Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
stiha nije dopušteno; granica između polustihova, cezura, po pravilu se podudara s najvećom intonacionom udolinom/sintaksičkom pauzom unutar stiha, i stoga se izbegava da cezura seče tešnju sintagmatsku vezu; takođe postoji vidljiva težnja da
Nema sumnje da ga, osobito kad ga istrgnemo iz pesme, doživljavamo kao nešto što je u primetnoj meri protivno običnome sintaksičkom nizu.
Osobito je bila važna izrada složenije, razvijenije, a u isti mah i čvršće hipotakse. Nema sumnje da sa sintaksičkom disciplinom ide disciplina mišljenja; da sa uspostavljenom hijerarhijom odnosa u rečeničnim sklopovima ide logički
raščlanjavanje uopšte - negde otvoreno, negde prikriveno - podstiče težnju ka izdvajanju članova rečenice, i uopšte ka sintaksičkom izdvajanju jedinica na svim ravnima, postaće nam nešto jasnije koliko je sintaksički niz u Seobama razglobljen.
Dinamika Dafinine percepcije saobražena je, dakle, sa sintaksičkom dinamikom. Zapravo se ona prva nikada ne bi pojavila, ne bi ila književno oblikovana; kada je ova druga ne bi mogla u