Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pred tu su, dakle, kafanu stala kola i kočijaš skin’o dva sanduka; jedan veći a drugi manji, oba vrlo smešna izgleda, a videlo se po njima da su oba mnogo putovala i
A on oslabio, bože, pa pocrnio u licu, a na glavi mu neki stari poderani šešir k’o da ga je sa strašila skin’o, a doroc mu sav iskrpljen, pa stao pa me gleda i žalostivo maše glavom.
A ima i dobre arnjeve. Kupio i’ baš tu skoro kad se prodav o neki štajervagen, pa skin’o i metnuo na svoja laka lepa kola. Njega, njega najbolje... — E, vrlo dobro. Pa idi, pa se cenjkaj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
229. Oj, soldati, braćo nerođena! Nerođena, kao i rođena! Skin’ te s mene zelenu dolamu, Na dolami tri džepa svilena; U svakom je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
koje je kaznio dosade... i zašto? — Pa kaznio je onoga Petra za potru, Pavla za bekrijanje, Milisava onog što je skin’o medenice s tuđih volova, Raju što ne da đecu u školu, Kiću što napastvuje čeljad kad ide na vodu. — Aha!
— ču se sa više strana od iznenađene publike. A ćata Pera nastavlja posle male pauze: Smir’te se! Skin’te mi se s vrata! U poslu sam, žuriti se moram! — A, bravos za taj reč, eškoljs’n, tako je!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zar izdade cara na Kosovu?“ Al' govori sluga Milutine: „Skin' me, gospo, sa konja viteza, umij mene studenom vodicom, i zalij me crvenijem vinom; teške su me rane osvojile“.
Ivanu sedamnaest rana, nosi desnu u lijevoj ruku; dogna vranca pred bijelu crkvu, pa govori ostariloj majci: „Skin me, majko, sa konja vrančića, umij mene studenom vodicom, a pričesti vinom crvenijem“.