome je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao, što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa
Stanković, Borisav - JOVČA
(Zagleda bliže): Bio si bogat, silan. Što god si zaželeo sve je bilo tvoje. Hazne, bisage s parama... JOVČA (s dosadom, prekida je, odmahujući rukom):
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sa šakom zmajeva, kao u priči, rasterao je množinu Turaka i zadobio silan plen. Ta je pobeda bila važna i zbog toga što se, posle nje, začeo onaj šapat koji se pretvorio u legendu: da Vasu
godina, meseci su prošli kako je utekla iz svoga doma. U jarko avgustovsko podne okuplja se, u manastiru Kaleniću, silan svet. Slavi se praznik, Velika Gospojina.
Balkanu, u naše doba nije ostalo više ništa, ali u središtu raskrsnice kojom sad, u sva četiri glavna pravca, prolazi silan saobraćaj, u podne, kad se sunce bliži zenitu, nepromenjen se ocrtava krug crne svetlosti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
još dospeo da celo to delo prouči, ali će mu, čim to učini, opširno pisati, no sada mu već javlja da je to delo učinilo silan utisak na bečke naučnike. Time već imam prvu temu za naš razgovor.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jer sve do nje proveo sam u nekom bunilu i tek sad osećam da sam došao k sebi. Kad sam ih ostavio, udar je ono tako silan da sam bio onesvešćen sve do ove prve povoljne vesti.
sam zamišljen stvarima službe i koračao sam lagano, sagnute glave, kad za sobom začuh zvrktanje kamiona i odmah zatim silan prasak gume koja beše prsla. Ja se osvrtoh i tada ugledah ženu koja, kao lopta, odskoči sa svoga sedišta.
i golobradih vođa, u impozantnoj koloni, koja se svim silama trudila da svojim ponositim držanjem ostavi neizgladiv i silan upečatak.
Tamo se već tri dana biju. Onaj silan broj ranjenika, što smo, ih juče sretali, sve je to „evakuisano“ s Merdara. Usput — opet ranjenici.
Toga trenutka i od toga ja sam osetio tako silan udar od srca u glavu, da sam mislio: svisnuću. Od kafane, od koje smo sad polazili, počinjala je velika jedna
Tada im neizbrojna carska vojska i silan plen od nje pade u ruke, pa se slavno ime njihovo prenese širom sveta, čiji najbolji deo i sam beše u plamenu strašnoga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa
— I s tim ga nestane. A onaj zakala pa ode po svijetu. Idući tako dođe blizu jednoga grada, a to silan svijet bježi iz njega van. On ih pita: — Kuda ćete, ljudi?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Hodi, ne straši se! — i uhvati je za ruku, pa povede za sobom. — Gledaj, golemi ti su i kako zijevaju! Mora da je silan njihov car kad može da saljeva toliko gvožđe.... A zbore da se s njima može nišaniti gdje god hoćeš....
Najpošlje dođe iščekivani dan: ukrcaše se u silan brod s ostalim svijetom, u koji se bjaše uselila, kako se njoj činilo, cijela jedna varoš.
Iskreno se gledaju i traže riječi da se bolje razumiju. A silan brod sa čeljadi jedne čitave varoši plovi dalje u dubokome moru i svijetlome prostoru, ispunjenu plavetnilom neba i mora.
— Gledaj, eno mi se sad učini, Marko ima veslo uruci — Odapire se svom snagom... no nije moguće, silan je vjetar.... . — Marko, Marko!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
opažanja, vrlo jaku, Stanković je u ovom slučaju iskoristio kao uvod u čisto telesnu dinamiku, a ona se, opet, sliva u silan erotski naboj.
I dok Sofka dvaput sanja „taj san jedan isti”, oba se puta daje silan telesni doživljaj: „On prilazi. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše upijanje
Petrović, Rastko - AFRIKA
dima sa prostora koje urođenici spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan da se i najotporniji miris zveri gubio u njemu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glavaš s Hadžijom odlazi. Čuje se spolja ponovljeno puškaranje.) ĐENADIJE: O, bože silan! Milostiv tvorče sviju naroda! Nevidan štite roblja nesrećnog!
(Glasno.) Mahnita je!... Odlaz’te svi, Da joj nameru bolje iskušam. (Turci odlaze.) STANA: Sina mi daj! O, silan pašo, moći vrapčije, Što tvrdim kljunom krade useve, Birajuć zrna klasju bogatom — Ali u stanju nije stvoriti Ni
Neka joj temelj vihor raznosi, Kao paperak tice nemoćne Što ga je silan orkan dočepô, Da ga u visu nedoglednome Na granu stavi crnog strašila, Gde će ga besi neba ljutitog Predati gnevu
Hasan, Ćerim i ostali Turci. HASAN (gleda za Glavašem): E, čuste l’ Stanoja? PRVI TURČIN: Silan, pa se još više sili! DRUGI TURČIN: Oko tebe, muselime, i kojekako. ’Ma pašu ne cijeni koliko svoga dorata!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prvo silan uzdah i bledilo, a posle mi krv tako pojuri u glavu da sam je čisto čuo kako sa šumom struji po žilama. Pred očima mi
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
* Ništ’ na zemlji postojanog! Danas veseo, sutra tužan, Danas silan, sutra sužan, Danas bogat, sutra dužan, Danas slavan, sutra ništ.
Juče strašan, danas smiren, Juče važan, danas prezren, Juče slavan, danas potren, Juče silan, danas rob. — — — — — — — — — — 1841. Jovan St.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
pusti lutajuć, S buntovnici se biju repati, Dok kao ona sitna đinđuvčad U bezgraničnom prsnu prostoru... Silan je on, silan, milostiv! Slaboga štiti, silnog prisili Da silu prizna mnogo slabijeg...
Silan je on, silan, milostiv! Slaboga štiti, silnog prisili Da silu prizna mnogo slabijeg... — Milost je, deco, ovo njegova, Ovo
Ti se ne sećaš — Kad ono strašna sila udari Na kršnu zemlju Ivan-begovu, Da je obori, da je razori — I silan paša riknu užasno Hrapavim grlom šeset tisuća, Da mačem svoje zverske jarosti Kolevku tvrdu srpske slobode Sa
Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti. On jedan može ovu bujicu, Što se kô silan vihor podiže Zbog prognanoga starca vojvode, Svoje riječi silom čudesnom Utišat časom i umiriti...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Mene obuze nekakav silan merak, oči mi, usplamćeše kô dvije žive žeravice, pa podvrisnu koliko me grlo donosi: — Stoj!
puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan, žestok; naočit; ugledan zulum — nasilje; bezakonje; nepravda zulumćar — onaj koji čini zulum, nasilnik izor — rad u
Ćipiko, Ivo - Pauci
Doduše, rijetko su se u gradu viđali no bijahu domoroci, pa su se dobro pazili. Sin bogata oca trošio je silan novac, bio je blage ruke, a između đaka jedan od prvih sportmana.
Životom mu zastruji silan osjećaj saučešća i tuge prama snazi i mladosti, i dobar dio noći pokloni njegovoj uspomeni. Nije prošlo dugo vremena i
— prekide ga on. — Pa naš će Đovanin to učas srediti! — i obrati se mladome dnevničaru koji se je često tužio na silan posao, jer da mora da i osude izdaje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Čitavih dvadeset godina on se održavao, nekad silan i moćan, nekad tavoreći u bedi. Nekoliko puta su raške vojske satirale do zadnjeg čoveka njegove odrede, ali njega nikada
Možda ovo iz mene progovara žuč. Strašna zavist. Ja, sitan, čvrgav, hrom. On, lep, silan, bikovit. Ja plašljiv. On junačan. Pa ipak, zašto bih se ja poredio s tim lepotanom i junakom?
Ilić, Vojislav J. - PESME
1887. (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) Pod nogama mojim otimlju se vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u
Umornog od besne trke odjaši hata svog, I guste zagladi brke i pehar podigni teški, Silan kô mladi bog. Na rudinu pusti hata, Kucnimo se ja i ti; Još ne tutnji sa Karpata, Još pustara tvoja spi.
Al' strašni kucnu čas: Iz mračnih dolina srpskih sa struna gusala jasnih Zazvoni silan glas. I priliv titanske snage napregnu njegove ruke Kô žile nemejskog lafa, jer gusle slobodu zvuče!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
koji je nastao u tim slojevima; on je praćen elektromagnetskim pojavama koje pretvaraju svaku pegu u magnet, tako silan da od njega zadrhću sve magnetske igle na našoj Zemlji.
sve sile koje dejstvuju u prirodi, i međusobni položaj svih delića koji je sačinjavaju, razum koji bi bio toliko silan da sve te podatke uhvati u matematske obrasce, obuhvatio bi time i kretanja najvećih tela vasione, i njenih najsitnijih
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
““ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti – Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vadili ste silan krompir, a rupe ostavljali. — Nata je govorila što nije videla, i što nije ni bilo. Na Bajićevima se opažalo, čak i na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Činovnici bi otišli s repom u kancelariju izazivajući usput silan smeh kod prolaznika. Razume se da se ubrzo saznalo ko ta odličja deli i ja sam zato nemilostivo isprebijan, premda ja
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Gore, u šumi, izvor mu nije više čist. Počeo je da se meša sa zemljom i trulim lišćem. Nije više onako jak, silan i čist kao ono kada ga ti pronađe i sprovede ovde u česmu.
TOMA (prvi put se okreće Ciganima. Strogo, znalački posmatra Koštanu, sebi): Silan glas... Ali dosta. KOŠTANA (produžava pesmu): Az li te gledam kroz mare U tija džanfes šalvare, Gde tiho mineš po
Šantić, Aleksa - PESME
1912. LUCIFER Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga bure pobešnjele nose. Pogledaj! divnu ženu, čije kose Kô zlatan plamen vihore, on
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tome idealu potčinjeno je sve drugo, pa i sila, bogatstvo i „blagorodstvo“. Vuk Branković je i silan i bogat i gospodskog roda, pa ipak nipošto ne spada u ideal života.
4 ŽENIDBA KNEZA LAZARA Vino pije silan car Stjepane u Prizrenu, gradu bijelome, vino služi vjeran sluga Lazo, pa sve caru čašu preslužuje, a na cara krivo
Besjedi mu silan car Stjepane: „Oj, boga mi, vjeran slugo Lazo, ja ne mogu tebe oženiti svinjaricom ni govedaricom, za te tražim gospođu
Kad sjedoše za stolove zlatne: uvrh sovre silan car Sjepane, a do njega stari Jug Bogdane, a do Juga devet Jugovića; njima služi vjeran sluga Lazo.
Tad govori silan car Stjepane: „Ima Lazo konja i sokola, Lazo ima pera i kalpaka; Lazo toga neće ni jadnoga, Lazo hoće Milicu đevojku, ba
Kad to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena
Gospoštine što je u Kruševcu, dosadiše jutrom i večerom moleći se silnu Jug-Bogdanu: „Gospodaru, silan Jug-Bogdane, ljubimo ti svilenoga skuta i desnicu tvoju bilu ruku, nu potrudi čudo i gospodstvo, i povedi mila zeta
Ne bijaše silan Vlah-Alija, no bijaše jedan stari derviš: bijela mu prošla pojas brada, s njime nema nitko pod čadorom; bekrija je taj
viđe i okom razgleda, Turčina je dlanom ošinula, ošinu ga po desnom obrazu, ošinu ga, pa mu progovara: „Gospodare, silan Vlah-Alija, nu se digni, glavu ne digao!
Strahinova progovara ljuba: „Gospodare, silan Vlah-Alija, ta l' ne vidiš? ispale ti oči! Ono nije carevi delija, — moj gospodar Strahiniću bane; ja poznajem čelo
Udari se junak na junaka. Pruži ruke silan Vlah-Alija, u ruku mu koplje ufatio, pa ti banu riječ progovara: „Kopilane, Strahiniću bane, a šta li si, Vlašče,
Nijes' ovo babe šumadinske, da razgoniš i da nabrekuješ, no je ovo silan Vlah-Alija, što s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Uopšte, odnošaj je patrijarhalan i srdačan. Čorbadži-Zamfir, iako je ponosit i silan u čaršiji i među Turcima i među Srbima, ovde među njima je blag, gleda na njih onako, kako da kažem, kao na decu.
Već bilo venčanje, prošao ručak i sad posle podne grdno veselje u kući čorbadži-Zamfirovoj. Sve se sleglo tu. Silan svet se okupio, pa prekrilio sve odaje, doksate, avliju i sav sokak; na sve strane samo oro vidiš — jedno, drugo,
crne misli sve više, kao crna noć, sve više omotavahu i pritiskivahu bolnu dušu njegovu, dokle ga iz tih misli ne trže silan smeh, od kojega se tresla sva avlija i visoka trokatnica bogatoga hadži-Zamfira.