Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad ne znam ili onaj prvi ili drugi dan vozili smo se u zahoždeniju sunca blizu kraja, dok eto iz kuće čovek siđe pobliže Dunavu, zapita čiji je čamac. Vozar odgovori: „Naš je̓. On kad nas dobro -razgleda povika: „Goni čamac kraju”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu... Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša. Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći.
« i stade zadovoljno usukivati brkove i iskašljivati se. Malo postoja, eto ti Sreja siđe ozgo s doksata. Milun odmah poče: — Dajde, Srejo, da vidimo račun, i stade se nameštati da primi pare. — Koji račun?
gru!... Samo nešto pisnu i kao malo zaječa. Dim se raziđe. Nigde ništa!... Strahinja polako siđe ozgo, starnu vatru, pogleda na vrata, a ona širom otvorena.
beše sve naredila na čardaku (a to vam je obična sobica nad kačarom, načinjena tako za goste i putnike), uze luč, siđe niz basamake, pa pođe gore u kuću da kaže odu da je sve gotovo i da gosti već mogu legati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na stazi se susrete sa Marinkom Marinkovićem. Kako ga smotri, Marinko siđe sa staze i dočeka ga dubokim poklonom. Kruška nazva boga. — Bog ti pomogao, čestiti efendija!
Ali Kruška ni da bi reči. — E, sad je na tebe red. Pravo je da tvoj Maša vidi šta će i s tobom biti! — reče on, pa siđe s drveta. — Hoćemo li i njega vešati? — upita Zavrzan. — Njega nećemo. Njega ćemo klati.
— reče on družini. Pa se prepe na jedan hrast, sa koga je video borbu... Razgledao je prilično, pa se tek nasmeši i siđe s drveta. — Hajd̓ sad! — reče i pođe žurno. Čula se stopa i zveket fišeklija...
Stanko se nasmeja, a Turčin stade pljuvati... Stanko siđe s bedema, potraži vode, te se umi, pa se prekrsti. Uze šaru, protre kremen malo noktom, pregleda kašikluk, pa pođe.
Dučić, Jovan - PESME
VETAR Prenu se kao ptić u džbunu Plašljivi prvi dah i struja; No tek što siđe brdo, grunu, I oglasi se sav oluja.
NEDELjA Već zora srebri humke riđe; Pođoše najzad nebom smelo Sva bela stada jutra; siđe I Nedelja u nemo selo. U crkvi mirno drža sveću; Na raskršću, u hučnom dolu, Dodola ta je, sva u cveću, Igrala tu
Kakvo čudno odojče! Kada ono siđe iz naručja majčinog i postane čovek, koliko će veličanstvo od snage da pokaže u životu.
Blizu jednog raskršća vide kako se otkide s neba jedna zvezda, siđe s planine i pređe reku, i pričeka ga na raskršću.
Duša svetitelja ozari se njenim sjajem, i on blaženo pruži ruku kojom je ceo dan ukazivao na Boga. Zvezda siđe na njegov dlan i obasja celu noć.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kod koga mi kupujemo so i što mu je kuća do vladičina dvora, da je vladika izišao pred vrata i pomagao popu da siđe s kola, pa mu nije dao ni ruke, nego se s njime, veli, u lice poljubio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A Gospodin Vladika ode u oltar, pa poče da služi. Crkvenjak Arkadije, kad siđe sa zvonare pa vide ko je u oltaru, lepo se skameni čovek većma nego kad mu se na snu javio sv.
— Kakva sreća, kakva čast! — Bolje vas našli! — ču se pop-Ćirin glas duboko iz bunde, a kad se siđe na levu stranu iz kola, pojavi se i pop-Ćirina glava, koja se pušila k’o obarena šunka kad je izvadiš iz velikog lonca.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kočijaš upregne i s pismom dotera pred kuću Milivojevu. Odmah siđe i pođe Milivoju. Kod kuće je. Kočijaš uđe. Milivoj, kad ugleda kočijaša, ubezekne se, ne zna šta će to da bude, ali
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Najedanput onaj bataljon što je maršovao na začelju kolone, onaj rep gusenice, pršte u strelce, siđe s druma i besno pojuri kukuruzima odakle beše iznenađen vatrom gonioca koji se od nekud probio.
Onda tu ona i siđe, a tog trenutka onaj kupe čudno ožive, jer se sve u onom teškom položaju izmeni. Sav onaj izraz užasa najedanput
I tek kad naiđe štab jedan oficir, koji je jahao napred; siđe pa se nagnu prema lešu. — Oficir, reče on. — Od kud znate? — Znam, ordonans oficir, održač veze.
Afrika
Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja. Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora.
Jedino je urođenik u stanju da svojim čamcem pogodi trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Engelshofen je, međutim, bio viknuo svog husara, koji mu je dremao pred vratima. Naredio mu je da siđe dole do kancelarija i da kaže da će oberkomisar doći u zatvor, da vizitira.
Pavle je bio ustao u kolima i pokuša da siđe iz kola, nesigurnim korakom čoveka sa vezanim rukama. Njegova dva bratučeda tek tada primetiše da Pavle nosi lokot oko
Njegova dva bratučeda tek tada primetiše da Pavle nosi lokot oko ruku. Oni priskočiše, obojica, da mu pomognu da siđe.
Da bi se prikrila sramota. Diže se zato, gegajući se, i siđe u kapiju. Njegova žena bila je već u kolima. Sedela je na visokom sicu od žutog kordovana, sva u plavim taftama i belim
Ponudio mu je na prodaju svoju abu. Nigde takve abe nema, kaže. Molio je kapetana da siđe iz kola i vidi njegovu robu.
Kopša onda ožive i reče, za talere, da su novci u najlepšem redu, pa tek posle, kao da se prisetio, siđe sa tronošca i priđe Pavlu, koga je zagrlio i koga upita, gde je u Vijeni odseo, i zašto je došao.
Zekoviču su porušili kućer, jer nije hteo da siđe na drum, koji se gradio, a drum mu je kućer presecao. Pavle se sećao da je taj njihov husar pucao, na geometra.
Prema svom običaju, Pavle je nešto, sam sebi, mrmljao i mumlao. Hteo je zatim, pre nego što siđe u kuhinju – koja je u Engelbirti služila ujedno i za trpezariju, putnika – da legne, tako, umiven, i otpočine, na
On je znao Božiča samo kao junačinu, o kom se pričalo. Isakovič je to jutro dugo oklevao da siđe u trpezariju traktira, to jest u kujnu, u prizemlju.
ode, prateći neku burad, koju je mlađi svet, iz čamaca, istovarivao, Isakovič primeti ženu, koju je tražio, kako siđe, iz lazareta, u pesak, i ode, pred stražaru.
Savojski je stao pred poplavama. Da nije bilo Tekelije, Savojski ne bi bio, iduće godine, mogao da siđe do Turske. Da nije bilo Tekelije, Turska bi bila trajala još stoleća. Pa zar nije nepravda da se ime Tekelije ne zna?
Pavle je pio u zdravlje Kostjurina, čija bi konjica, kao oluj, mogla da siđe u Serviju i Tursku! Tako su mudrovali, kad ih je vino bilo zahvatilo.
Teodosije - ŽITIJA
Ispunivši se veseljem duhovnim, I veoma obogativši se, radosno u manastir siđe. Provevši svu svetu četrdesetnicu u manastiru u postu s bratijom, svake subote ushođaše na sveti vrh i ispunjavaše tamo
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Klimska i vegetacijska suprotnost ovde je skoro onakva, kao kad se sa Ivan-planine u Bosni siđe u dolinu reke Neretve ispod Jablanice, gde se osete mediteranski klimski uticaji.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča siđe i ode s armicijašem u kancelariju. Stane kod stola, a njega armicijaš pri sveći meri. — Pane dobrodzjejni, pane lešedi
Stanu pred mehanu. Unutri jedan lepo obučen šljahtec, prijatelj grofov, došao da pozdravi „vengerskog šljahteca”. Kad siđe, pred njega ide Čamča, zna već običaje, uvede ga unutra i pretstavi ga gospodaru Sofri.
Kad i kad dođe i do dobrog konja. Jedared tako sedi pred birtijom, puši, čeka lađe. Dođe na konju jedan bećar siđe s konja, veže ga o kapak dućana, pa ide u birtiju da pije. I on i konj oznojeni, jako je morao juriti.
— Dakle, tu si ti, junače? Dole s konja, to je krađen konj! Bećar videći latova sa pištoljem, nije mu na ino, mora da siđe. — ’De ti je pasoš? Bećar po džepovima traži, nema pasoša.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dok su vojnici ležali, u nekom šumarku, Isakovič siđe pred njima u pesak, na vodu. Vide zvezdano nebo, vide šume, na drugoj obali, dva mala ostrva nasred vode što su se
Isakovič zato siđe pred večer na reku, očekujući kod skele da mu se, sa druge strane, javi čovek po koga beše poslao vojnika.
zaogrnut vojničkim ogrtačem, diže se tad u čunu, dovikujući mu po vodi da mu donosi vesti od brata i, pošto Isakovič siđe sasvim u blato, da mu donosi vesti o ženi.
Sa velikom šajkom, u kojoj će ga odvesti kući. Umoran od kukanja žena, prebrojavanja, pregleda i popisa oružja, siđe pred veče na reku ne sluteći ništa dobro, sećajući se kako je, na vodi, tamo u tuđini, isto tako, jedno veče, čuo da
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za čoveka koji na grob prijatelja ne posadi trešnje ni breze, koji sa kola i sedlenika u rodnom kraju nikada ne siđe da postoji na grobu pređa.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Lokal u devetnaest i pedeset dva! Nikada niko zanimljiv nije silazio na njegovoj stanici, a toliko je čekao da siđe. Samo umorni železničari i po neka žena sa praznim korpama.
Ništa! Otvaraš svake noći televizor i misliš bogzna šta će se dogoditi, a opet, nikada niko zanimljiv ne siđe iz njega u tvoju sobu. Baš kao ni iz ubrzanog u devstnaest i pedeset dva. Nikada nikoga. Samo slike.
Matavulj, Simo - USKOK
Vi zaboravljate da smo mi predstavnici ćesarskog grada Kotora, a ne roblje, ni vaše sluge! Pa mu okrete leđa i siđe s bedema, te obavijesti građane i savjetova ih da se odmah raziđu.
Kad se poslije propasti Mletačke republike, za vrijeme bezvlašća, vladika poče spremati da s vojskom siđe u Boku, uze toga mladog Bokelja kao pisara.
Najposlije u uglu bješe velik orman i do njega rukomija. Sluga iznese čizme. Vladika žustro siđe s niskog kreveta, zakopča crnogorske dokoljenice, navuče svitne dimlije, pa crn grudnjak, pa se opasa šarenijem pojasom,
Milićević, Vuk - Bespuće
Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana crnim rupcem, i pozdravi ga. On siđe s kola, vukući predugačku šubu po snijegu i uđe u hodnik, s otvorenim vratima sa oba kraja, kroz koji sviraše vjetar
I kad je pozvaše jednog dana iz učionice, ona siđe u sobu za razgovor: na stolici sjedio je njezin otac nešto omršavio i potamnio od pošljednjeg viđenja, malo pognut, sa
Sremac, Stevan - PROZA
Učitelj reče još nekoliko reči, pa završi. Gost siđe sa sedišta, a učitelj sede i razgleda koji su od đaka odsustvovali ovo pre podne, pa onda molitvom završi rad.
Radičević, Branko - PESME
Pa ako tuga kakova ga mori, Nek siđe dole, nek se zagovara. Da l' ima možda tu kakvoga druga? Na to bi mogô odgovorit sluga; Al' on je skoro kô kamen
— Jer lipa dosta tog imade. Itd. u misli ide k Stražilovu, onde pije vode, bere cveće, etc., etc. — Potom siđe sa brda, i pođe da se oprosti sa drugovima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I na to željno, halapljivo zagrize krušku. Marika skoči od Aritona. I, uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće stiskajući oči palčevima.
Kao uvek, spominje njega, pokojnika, muža; ređa njegove želje. Pa kada počne ono: na koga ih je ostavio... što ne siđe da ih vidi i ne pogleda... a naročito da vidi dete, sina... već koliki mu je i kakav je porastao...
Kostić, Laza - PESME
” Koliko beše milostiv mu vik, toliko strašan govornikov lik: s postolja, misliš, Dagon siđe sam, da osveti obesvećen mu hram. delila ciknu, prebledi kô sen, obnesvešćena pade na kamen.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto!
Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su dinovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
Pošto ne viđe nigdje, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidno svjetlosti. Onda Grbo reče srednjem bratu: — Hajde, ne bi li ti vidno.
Pošto ognja nigdje ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidno svjetlosti. Onda Grbo skoči, uze tri kamena, pa im reče: — Dobro pazite na koju
jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na onu stranu gdje je vidio svjetlost, pa onda siđe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo kamenje? Oni mu pokažu. Braća pođoše na onu stranu.
Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu. Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
Ako teško žive, podaj im bolju hranu. Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga
— E, hajd, hajd, videćemo! — kaže Sreća. Idući starac dalje, ožedni u putu, pa siđe na reku. Kad se sagne da pije vode, a ono mu novci ispadnu iz nedara i potonu u reci.
Ne smjede više ostati na drvetu, već brže siđe pa nagne u planinu. Put je vodio preko onog polja, a on ne smjede putem već okrene šumom, tako okoliši ubijenoga.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od čuda Žuća da siđe s uma: „Gledajte čuda, cvetala šuma!“ A Toša češe sanjivo rebro: „Eno i polja zasuta srebrom!“ Dedica samo zamišljen
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Neki čovek odeven u segeltuh i uprskan krečom siđe u ševar sa džakom na leđima. Mlada žena, koštunjava i jaka, donese drugi džak.
Rekoh joj: — Mislite li da je opasno od vaših ako duže ostanete? — Možda. — Doviđenja! Pustio sam je da siđe, ne dodirnuvši joj ni ruku Gledao sam lagano kako silazi. Mogao sam još potrčati za njom. Ona se nije osvrtala.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena izlije preko njive udari u kamen pesma tužna prizrenska suza pred kamenom što svetli iz svake
ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže javno u celini nek siđe i nek osudi lagarije što sa Zapada stižu neka prepreči put nauci i mašini zašto je inače moćan i drevan mora da
a smrt ako je bog umro nije li to stoga što je smrt lepa (šta sunce večeras čeka) inače ko bi ga naterao da siđe ispod svojih znanja niže od svojih moći u smrti se on stopio s čovekom i složili se na podzemnom zboru da ukinu
stuba onda se uspravlja trepće i zračnom svojom rukom rukovodno sledi pokret koji polazi iz vrata neće više da siđe sa neba i to je vrelina vrla vrhunac koji se boji pada ljudi se izmiču prave mesta za dragocen pad samo nagnuta
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Razneli bi ga... Ali u mitraljeskome zaklonu bili su i naši ranjeni vojnici. Komandant naredi da posluga siđe u zaklon. Zavlada tišina...
Vojnicima je ovladalo tiho, pobožno raspoloženje... Kola se zaustaviše iza austrijskih rovova. Sveštenik siđe prvi, ostali za njim. Onda on pođe laganim korakom, sam, držeći ispred sebe krst.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.« Kad siđe sunce blizu brega, gosti se digoše da idu. Velja se spremi da ih isprati, a učiteljka mora ostati kod deteta, koje je
zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci. — Uređujte se, skomandova on, pa siđe na drugi kraj, podalje od Ljubice, i stade uređivati decu. I Ljubica odmah uredi svoje mališane.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tada Bog zapovedi Anđelu smrti da siđe na zemlju. I njemu se zemlja u suzama molila da je ne dira. — Ne plači, zemljo, i ne žalosti se!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kako siđe s kola, Jovo priđe k nama i zdravi se sa svima, jer gotovo svi imađasmo s njim po malko računa. Čim se pozdravi s kapet
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Zar ja em da oznojim moga Micka (tako mu se zvao konjić), em da platim?! Jok ja, vala! — reče Vujica pa siđe s konja. — Ama nećeš ti — veli Sreta, umirujući ga — platiće Đorđe predsednik.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
U leto 1932 godine uspeo je da siđe u dubinu od 700 metara, kod malog Bermudskog ostrva Nonzeč, na kome se nalazi poznata američka biološka stanica.
da se posle nekog vremena počela ukazivati potreba da se, s vremena na vreme brodske mašine zaustave, pa da gnjurac siđe u vodu i sa brodskog vijka skida umotane oko njega alge koje su otežavale kretanje broda, pored svega toga što se vijak
Rakić, Milan - PESME
Ostavi se mene. Ja prošlosti hoću, Hoću da spokojstvo siđe na sve strane. U prošlosti tražim čarobnu mirnoću Da, vedar, završim mog života dane...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na ostale, sluge i čivčije, digne ruku — to nije mogao.
Zato, ma da je znala da je kapiju zatvorila, ipak bacivši šamiju na kosu i na prsa, siđe dole. Čisto sa strahom, grabeći, dok je još videla, uđe u kujnu i zatvori vrata od one velike sobe.
Ali dok ona siđe i polako poče ići ka kapiji, a ono Magda, koja je kao uvek bila ušla odozgo kroz komšiluk, da bi prekim putem pre
I tebi srećan dan, i živa i srećna mi bila! Sofka sa velikim poslužavnikom, pokrivenim izvezenim peškirom, siđe natrag u kujnu, da po njemu poređa čaše i šolje, kojima će se gosti služiti.
Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, siđe i istrča preda nj. — Hvala, dedo! Srećan ti dan i praznik, dedo!
što je podražavan od Todore i Sofke, nego više usled rakije, a i što se nije peo nego silazio, kretao se brže i lakše. Siđe gotovo sam.
I ceo dan tamo, gore, presede. Ne siđe, ne pojavi se, kao da odbolova. I tek sutra siđe. Magdu odmah, tobož nekim poslom, gotovo otera u selo.
I ceo dan tamo, gore, presede. Ne siđe, ne pojavi se, kao da odbolova. I tek sutra siđe. Magdu odmah, tobož nekim poslom, gotovo otera u selo.
Ali ona se, sva srećna i zajapurena, brzo izdiže, prebacujući kosu na leđa, i siđe u kujnu kod Magde. Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje o prodaji kuće, a sva srećna što je on, gazda joj, došao i
Posle, čim Magda siđe, nemo, nikome se ne javljajući, ode sa njom kod tetka-Katinih. Čisto se spoticala grabeći da što pre ode, kao da pobegne
I zaista, tek što Sofka siđe niz stepenice, i pođe ka kapiji, ču se odozgo prestrašen materin glas: — Vode, Magdo! Vode brzo!
I sama Sofka, koja je bila navikla na toliki sjaj, ipak čisto pretrnu. Ponova ga poljubi u ruku. | — Hvala, tato! I siđe dole. Za sobom ču kako svi, i otac i mati, kao odahnuše u opštem uskliku: — Neka je sa srećom!
Pandurović, Sima - PESME
Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska svoda, Ona se siđe u talase neme... Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen refren zemaljske poeme; Ja mislim na nju, tamo gde ’no
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Hoće li ovliki narod vazdan čamati ovdje?“ Zapovjednik i časnici pošto vidješe, počeše se smijati; naredio vojsci da siđe pa i oni odoše. Kotorani ostaše sami na bedemu. Debele verige zabrujaše te most sa velikom lupnjavom pade.
“ „Ne znam, Gospodaru!“ „Ajde ga zovi!“ Đakon iziđe. Vladika se prošeta dva-tri puta po sobi, pa iziđe i on i siđe niz kamene stepenice od dokseta, uputivši se k crkvi. Stari Stevan užižaše svijeće pred ikonostasom kad Gospodar uđe.
Glavari, a pred njima braća Vladičina Savo i Marko, pristupiše najprvi pa mu pomogoše da siđe. Pošto mu glavari poljubiše ruku, navrje narod k njemu, da su starješine muke imali pripuštajući redom svakojega.
“ Čovjek hitro sjaha i reče nešto stranijem jezikom onome drugome. Onaj se pokloni serdaru, ne rekavši ništa, pa siđe s konja i on. „Držte, povedite konje!“ reče serdar svojijema. Stana i Milica, uvedoše konje u avliju. „Čudni gosti!
On je rekao da zasad ne može biti govora o tome, no neka se najave k njemu jesenas, kad siđe na Njeguše, pa će se vidjeti; ali neka drže na tajno.“ A Joka, živo, gotovo veselo, prihvati: „Dakle, zbilja, jesenas.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nesrećan čovek, našavši se pred očiglednom opasnošću da bude zgažen, siđe s puta u jarak, a srećan čovek ostane na putu da mirno sačeka konje s kolima i svoju sudbinu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti, šta on oće, pa se dobro uzme u
Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu. | Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
Ako teško žive, podaj im bolju hranu.” Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga
Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se | udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti šta on hoće, pa se dobro uzme u
nož pa uprav k onoj gori uputi se, i kad dođe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce
I celu noć su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva živa ostala. Kad ujutru svane, ona siđe s drveta i pođe opet po šumi ne bi li kako iz nje izišla, ali šuma sve gušća a kraja nikako.
Ali teke što ga bješe uzjahao, iznikoše i kralju krila, a kralj se prepade te siđe s njega i uhvativši ga za fuzdu povede ga, i malo idući nestade mu krila te tako doma dođe.
na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević nji sve po vratu, dok sve devet posiječe pa se skine niz jelu, i polako siđe dole u grad, | onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto!
Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
Sveti Sava - SABRANA DELA
trpljenje, post, moljenje toplo sa suzama, a najpre nad svim ovim anđeoska lepota, smernoumno poslušanje i ljubav, radi koje siđe k nama Sin Božiji, a ka ovome prilažući i nezlobivost.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Zastaje, uplašena prisustvom stranih ljudi.) JOVČA (oporo): Drž’ konje! SOFIJA (pridrži mu konja da siđe, saginje mu se ruci, koju on otrže).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Neki Dionisije Horvaćanin, iz Garevice rodom, rečit čovek i odveć drzostan, siđe k njoj da vidi što je stoji vika i da viku s vikom | predusretne, no, nađe se u velikom rusvaju i tako se smete da nije
Ćosić, Dobrica - KORENI
— reče Tola kad volovi sami stadoše pred vratnicama Katića, i skoči u sneg što je napadao do pola cevanica. Đorđe siđe s kola, stade i zagleda se u gust drvored jasenova zariven u tamu. Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole!
Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu.
— Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će? Ne može odmah da se sretne sa ocem. Valjda još imaju za njega sobu u novoj kući.
Kući... ne Bičem zapraska po hladnoj belini jutra. U Grabovici, pred mehanom, naglo je zaustavio konje. Hteo je da siđe, ali se setio noći kad se vraćao s puta, s rabadžijama i Tolom, setio se bačenih đinđuva, ostraguše na kolenima, straha
Konji su otresali znojave glave i ljutito grizli đemove, a on je sa opuštenim dizginima sedeo u sankama, strahujući da siđe. Nikad s takvom namerom nije došao ni u ovu, NI u jednu kafanu.
Rakija podstaknu hrabrost i uguši strah. Da bi im pokazao da je u svemu ravan njima i skrio rosu u očima, Aćim siđe niz opštinske stepenice, umeša se u gomilu i poče da pije; mora da proguta žalost i da ne ostavi seljake da sami
— Udri je vilama! Đorđe poznaje žene po glasovima i tako saznaje ko je poginuo. Ču da Simka zakuka, ali pomisao da siđe i brani ženu brzo zamre u strahu. — Kuću da mu zapalimo! Nek izgori Katićevo gnezdo! — Uzmi slamu! — Daj vatru!
Žali sebe tako potpuno da ne ume ni da plače; večeras mora da ostvari svoju odluku. Kad se smrklo, siđe s tavana, nigde lampe, samo se kuknjava čuje, uđe u kuhinju, Simka se nakašlja.
Pritera kobilu do samih manastirskih vrata, a kaluđer potrča k njemu uplašeno mašući rukama. On siđe s konja i dizgine pruži zgranutom kaluđeru, koji se, okrenut vratima crkve, krsti, šapućući: — Samo su Turci dovde
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Moja braća. Svaki od njih zove se samo Oraško. Ja jedini imam dva imena, jer sam najstariji! — mališan se nasmeja, siđe na stolicu, zaigra i zapeva: Hej, haj, hoj, sav maleni narod moj u orahu gradu, u debelom hladu živi život svoj!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kada pređe Kapetan-Mišinu ulicu, siđe sa pločnika i pođe sredinom kolovoza, ka Višnjićevoj. Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde njegova ulica izbija
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ožalošćen, obeshrabren, prezirući samog sebe, pođe pravo Propilejama da onde siđe sa Akropole i vrati se u svoju otadžbinu.
Oduševljeni uzvici odobravanja propratiše ovaj kraljev govor, i on siđe sa svog prestola. No pre no što je sa svojom suprugom i svojom ćerkom izašao iz dvorane, on pruži ruku svakom naučniku
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Najzad pojavi se komandant, visok, namršten, u teškim ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz kamene stepenice i priđe uzbuđenim ljudima, koji se ukočiše po žustroj komandi, kao smrznuti.
Pa kad voz stiže i ona lako i graciozno siđe, komandant je pozdravi sa nekoliko izabranih reči zahvalnosti i pruži veliki buket poljskog cveća u znak toplih
Onda mašina stiže i zaustavi se pred velikom gvozdenom kapijom. I dok momak hitro siđe s prednjeg sedišta i uslužno otvori vrata dami, na čijem krilu ležaše krasan buket, dotle već bela rundava pudlica, s
o vratu, iskoči na kaldrmu, laka kao lopta, pa se zapilji i očekivaše da bogata dama, sva od gracije i bolnog izraza, siđe i, po običaju, obdari prosjake.
Ja propustih stanicu gde sam imao da izađem i ostadoh u kolima sve dok ona ne siđe. I tako sutradan, pa idući dan, i mesec dana zatim ja sam činio to isto, čekao je uvek na stanici sa koje je polazila,
Pojahasmo ja i moj ordonans konje i krenusmo ka Vasiljevcu. Nismo jahali ni četvrt sahata, a na zemlju siđe mrak. Niti sam znao gde idem niti je se to uopšte moglo znati. Jahali smo kroz šumu. Čas smo silazili, čas smo se peli.
I to se dešava obično subotom da Ilija Vasić siđe dole „Kod Napoleona“, ulazi unutra i pravo ide onom stolu gde se to starinsko i predratno društvo skuplja.
Brzo sam joj pomogao da se kako-tako izvuče ispod bezbrojnih uvijača kojima je bila omotana, i da pažljivo siđe, pa sam i ja, sišavši hitro, pošao za njom.
Petar pokloni se tada Gospodu, obećavši da će tačno ispuniti ovu Njegovu želju, pa se brzo spremi i navrat-nanos siđe na Zemlju.
Petra pa mu naredi da se ponova potrudi do Zemlje i tamo izvidi u čemu je stvar. I sv. Petar siđe, pa se još brže negoli prvi put povrati i još sa samih rajskih vrata doviknu Gospodu: — Gospode, opet Srbi!
Tada srećan, što ih beše pronašao, pretvori se on u starca prosjaka, te ti najedanput siđe među njih. Ali se brzo pokaja sv.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« Postoja još malo na svome prozorčiću, pa, kad vide da niko ne prolazi, a i noge ga zaboleše, siđe i ode opet na slamu. Sednuvši na mestu, stade preturati slamu i osluškivati neće li se opet što čuti spolja.
Stade da čeka još, ali prolaznici behu vrlo retki, a razgovora pred kafanom sasvim nestade. Siđe opet na svoju slamu i sav se predade dugom, upornom ćutanju, bez jedne misli...
— Vi svi sedite tu. Da se niste makli s mesta! — reče Đurica ostalima, pa siđe na put s kmetom. — Znaš... ne mogu pred onima da ti kažem, a moja ti je kuća otvorena, kad god hoćeš, i ništa ti za
Jednoga dana siđe Stanka na perilo sa rubinama. Na perilu — povećem viru na reci — skupljahu se, četvrtkom ili subotom, devojke i žene
Vidi se i konjanik, koji se spušta kosom, idući pred njima. Pantovac čekaše da potera siđe u dolinu, da mu se izgubi iz očiju, te da se oni neopaženi dohvate reke.
Tako su bili mnogo pouzdaniji, no da ih opazi potera i da se krene odmah za njima. Račun je bio dobar. Čim potera siđe sa huma i zapade u dolinu, begunci poskakaše i za jedan trenut dohvatiše se reke.
— Potraži, moje dete, pa požuri, — viknu Nikola, saginjući se na konju ispod šljiva. Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema.
opet ide i gleda nekako u stranu... Poljubi se sa njim, pa se ispravi. — Silazi sad, dosta je... Đurica siđe, okrete se oko sebe, pa spusti sveću gore na travu. Mitar izvadi maramu iz džepa i pođe da mu veže oči. — Nemoj...
Svršeno je ! Pravda je zadovoljena, zakon je izvršen ! Kad ode sav svet i kad se na onome mestu, gde malo čas siđe živ čovek, izdiže gomila vlažne zemlje, jedna pogurena starica priđe toj humci, pade na svežu meku zemlju i obgrli
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao! odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je
na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad. Onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto!
” pa onda pohita da se natrag vrati. Pređe preko bedeme, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju. Kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
Pošto divovi zaspu, starac siđe s tavana, ukloni smrvljeni samar, a on leže na isto mjesto. Ujutru skoči on prvi na noge, a divovi, kako se koji budio,
Prevariću i tu cara, i eto me začas za tobom. On je posluša, siđe s konja, priveza ga za plot, na njemu ostavi svoju curu, a iz teta-lijinog repa ispukne jednu dlaku i zapali je.
Vrat ga posluša, pa uze tri kamena i ispe se na vrh jele, gleda na svaku stranu, pa kad ne viđe nigđe ništa, siđe dolje i kaza Grbi da nije vidio svjetlosti. Onda Grbo reče srednjemu bratu: — Hajde, ne bi li ti vidio.
Pošto ognja nigđe ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije vidio svjetlosti. Potom Grbo skoči, uze tri kamena, pa reče braći: — Dobro pazite na koju će
Dok stignemo na jedan mezar. U tom mezaru bijaše zakopan jedan mladić. Ona mezar otkopa pa siđe u nj, izvadi iz mrtvog mladića džigericu i izjede je, pa opet mrtvaca zakopa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve mi se čini da pre nego veo Na misli, snove i ideje siđe, U svesti ona javiće se tada. Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I ime koje ne rekoh
Draga moja, ja ne umem više Nositi suze što ti radost krije, Al' u noć mesec kad siđe ubavi, Tišinom sreće kad bol zamiriše, Odmori oko: nek se duša slije U pozni šapat velike ljubavi. 1908.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I sili se da bude mirna, pa, kao i obično, svršava po kući popodnevne poslove, a poslije siđe dolje, u dvorište, da pošije jedan omot, kako joj bjaše gospodar naredio.
Ujutru ona se prva digla; sjedi na postelji i čeka. Spasoje, dok se sredio, siđe žurno dolje da otvori krčmu za jutarnje goste; nije se na nju ni obazreo, tek što joj u hitnji „dobro jutro” nazvao.
— Da se zaklonimo od vjetra! — reče Marko. Djevojka posluša, siđe s krša i zađe za nj. Marko se približi k njoj. Gleda je pred sobom, a desno mu je oko sve jasnije: htio bi da joj nešto
Domalo i pljusak popusti, a k nama siđe kapetan da naplati prijevoz. Pred njim objašnjuju se ona tri trgovca, sveštenik, dva stranca i ja: svi imamo popust,
Pročitavši naslov, srdit istrže mu knjigu i ošamari ga. Uzbuđen, siđe u dvorište. Beše na izmaku zime, u subotu, kada se u dvorištu seminarija skupljala sila prosjaka, tražeći milostinju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Mile tada u nekoliko magnovenja pogledom hvata kako s jedne strane Marika, „uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće, stiskajući oči palčevima”, a s druge strane to „Mita vide, primeti, bi mu neprijatno,
čeka ispred kapije; četvrti put ulicom žene odlaze na groblje - i svaki se put Sofka popne na sprat da to vidi, pa siđe.
pomišlju da mu bude suložnica - sve je to samo sartavni deo seljačkog života u koji je ona kao hadžijska ćerka osuđena da siđe.
se, i zato što se direktno dovikivanje odozgo mora izbeći kao uvredljivo; mada bi, s druge strane, baba Stana mogla i da siđe, ali već time što ne silazi signalizuje prodavcu njegov zavisan položaj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema.
Miljković, Branko - PESME
Da siđe sa zida, rekao bi: ovo je predeo koji produžuje ljubav. 1957. ARILjSKI ANĐEO Anđele gorki praznine i snage, Kad ukaza se
Petrović, Rastko - AFRIKA
Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja. Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora.
Jedino je urođenik u stanju da svojim čamcem pogodi trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da vide šta je to, a sam siđe s konja i stade hodati jednom putanjom u šumi, razgovarajući se sa nekoliko viših oficira, koji su bili uz njega.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Vasiona hramom se sazdava, — Hristos siđe s ikone prestolne, Iz putira, gde su opšti boli, Pričešćuje pojedince bolne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Gospodine pukovniče, stanje je ratno. „Vidim, vidim!“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova. — „Šta uradi ti ovo, ’Cvrco’?
Po tome bih rekao da su to Srbi. Gospod se zamisli, i reši se da lično siđe na zemlju i proveri iskaze. Sišavši na Solunsko polje, uze Gospod na sebe spodobije čoveka sa dugom belom bradom i
Ali on je bio dugo vremena borac i znao je kolika je to prijatnost kada se siđe sa položaja i naiđe na usrdan doček. Istina, njegovu dobrotu su često zloupotrebljavali. Napijali su se.
Kapetan Bora, komandir četvrte brdske baterije, posle dužeg vremena, jedva je dobio dozvolu da siđe sa položaja do svoje komore.
“ — uskliknu sada Francuz. — „To su Francuzi. Sad se ne bojte!“ — On se diže i junački se protegli. Zatim siđe niz stepenice i otuda se vrati sa upaljenom cigaretom. Šakom je zaklanjao žar.
Dobro... Adіeu — otvorio sam vrata i pošao niza stepenice. Najednom začuh glas: „Dragiša!“ Okrenuh se. Ona brzo siđe, obavi ruke oko moga vrata, poljubi me u usta dišući snažno, a potom, bez ijedne reči, vrati se i zatvori vrata.
— Gospodin kapetan Lazar? — Ja sam. Ko pita? Rekao sam svoje ime i sjahao. On siđe sa prednjaka topa i kresnu električnom lampom na mene. Zatvorio sam oči. On ugasi lampu i stavi mi ruke na ramena.
Bojić, Milutin - PESME
Ne tražismo Bog da siđe sa Sinaja. Ne tražismo da nam pošlje zapovesti, Ni da Mojsej ploče lomi razočaran, Niti u sutonu utrnule svesti U
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Kucne ona na vrata, a otud odgovara onaj kao golub: „Slobodno!” Nama zaigra srce... ŽIKA: I siđe u pantalone! MILISAV: Siđe, bome! Nije da kažeš da me je strah, al'... opet znaš, nisam rad da poginem.
” Nama zaigra srce... ŽIKA: I siđe u pantalone! MILISAV: Siđe, bome! Nije da kažeš da me je strah, al'... opet znaš, nisam rad da poginem.
Nastasijević, Momčilo - PESME
il’ telom ili duhom, no da li gore razdvojiše nas, da li reke, david da reče: „Gore Gelvujske, dažd na vas da ne siđe, ni rosa, Saula jer ne sačuvaste, ni Jonatana?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica. Omanja, suva, u suroj, prostoj odeći
I siđe s njim. Video ju je obučenu, ispruženu, osvetljenu, povezane glave, povezanih vilica. Od odela jedva se videla, i jedva
— Šta joj je? I ne hte da siđe, ni da vidi. Samo čuo kako ona iz kuće izlete. Za njom brat mu sa svećom, da ona gde u mraku ne natrapa, spotakne se.
Nije smeo dole k njima da siđe jer, bojao se, zaboraviće se i čisto bi je tukao, toliko mu ona dođe teška, mrska sa tim njenim naricanjem, kuknjavom.
kako će pući od jada, slušajući kako ona, misleći da oni već spavaju, predala se i na sav glas kuka, jeca, ne diže se, siđe i ode do nje. Zateče je povezane glave, uplakanu, svu mokru od suza, plača. Priđe joj i naže se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(ZNŽOJS, 7, 149). Kad je vršaj gotov, u okolini Niša kolje se uz stožer petao, tako da sva krv siđe u p.; petla pojedu poslenici, a okrvavljena p. upotrebljuje se dogodine za sejanje.
— Zašto je klas p. mali kao šaka? Jednom je đavo upalio p., i ona počne goreti; Bogorodici bi žao, siđe s neba, uhvati šakom za klas, i ugasi vatru: i klas ostane onoliki koliko je Bogorodica uhvatila (іbіdem.
i osušiti je na dimu s ognjišta: veštica će »zamaknuti vodi« i moraće vratiti mleko (Karadžić, 3, 1901, 195). Kad mora siđe sa čoveka, treba u tom trenutku zatvoriti tikvu, i onda će mori »stati voda« i navraćaće idućega dana svaki čas ne bi
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na kolodvoru nije ga niko dočekao. Upade u omnibus među ostali svijet i siđe pred hotelom. Čim se je udesio, iziđe da se prođe gradom. Hodaše ulicama u kojima bijaše najviša vreva.
On se u to posvema sredio i naumio izići. — 'Ajde, 'ajde! Doli je otac... A ča ćeš za obid? — Nu mladić ni ne ču, siđe niza stube i preko dvorišta uniđe u dućan.
Mače se i siđe usred sela... Pod granatom murvom bješe istavio „Pilat” na prodaju svoje sitne stvari. Kada ga je ugledao, dotače se
Kad siđe s gomile, hvatao se prvi suton. Oko zapada bijaše se sve smirilo. Na čistom, plavetnom nebu pojavio se mjesec, koji bij
No toga časa predomisli se, sredi se posvema i kroz kuću siđe u dućan. U dućanu našao je mnogo čeljadi — pođoše da uzmu nešto hrane i da urede ranije račune.
Nakon nekoliko vremena sjeti se da će biti donijeli iz grada poštu, te siđe u dućan. Zbilja, zatekao je dolje oca gdje otvara listove i odulje omote, iz kojih je vadio službene spise.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Lada, u nežnoj brizi, u mirno seoce siđe I tihe vajate i staje nečujnim hodom obiđe, Obiđe polja i gore - i pogled na zapad baci, Gde toplog, proletnjeg sunca
No svetli ideal dobra i nežni anđeo mira, Ti siđe s visine tada, da burni smiriš duh: Da sedmostruni kimval i zvučna opije lira Prazničnom svojom pesmom moj očarani
Mora da je strašno nešto, kad i meni bruji glava; Idi, Petre, pa razgledaj, jer to nije zabadava. Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje vika, I zastade razjarena dva sabrata, dva pesnika. Kako su se dohvatili za čupave svoje kose!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On je svojim dogledom razbio nebesku kristalnu sferu, a Zemlji je naredio da siđe sa prestola na koji su je postavili i da se zadovolji skromnom ulogom pratioca Sunčeva.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sve udesim i razmestim onako kako je još pokojni gazda uživao, pa samo da ona siđe s decom, i tamo sedi, raskomoti se; ali ona neće.
žiž! hoće Paraputa da izgori!« A niko ne sme da mu priđe. Niko da ga umiri, dok se ona, hadžika, gore ne probudi i ne siđe, i samo ona sme da mu priđe i da ga umiri.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Uveče popije samo teglu mleka, i u devet sati spava. A sutra, s petlovima na noge. Siđe u avliju, u donju kuću, gde se hleb mesi i gde mlađi spavaju, tu joj ispeku komad mesa, donesu salatu, samo malo
Skoči iz postelje zdrava, i tačno ona. Siđe u sivo, hladno dvorište, izvuče studene vode iz bunara, i poče njome da se šljuska uz zadovoljno srkanje svežine i
ili benzin, besna mačka, utekla sluškinja, obijena fijoka, anonimno pismo, jedinac sinčić na krovu s kojeg ne ume da siđe, itd. I danas, u takvim momentima, ljudi zovu telefonom bog te pita koga.
Iduće jeseni se pokaza ključ za prošlogodišnju nerazumljivu odluku da Pavle, posle mature, tako reći siđe s konja na magarca, a i ključ za mnoge druge stvari.
Ali, zdrav kao što je bio, s veštinom da živi telom; glavom i dušom, čim siđe s groblja, opet je radostan čovek. Preobuče se, i s ćerkom Sofijom ide u šetnju, daleko izvan grada.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je sve lepo i tako je, ali zamislite jednoga profesora fizike koji, pun ideala da populariše nauku u što šire krugove, siđe u selo i zateče tamo, recimo nedeljom po podne, kolo koje se vije oko svirale.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz.
Tek tada se reši i komandant puka da uz pripomoć vojnika siđe. — Slušaj, pobratime — obrati se kapetan Dušan Luki — dopusti, molim te, da ti izjavim...
Uto šofer pritisnu na trubu, Mića se sav zanese i osetih kako se migolji na mome kolenu, hteo bi da siđe, te da i on dohvati za trubu. Šofer uspori brzinu i Mića iskoristi priliku da dohvati za volan.
— Sklonite se, gospodine potpukovniče! — skretali smo pažnju potpukovniku Petru. On siđe u zaklon, ali izgleda više zbog nas, no sebe radi. —... Razumem. Evo sad odmah! — komandant diviziona priđe žurno.
Naskoro po kloparanju točkova uviđam da prelazimo neku skretnicu. Voz stade. Francuz siđe, a mi ostali ostadosmo ležeći u kolima.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Sad ćeš kao vojnik, blesavko, ići svetom! — podrugnu se samome sebi i zviždućući, vojničkim korakom, siđe u grad. Bar za vojnika mudrost ne treba! Ide on ide, mlad i lep: udovice ga i devojke na kafu pozivaju, kakav život!
A onda, jednoga dana, odluči da smrt i starost sama potraži, da se svojima skine s leđa. U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt.
Bar da se spusti. Kao orah slatkom jezgrom punilo se srce Belutka nadom. Ali, nebeski brat ne siđe, niti ga k sebi pozva. A onda se, jedne noći, uskomeša more. Zadrhta Koralna Grana od užasa.
Šta se u šarenoj nebeskoj bašti zbiva nije znala, nije ni pitala. Jedva je čekala noć da siđe na jezero. Je li čudo što se Velika Zvezdana Majka zabrinu: — Ti, kćeri, mnogo izostaješ.. — opomenu je.
Šantić, Aleksa - PESME
kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se stara, Niz pragove siđe i putanjom krenu. Postigla je svrhu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dobar junak dobar san usnio; san je laža, a bog je istina.“ Opremi se vojvoda Momčilo, pa on siđe niz bijelu kulu; dočeka ga devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera, a ljuba mu izvede
na pleći ćurak od kurjaka, a na glavu kalu od kurjaka; pa pripasa sablju okovanu, jošte uze koplje ubojito; i on siđe u podrume Šarcu, poteže mu sedmere kolane; pa natoči jedan mijeh vina, objesi ga Šarcu s desne strane, a s lijeve
Udovica reče Sarajlijam̓: „Čujete li, tridest Sarajlija! Pazite mi roba dragokupa bolje nego Džafer-bega starog!“ Siđe Grujo niz tananu kulu, dovati se pomamna đogata, pa išćera njega na čaršiju.
Dobro nije, moj brate Alile! Dočekati: izginuti listom, ne dočekat: zazor i sramota, rugaće se nama krajišnici“. Siđe Alil s visoke jelike, i odoše, društvo izbudiše, po otoci busije metnuše. Do otoke svati dojezdiše.
Hoda beže tri-četiri dana, ništa bego ulovit ne može, povrati se Liki i Udbinji. Kada siđe pod goru jelovu, uvrati se na vodu čatrnju da počine i da vode pije; baci oči pod jelu zelenu, al’ s’ od jele razasjale
), i odnese dva banova sina. Kad Kumrija siđe sa čardaka i iziđe pred bijele dvore, ali nema tucaka junaka. Kad je bilo sunce na zahodu, al’ govori gospa
Kad noću iziđe konj iz jezera i opase jednu kobilu, pa pođe da siđe s nje, onda on počne lupati u bubnjeve i u ostale sprave te se konj poplaši i ne uzima kad izjaloviti kobile, nego uteče
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
«... Gavril (Uze on tu gospodsku zapovest kako je začu taki siđe dole u Nazaret gde no Josif s Marijom seđaše. Stade u gradu poče se razmišljati o tome kako to može biti.
Po Davidovu psalmu, digne se napre do neba, nešto malo pak posle čak do pakla dole siđe. I svi se vetrovi ljudski i talasi skoro utoljavaju, ako ne drugojače, sa smrću se utalože.
MILOST I ISTINA Siđe odzgor s Amperejskoga neba dole na promahu nebesnu, kudno ptice preletaju, te proliva svoju molitvu pred gospodinom