Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
) SIMKA (ide za Tanasijem): Hvala, ja pred podne ne pijem kafu. (Odlazi za Tanasijem.) PROKA (ide za Simkom): Hvala, ja ne pijem kafu. (Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led.
(Odlazi za Tanasijem.) PROKA (ide za Simkom): Hvala, ja ne pijem kafu. (Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led. (Odlazi za Prokom.
GINA: Pravo da ti kažem, Sarka, uzela sam da ga sklonim. Vidim onoga Agatona, zašao sa Simkom po kući, cunja na sve strane. Rekoh, ako Agaton spazi ovaj servis... Znaš ga već kakav je, a ima pik na srebrne stvari.
Nju neprijatno iznenadi susret sa Agatonom i Simkom i zbuni se, te strpa paket u šlafrok). SIMKA: Gle, otkud ti u našoj sobi? SARKA: Htela sam, znaš, da obrišem prašinu.
ADVOKAT: Pa da! AGATON: Stoga smo se sporazumeli: ona da se useli u ovu veliku kuću, a ja sa Simkom u onu njihovu, malu; da budemo tu, da im se nađemo. ADVOKAT: A to ste se već sporazumeli? AGATON: Pa da.
ADVOKAT: Ko da se venča; s kim da se venčam? AGATON: Pa da se venčate; razume se, ne sa Simkom. SIMKA: Ju, crni Agatone! ADVOKAT: Molim vas, budite jasniji.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Jednom rečju, ostali smo bez dinara! Ovde vam zaista ne bismo smetali... GINA: To se vi dogovorite sa Simkom, ona vam je izdala sobe, a ne ja! VASILIJE: Ona je rekla da nema ništa protiv, pod uslovom da vama ne smeta...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato je Sofka sa tom baba Simkom i pošla. Mati joj je imala samo što više jela, pita i kolača da ispošlje u amam, čime će se one tamo ča- | stiti i
Ne može da izdrži kad se vidi kako je lepa, pa se sama ujeda i štipa. | Sofka, sa baba-Simkom do sebe, onako odvojena, na najlepšem mestu na dušeku koji je pokriven belim novim čaršavom, svlačila se.
Prva vrata, teška, puna vlage, stara, pri dnu sva istrulela, otvori joj Ciganka. Ona sa Simkom uđe. I kada ču kako veliki „tokmak“ po vratima lupnu, zatvarajući ih za njom, kad oseti paru, vlagu od vode i sapunice
Ona se sva strese. Ali se pribra i sa baba-Simkom uđe ne na kapiju, jer će od sada na nju ulaziti samo svatovi, zvanice, gosti, nego iza kuće kroz komšijske kapidžike.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U bunilu, sam sebi razrastao, snažan, svu je sobu ispunio; osmehnut, stiskajući pesnice, pođe tromo za Simkom; ne korača, naginje se samo, a ona, predosećajući njegovu nameru, više začuđeno no uplašeno, zalupi vrata za sobom.
Hartija je šuštala pod nemirnim prstima. Može još više naljutiti oca, i on brzo pođe u kuhinju da se posavetuje sa Simkom. Pod njom, povijenom, u plitkom drvenom šafolju s toplom vodom njene ruke svađale su se s posuđem.
Ja nisam zaboravio. Oženio si me, a nisi me ni pitao da li ja hoću. Oženio si me Simkom da bi ti Milunka bila bliža. Sebe si ženio, a mater je još bila živa... Radio sam više od svakog mučenika na zemlji.
Ona spava. Spava? Izvukao se ispod čerge i nalaktio na jastuk, nadnesen nad Simkom. Ništa ne brine, pa spava. Rame joj je kao panj. Beli se u mraku. Gadno. Ceo naviljak kose ima na glavi. Čuma.
Strah ga gura sve dublje u seno; a onda, uplašen da ga ne čuju vojnici što se svađaju sa Simkom, psuju je i prete da će im sve popaliti, on se smiri, utrnu bez pokreta.