Radičević, Branko - PESME
sa konjica svoga; Al' skočiše do troje Srpčadi, Digoše me sa zemljice mladi, Poneše me krvcom niz rudinu, U dvorove Silić-Milutinu. Kada bija u prebeli dvori, Dođo k sebi i oči otvori, Pa šta prvo pred sobom sam gledô?
Tako Silić reč je poturio, Moju mladu Radu poklonio, Tu me Silić ljuto prevario. Al' što li je Rade kriv tu bio? Ta on nije,
Tako Silić reč je poturio, Moju mladu Radu poklonio, Tu me Silić ljuto prevario. Al' što li je Rade kriv tu bio? Ta on nije, siroma, ni znao, Da od oca momu sam iskao...