Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
slamom, sa badnjakom, sa česnicom, sa polažajnikom, sa plećkom, sa orahom, sa crnim lukom, s prstenom, po vetru, sa sitom itd.
Sad se reče kad ko dvije vrlo različne stvari poredi jednu s drugom. Jaoh, za sitom jeseni, a gladan cvijeće ne miriše! — Rekao neko nekome kad mu je hvalio lijepo i veselo proljeće.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pored njega nalazio se jedan zemljani ćup, napunjen čistim belim peskom. Arhimedes je, služeći se jednim malim sitom, posuo kamenu ploču stola ravnomerno tankim slojem tog peska, pa je mogao da na njoj crta i piše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Čim“, veli, „ovom sitom i besnom Beogradu ponestane para, a on daj neko slavlje, izmisli tek ma šta bilo, to oni jadni i blesavi deputirci,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
to velik limeni pladanj u čiji su se obod uticale tri motke, koje su na svom vrhu podržavale posudu vode sa šupljikavim sitom na dnu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dvojicu od njih iskreno je voleo. Vodili su ga po sitom, osenčenom polju, okićenom dozrelim grožđem; u sveže poljske zaklonice, pune mirisa i zujanja i šarolikih boja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ded i otac sklop’li svome Ocu, moradoh ja mome Ocu mrtvom oči sklopit; Žizin sitom ko će meni Sklopit oči, pogođeni Ko li za mnom jao! vozopit? 1832.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O Badnjem večeru (blagoslov, i analogne vradžbine, SEZ, 19, 71; 73; Karadžić, 1, 1899, 213), o slavi (domaćica takne sitom kroz koje je sejala brašno za kolač u tavan, ili u zid više glave, »da bi toliko rastao k.
Moravi, kad devojka ulazi u mladoženjinu kuću, izvadi iz pojasa tri dunje, pa dve baci preko praga uvis (i njih sitom mladoženja sačeka), a treću preseče, pa jednu polovinu baci i nju mladoženja uhvati u sito i pojede je okrenuvši se prema
Otiske od ,slova̓ na slavskom kolaču povadi domaćica i stavi u žito, da se sačuva od kvara. Sitom se kucne o tavan, da se ispuni želja. Druge dve četvrtine kolača se iseku i razdele gostima.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom. Preokreće ga i stavlja nasred sobe. Klekne, i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna.