Upotreba reči skoro u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ko zna?... Samo jedno priznati moram: da mi, Srbi, nećemo ni u kakvoj veštini imati velikog čoveka; bar ne tako skoro.

— A šta si to uzeo u posao? — skoro i ne pogledavši ikonu, pitaše me otac. — Molujem sužnje šiljonske po Bajronu. — Bajrona nisam nikad čitao — ali ovo je

— povikaše ostali koji su svoje drugove poznavali. I zaista, jedan od njih uze sirotu ženu na ramena i, skoro obneznanjenu, iznese je s detetom zajedno na suvo, a drugi provali prozor i parče po parče od one sirotinjske tekovine

A kad se malo stišala, podiže svoje isplakane modre trepavice, pogleda me tužnim pogledom, pa onda, skoro moleći, reče: — Tvoje su crte blage, gospodine! Mora da ti je srce dobro, budi mi prijatelj! Oh, kad bi to primio!

Ja ću umreti...“ Siromah otac osećao je da će skoro dan pokoja doći, dan večitoga mira. U grobu je večita tišina! Je l’ te, prijatelju?

Ali na njegovom grobu beše sve tužno: crna, skoro iskopana zemlja pokrivaše mrtvaca; čelo glave prost, neofarban krst, na njemu jedan venac od smilja, žut kao što mu je i

A meni ostaje samo želja da u ovakvoj bajnoj noći, misleći na moju preminulu sreću — dušu ispustim... Posle se skoro nikad i ne razdvajasmo; naše dve kuće postadoše jedna ista. Dođe vreme žetvi.

“ Posle podne dođe nam Aleksa i donese nešto malo brašna. Tetka izvadi iz krova na kući nešto trske — jer ne beše skoro u celome selu slame — založi furunu, umesila je hleba.

Tako smo proživeli skoro nedelju dana... Sirota tetka već nije mogla iz postelje ustajati; beše mirna, tiha, jedva si joj disanje čuo, a izgledala

Zar nije bolje da dočekaš dan?“ On me pogleda zbunjeno; a posle se, valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što

Ali... — Jest, brate, tako je! Pa iako Miladin nije nikud dalje od Beograda išao, dodade skoro hvalisavo: — Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i upamtili; mnogo dobrih, a, bogme, smo i

“ „Lako, džanum, vrlo lako!... Eto, sad skoro će doći Ivanjdan, posle toga Petrov-dan... Ti dođi, džanum, kćeri u goste, pa, naravno, i u svetu crkvu; dok se dete ne

Obradović, Dositej - BASNE

Ovaj pravi kože: on će i moju skoro načiniti”. Naravoučenije Ko je prinuđen služiti, neka ne menja često gospodare; i kom je dobro na jednom mestu, neka

„Bουλεύου μεν βραδέως, επιτελεί δε τα δόξαντα σπουδαίως: Sovjetuj se polagano, a sovršuj što za dobro nađeš skoro.” Kuj gvožđe dok je vruće. Poredak u svačemu polezna je i pohvalna vešt.

sve mu saprlotiranja iz usta lete, ti mu govoriš a on zviždi, gleda svoj vezen prosluk, i kaže da će mu drugi nove mode skoro iz Beča doći, — jednim slovom: druge haljine na njemu, druga pamet u glavi.

” Baš i navlastito za decu našu predragu, zašto sva sadašnja deca bićedu skoro ljudi; a ako ne počnu iz detinjstva razumno misliti posle neće moći.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa. OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva. Nema soli, brašna, gasa, voska. U Užice natisnula vojska. Ljudska lica došla kao zgure.

2. Ovde gladnih nema samo pet, nego skoro trideset hiljada! A mi za njih nemamo baš ništa: ni dve ribe, ni pet hlebova, ni Hrista!

konaka i jataka, sve dublje u šumama, po kojima nas love, vučjim i kozjim stazama uzmičući, pri vrhu uzbrdice, skoro u oblaku, umesto crkve i zvonika ugledasmo drveni slanik i hleb.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ A on mi sve od dana na dan odgovora: ,Pisao sam, pisaću’ ili: ,Vojska će skoro preći’ itd. Istina pored granice, od Zemuna do Mitrovice, vrlo je mnogo spremne vojske ležalo; ali to je sve badava,

i držite u skupu; ja ću vam poslati jednoga fendrika s nekoliko frajkora i čuvajte narod, da se ne porobi, a i mene će skoro car poslati, da na Zabrežju šanac načinim i topove prevezem, no treba, kad vreme bude, da i vi ljude pošljete da šanac

mislio sam, da mi ništa više ne treba učiti, i čisto sam se radovao da moj učitelj ne zna više od mene i da ću se kući skoro vratiti, dok on jedno jutro donese mi jednu knjigu i kad sednem za astal, upita me: „Kad si sve izučio, da vidim znaš

Ako li jedna nad drugom neko preimućstvo traži, to su obe kod prostog naroda slabe, i ili kasno ili skoro obe propale.

koji je moga oca pazio i uvažavao, rekne: „A zašto, Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš našem caru veran biti?

000 glava oženjeni̓ po 20 groša, a Hadži-Musta-paša skoro jošt toliko počeo da udara. (Taj su hatišerif svi knezovi dogovorno bili dali beogradskom mitropolitu Metodiju, kao

Da znate da smo mi ove (četiri) dahije među sobom pozavađali, i oni će se skoro između sebe potući, zato molimo: prepravite džebane i oficira, a vojske dosta imamo, da nam pomognu da dahije odavde

” — Ja mu kažem, da se nije samo naša familija s Turcima zavadila no skoro polovina naroda, i da su na Savi ćuprije, opet se ne bi lako moglo preći, „nego vi gledajte i dajte nama džebane, mi

Hadži-Mustapašić poslao svoga bimbašu s fermanom, da podigne Srbe, i da janičare i subaše u gradove satera; i da će skoro Derviš-paša s velikom vojskom i topovima doći, iz gradova dahije i subaše isterati, i pašaluk od zuluma očistiti, a

Veće narod uveri se, da mi imamo sporazumije s Nemcem, i da će nam skoro vojska doći, i tako sad počnemo grad onim topićem tući.

od gornjeg kraja Serbije i oko Beograda, Jova Protić pak od donjega kraja Požarevca i do Vidina; jerbo Čardaklija je tek skoro pred naš pohod iz Cesarije prešao, a Teodor Filipović (Boža) u Srbiju ni dolazio nije; zato im opstojateljstva poznata

Pita me kakva je nadežda. Kažem da je prilična. — Njegova sestra došla i mlogo gostiju ima, odem skoro. Pust sokak, blato do kolena; idući u bircauz po mraku kožu̓ se sav do kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— dodade Ilija. — Eno, sve stara potra — gotovo istrunuli oni strukovi... Poznaje se, brate, što je skoro potrveno. — Vala ionako mi već dosadi ta potra svaki čas — reći će na to Stevan, ali ovake napasti još nisam video!

Kao postavljen da se ruča, kao nije... Pometani lonci na astal, pa vru — valjda skinuti skoro s vatre. Ova gospođa uzela pa kao meša — ono vru jednako... O, kako to vri?!

3atim je nastala dobra čast. Jelo se i pilo skoro do zaranka. Vino vučevičko dobro, pa se malo kapetan i razgrejao i tek sad razdrešio neiscrpljivu torbu zvaničnoga

— Dobro će biti, ako bog da! Samo imam malo muke s Radanom. — Šta? Hoćemo li mu skoro da dreknemo s jaretom? Ha, ha, ha! — pita i smeje se kapetan preko masnog zalogaja piletine.

oči male i udubljene — nisu najživlje, brkovi mali a retki, nos mu prilično zakovrčen naviše i šiljast, usta velika — skoro do ušiju. Ako mu bude 29 godina, više nema. — Nego čekajte da vas nešto upitam!

u kojima se drži i prodaje samo ona roba i ruvo što ga troši seoski svet — bolta, pred kojima po vas dugi dan drežde skoro proizvedene kalfe pa se deru za svakim selakom i seljankom što prođe: »'Odi, snašo, 'odi!

Simica nemade kad više pitati, nego poleti naniže u voćnjak... Prošlo je skoro pet meseci. Po selu se slabo govori o zveci i tutnjavi oko Simičine kuće; kašto samo na kakoj pijanci uveče, pored

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ostavi ti mladosti njeno, nije on gladan! A dok se oni smejaše, Stanko je muke mučio! Njegovo skoro detinjsko srce otrova najedanput ljubomora, silna, besna, strašna ljubomora...

Došli ljudi, užurbali se, pa pitaju jedan drugog što li ih kmet na takom lepom radnom danu saziva. Skoro poslednji dođe Aleksa Aleksić. Ljudi ga pogledahu ćuteći. Sve je selo znalo za jučerašnji događaj.

Deva sede na trupac, što mu beše i stolica i uzglavnik, zaroni glavu u ruke, pa poče premišljati... Vatra se skoro poče tuliti kad on diže glavu i reče više za sebe: — Darnuli su ljutu guju ispod kamena!...

Ostrvi se čovek...” Harambaša ga prenu iz misli: — Tu smo! On diže glavu. Žurava se pred njima vila kao guja; skoro da usahne od velike suše i vrućine. Preko same nje prelazio je put... A šuma kao četka sa obadve strane.

I, kad zagrmi i kad udari, on ruši sve u koren!... Ali, iako je to tako strašno, opet će skoro biti!... Meni se bar tako čini!...

— Dobro, Lazo, dobro. Lazar ih opet poljubi u ruku, pa skoro kasom ode Kruški... — I tako, sad vidiš — nastavi popa razgovor koji im Lazar baše presekao — da će biti ono što sam

Ovako, ako njih dva udare jedan na drugog, onda, bogami, neće ništa valjati... „Ama, što je taki! — reče on skoro glasno. — Pa i onaj kmet! Ono se usproletalo uz popa, pa sad teže ti je sa njim razgovarati nego s popom!...

— A ko si ti? — reče pop i zagleda se u nj. — Zar me ne poznaješ? Skoro u isti mah i pop reče: — Nogić! Šta ćeš ti ovde? — Sveštenička su vrata svakom otvorena!

” Žene po ćoškovima nakiselile lica, otpustile usne, pa skoro da plaču... Mladen je bio otišao. Kruška nazva boga. Mladež mu po običaju poče prilaziti ruci, a Ivan se diže na

Dati znaš kako mi prkosi samo!... Onaj moj iz kože da iziđe, al̓ ja ga tiškam... — Čujem da mu je onaj pas opet skoro dolazio... — reče Kruška i naježi se. — Bio je, ali kao sen. Začas ga nestane. Vrebao sam svu noć oko kuće, pa ništa..

To je bio prvi napad Ivanov na Aleksu. Od toga doba ponavljao se skoro svakog dana... Međutim, Aleksa se nimalo nije bojao Ivana.

One se brinuše o nejači. Ostali se vraćaše domovima da gledaju ili bar da naređuju domaće poslove. Skoro svaki dan bilo je ovde-onde okršaja. Ovo što se odmetnulo nije moglo mirovati.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Znam samo jedanput da ga je udario što, točeći rakiju, nije dobro zavrnuo slavinu na petačci, pa skoro akov rakije istekao. Inače nikad ni da ga je kljucnuo! Sve mu je poveravao, slao ga u sela po veresiju i koješta.

Nije trpeo ni da se ona što meša u trgovinu i u njegova posla. Kaže ona jedanput: — Mitre, što ne daš Stanoju rakiju? Skoro će i nova, pa gde ćeš je? A tek se on izdrači na nju: — Jesi li ti gladna, ili ti je čega malo?

Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine. Po njemu razbacane karte, isprevaljivane šolje, puno trina i pepela od duvana.

— A koga vi čekate? — upita opet Blagoje. — Ženu! — A ja sina! Ranjen je. On se malo strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i ponovo je napunivši i paleći nastavi preko čibuka: — Ali lako, sasvim lako! Pisao mi je njegov drug Jole.

” Posle je okrenuo na: „Sve će to tebi bog platiti!” Naposletku se propije i tu skoro umre. A njegov sin prima izdržavanje iz Invalidskog fonda i — prosi! Možete mu, ako ćete, udeliti. Ovo je moj prilog!

— Ja velim da je opet date meni u kuću — reče Gluvić. — Jok! — kaže kum Ninko. — Kod tebe je bila skoro dvije godine, a kod mene jednom u nedjelji. Nego dajte vi meni dijete u kuću.

— Braćo, — veli — tako mi se sve dopada da će skoro kucnuti za me čas. Nego sam vas zovnuo da se dogovorimo za neke stvari.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A zatim opet sedne. I opet se menjaju tanjiri, donose čiste čaše i hladno, skoro natočeno vino. I to tako traje sve do medljane rakije ujutru, kad se gospodin popa iskrade, da mu ne bi pijani svatovi

— Baš dobro te se setiste i nakaniste, a mi, boga mi, skoro zadremali. — Beštija jedna — misli u sebi gospoja Persa, — mora ona svud svoj nos da zabode!

Ali, boga mi, od ovo trideset i nešto malo više godina, sve je bolje, tako da ponekad skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te

Još malo pa porta ostade skoro prazna. U porti još ostaše samo novi i stari učitelj, očekujući pop-Spiru, koji se zadržao malo s tutorima i pregledao

tako da je svet izbegavao crkvu čerez tih silnih dacija, a danas, kao što ste i sami videli, samo jedan, pa i taj ćemo skoro ukinuti. Možemo, fala bogu. Crkva bogata; ima tolike dućane, zemlje, vinograde, a i gotova novca dosta. Nego, izvol’te.

I krijući tvoje lice Meni skoro... — Ta koji ti je đavo! — prekide ga gđa Sida ljutito. — Ju, izvin’te, gospodine! Juco, dušo, idi u kujnu pa spremi

— A ne, milostiva! Sve je baš na srpskom, tu skoro prevedeno. Rabotnike je preveo Đorđe Popović, a Pompeje Laza Kostić.

Baš kad je Nića bokter prošao ispod pop-Spirinog prozora i dunuo jedanaest puta u rog i oglasio već skoro uspavalom šoru i selu da je jedanaest sahata, podiže gđa Sida glavu tužeći se na vrućinu, i viknu preko sobe

i čuo od jednoga gospodara koji je mnogo knjiga pročitao, a i sad još jednako povazdan čita sve novine, kako su se tu skoro, lane ili onomlane, neki ljudi, čak tamo preko mora u Americi, spremali da pucaju iz topa na mesec.

I tako sutra valja podraniti; do’će nam napoličari,« veli opet neko. — »A šta znate! Gotovo i mi ćemo skoro. Treba i nama da podranimo,« — čuje se opet neki glas iz preka; — »valja u rit, da nasečemo trske, da pokrpimo krov,

Pera do ovoga nesretnog slučaja. Ali sada, kao častan čovek, pređe sasvim na stranu pop-Ćirinu, i odsudno i skoro otvoreno stane protiv pop-Spire. A nije ni čudo.

svaki čas očekuju vest. Spiro, Spiro, ne ispuštaj »terno«, — završuje gđa Sida — takav »hauptrefer« neće ti se skoro trefiti! A pop Spira je samo sluša.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I to opet mnogo. Jer će im to biti dosta za celo leto. Ono, istina, da se onima što su sad skoro umrli, iznosi na grob i razdaje još i svake subote i praznika, ali onima, starim mrtvacima, koji su već i po nekoliko

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Je l’ dobro? — Jeste. — Mi ćemo, dakle, na tom ostati — Ja ću i onako skoro ovde prolaziti; imam nešto u okolini kupovati. — E, baš dobro. — Sad se preporučujemo. — Drago nam je bilo.

Ovaj zove i Ljubu, ali Ljuba se zahvaljuje. Kaže da bi on njih želeo videti u O., u svojoj kući. Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu. Ljuba invitira gospođu Persu. Dođe vreme slave.

Brat Joca zaradovao se, pa ih srdačno aufiruje. Baš se ovde desio i Ružičić. Ostanu tu na kvartiru. Skoro će doći večera. Za večerom je sve veselo. Ljuba na svakoga pazi, al’ osobito na frajle.

Paulina svira, a Ljubi je muka. Voleo bi se onako s njom razgovarati. Sreća što je frajla skoro dovršila, jer je već Ljuba hteo da moli da dalje ne svira. — No, kako vam se to dopadalo?

Frajla Varvari poče srce kucati. Spremi karte i gleda kroz pendžer: hoće li skoro izići iz bircauza gde su svrnuli. Jedan prost momak ide iz bircauza upravo Kalajićkinoj kući. Mati je baš u kujni.

— Zadovoljan sam. To će skoro biti! Hvala, ljubim ruku. Marko ustane, ljubi materi ruku i preporuči se. Kad iziđe napolje, dočeka ga Mica.

Kad iziđe napolje, dočeka ga Mica. Ona je iz druge sobe kroz ključaonicu gledala i sve čula. — Sve je u redu, Mico, skoro ćemo se sasvim spojiti. — Vidiš ,Marko, da je moja mati pametna. Samo gledaj što pre da postaneš vicenotaroš.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Dva dana iza toga, pred veče dvadeset petoga jula, Jurišić je žurno Dojurio kući. Čim je banuo u sobu, on skide i skoro veselo baci iza vrata svoj meki, pun znojave masti šešir širokog oboda.

posle neizdržljivo zamorne napetosti za sve vreme one strahovite lomnjave eksploziva, zadrža ga na mestu odakle je skoro celo posle podne nervozno upravljao žestokom vatrom topova.

A tamo svi znaju da sam ja od skoro oženjen i onda ne bi bilo lepo da ja... — Eh, eh, prekida ga ona sa onom skeptičarskom podrugljivošću, — vešti ste vi

sa vratom iskrpljenim od škrofula, jednu ubrađenu, crvenu i punu ženu sa uspavanim detetom u krilu, jednoga gospodina skoro bez nosa, koji je među dugačkim, koščatim kolenima pridržavao neku naročitu, veliku kutiju od pleha.

sve poslao do đavola pa na konju pojurio negde ka Solunu, odakle je, pošto je već bio izmakao punih trideset kilometara skoro silom vraćen natrag, stvar je ovako tekla: Jurišić je sedeo u svojoj zemunici sa laktovima između kolena i ukrštenim

Pa je pisao, po pravljao, cepao, dizao se, šetao po sobi amo-tamo čas lakše čas brže, skoro trčeći, opet sedao i ponova započinjao A pod sobe belio se od sitno iseckane artije po kojoj je on gazio, pljuvao,

Afrika

Obale Senegala naglo se približiše; puste teške obale sa baobabima pogdegde, Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato, skoro sasvim bezlisno, sa velikim tamnim plodovima što se već i dogledom vide.

Greben koji zaokružuje pristanište skoro je od purpurnog Nekoliko majušnih kućica obojenih zeleno na ovom purpuru, između plavila neba i indiga mora, raduju

“ ponavlja moj prijatelj, koji mi tako zabranjuje da se oduševljavam ovim urođenicima što su tu kao predstavnici skoro svih plemena ekvatorske i zapadne Afrike.

kratkih, ugojenih, glavatih, sasvim sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos, crvenih, u svim tonovima skoro do ružičastog, plavičastih koža skoro do azurnog, tetoviranih dubokim zarezima, tetoviranih pravim crtežima.

sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos, crvenih, u svim tonovima skoro do ružičastog, plavičastih koža skoro do azurnog, tetoviranih dubokim zarezima, tetoviranih pravim crtežima.

Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima.

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što

Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno i skoro providno. Let im je najmanje od po sto metara. S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list.

Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče. To bi dalo svu veličanstvenost viziji arhipelaga na njemu.

To bi dalo svu veličanstvenost viziji arhipelaga na njemu. Sve bi bilo skoro irealno, i tako bi ostalo i u uspomeni, da jedno jedino ostrvo, najmanje, nije se odjednom sasvim približilo brodu, još

Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.

Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ On je odnekuda, valjda iz Venecije, od nekog admirala, uprtio ogromni durbin, koji skoro i nije skidao s nosa. Pošto se Engelshofen činio nevešt na svu tu dreku, on se obrte jednom drugom oficiru, iz pratnje,

Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana. Za trenut, stojeći nepomično sa reskriptom Krigsrata u ruci, Garsuli je imao

Kao da se iznenada bio setio nečega, kad je ugledao lice u tog čoveka, Garsuli mu se obrati, sad već mirnijim glasom, skoro veselo: „Palavičini, šta znači to „pavori“ što su toliko vikali?“ „Bauern“, odgovori mu kirasir, „Bauern, paor.

Ispod tih zatvora, u podrumu, kraj jednog rimskog bunara, bilo je nekoliko nepatosanih soba, u skoro potpunom mraku, što su donedavna bile mučilišta. Tu su zatvarali ubice, dezertere i špijune.

Lice u prvi mah vrlo ozbiljno, skoro tužno. Usne, vrlo lepe, uzvijene, pri prvim rečima, malo su joj drhtale. Ona se spotače i to ga kao razveseli i

Prema naređenju provodadžija, imala je, kad sedne, da pokaže noge i zadiže suknju, skoro do kolena, a da grudi ostavi poluotkrivene, u čipki.

Osetio je kako joj ruka drhti, kad je za ruku uze. Zaboravljena skoro više od godinu dana, ta slika njegove mlade, pokojne, žene, pojavi se tako, u tom providnom, plavom mraku zatvora, i on

Trifun je, tih dana, bio postao, u licu, kao deset godina stariji. On je bio stasit, visok, skoro koliko i Pavle, ali nije bio ni lep u licu, ni otmenog držanja.

A u njima se skupljala ona beskrajna voda, koja, na kraju krajeva, sav svet potapa. Trifun je pušio skoro bez prestanka.

U familiji, Trifunova žena nije bila dobro ni sa Petrom. Iako su bili skoro istih godina, Petar Isakovič se toj lepoj ženi činio nekako isuviše mlad, detinjast, žutokljun, pa se često smejala tom

A panika, koja je bila obuhvatila Rascijane, u Temišvarskom Banatu, nije bila usamljena pojava. Iste godine, skoro u iste dane – kako u jednoj predstavci Mariji Tereziji piše: nekoliko puta i u onomašnih horvatskih predeljah nemir

A on je skakao sa konja na konja, kroz velika ogledala baruština, i noću, iako je mesečina bila skoro sasvim ugasla. Jahao je i po providnom mraku, kao senka.

Teodosije - ŽITIJA

i ono što je u svetu, niti se više brinu za svetsko, i život njihov besporočan i bezmetežan, besplotan i bestelesan, skoro anđelski, zadivi se, i naslikavši u duši svojoj njihove napore i brige i njihovu blaženu obuzetost Bogom, i napisavši na

Lavre, i kako to i treba — ka Sodomskom Moru i u dolini samotno i ćuteći žive, i videvši one što s ljudskom prirodom skoro bestelesno žive, divljaše se i u duši se umiljenjem izgrađivaše.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

istorija ovih plemena bila različna a razvitak svakoga od njih potpuno nezavisan: Bugari, na krajnjem istoku, nisu imali skoro nikakve veze sa Hrvatima i Slovencima na zapadu.

On je upotrebio za srpski književni jezik govor zapadne Srbije, jezik Jadra. To je štokavski dijalekat skoro isti sa hercegovačkim. Oko 1830. godine Ljudevit Gaj je uveo kod Hrvata štokavski dijalekat kao književni jezik.

Njihovi postupci, skoro revolucionarni, ulivali su ozbiljna strahovanja našim miroljubivim ljudima, jer je Srbija želela zaslužen odmor, pre nego

U južnom tipu takođe prevlađuje patrijarhalna kultura, ali se osećaju uticaji romansko-mediteranske kulture, koja skoro prevlada u oblasti dinarsko-primorskoga tipa.

Šumadijski varijetet zauzima skoro celu moravsku Srbiju i obuhvata više stanovništva nego i jedan drugi dinarski varijetet.

Puteva je više i bolje se održavaju a stari način prenosa konjskim karavanima skoro sasvim iščezava. Ovaj je napredak ubrzan naročito od građenja prve železnice (1885. god.

Strani posmatrač imao bi utisak da svi napreduju sa neukrotljivom upornošću i žilavošću. Kruti tradicionalizam skoro je sasvim iščezao. Svi se prilagođavaju novim načinima života.

ova sklonost nikako ne sprečava vrlo živo osećanje zahvalnosti za ukazane usluge, osećanje koje se često preobražava u skoro bezgranično poverenje.

Grubosti u svakodnevnom životu, koje se uopšte mogu posmatrati kod seljaka, skoro nema kod šumadijskog stanovništva. Na osnovi patrijarhalnog života razvila se naročito u ovoj seljačkoj klasi visoka

Ova visoka vrednost šumadijskog seljaka održi se skoro u celini kad on postane trgovac: pouzdanost i časnost srbijanskih trgovaca jako su cenjene.

Sela su razbijenog tipa. Mestimice, u proplancima između četinarskih šuma, nailazi se na kuće skoro uvek drvene, koje su jako udaljene jedna od druge. Svaka kuća je opkoljena drvenim zgradama.

Najviše pada u oči izdvojenost porodica i kuća po iskrčenom zemljištu. Najbliži sused je skoro uvek na drugom vrhu. Ova osamljenost, još potpunija zimi (a zima je ovde duža nego u Šumadiji) i za vreme nepogoda,

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Miš se uspuza uz kukuruzovu stabljiku, omirisa jedan klip i zabrinuto reče: — Još koji dan, i ti si gotov, skoro su zreli. — Pa šta da radim? — prepade se Šarov. — U srećki broj četiri kaže se: „Ne gubi nadu ni kad si vezan.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ALjOŠA: Ona meni kazala: mnogo voli njega, ne može bez njega. Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otišla. PAVLE: To je skoro bilo? ALjOŠA: Pre tri meseca! PAVLE: Još pre tri meseca?

SPASOJE: Čujete li ga, on to, pa to. ANTA: Verujte, kad sam ga video, a meni se presekoše noge pa ne umem skoro da koračam.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Pa šta? - pogledala me je i opet se nasmešila. - On je već skoro svoj čovek, devojčice! ustala je i prišla Jasmini iza leđa i popravila joj mašnu u kosi, rekavši kako tužakanje nije

Otac mi ne daje novac za kupovine, knjige, sveske, niti bilo šta! - rekao sam i to je bilo tačno. Profesor Galac bi se skoro redovno onesvešćivao kada bismo mu, ranije Vlada, a sada Vesna i ja, tražili novac za udžbenike.

Rekoh joj da sam gladan kao kurjak i da ću skoro, ako se ne izvučem odavde, početi da brstim trske. - Ti, majmune! - uzela me je za ruku, kao zverčica obazirući se

- Ribe spavaju, Emilijane! - pružila mi je ruku, a Rašida mi šapnu da je poljubim, ali ja nisam imao hrabrosti za to, Skoro saplićući se, izleteli smo iz kuće. - Gospode Bože, Rašida!

apotekar, svih sedam karanovskih advokata, dr Jovanović i čitav čopor pedesetogodišnjih trbonja mogao je da se sretne skoro svake večeri na groblju, u šumici iza Halas-Čarde, a zna se šta se u njoj radi u društvu mladih žena i devojaka.

Zviždeći, trgom je išao Ataman noseći u rukama list hartije a na glavi ono svoje čudo od kape koje ga je pokrivalo skoro preko očiju.

Bilo je to zato što je on najbolji đak u razredu i petice se kao čičkovi lepe za njega. Devojke su, skoro redovno, tražile domaće zadatke i beleške od njega, a profesori su ga iznosili kao primer, dok je on (fol!

slojevi smeđozelene vode kroz koju prolazi sunce, neka ribica, neki list a preko svega toga tišina gusta i čulna, skoro opipljiva. Osećao sam kako mi se svi mišići na telu opuštaju. Bili su to trenuci spokoja kakav sam osećao samo u vodi.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Pa dokle ćeš tako živiti? — Dok mogu raditi; znaš ko je kako živio, tako mora i umreti. — Pa već i tvoj Pera skoro će te zamenuti. — Moj Pera još nije zreo; sad mu je tek sedamnaest godina, pa još kapom vetar tera.

zaručnica bila pokojnog Miloša Miloradovića, i imala već i prsten od njega, samo nije sveštenik bio pri ceremoniji, i skoro bi se venčali bili; i kao posle saznam nešto da su se i voleli, al’ mati volela je zrelog imućnog čoveka, neg’ mladog

žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri, pa je on moli da decu ne plaši što ide na daleki put, da im kaže da će se skoro vratiti. Sutradan ujutro sva četvora kola su već u avliji kod gospodar-Sofre, pa evo dolaze i Krečar i Čamča.

Gospodar Sofra je kao izvan sebe, skoro nije više taj čovek; moraju ga uvek tešiti. A ko će ga tešiti? Katica? Šamika? Ta oni sami utešitelja trebaju.

Šamika svira i peva. Tako se poduže zabavljahu. Kad Šamika pogleda na sat, zna da će ga otac skoro odazvati, pa nešto vadi iz džepa. — Ako se neću zameriti, da primite ovo od mene u spomen noćašnjeg bala.

Pred podne ustanu, poručaju, gosti se zahvale i odu. Još je pri odlasku Šamika obrekao frajla-Lujzi da će skoro u posetu doći. XVIII Šamča je dao još jedan, poslednji, „noblbal”.

Posle nas šta će biti, to bog sveti zna; i nije već dugo vreme, i mi ćemo morati na drugi svet, skoro, skoro. Obadvojica zamišljeni, ništa ne govore, kucaju se i piju. Starcima je vino malo u mozak ušlo.

Posle nas šta će biti, to bog sveti zna; i nije već dugo vreme, i mi ćemo morati na drugi svet, skoro, skoro. Obadvojica zamišljeni, ništa ne govore, kucaju se i piju. Starcima je vino malo u mozak ušlo.

Šta ćeš više? Ja sam sedamdeset i jedna, pa mi je dosta da dostignem Sofru. Sad ćeš ti skoro za Sofrom, a ja za tobom. — Al’ tek je opet čoveku teško, — briše Krečar suze. — Teško, kad mora biti.

Sokolovićka oštrim okom gleda na kćer, drži da je i ona poludela. — A znaš li ti da si bolesna? — Znam, i skoro ću umreti. — Pa kakva je to udaja? — Zar niste nikad čuli da se koja udala, pa je posle tri meseca umrla.

Dobra partija. Lujza je tamo daleko sa svojim mužem mnogo godina provela; no sad skoro umre stari Polaček, i došla je u Š., da se s bratom deli. Tu je s njom i muž, gospodar Vencl Svirak.

To se čulo po varoši. Skoro cela varoš je na okupu. Gledaju sanduk i smeše se. Čamča i posle smrti na smeh pobuđuje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

nekih čaršava u koje se bio zapleo, i da se izvuče ispod koža, oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se probudi i skoro bezumna od straha napipa ognjište, duhnu u pepeo i nađe žar.

I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na njega, grleći ga i ljubeći mu grudi, rame, vrat i uvo. Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih

Među njima, dva Ciganina, skoro sasvim gola, sa konopljom na grudima, pokušavahu da oglođu nekoliko oprljenih papaka, koje niko nije hteo da ponese.

Naredio je da okrenu kola, rasterao ljubazno svet, darivajući skoro svakoga ko mu je prišao ruci. Rekavši još nekoliko reči slugama, kir Aranđel je veselo mahao rukama devojčici,

Bio je prošao sa porodicom, duž Dunava i duž Tise, skoro sva veća mesta, trgujući zajedno s bratom, sve dok se nije oženio i vratio u vojsku.

Pa i takvih koji su se krvili kod Beograda i Grocke, pa čak i onih što su, pre skoro trideset godina, sekli Turke, kod Varadina, i Temišvara, pod zastavom princa Evgenija Savojskog.

Začudiše ih prva brda na koja su se uspeli iz ravnice i uznemiriše ih. Tako, pošto su u prvi mah skoro svi polegali, pod šatorima, po rupama, na slami, sve ih je više bilo koji su podizali glave. Smrkavalo se u logoru.

nešto oko njih događa, ali nisu znali šta, naprežući vid da u mesečini što sagledaju, opalivši pokatkad u potpun mrak. Skoro polovina njih, ne mogavši da zaspi, razbegla se tako, po mraku, nekuda prema gradu.

Šunjajući se pustim ulicama, po kojima su krstarile, sa fenjerom u ruci, patrole kirasira, skoro svi su uspeli da se vrate. Uhvaćena, u gradu, behu samo dvojica, obojica pri tuči.

Sagnuvši se iz sedla, tako da skoro prevali konja, vide da je nesrećnik bivši crkvenjak iz njegovog sela i da plače. Tada mu reče tiho, vnutrenim nekim duše

Bilo mu je dosadno da misli, i Isakovič, sav pomodreo, polako postade za njega kao neka slika. Komesar je postao skoro nepomičan. Pod perikom, žmirkao je na oba oka. Kod kuće je sad veče. Spavaju obe mačke.

Daleko od trpezarije, doveo je Isakoviča da večera tu, zalivajući sve, obilno, vanrednim vinom, koje je imalo skoro toliko godina koliko i dečaci njegovog dvorskog hora.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

) Takođe, veruje se da ne valja da se dete rodi na Uskrs. „Ako se dete rodi na Vaskrs, drži se da će mu skoro umreti otac i majka“, piše Milićević.

Dok mladići viču „rana“, devojke pevaju: „Oj, cveće raniče, jesi l’ skoro brano“. U Crnoj reci devojke su na Mladence išle na ranilo pre zore, gde su ložile vatru na seoskom igrištu.

fazama u razvoju, a o njima poslovica, koja nastoji da pruži čvrsto i uobličeno iskustvo, gotovo da nema šta da kaže. Skoro polovina zagonetaka o deci odnosi se na dete koje sisa. To nije slučajno.

¹ Ono što je utešno jeste da ovaj zapis nije star svega nekoliko godina, već skoro ceo jedan vek! Nema sumnje da se mnogi „stari dobri običaji“ menjaju i iščezavaju, ali je tempo iščezavanja znatno

Takav stav je operacionalno određen skoro na petostepenoj skali fatalizma koja je konstruisana spedijalno za ovo istraživanje.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Kažem ženi: nema ih već nedelju dana, pa smo se zabrinuli! Sedite, raskomotite se... Sad će ručak! Ženo, hoće li skoro taj ručak? Stigli ti gosti! Da pomognemo i mi? Ma, ni govora! Samo vi lepo sedite i uživajte! Vama je vikend, nije njoj!

Matavulj, Simo - USKOK

— Kakvi vam se Crnogorci priviđaju? Nema ih ovdje ni deset, no smo sve vaši, ćesarevi ljudi od skoro, hvala da je bogu!

On im reče: — Odoste na lijeganje? E, hajte sa srećom. Skoro ćemo svi! Đak Obrad i momak vladičin Milo zavrgoše se takođe puškama, a đak još izvuče iza pojasa golemi ključ od

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas. Gledim, lepa se varoš učinila. MATI: A vi niste skoro ovde bili? PROVODADžIJA: Ima šesnaest godina, to jest. MATI: O, od tog doba mnogo se koješta izmenilo.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

mogućnosti i područja; ona nije ovo, ne sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo jeste.

Kako su njihova shvatanja i merila o lepom, skoro po pravilu, neizgrađena, to u ovom području caruju umetnička nemoć i osrednjost, gola izričnost i praznina.

romanima; razlika je jedino u tome što se ona mogu navesti i na čitanje vrednijih tekstova, i što pritom ne daju onaj skoro načelni otpor koji mnogi odrasli pokazuju pri svakom slučajnom susretu sa ozbiljnom umetnošću.

i dečje literature uopšte,8 tvrdi da za decu i ne bi trebalo pisati posebne knjige: „Jer, dobro napisana, puna živosti, skoro svaka knjiga može da se svidi detetu.

Zato su se lepe namere vaspitača u njoj skoro automatski izvrgavale u licemerno, jadno, neduhovito tolkovanje. Pošto su uvideli da dečja knjiga ne poštuje mnoge

U načelu, vaspitna tendencija ne morala da upropasti i obesnaži umetničko delo, ali praksa skoro redovno daje suprotne dokaze.

Sastavljači izbora, skoro po pravilu, ne razlikuju dobro od lošeg. Oni sami lakše prihvataju i bolje razumeju ono što je deklarativno, površno i

Kako su se, pak, dečjom pesmom do sada skoro isključivo bavili pedagozi, ta suština je ostala gotovo nedirnuta. Ovu su problematiku vaspitači pojednostavili do

Dečji se pisci, skoro po pravilu, javljaju među bezvrednim stvaraocima. Sličnost sa narodnim predvoditeljima ponovo je napadna.

I u svojim ozbiljnim pesmama on je, skoro uvek, u jednom od ta dva položaja: ili poučava, ili je do tugaljivosti jednostavan.

Na događaje pesnik se odaziva skoro automatski: Zmaj je najveći pesnik srpskog novinarstva, ili najveći novinar srpske poezije.

Da bi se osetila težina društvenih prilika, zagušljivost jedne atmosfere, valjalo je da se građi priđe olako i skoro neobavezno. Mučna problematika ponekad se najlakše prenosi nagoveštajima, uzgrednim dodirima.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

MILČIKA: Vi ste se pri cepanju protokola baš pokazali. ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola. Oće li skoro doći? MILČIKA: Ja mislim da oće. Izvolte sesti. ŠERBULIĆ: To je đavolski posao.

NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš? MILČIKA: Nisam vas skoro tako raspoloženu vidila. NANČIKA: Morala sam, zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

njim u društvu prođe Italiju, i iz Livorna morem otide na grčko ostrvo Hios, gde je kao učitelj talijanskog jezika ostao skoro godinu dana, do 1780. Preko Carigrada ode u Jaš, u Moldaviju, kao domaći učitelj jednog moldavskog bojara.

»U Rječniku će srpskom, piše Karadžić, biti opisani skoro svi običaji srpski. Kopitar me na to naćerao.« U Srpskom rječniku iz 1818.

dođe u Beograd u gimnaziju, 1846. pređe u bogosloviju, koju je svršio 1850. Otada nastaje njegova skoro pedesetogodišnja, prilično promenljiva činovnička karijera. Iste godine bude postavljen za učitelja u Lešnici, a 1851.

Sedamdesetih godina poezija je gotovo prigušena, epska i lirska poezija skoro je sasvim napuštena pod oštrom kritikom novoga pokreta, koji je naročito udario na lirsku poeziju.

Reakcija je protivu nje bila toliko jaka da je selo, koje se gotovo isključivo videlo kod ranijih pripovedača, danas skoro sasvim nestalo u srpskoj pripoveci.

Milićević, Vuk - Bespuće

Granje je grozničavo drhtalo. Kroz okvir od prozora curio je mali mlaz vode u sobu. — Da 'oće skoro da prestane, — kaza ona tiho o pljusku, misleći na nešto deseto. Gavre Đaković ne odgovori ništa.

solidarnosti, pričajući iza svake desete izreke kako mu je vrijeme skupocjeno, a sjedeći tako kao da ne misli da se skoro diže. — Bože moj, šta hoće ovaj čovjek od mene? — pitaše se očajno Gavre Đaković koji se dosađivao.

Brašnjavi ljudi izilaze iz mlinova i skidaju kape; sretnu se po koja kolica koja se teško odmiču po drumu, skoro nasutom oštrim i krupnim kamenjem.

— Vi ćete skoro u Zagreb? — zapita ga ona. On ne očekivaše njezino pitanje i trže se. — U Zagreb? Ne, neću ići ove godine.

Sremac, Stevan - PROZA

koja je bila tako širokih grudi da je trpela najneslanije šale, tim pre što se već na njih navikla, jer ih već skoro sedam godina jedne iste čuje iz njegovih usta.

dohvatiti, i Jova ga sva tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće skoro pasti na pamet da dođe Jovi. — Sad je Jova bio bez brige za pečenicu.

— Pa onoga mačora! Ama sam mu podviknuo s jednu cepanicu, a on kidnuo preko zida; neće mu skoro pasti na pamet da mi pravi fizitu. Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala?

dugačkom i uzanom stakocetu (u kome se obično prodaje Paljanov sirup), tako uzanom i dugačkom da se držaljica u njemu skoro izgubila, stajala je kao špada u kaniji vojnosudskog auditora Save, kojega je gospoja Kaja samo iz viđenja poznavala.

E, ne znaš kako mi je ćef da ti poklonim!« Naljutio se bio tu skoro Maksim na Krla što mu je ovaj jednom kazao »gospodine«, i ovaj mu je sad zato dao prase da zagladi pogrešku i da se

posao, radi neumorno i savesno, a nije mu do šale, jer ima da ishrani nekih devetoro svoje dece, s kojima, kad se tu skoro slikao, i slika mu izložena bila u izlogu, svi su kazali: »Evo burske familije!

Radičević, Branko - PESME

„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo.“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba — jošte malo — Sad mu je pečena, Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena!

Tako i ja druga svoga Nemam ovde milenoga, Tako i ja tužim, venem, Pa da zavek skoro trenem. Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor stiže? S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata!

Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi. Tužan ide on na groba De počiva njemu mila, Svaki danak dugo doba Suzā onde lije sila.

Dragog eto iz tog boja Na konjicu ognjanome, Biće skoro preda mnome, Da je donde gotova Suđenica njegova.“ Tako moma pesmu doče, Sunce jarko plamtit poče Da deklicu

! Kratko je doba, eto ide veče, Zlaćano sunašce već zapadu teče, Tavna će nojca skoro ovde biti, Pa će mi drago sve tamom obviti.

“ Pa dovata krvavo oruže, Uzima ga mlada u naruče, Od mila joj skoro srce puče. I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga

Čudo mi je da me nije čuo, Kad sam tamo kô lud domunuo, Valjda ga je zbunilo pecivo Što će skoro na sto se doneti, Valjda ono rujno ladno pivo, Te me otac ne spazio sveti.

Plamte njima brade na sve strane, A poleću tikve obrijane, Srb udara i tamo i amo — No da mahnem kad je igra samo, Skoro svud ih Srbi već slomiše — Ma će sutra biti muke više.

nagrđene, Aga peške, a beg bez saruka, Živa, brate, ovog sveta bruka, Ni po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan Sulejmane, „Oh đaure, čekaj dokle svane“.

“ Tvoje lice, kao posle noći, Kadano se zorica zažari, Ko bi rekô da će s' u nemoći U bledilo skoro da pokvari! Ko bi rekô oko tvoje sjajno Da je sjanje ognja onog krajno, Kad s' u jedan plamen skupi noću, Pa

O sunce onde u zapadu jasno, Ala sjaješ amo meni krasno! Skoro će ti divnu svetlu moć Da pokrije evo tavna noć! No sutra opet diće se tvoj zrak, Pa rasterati noći silne mrak.

gaja tu tišinu, I malo sam još dalje ošô, I otkrio sam vrela tu bistrinu; To srcu mome dopalo se je oma, Jer beše skoro kâ enonaj doma. 29.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvjetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde.

— Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti. Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo.

Tuga da te uhvati. Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez.

Najmenika samo mijenjali skoro svake godine, obično o Đurđevdanu, ali nam se najčešće dešavalo da nam se u službu natandrči baš neki koji se zove

Nosi u torbi konjsku ikonu, sram ga bilo, staroga čovjeka. RADE S BRDARA Skoro svake godine, u proljeće, našu bi kuću protresao jedan izuzetan događaj: dolazak novog najmenika.

on je prvi put krenuo s tom istorijom, ali nikad nije stigao da je ispriča do kraja, i tako se grešna kuma Staka već skoro pola vijeka boči i putuje s tom svojom srećnom krmačom, a nikako da obavi posao.

Seljak! To njemu večeras predstavlja strogo određen i dobro znan lik, neizmjenljiv i skoro vječit, lik seljaka s torbom, spremnog i na oprezu, „s nogom u stremenu“.

Mikan se ponovo proguli, sad već sasvim iz blizine: — Jovašu, brate, ne daj me, živa me odnesoše! Skoro obradovan, Jovaš se okrenu.

Grmečlije se više boje vode nego bunkera. U vjetrovitoj noći, trećeg dana puta, pobježe iz Perajičine čete skoro čitava jedna desetina s desetarem i puškomitraljezom.

Partizanske veze, opet, ukrštaju se s neprijateljskim i sijeku ih skoro pod pravim uglom, pa se ne zna ko kome grđe i crnje smeta.

Ilija se, konačno razbistren, široko ogleda oko sebe, prinese zatim časovnik do uva i začuđeno reče, skoro nečim obradovan: — Jadna ti majka, jesi vidio čuda i klanice, a on — još uvijek radi.

Kroz čitavu stanicu prostrujalo odnekud nešto nesvakodnevno i svečano. Mlad milicionar, skoro dječak, referiše obasjana lica: — Eno ga, sad ga kupa u koritu za veš. I priča li, priča. — A šta priča?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat. Kad stigneš kući, odmori se, sedi u baštu, uzmi nešto da vezeš, dugo gledaj u neko drvo.

HASANAGINICA: Nepravda nije izbirljiva; nepravdi sve može da bude razlog... (U sobu, usplahireno, skoro trčeći, ulazi majka Hasanagina) MAJKA HASANAGINA: Evo dolaze! HASANAGINICA: Da nije Hasanaga? Hasanagini glasnici?

BEG PINTOROVIĆ: Ma ajde, molim te! Ništa! HASANAGA: Baš ništa? BEG PINTOROVIĆ: Skoro ništa... HASANAGA: „Skoro ništa” — to je već nešto drugo... BEG PINTOROVIĆ: Ma, neka sitnica u vezi sa tom svadbom.

BEG PINTOROVIĆ: Ma ajde, molim te! Ništa! HASANAGA: Baš ništa? BEG PINTOROVIĆ: Skoro ništa... HASANAGA: „Skoro ništa” — to je već nešto drugo... BEG PINTOROVIĆ: Ma, neka sitnica u vezi sa tom svadbom.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na nameštane, oveće, kamenove. Tvoja mala kućica, skoro zidana, prizemna i mestimice okrečena, skrivaše se u dnu bašte i od nje se viđaše samo krov sa novim crepovima.

Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom. Dakle od cele nekadašnje bogate i znane porodice samo mi besmo ostali.

Jer koja bude tom vodom poprskana biće skoro udata. I ona ih prskaše. Pod pazuhom joj ćupče, zadigla šalvare, šamija joj pala, kosa se razbarušila, jelek popustio.

A ostale je peckaju, pitaju: da li je skoro snivala muža? zbog koga istrčava? Pa da bi šala bila veća, počnu je dirati za Marka.

Ako se nakašljete, strah vas hvata, jer se samo vaš kašalj čuje i ništa drugo. Zagnjurite glavu u jorgan, udišete miris skoro oprana čaršava, slušate kako popac u ognjištu iz kujne cvrči, iz bašte kako šušti lišće, kako skaču po drveću i

Pa, navlaš da one čuju, tuži se kako „od devojaka, a naročito od mladih žena (a on se skoro bio oženio) ne može čovek rahat da večera“.

— E...?! — Jest. Već i krv pljuje — poče me uveravati. Bila je to njegova žena. Mlada, skoro dovedena, još bez kukova i prsiju i u licu ne toliko lepa, ali u telu, stasu kao da je još devojka. — Idi!

A sami oni: majka mu, otac, Marika kao da su u dnu duše osećali da će im on skoro, brzo umreti, pa su zato kao bez glave trčkarali po kući i, uznevereni, preplašeni, sve više i više oko njega

III Ma da Miti onda obećah da ću ga skoro pohoditi, ipak za dugo mu ne odoh. Nisam mogao. Ne zbog njega, koliko zbog njih, kuće mu: oca, matere mu.

i sa izrazom zajedanja, u kome je bilo i nekog gorkog saučešća, počeo da je dira, pecka, pokazujući na muža joj: — Skoro će doći... — Ko? — trgla se ona. — Ta on! Pobratim! Taj srećnik. Srećan li je on!

Kostić, Laza - PESME

Al' badava je; eno ih nema, crn im se oblak sumrakom sveti, a noć će crna skoro odneti sunčevu slavu i slavu njinu. — Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce slobode, na srpski

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ostala je skoro ista; samo su se, u znaku izvinjenja, množila objašnjavanja. Za ovo tvrđenje dovoljno će biti da navedemo mišljenje jednog od

Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama često ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteče u ovu jazbinu ono ostane.

ZLA ŽENA Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene, onda čoek reče: — Ala, ženo, lijepo ti je ova livada pokošena!

žena jedan dobar par kokoši i deset puta reče mi: „Na, ponesi ovo našemu dobrome agi“, — a ja, kako mi ti ono reče skoro, ne hćeh ženu poslušati. Na koje mu aga reče: — Dobro je kad-i-kad i ženu poslušati.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: U kući te ne potrebujem, kad si takvi. JEVREM: Opet ja ću plakati! I ne zaslužuješ da ti skoro dođem. (Uzme kapu, smešeći se.) Snao, neprijatelj reterira; čuvaj dobro pozicije, pobeda je naša.

Čisto me je sramota već da u njemu idem. PIJADA: Pa tvoj nije ruzan. LjUBA: Već skoro je izišo iz mode. PIJADA: Podaj ga masanmodi, tako sam i ja s mojim ucinila, pa mi je lepo opravila, je li?

LjUBA: Vrlo lepo. PIJADA (ustane): Dakle posle podne zacelo. LjUBA: A kud itaš? PIJADA: Ta skoro ce podne; da me na ćekaju kod kuce. (Meće šešir na glavu.) LjUBA: Baš ti je lepo opravila.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(23. V 1989) III VOYAGE PHІLOЅOPHІQUE Stopama krećem treznoga Didroa u Nisku Zemlju, bez pripreme skoro, Al budna uma, ko nećak Ramoa, da shvatim brzo, al zavolim sporo Taj vlažni sever vetrova i kula Krilatih, koji seku

(8. VII 1989) RAVNODNEVICA Dva kljuna vage u poljupcu skoro, A leto kao da okleva, cedi Još kap, onda još jednu, tako sporo, Kao da meri svojom metaforom Koliko bivše vredi i ne

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Otišla sam, ne provalivši tajnu tog njenog kaputa ... Bilo je pet sati i, za razliku od letnjih meseci, već je skoro pao mrak. Vatra u furuni se odavno ugasila. U ogledalu više nije bilo nikoga, samo tama.

Zamislite samo jedan lep dan u toj Jalti, koja je, pretpostavljam, morsko letovalište i sve ostalo što uz to fura. Skoro će kraj rata. Mene još nema ni od korova. Za stolom sede tri starca.

U najboljem slučaju saviće okuku kroz Skadarliju, maznuti lepinju sa gulašem, pa natrag — u bunker na ćorenje! Čovek skoro poveruje da su strašno rasprodate, da ih očekuje najfantastičniji provod, mislim, da ih čeka ko zna ko, a ovamo —

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

A sovet moga prijatelja?... E, njemu je mesto ovde. (Savije pismo i mešne ga u džep.) Ali sad kud ću? Oće skoro da me izda zanat. MITA (stupi lagano i udari ga po ramenu): Aleksa! ALEKSA: Oho, Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?

JELICA: Gospodin baron, ja ovu vizitu neću skoro zaboraviti. ALEKSA: Čini vam se črezvičajno? O, kad bi hotjeo pripovjedati šta mi se koješta na mom putešestviju

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

I Mačak juri, potjera siva, htio bi Lisca u ruke živa, i jedno-dvaput, u brzu lijetu, zgrabi ga skoro za samu petu.

“ Zalud ga dalje drugovi vukli, uporni Sivko ne diže glave, zvali ga, zvali, skoro i tukli, al pusti ždera neće iz trave. Pase i gunđa: „Ovo je raj, ovdje je Vrapca Crvenog kraj!

Prevare nekog, uvodu svuku, nekog istuku . . . Najlepše tu sam proveo dane, ponekad, bogme, skoro nastradȏ, istina sve je o čemu pričam, svakom jamčim glavom i bradom.

Šarčevim trkom, pred čika-Vukom sa dugim brkom, sav se pretvori u znoj i penu, dok se, napokon, u zadnjem trenu, skoro ukeban — iza sna prenu. Probudio se, al i to znaj, tu priči ne bi kraj.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Doviđenja dakle. — Doviđenja, doviđenja. Iako nisam još ništa primetio na jezeru — jedva dve-tri barke, koje se skoro i ne miču na njegovoj površini — vraćam se obali. Poštanska lađica mora da je u zadocnjenju.

— Neprijatno. Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video. — Od Belmonteha ona dolazi skoro uz obalu. Možda su vam je kuće zaklonile. — Razume se. Mogu li naći koju barku da me preveze na ostrvo? — Ne verujem.

Da bi istovarili to u jednu od barki, zagaziše slobodno u mokru travu i mulj. Žena je imala suknje mokre skoro do kolena. Mehaničar im priđe: — Vraćate se u selo? Ovde je jedan mladi gospodin koji bi tamo takođe.

— Selo je sa druge strane ostrva. Vidite samo toranj crkvice koja je navrh ostrva. — Kome pripada ova šuma? — Skoro celo ostrvo pripada markizu. Vrlo malo maslinjaka iznad sela pripada ribarima. — Je li voda duboka ovde? — Dosta.

3atim skoro istoga dana svi odu; ali za to vreme imamo posla od ujutru do uveče. — Retko je odakle ovako divan izgled na jezero.

On takođe zastaje i gleda. — Dobro veče! — Dobro veče, gospodine. — Radi se. — Pomalo se radi. Ulica izlazi skoro na jezero i odmah se pretvara u samo utabanu putanju po travi, duž jezerske obale.

Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe. Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može sesti kao na naslonjaču, oslonivši leđa na

Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan. Vraćam se istim putem skoro kroz mrak. Voda je sad svetla i zvučna. Kod nedovršene građevine susrećem one ribare, koji su se tu blizu iskrcali.

— Došao sam s druge strane skoro do zamka i nisam naišao ni na kakvu građevinu. — Znači da ste bili na korak dva od nje, ali da vam je lišće zaklonilo.

— Nemoguće je metnuti je u postelju dok ja nisam s njom. To je kuknjava. Ona je moja zenica, moja mezimica. Ne osećam skoro da nisu moje. Odakle dolazite, gospodine? — Iz vaše postojbine.

Gde god pogledam vidim nju. Onda je bar posmatram. Leti razdragano iznad cvetova; sužavajući krugove, skoro je stalni crveni oreol iznad njih. Opet se diže, zuji, razmiče svoj let.

Opet se diže, zuji, razmiče svoj let. Odjednom se zaleti u cvet, zariva se duboko u njega, buši jogunasto, strasno, skoro brutalno, sebi mesto u njemu. Celo njeno telo je u radu, čvrsto, teško, zadihano.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

To beše predznak, da će skoro doći Rastanka našeg neželjeni čas, K'o dim, k'o magla da će radost proći, I nebo da će rastaviti nas...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Sviće. Treba da uredim postelju. Radujem se veoma. NOVA SKITIJA VASILIJE DRUGI BUGAROUBICA San ga je skoro raskrojio i želja da se popne na presto, mislio je, jedina vredna stvar jeste da se Bogu postane zet i da čitava

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Bila je, istina, mala kuća, ali smo imali bašticu, a posle, ne znam, ali mi se tamo dopadalo, možda i zato što sam skoro celo detinjstvo provela u toj kućici. TETKA: Ta je kuća porušena još odmah čim smo se mi iselili.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ali kao da mu osporava dovoljnu okretnost u onim operacijama iza fronta, jer mu je skoro baš Trailo udario deset batina, što je mahao zaklanom kokoškom pred celom baterijom...

Naiđe i Radojko. Pita odmah za novosti. — Bre, majku mu, što ne kažu dža ili bu, pa da kidišemo. Dojadi mi ovako. Skoro pade kiša, napuniše se rovovi do članaka, a na vojnicima počeli i neki čirevi da iskaču...

— Vala, d’ umrem sad, ne žalim! — i on se lupi po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Izgubio si mnogo! Bilo je skoro deset časova, te požurih u divizion da se javim komandiru. U ZATIŠJU Sustigle su kiše i čuveno seosko blato.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Što, zar je to teško : vrd... vrd tamo amo, pa ništa... Ali ne ide, badava, znam ja sebe«. I on se skoro glasno nasmeja, jer predstavi sebe kako bi izgledao, kad bi odjednom stao obletati oko Ljubice i udvarati joj se kao

Ali je odmah prekide glas Stojanov: — Gospodin kazao skoro će podne... Da pustiš decu kući. Ona opazi da je Stojan gleda nekako ukoso, nekako neobično, ljutito.

što im se sprema premeštaj, pa došavši tako u razgovoru do orlovičkog potesa, oprosti se sa gostima, obeća da će ih skoro pohoditi i vrati se. Ljubica i Gojko produžiše put ćuteći.

Onako isto govori, onaki isti pokreti, osmeh, ama baš sve isto. I njegove prve reči behu skoro iste kao i učiteljeve. Gojko se jedva osmeli da izgovori opravdanje: — Daleko mnogo... I posao veliki u početku...

Tako se učestaše pohode, skoro svakoga dana, a u Ljubičinu stolu gomilahu se one crne kutije s nakitima. Gojko izgledaše teško bolestan.

Zasad je i ovo dobro, a posle već, dok se dogovorim sa našima, radićemo ozbiljnije. Skoro ćemo imati zbor za izbor uprave, pa ću tada... Zbilja, jesi li se ti upisao u Učiteljsko Udruženje?

zbog kvartirine. Ni vi niste još ništa primili, kažu mi kmetovi. Ljubica se začudi, htede mu reći da je primila skoro za celu godinu, ali se uzdrža, znajući da će to biti neprijatno, a i ona izbegavaše svaki razgovor, u kom bi se moralo

Iziđe pred nju sredovečan čovek, šiljate brade, suha lica i opale kose, kao da je skoro ležao vrućicu. — Pre... predsednik pododbora... Dragoljub Ilić... izgovori on oštro, zamuckujući na prvoj reči.

Gojkovih godina, razvijen, krupan i veoma otresita držanja; lice mu dosta razvijeno, obrijano ; brčići tanki, žućkasti, skoro beli ; obrve tanke, uzdignute i oštro previjene na sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na

Ho, kićane, jadan si ti muž za ovaku ženu !« Ljubica, i ako ne imađaše u kući skoro nikakvih sudova, spremi lep ručak, postavi sovru u hladu, i pozva goste da zasednu. Beše sve lepo, i čisto.

On razvuče usne još jače, i stade rukom gladiti bradu... XX Vlajko učesta sa posetama. Skoro svakoga praznika i četvrtka ručao je kod Gojka.

— Tako... skoro ćeš i zaboraviti da imaš kuću, da te ovde neko čeka i brine se o tebi. Samo ta sudnica prokleta!... — Jesi li čula,

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Kad iziđe verna ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o. BOŽIĆNE PESME 18.

se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o. BOŽIĆNE PESME 18.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Dok su ga skidali s konopca, nabro sam trnkila! (Izlazeći sa scene, Drobac se skoro sudari sa Sofijom, koja se vraća sa reke. Tim sudarom su oboje iznenađeni i zbunjeni.

niste provetravali mesecima, prašina je prekrila celu kuću, sve se beli od prašine, po celoj kući cedi se paučina! Skoro će jesen, a vi sa cipela još niste očistili proletnje blato! Prozori su vam prepuni mrtvih muva!

MILUN: Ne kasnite! VASILIJE: Kasnimo, kako da ne kasnimo! Skoro će pet, a predstava počinje u šest! MILUN: Ne počinje u šest! VASILIJE: Počinje, tako smo plakatirali!

A on... Nit je on znao koju ulogu igra, ni zašto, ni u kojoj predstavi! (Sa desne strane, skoro trčeći, dolazi Simka. Obučena je u belu muslinsku haljinu, sa crvenim pojasom. U kosu je udenula belu radu.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Tela će vam se izgubiti i krv biti sve tanja i tanja; zanemeli ćete ljubiti vrhove cvetnih trešanja. Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti svejedno, kad će i vaš dah biti iskidan i strešćete se već jednom čedno...

I, tako, već slutim da ću, skoro, dušu sasvim da pomutim. I, tako, već živim, zbunjen, nad rekama ovim, golubijski sivim.

Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah. No da l će i tad svitati zora iz zimske tišine, životu mom, da ga zlim ne mutim?

Bio je zaboravljen i skoro sasvim oslepeo. Sudbina pesnika nije veselje, kod nas, ni na Jadranu. Ja sam napustio tog proleća tu akademiju na

Kao sva ta, muzikalna, carstva, iz XIX veka, i Austrija je imala specijalan način kažnjavanja krivaca u ratu na izgled skoro human..

Čini mi se da mi curi u zagnojenim očima. Lekari našeg puka vršili su sabotažu, već 1915, tako da je bila skoro očigledna.

Bio sam postao suv kao hrt, sa očima kurjaka. Hranio sam se na stanicama i skoro svaki dan sretao se sa poznanicima, zemljacima, vršnjacima, koji su išli na ratišta, ili dolazili sa ratišta.

Ona se hranila golubovima i šljivama i jagodama, koje smo imali u bašti. Sanjala me je skoro svake noći, na žicama, u krvi. Vikala bi u snu i probudila se vičući.

Pančevo je varoš njenog detinjstva, ali me i moja mati gleda tužno. Ja se ne nadam da ću se vratiti iz Pariza skoro, a ona se oseća opet sama.

Prekjuče su ispratili Pučinija. Maestro je izišao na mala vrata, sav obasut cvećem. On je skoro sed, ali je još uvek vrlo lep. Mučile su ga samo gospođe. One su dolazile da mu ištu autogram.

On je skoro sed, ali je još uvek vrlo lep. Mučile su ga samo gospođe. One su dolazile da mu ištu autogram. Skoro svaka druga umela je da kaže italijanski „hvala“. Uostalom, nije bilo tako teško naučiti reč‑dve talijanski.

Još uvek samo oni znaju Šekspira. Bernarda Šoa daju u premijerama. Odvedoše me u socijalističko pozorište, malo, skoro besplatno. Dadoše mi zasebno mesto. Gledali smo Strindberga bez „stila“; oni prosto ne kriju ono što se ne da skriti.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Ne, care! — odgovori starac kratko i odlučno. — Pa zašto? Kaži mi, ne muči me više! — molio ga je car skoro kroz suze.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Deco, — otpoče on, a suze se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i živeo sam bez toga...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo reku, požurismo se i na skoro besmo pred avlijom. Pavle otvori vratnice, te uđosmo u avliju, a tamo već u veliko komišaju.

Prejurismo ovako dva brda u Bukuljinu vencu. Skoro ćemo već da pregazimo i čuveni Vagan, za koji se zna da je svakad najpouzdanije sklonište razbojničko, a još ni traga

Preglavlje.... — Znam, sećam se. — Pa tu će, belćim, da doručkuju, a mi da banemo iznenada. Ali to prođosmo; skoro ćemo na njive, pa posle eto i sela. — Gde li je kapetan? — Ne znam, ali mislim da je s varošanima.

Mesto da se provodiš u banji, okapaćeš mi nad knjigom. I ako su se očeve pretnje ponavljale, iz godine u godinu, skoro u oči svakog ispita, ipak sad one behu ozbiljnije i činjahu se Peri strašnije.

Gospođin je muž nastavnik V ranga, ali je već zaslužio, svojim umešnim i skromnim držanjem, povišicu, i nju će skoro dobiti. Tada će imati pravo na još jedno odeljenje za svečane dane.

— Ujaa!... viknu Marko i obojica povukoše uže iz sve snage i poleteše u visinu skoro do samih greda. Zvono stade. Tako ponoviše još dva put. Sad dođe red na decu, svakidanje goste visoke zvonare.

Sadanji kapetan oženjen je, a i u godinama je, pa se i on nada da će i njemu skoro zazvoniti ono radosno »po milosti Božijoj i volji naroda..... za načelnika okruga.....

— A jesi čula, nano Jocu Ilinog kako kaže, da zna njega, skoro je — veli — svršio prava, pa kaže da je mlad i lep i lane ga je, kaže, video u Beogradu, pa nije oženjen.

Snaša Jula briše stolice I sto Od prašine, a Kaji je stavila u dužnost da namešta krevete, pa kad ona beše skoro gotova, onda se Jula stade smešiti i dirati Kaju.

da pristaje da udadu dete za prvu dobru priliku koja se ukaže, a međutim je se nadala da će i ovog kapetana odgurati skoro, jer je već star pa će mu morati dati povišicu, i na tome ostade. Hitro prolaze meseci za mesecima a za njima i godine.

no i u svom srezu, baš kao i pre šest godina. Ona ipak ne prestajaše verovati da će se skoro javiti zamišljeni ideal, sve svoje misli posvetila je tome »budućem« mesiji i tvrdo verovaše da je taj dan blizu.

Ta one su ono jedino, što je dobro u tuzi... Č’a Gliša već je počeo da se ulaguje oko kalfica, za koje mišljaše da će skoro svoje gose postati. Sedam meseci je prošlo posle odlaska starog kapetana i još se niko ne javi za Kaju.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA (čita): „Reč-dve uoči izbora”. JEVREM: Pa to, dabome! Šta ima vazda tu da piše kad se iz naslova vidi da su skoro izbori, a to je najglavnije.

Uostalom, čak i kad bi drukčiji naslov bio, znamo mi i sami da su skoro izbori, ne mora To kroz novine da nam se kaže. A, deder, ovaj, prevrni unutra. DANICA (otvori novine).

pa i za posao. Ti imaš, znaš, neke jareće kože. Jedanput si mi se žalio ne znaš šta ćeš sa njima, pa, rekoh, ja ću skoro u Beograd... JEVREM: Ama, otkud ti, bre brate, kože padoše na pamet! Otkad kože bile pa bitisale!

Molim vas, ako me ko potraži, recite da ću skoro doći. DANICA: A ako čuje otac da sam to radila? IVKOVIĆ: A vi mu recite otvoreno da vi sad pripadate mojoj partiji.

Recite mi, dakle, jeste li spremili govor? IVKOVIĆ: Ta imam nešto ovde na stolu... početak. DANICA; Hoćete li skoro od kuće? IVKOVIĆ: Ovog časa. DANICA: Ući ću u vašu sobu i prepisaću vaš govor, ostavite ga na stolu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili. Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo nametalo kao hitno za predmet pripovetke.

Nije odavna Sreten u ovom selu o kome je reč. Skoro je premešten. I mi ćemo odatle, baš od njegova dolaska, i početi našu pripovetku.

— reče Sreta ližući grozničavo svoje suve usnice i uvrćući nestrpljivo svoju retku a dugu broćastu bradu (jer brkova skoro nije ni imao, tako da je izdaleka izgledao sa onom retkom i podužom bradom; a bez brkova, kao kakav predsednik kakve

Rajhov Sistem higijene znao je sav skoro napamet, kao vodu. Koliko je puta samo citatima iz Rajha »pomerio cimentu« kapetanu kad je pisao dopise protiv njega!

A sad, bogme stoji vrlo dobro, skoro bolje no ijedan u selu. »Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan čovek.

« I nakitivši tako ćir-Đorđa, nakitio je obično posle i sebe u mehani ćir-Đorđevoj. I baš tu skoro mogla se u zvaničnim novinama opet čitati blagodarnost, što je proletos poklonio vojnicima te i te čete, toga i toga

Kad stiže Sreta i uđe, kafana je već bila skoro prazna. Tek nekoliko njih. Već je pao mrak na zemlju, pa se svet već bio razišao.

Najsvetija građanska prava i ne praktikuju se, skoro zaboravljena; pokrivaše ih stoletna debela prašina. Jedan užas, da čovek zaplače!

GLAVA OSMA U kojoj je opisana jedna skoro neprespavana noć Sretina, a koju bi najzgodnije bilo nazvati onim već gotovim naslovom iz »Jadnika« Viktora Higa —

se Mića, među nami budi rečeno, tamo prilično odvikao od težačkih radova, te se i ovde u selu nikako nije prihvatao skoro nikakva posla. A ostalo mu od oca lepo imanje, pa braća radila a on leventovao. Leventovao je tako sve po mehanama.

Izabrao je drugu struku, a ono sasvim batalio i zaboravio. Ne možeš ga skoro više ni poznati da je ikad to bio; ostale mu samo još dve stvari iz onog doba: voleo je da deklamuje i da pravi debele

»More, ne znam ja Miću!« gunđao je Vujica »predstavnik«. Odmah se stadoše kupiti potpisi na čestitku. Sreta potpisa skoro čitavo selo, pa mu i to ne bi dosta, nego dodade: »sa još sto i dvadeset i tri poreske glave«, tako da je nekih

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sa podvinutom rukom on, moćnik, krotko spava; Zora, napukla narandža, skoro će da zarudi. U opojnoj mesečini ne miče se ni trava Velikog poglavicu da ne razbudi.

Onda, vrela, ode na sneg, da se hladi. Pepeo istrese, Potom, Iza kuće. Skoro će proleće, I kraj mraznih noći; Blesnuće, ko tanjir, sunce iznad luga; U maju ćemo Ona i ja poći Tamo kud idu

(A gde je mesec danju — ko može da odgovori?) Putnik koji dugo putuje, stane I, skoro preko volje, prilegne da se odmori.

decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Visoko iznad zime, Pod nebom skoro — tamo su naše Livade i ispaše.

decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Levo ili desno od zime, Pod nebom skoro — tamo su naše Livade i ispaše.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

pa nešto severnije od Rta Haterasa počne naglo skretati na severo-istok, ka Engleskoj i Norveškoj, tekući pored ovih skoro paralelno njihovim obalama.

i živeti u ogromnim prostorijama od severnog pola do južnog, pošto je dubinska temperatura svuda na kugli zemljinoj skoro jedna ista.

Kad se jačina trenja skoro izjednači sa težinom tereta obešenog o uže, biće uspostavljena ravnoteža između te dve sile; teret će ili u spuštanju

hiljada metara, koje ne samo da nisu bile slepe, već su imale neobično razvijene oči, koje su kod nekih vrsta zauzimale skoro polovinu glave. Ni do danas mislim da se nije tačno saznalo čemu te oči služe.

Brod nas je nosio punom parom iz Pempola skoro pravom linijom u tu oblast, sa neznatnim odstupanjem da bismo i ovoga puta prošli na dogled Azorskih ostrva.

Vetar se bio potpuno stišao i površina okeana bila je skoro kao ogledalo. Nepregledno mnoštvo riba oko broda činilo je da voda oko njega vri.

Ovaj bi, tonući i sam u živi pesak, imao pokušati da na svoga, skoro do glave potonulog druga, nabaci uže, da bi ga, vukući ovo, izvukao iz životne opasnosti u kojoj je.

Rakić, Milan - PESME

I sklopiću oči zanavek. I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Tatina Sofkice! I sve bi je jače grlio, tako da se Sofka i sada seća njegove skoro izbrijane brade, koja bi je tada počela po licu da grebe.

I sve skoro oribano i žuti se i odudara od crvenila ostalog nameštaja i jastuka, ćilimova. I usled večitog njihanja i lepršanja obešen

Marko, kao uvek, sišavši sa alata, uđe pravo u ono njegovo skoro dozidano sopče. To je sopče bilo malo, snisko, gotovo zagušljivo; pod nepatosan, gola zemlja, te novi ćilimi od dugog

Ona neka ostane, a ti se vrati. To je bilo dole u kujni, gde je još bio mrak, vlažna zemlja, skoro počišćena, gore od čađi crne grede, a sproću po polici one žute tepsije.

Ovde u varoši od skoro je sa kućom u donjoj mahali... Ali se Sofka iznenadi kad još ču kako, kao pravdajući se, počeše da pričaju: da, iako

Naročito od mladih žena, skoro udatih; nije se moglo opstati. One su prve bile svučene, prve gotove. Svaku devojku su jurile, zadirkivale.

Sve su bile u dugačkim svilenim anterijama a povezane čajkama sa raznim nakitima; a skoro obojenih, masnih i crnih kosa, navučenih obrva, nabeljena lica, osobito podbradaka i grla.

Gore, u vazduhu, kao neke grdne tice vezane užetom za svoje dugačke vratove, crneli su se đermovi od prostih, tek skoro iskopanih bunara.

i bockaju po vratu i po obrazima dlake od muževljeve glave, koja je, kao u svakog deteta, bila kratko ošišana i skoro oprana, i mirisala na toplu vodu i sapun. Sofka se diže iz postelje. Groznica je uhvati. Danju ništa za sebe ne bi znala.

Pandurović, Sima - PESME

Može biti sporo, Al’ će tek doći klonulost i zadah Da skriju sve što voleo sam skoro. Osećam da se lagano odvaja Stari svet želja i misli od mene, Da su mi dani sa sve manje sjaja, I bledo cveće

i sobu i kutke Duše, jer slab sam bio da se predam Mislima koji dube, kao pijuk, Nesrećno srce sećanjem iz mraka. Skoro ću čuti n poslednji fijuk Glomaznog, crnog i dimljivog vlaka Što će te vući u daleke kraje, Ravnici snega i predelu

Sve je u muku i u miru grobnom. Brzo li nade iskopne i stare! Tu, gde je skoro bila borba ljuta, Leševi kónja i topovske kare, Oružje, strvež leže ukraj puta.

Danas, ti si tužan i ostavljen skoro. I ulice tvoje, i tvrđava stara Puste su, i njima odjekuju sporo Još samo teški koraci varvara...

Niti će skoro zrak sunca da probije Zidove tvrde naše duge robije. Tonemo kao trup Titanika. Mrak. Neizvesnost. dugi, mrtvi

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ta znao sam ja da će biti mnogo naroda danas u gradu. Straža se prepala pa uzbunila vojsku, komandant nevješt, čovjek skoro došao, ne zna jezika itd.“ Palo je čudnijeh i smiješnijeh riječi o kontu Pjeru i družini njegovoj.

“ „A koju?“ „Vira, vira, sve vira“. „A što je to vira, Janko, vjere ti?“ zapitaše, skoro svi. Jan protra brčiće, nasmija se, pa mahnu glavom. „A šta, nećeš da nam kažeš!

Sad im se učine kao da su odrasli zajedno, pa se tu skoro rastali. Započeše razgovor. Njeguš mu je pričao kako su krenuli jedino da osvete Miluna, a ne htjeli kazivati ocu mu,

Otuda premjestiše njegovu regimentu u Istriju, a otolen najzad na krajnu granicu Austrije, u skoro dobivenu Boku, otkuda umače u „Černu Horu“ na Badnji dan 1817. godine.

Evo ’vako poče: „Fala Bogu, brzo li rastu djevojke! Eto skoro minula godina, od kako liječah pokojnog Miluna. Stana tada bješe, Bože mi oprosti, ped kraća, a eto do malo će da se

Stana tada bješe, Bože mi oprosti, ped kraća, a eto do malo će da se udava... Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?“ — „Malu zovu majkom već“, odgovori mi njezina ista mati, smijući se.

Sreća šćede da ga tu skoro premjeste amo u Primorje, a to je nekako doznao poočim, a znao je da smo prijatelji, pa mi evo piše preko njega, jer

Majaka obesinjenijeh, ljuba udovica, sestara bezbratnica, braće od skoro inokosne, ele bješe naroda u žalosti, kao što ga je uvijek tušte bilo u Crnoj Gori.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Njih srećemo skoro na svakom koraku u običnoj svakidašnjoj upotrebi, — i to: a) kao govorne izraze doslovnog značenja, b) kao poređenja i v)

). B) POREĐENjA Poređenja (sa „kao“, „kako“ i „kano“) vrše se skoro uvek u odnosu na čoveka: porede se njegove osobine i svojstva sa karakterističnim osobinama i svojstvima naročito

Ona skoro uvek imaju i kakvu realnu podlogu, i to: a) geografsku (o postanku pojedinih mesta (naselja), izvora, reka, jezera, plan

Mini ga sablja, mini ga puška! — Nekakav čovek koji se skoro bio oženio, opremao se na vojsku, a žena uvrazila konac u iglu da nešto zašije, ali budući da nije dobro viđela, zato

— Ma što zovete, a ne date mi ovu pjesmu ispjevati, da bog da i vi ostarjeli! — Bolan, da li ne znaš da ti je skoro brat a onomadne sin umro, pa kako pjevaš?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama često ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteče u ovu jazbinu ono ostane.

Kako su pravo radile onako su i prošle. 37. ZLA ŽENA. Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene, onda čoek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Da se izabere za igumana samo od njih, makar se i skoro postrigao, makar je i nepismen i od onih koji su sa strane privedeni.

I skoro umrlom da pojete panihide. Da ne bude to, zapovedamo: ako bi neki od bratije hteli da idu i da poju za mrtve, neka to i

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Jedan tuli svetlo, pali sveću, drugi traži da glumim da neću! Jedan sipljiv, a drugi me skoli: jesi l skoro bila na kontroli?

IKONIJA: A što kažeš da dižeš ruke? SKITNICA: Od Vukosave? A i to ti je posebna priča! MILE: Oće li skoro ta rakija, majku mu? IKONIJA: Vidiš da pričam sa čovekom! MILE: Kad kažem piće, ima da mi se donese u momentu!

IKONIJA: Sad ti ne vredi. Otputovo noćnim u deset i tries. JAGODA: Kolko je sad? IKONIJA: Skoro će dvanes. Zato ja i kažem da ne vredi. JAGODA: Je li ti kazo kud putuje? IKONIJA: Nije.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i prirodno srcu i duši našej, ljubov, mora za nešto večno opredeljeno biti, jer bi počti zaludu bilo kad bi samo za tako skoro iščezajeme predmete bitije svoje polučilo.

no, na nekoliko meseci zatim poznao sam da je mnogo bolje učinio ne ispolnivši obeštanije, ibo budući naumio skoro prestaviti se, da nas je poslao bio tamo, bi se u velikoj zapletki našli ne imajući od koga veksele čekati.

Po obedu zapitaju me da im pravi uzrok otkrijem zašto, budući takov ljubitelj nji[h]ova jezika, tako skoro iz Anglije polazim. S ovakovim ljud’ma čistoserdečnu ne biti, ovo bi točno svetotatstvo bilo.

se počerpsti — pocrpsti počitajem — poštovan počitatelj — poštovalac počitovati — poštovati počti — gotovo, skoro pravda — istina, zaista praznosloviti — govoriti i ne reći ništa prebiti — probaviti previknuti, previći —

skloniti se — primaći se, prići sklonjenije — sklonost, naklonost skorb — tuga, briga, žalost skorbiti — žaliti skoro — brzo skot — životinja skud — tvrdica skudost — nemaština, oskudica, siromaštvo skup — štedljiv slatkoslišan —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Da nije toga bilo, on hoćaše poodavno s nom raskrstiti; a da se skoro ne desi prilika koja razbudi njegov ponos, on bi bio to učinio tijeh dana. Tu je priliku stvorio Bujas.

Gotovo sve žene Brzokusa, Zubataca i Krkota izađoše mu na susret. Među njima nađe i dvije nevjeste skoro dovedene, koje ga poljubiše u ruku. Dalje naiđe na Čagljinu, Kljaka, Rdala, Rkalinu, Roru i ostale seljane.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

BUKET Karanfil, crvenkast kao stid, Otvara slatku laticu sećanja. Od belog jorgovana boli me vid, Od plavog — ruka skoro sanja Da su joj prsti postali cvet Pa tužno i veselo mirišu Kraj ruže koja je skupila svet I krv i tajnu i usne koje

Vi niste na javi. SLIKA U RODITELjSKOM DOMU O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu.

Ko mi splasnu vode pa stojim sred mulja I udišem vazduh koji sam već diso? Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo već se ljulja: Ja ukočen stojim s kamenom sred zgloba.

Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro. Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha. Nek o glavu doba lupa iz sveg maha.

Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime Bojana. U SNU TE NEMA U snu te nema, al čim zene Odškrinem ja namesto zrake Otkrivam

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ne samo od studi i ne samo od niske đinđuva i Tolinog smeha. Skoro će jasička šuma: možda ga noćas u njoj čekaju razbojnici? Vidi ih kako čuče u niskom grabovom grmlju.

Te skoro dve godine, on je prvi put bio snažan i drzak, bez stida i nemoći, a ona mu se prepustila, ne prestajući da suzi na sve

Ja nisam kriv, nisam, ponavlja i s mukom se priseća, mora da misli o jučerašnjem danu, ne, mora da će skoro zora, o onom prekjučerašnjem, kad je i počelo ovo gađenje i kidanje jednjaka. A ako je vojska stvarno otišla u Prerovo? ..

— Jači smo mi, Stevo, i od puka vojske — podiže ga ubrzano srce i on ustade. — Možda nisu ni pošli u Prerovo. Skoro će podne. Nek idu ludi kući. Poslova uvek ima. A ako zatreba, lako ćemo ih skupiti. — Tebi se napunile gaće, idi kući!

— zastade, nalakti se i u raširene šake smesti mesečasto lice. — Po načelima, Aćim je moj đak. Vas dvojica ste skoro istovremeno počeli da učite školu kod mene. Ti si, gospodine doktore, kod mene pao na ispitu.

— Jedna kao Simka rodila je dete s dve glave šapuće Anđa. — Evo, skoro će ponoć, u bakrač vodu opet moram da dolijem, a još ništa. — Biće žensko.

— Dobro je, dobro je sad. Milunka kaže, skoro će — dolazi Tola. — Gde si video Milunku? — Čuči uz njena vrata. — I ti si došao do njenih vrata?

Đorđe ne prestaje da kida lišće i lomi grančice. Pa kad se Tola opet vrati i reče da mu je Roza lično rekla da će skoro, on se bez reči došunja Do Simkinog prozora i kao bršljan se pripi uza zid. ...A zar se čuda ne događaju?

U Toj buni nisam želeo da postanem vojvoda. Raspričao sam se, a žalost me saleće. I žuri mi se, skoro će noć. Vreme mi je da pregazim Moravu. Čuj me, nasledniče!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Sad te prvi put vidim! — Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom. Niz lice mu je padala svetla, skoro srebrna kosa, a iz modrih očiju iskakale podrugljive iskrice. — Zar me nisi video prošle i pretprolše noći?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Koliko je, recimo, svitanja on zapamtio iako je gledao skoro svako i skoro svako je bilo drukčije? A svitanje je voleo kao što je voleo da se juri, na konju, niz strmine, sa vetrom,

Koliko je, recimo, svitanja on zapamtio iako je gledao skoro svako i skoro svako je bilo drukčije? A svitanje je voleo kao što je voleo da se juri, na konju, niz strmine, sa vetrom, kao što je

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

„Žeravice, de se trudi, Nemoj tako sporo!“... Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba - jošte malo Sad mu je pečena! Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena!

Zaštitnice dobra! Ljubavnik se tebi klanja, A ti ga blagosiljaš Sanjiva, umorna Od milovanja... Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja ljubim Pod tvojim okriljem blagim; Zlato mi spava na ruci, Draga mi spava, sklopila je oči...

Produži vlast, noći čarobna! Skoro će zora doći, Već dišu jutarnji lahori, I ja neću moći Pocrpsti bogatstvo slasti, Kojim su prepunjene Usne i grudi njene..

I sklopiću oči za navek! I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio. M.

M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j. stalo padati „žuto lišće“, i t.d. Te skoro pod svakom granom Po jedan pesnik; Stoji, i vidi Gde „mre“ priroda, i pogreb joj prati!

Prosta ti bila moja ljubav živa! V. Rajić CL ZAVET Kad umrem - smrt će skoro doći, Još tren koji, pa će zakucati I na moga života tamnicu, Te rastočit' železne okove Što mi dušu od postanka

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

O velikim naučnicima Antike, o Pitagori, Demokritu, Aristotelu i Arhimedu imao sam u svojoj biblioteci skoro sve što se zna o njihovom životu i radu. Upoznao sam sredinu i prilike u kojima su živeli.

Tu videh unezverenim očima veliki hram boga Ptaha, a pored same varoši sagledah, ne verujući skoro svojim očima, večne piramide i sfingu.

Nedavno sam bio poduže u Ateni. Onde se ne govoraše skoro ni o čemu drugom no o pogubljenju Sokrata, o tom zločinu atenjana i nepravdi koja vapije do neba.

“ „Proputovao sam ga od jednog kraja do drugog, pre no što se Egipat otcepi od njega. Obiđoh zatim skoro sve varoši obala Sredozemnog Mora.

Zato mi izgledaše skoro nepojmljivo da Aristoteles, željan nauke i pouke, ne ode do onda već slavnog i poznatog filozofa.

One su se znatno razlikovale jedna od druge, jer su stajale u razmeri 35 :19, što je značilo da je zlato skoro dva puta teži metal od srebra. „Težinu cele krune“, reče Arhimedes sam sebi, „izmeriću kantarom.

matematičar i astronom, a najveći alhimičar arabljanski, Džabis ibn Aflah, ili, kako ga sada pokraćeno zovemo, Geber. Skoro u isto doba življaše ovde u Toledu odlični astronom Arzahel, rodom iz Kordove.

Sada se obazreh po njegovoj sobi. Presvođena ukrštenim svodovima koji se spuštahu skoro do patosa, osvetljena jednim jedinim prozorom sa šarenim oknima, napunjena knjigama i spravama, tamna i memljiva, beše to

Bilo je već skoro podne kad se oprostih sa Gerardom. Pred manastirom, u hladu njegovih arkada, očekivo me Mardohaj. Obazirući se levo i

“ „U Firencu. To je već drugi primerak ove knjige što sam ga prodao“. On poče da uzdiše. „A prvi primerak dao sam skoro džabe, za osam stotina forinti. Kad na to pomislim, prepukao bih od muke i jada“.

Pridržavam se svih crkvenih postova“. On zastade, pa se popravi: „...skoro svih postova, a jedem samo toliko koliko moj snažni organizam iziskuje, a to mi dozvoljavaju moje dužnosti domaćina i

000 stanovnika, dakle ni dvadeseti deo onoga što ga je nekad imao stari Rim, još se nije videlo skoro ništa. Padine ona dva brežuljka bile su gole; tek po koji vinogradić ili livadica viđali su ovde onde; tim veći beše

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pogledaj u kofere pa u njega. Pas nema za šta da ga ujede. Tip ratnog bogataša. Studentkinja potvrdi glavom i skoro glasno reče: — Zaista, tip nouveau rіchea.

I, najzad, kad bi vreme za polazak odosmo na stanicu. Na rastanku, najsrdačnijem koji sam upamtio, obećasmo skoro, ponovno viđenje i kad voz pođe dugo mahasmo šeširima posmatrani sa načičkanih prozora od radoznalih putnika.

I vojnik mi saopšti da je sinoć bio mali napad jurišnog odeljenja, da je komandir skoro i legao i naredio da ga ne bude bez naročite potrebe. Trebalo je, prema tome, da ostanem pored zemunice i da čekam.

4 A voz juri, leti. Skoro će Vujanovac. Krivo mi je što stižem po mraku. Kako li ću zateći pobratima? Kako izgledaju snajka, deca?

Pa sam zadugo zverao i merkao levo i desno, ali nikako da se odlučim. Tek pri kraju sela ugledam jednu skoro okrečenu zgradu i pred njom mladu seljanku, sva se beli.

Njih, ta prava, čovek je mogao da nađe skoro svuda. E pa zašto su onda izmišljane nove, veštačke prepreke, zašto onda čovek nije pušten da se pretopi u čoveka, u

Ona je za mene, i ne dao joj Bog da se slučajno na meni zaustavi, oh, ne bi skoro potražila drugi, slađi cvet. Onda Ljubišić naglo ustaje, jer neće više da sluša, uzima ljutito knjigu s police, i posle,

Koliko juče saznao sam o svojoj nesreći, koja je skoro sasvim uništila razlog moje radosti i nade za povratak u otadžbinu.

mi sad govori o izgledu na povratak u zemlju neprijatan mi je, i na radost ovih oko mene, koju izaziva njihova nada na skoro viđenje sa svojima, gledam ja sad sa izvesne zlobne strane...

I brzo, sitno, slobodno, skoro veselo strčavanje niz strme stepenice nevidljivih, kao naviknutih da se tuda spuštaju, nogu, čiji se odjeci gubili u

Malo posle video sam brata na travi i čuo kako nas hvale: sad smo se oslobodili. Omlitaveo, skoro onesvešćen, povodeći se, sa rukama koje su mrtvo visile niz telo, sa glavom punom zujanja i uzdišući plačljivo, udaljio

Ima puno faza u tom procesu. To je, zaista, zanimljivo, čudno, divno. Bogami, bogami, i grobnica te tvoja čeka, skoro si je opravio, pa za koga? Za sebe samoga! A šta si ti mislio, za drugog? Ne, nego za sebe samog!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Zar i drugi talenti, za svoju pomamu života, za svoje svjetlosti i svoje vizije beskraja, nemaju, skoro uvijek i svagdje, svoju protutežu bola, mraka, rugobe, svoju opsesiju groba?

Ako vi, na primjer, imate sobu broj 7, to će se desiti, recimo u sobi broj b ili u sobi broj 8. Nikad, skoro nikad baš u sobi broj 7, jer smrt — to je za druge, za ne-ja. To je za susjeda. Osim toga, broj 7 je sretan broj.

Što je već skoro sve posvršavano, što je već blizu čas kad se sa sebe skida kecelja. „Znaš, sin mi je završio studije!

Taman! Sve, skoro sve leži u onim sitnim pomacima, u onim mišjim movensima. Tu je tajna i ključ skoro svega u čovjeku.

Taman! Sve, skoro sve leži u onim sitnim pomacima, u onim mišjim movensima. Tu je tajna i ključ skoro svega u čovjeku.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

ga veoma odlikovali negda crni, a sad progrušali brci, dugi kao povesmo, i gusta okrugla brada, koja mu je pokrivala skoro sve lice ispod očiju na niže.

Baba Mara zatvori se u kuću i stade kukati iz svega glasa, a Đurica, pognute glave, modra, skoro pocrnela lica, iđaše pred pandurima vezan, noseći na leđima svoje beščašće.

stade da razgleda svoju »kuću neobičnu«, ali u mraku, koji vladaše oko njega — i ako je bilo tek podne — ne mogaše skoro ništa raspoznati.

Pred onom rupom okupila se dela varoš, pa se domišlja kako se to sve moglo desiti, i ako je skoro svaki od njih dobro znao čoveka, koji je to izvršio.

— Baš bih te molio ... znaš... skoro su me petljali... — Znam ja da svi izmičete leđa, kad nema nikakva ćara. Čovek treba samo da počne, a ja ga ne mogu

— Dobro je. Ovi će sad, znam, odmah u poteru, a njemu je bolje da bude u drugom okrugu. — Hoćemo li imati skoro posla ? — Moraćemo, ja kako. Svi smo se dobro istanjili.

Doznao sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga novca.

Beše skoro ponoć. Po nebu jure crni i gusti oblaci, otežući se u duga i široka povesma, a vetar duva snažno, te uvećava ono usamlje

meni bi trebalo para. Baš mi je jaka potreba. Okupile ove proklete dacije... — Znam ja, ne beri Ti brigu. Skoro ćemo imati posla, pa će biti svima. — Ama jest to, nego znaš, ja velim... kako ću reći..

Da nije Đurice i vas, ne znamo šta bismo radili od duga vremena. — A, i toga ću Đuricu skoro skinuti s vrata. Ne znam samo koji li je to od negovih dolijao. — Šta, ima li izvešća od sinoć? — Ništa novo.

se malo čas pred njegovim očima izređaše, ali se sad sećaše samo Nikolinih reči i poslednjega svoga dela: kad je pružio, skoro naslonio, pušku na slepo oko i okinuo.

— E, sad kazuj šta znaš. Jesi li viđao skoro Vuja, šta veli on? — Viđamo se često, a znaš sam šta veli. »Ko hoće, veli, sa mnom lepo — dobro, a ko neće, ja mogu

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On uzede onu drvenu, te kopaj i kopaj, da ga je već samrtni znoj spopao; kad vidno da će skoro i zora a on još nije došao do korijena od trsa, zapne što igda može i kopa dalje, dok jedva jednom stiže do korijena.

ZLA ŽENA Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene. Onda čoek reče: — Ala, ženo, lijepo ti je ova livada pokošena!

— Ej, sinko, sinko, — nasmije se na to otac, al̓ skoro kroz plač — nisam ja ni lud ni pust, već od muke to radim. Ovu višnju sam najbolje volio i najviše timario, pa mi se ona

Ima tu i mladog kô rosa i skoro suvog, i punog roda, pa ima i kukolja, a sve to kosi jedan slipac. Ne gleda on kudan i šta kosi kad nema očiju, već di

Zatraže od nje pare, a ona im reče da je skoro došla, da ne zna gde su, no da će im kazati gde je njen svekar, pa neka njega dovedu, on će im dati novaca.

moja žena jedan dobar par kokoši i deset puta reče mi: „Na, ponesi ovo našemu dobrome agi“, a ja, kako mi ti ono reče skoro, ne hćeh ženu poslušati Na koje mu aga reče: — Dobro je kad i kad i ženu poslušati.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Da se poklonim pred vama, što sada Na svaki korak brižljivo pazite: Tu skoro carstvo zgazili ste, mada Sad mali potok sa mukom gazite.

II O tome kuda skoro imam ići, I kakav meni grob podneblje krije, Da li će duh mi iz tela se dići, I gde će biti kada mene nije, — O tome

Prolećna pesma svuda se vije. 1912. Doći će mi skoro sve što je potrebno Za odlazak duge, jednolike patnje: I postelja čudna, i zvono pogrebno, I kola, i suze — sav običaj

Doći će mi skoro sve što je potrebno Za odlazak duge, jednolike patnje: I postelja čuda, i zvono pogrebno, I kola i suze — sav običaj

Ja znam da skora sloboda će ići Kroz sve krajeve da otkupi žrtve: Ja znam da skoro niko neće dići Naraštaj mrtvih i suze za mrtve, Jer lepe reči svud ne znaju stići. 1914. PROLEĆE 1915.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

čvrsto pritisnuo usta na daske i uspeo sam da udahnem malo vazduha, na nesreću pomešanog sa kapljicama vode koje su me skoro ugušile.

Bilo je to dugo i bolno iskušenje i skoro da me je na kraju izdala snaga, pošto sam stalno bio pritisnut uz branu. Uspeo sam poslednjim delićem snage i

Nijednu nisam uspeo da ulovim, i skoro sam se obeshrabrio, kada mi je sinula ideja da praznu udicu zanjišem ispred žabe koja je sedela na panju.

Blago me je udario po obrazu, i to je bila jedina fizička kazna koju je on ikad primenio ali se udarca skoro i dan-danas sećam. Stid i zbunjenost koji su usledili bili su neopisivi.

Ostatak moga školovanja u Gracu je prošao u intenzivnim ali uzaludnim naporima ove vrste i skoro sam došao do zaključka da je ovaj problem nerešiv. Godine 1880.

olupina može preobraziti u čoveka zapanjujuće snage i žilavosti, čoveka koji može da radi trideset i osam godina, skoro bez dana odmora, a da i dalje ostane telesno i duhovno krepak i svež. Tako je bilo sa mnom.

“ Otada sam imao punu slobodu u vođenju poslova. Skoro godinu dana moje redovno radno vreme bilo je od 10.30 pre podne do 5 časova narednog jutra, bez ijednog dana pauze.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Naročito se mnogo pričalo o bitci kod Kustoce godine 1866. u kojoj su graničari skoro uništili italijansku armiju. To su pričali ljudi koji su u njima učestvovali i tek se vratili iz Italije.

Kad je došao dan mog odlaska u Prag, majka mi je već sve spremila za dug put, put od skoro dva dana plovidbe Dunavom do Budimpešte i jedan dan železnicom od Budimpešte do Praga.

Odgonetnuo sam je, međutim, tek posle nekoliko godina. Pomenuo sam ranije da mi je prvi pogled na Budimpeštu skoro oduzeo dah. Prvi pak pogled na Prag izazvao je u meni čudno versko raspoloženje.

Imaju i banku, nastavio je on, koja uspešno posluje u nekom rudarskom mestu u Nevadi i u njoj osim srebra i zlata skoro i nema drugog novca; peti, koji je već bio u Americi, pričao nam je, kao sa neke visine, da bez obzira ko si i šta

Govorio mi je da ne zna šta bi dao da ima crnu kosu kao ja i da je crnonut. Mene su privlačile njegove skoro bele trepavice i obrve, vragolaste zelene oči i žute pege po licu.

Kad sam se probudio, setio sam se pisma koje sam majci poslao iz Hamburga pre godinu dana, obećavajući joj da ću se skoro vratiti sa puno znanja i sa akademskim počastima.

Tada mi je to izgledalo kao neka šala, skoro ruganje. Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su po mnogo

Tada mi je to izgledalo kao neka šala, skoro ruganje. Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su po mnogo čemu ličili na mlade

Ubrzo sam video da su američki mladići i devojke bili vrlo vešti. I ja sam uskoro radio brže, ali njihove ruke su skoro igrale stavljajući oznake na dvopek.

Džim je bio običan ložač i mašinista za parne mašine i kotlove. U mladosti je malo učio, skoro nije ništa čitao, ali kada bi se našao pred knjigom, gledao je u nju sa strahopoštovanjem.

Glava mu je bila slična lavljoj, a dugi uvojci sede kose koji su dopirali skoro do ramena, samo su pojačavali ovu sličnost. I sama crkva bila je kao stvorena za tako upečatljivu pojavu.

Crnogorci, na primer, znaju napamet skoro sve što je napisao veliki pesnik Njegoš, a posebno njegov epski spev “Gorski vijenac”.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Sunca ni za lek. Cela priroda teško je omrtvila gnjiloćom i kalježom. Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

slovenski preci pokrštavali, na samom se kraju kanda trza iza sna, jer se obreo u savremenom gradu: „Nalazio sam se na skoro pustom trgu velike varoši, u kojoj sam završio posle školovanje.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

nego se od nje zahteva da privremeno napusti kuću, a učinjeno je to „dole u kujni, gde je još bio mrak, vlažna zemlja, skoro počišćena, gore od čađi crne grede, a sproću po polici one žute tepsije”.

] Gore, u vazduhu, kao neke grdne tice vezane užetom za svoje dugačke vratove, crnili su se đermovi od prostih, tek skoro iskopanih bunara.

proticala mu je pod očima reka, ali neverovatno široka, kakvu nikad ne vide sa lađa, sa obalama što mu se učiniše skoro na dva-tri sata hoda”.

u mrak koji se nad gospožom Dafinom sklapa i zagušuje je: „Otežale glave, ona tek sad primeti da je u odaji skoro mrak”; „Mračan, veliki sanduk njenih haljina dizao se crn sa tla, kao neki visoko zatrpan grob”; „Otvorivši širom oči,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Bog je jak... Elbete... A dušmanin to prozire, pa razapinje mreže. Ako ne može grubo, on hoće veštinom. Tu skoro njegov drugi sin vadio njivu. Došli susedi Arnauti sa ženama i motikama. Bez oružja. Izazvali svađu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— Smrt da kunem, smrt da psujem, Kad se s njome izmirujem? Ja te, pobro, mogu tražit’, Znam gde ću te skoro naći, Al’ ko će ti prazno mesto Da ispuni, izjunači?

U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro neće. Kud si mačem naperio Tud si perom nadmačio, Svedok ti je život ceo, Svedoči nam što si hteo, — Hteti biva i

iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga duha Prizrenu će skoro stići I na polju kosovskome Dignut’ spomen Bardu svome.

umukli, Odežde, stihire pratioci svukli I odali caru što se mrtvom daje I stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile svete Da venac na

samo dvoma Ne znam kako ’š odgovarat’: Jedno sebi, svojoj svesti, Drugo Bogu, kad zapita; A pitaće, pitat’ skoro... Pazi samo: već te pita. »Starmali« 1881.

Ako to čekaš, Bog ti ga dao! Ne bude l’ skoro Onda je jao... »Starmali« 1886. OPORUKA Oporuku činim još za zdrave svesti, Sad ću još jedared praporce zatresti.

), pristoji se, treba. pokѝkati se, počupati se za kiku. poneari, dockan, prođe, beše. prvaš, prvâč, prvô, nedavno, skoro. rakamiti (tur.), razumeti. Rački (1828—1894), znamenit istoričar hrvatski. romantično, čudno, neobično.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

sam bila kod gospoje Mirkovičke na ručku, to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je imala, nisam jela skoro, pak srneći čerek i štrudla, to je štogod komi fo!

Tokajer je tako bio krasan, ja ga nisam skoro pila; pak opet kafa, šećera suviše. Tu sam i Finesku povela, o beštija jedna, i ona se baš dobro častila, pak najposle

FEMA: (O, iz drage volje, ako zapovedate). SARA: (Ružičiću, koji se međutim pustio u misli): Mon frer, skoro je podne, mi idemo da uredimo, vi međutim dođite. FEMA: Zapovedajte, alabunar. (Otidu.) POZORIJE 9.

Krakov, Stanislav - KRILA

Crna linija grebena je sve bliža. Već je skoro tu pred njima. Opet san vuče za otežale kapke. Tela idu jedna za drugima i klate se ravnomernim taktom. Ss...

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Duško skoro lud od straha i umora ispenjao se najzad na kamenitu kosu. Nije on bežao ka prevoju, kuda su svi nagli.

Nije on bežao ka prevoju, kuda su svi nagli. Izabrao je drugi slabo tučeni, ali skoro neprolazni put. Obuća mu je bila poderana, ruke krvave, kožne dokolenice spale i izgubljene.

Lice mu se u grčevima treslo. Viši oficir se zarumenio jače, i odgovorio kapetanu: — Strpljenja, skoro ćemo. Udario je mamuzama konja, i poneo sobom kao komadić čelika odlomljeni grč kikota. — Mi želimo krvi, ubijanja, hm!

Na aparatu su tiho krckale spojnice i veze. — Krc, krc... — to je bilo tiho nagoveštenje, skoro pretnja. Pilot se umno sagibao, radio i avion je kružio nad belim i žutim pegama na zemlji.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Obale Senegala naglo se približiše; puste teške obale sa baobabima pogdegde, Baobab, drvo kratko, debelo, čvornovato, skoro sasvim bezlisno, sa velikim tamnim plodovima što se već i dogledom vide.

Greben koji zaokružuje pristanište skoro je od purpurnog Nekoliko majušnih kućica obojenih zeleno na ovom purpuru, između plavila neba i indiga mora, raduju

“ ponavlja moj prijatelj, koji mi tako zabranjuje da se oduševljavam ovim urođenicima što su tu kao predstavnici skoro svih plemena ekvatorske i zapadne Afrike.

kratkih, ugojenih, glavatih, sasvim sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos, crvenih, u svim tonovima skoro do ružičastog, plavičastih koža skoro do azurnog, tetoviranih dubokim zarezima, tetoviranih pravim crtežima.

sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos, crvenih, u svim tonovima skoro do ružičastog, plavičastih koža skoro do azurnog, tetoviranih dubokim zarezima, tetoviranih pravim crtežima.

Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima.

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što

Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno i skoro providno. Let im je najmanje od po sto metara. S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list.

Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče. To bi dalo svu veličanstvenost viziji arhipelaga na njemu.

To bi dalo svu veličanstvenost viziji arhipelaga na njemu. Sve bi bilo skoro irealno, i tako bi ostalo i u uspomeni, da jedno jedino ostrvo, najmanje, nije se odjednom sasvim približilo brodu, još

Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.

Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao! STANA: Lutam li ja, Il’ ova staza na put izvodi Otkud ću skoro starim očima Kroz tihi suton varoš ugledat?... Ta Smederevo!... Deco, kaž’te mi!

A i večeri suton senasti Pokriće skoro uske stazice, Kuda pastiri — samo ponekad — Sa belim stadom mirno prolaze. Pa kud ćeš onda?... Još da si sama!

O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas mojoj nevolji!

Samo pogledaj!... Kao pupoljak skoro ukinut Što spušta svoju meku glavicu U vreloj ruci mâzne neveste, Zaklonio je sjajne zenice, Da ga ne peče ljubav

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Upitam ga odakle je. — Ne znam odakle sam; zaboravio sam već otkad sam na granici — odgovori mi on — a skoro ću zaboraviti i kako mi je ime. Baš nas jadne komordžije posatiraše jureći.

Izgledalo je kao da će ovaj samorani, nemoćni starac skoro pomeriti pameću, toliko je bilo njegovo očajanje. Odvedem ga u mehanu i jedva ga nagnam da se malo založi zalogajem

Komarov mu reče: — Beć je skoro sasvim svanulo, mislim da bi trebalo već otpočeti napadaj; ja sam rekao zadnjim bataljonima da idu napred.

Kasali smo još malo napred, pa onda stanemo. Komarov napiše đenepaly izvešće da smo došli skoro do sela Stubline i još nigde nismo naišli na Turke; sela su popaljena, ali Turci su se povukli.

Oni ne samo da su stajali s našega levoga boka, već skoro čitav sat mesta iza naših leđa. Ako su to Turci i ako imaju tu kakvo pojače odeljenje, oni bi se pre mogli spustiti s

Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga Aleksinca. Zar bi Turci napustili ovako lep drum do same Tešice, pa se kosom provlačili do nad sami

Na ovoj kosi nije bilo nikakvih naših utvrđenja. Ona se pruža u severo-istočnom pravcu skoro sat mesta, pa se onda spušta u prugovačku doljaču i potok.

Šumatovac je udaljen od Aleksinca 1/2 časa, a od Prugovca oko 3/4 časa. Dakle Šumatovac je skoro na sredini linije povučene od Aleksinca Prugovcu.

Bile su i turske granate ovu bateriju, ali su preturale; turski topovi skoro isključivo bili su samo ovu bateriju. Odatle, ostavljajući za sobom polje borbe, Černjajev okrene preko Rujevice u

Stvar se svrši na tome, što me poslaše da kažem jednoj bateriji da ne puca više, jer se borba beše skoro sasvim prekratila. Spaseni smo!

Zbor je sviran cele noći, konjica je obigrala celu okolinu, ja cele noći nisam trenuo, ali rezultat je bio skoro nikakav. Nigde ne mogoše naići na poveća odeljenja vojske.

Ovako oštar, skoro ciničan odziv o glavnom štabu, i to od jednoga ruskog višeg oficira, i to pred čovekom koga on ckopo i ne poznaje —

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Buji, paji, moje Srpče malo, Ne bi l’ skoro sankom ojačalo, Da iskočiš iz kolevke, sine, Da pokupiš po svetu vrline, Da se pustiš sam na svoja krila, — Jer te

Mnogi dođu, al’ su još nespremni, A anđeli tad zapoje krugom: Idi, idi, pa se skoro vrati S prečišćenom, s uzvišenom tugom.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Što nisu prosto napisali: potporučnik Vlajko izrešetan kao sito! A leži već šesti mesec. Tu skoro, kad su mu oslobodili ruke od zavoja, bio je veseo i po ceo dan kretao prstima.

Mljasnuli su nekoliko puta ustima, i pogledali se. — Bre!... Ovako vino nisam skoro pio — kaže Bora. — Klizi, kao zejtin — govori znalački Kosta. — Gde si ga našao?

— A-ha!... To, to! Na Krfu su svi nekako bili brižni. Čuo sam odmah da je nemački sumaren torpiljirao skoro jedan brod, koji je plovio za Italiju, a na njemu su bili naši oficiri i vojnici...

A to je bila živa ograda, a iza nje mnoštvo kokošiju. „Vojska ovuda nije skoro prolazila — padalo mi je na um. Oko podne ugledao sam ogromne vijadukte.

Misli se nevoljno nameću. Naš pratilac nam sa izvesnom setom govori: — I Nemci imaju ovde svoje groblje. Sad skoro došli su iz Nemačke i nanovo pokopali sve svoje pale vojnike... — Kako su mogli da pronađu grobove?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Na taj način je čitava predbrankovska poezija nekako grubo, skoro prezrivo isključena iz naših misli i osećanja, kao da je, pažnje dostojne pa i znatne, nikako nije ni bilo; kao da i sama

Zanimljiva, skoro do potpune nesličnosti izdiferencirana dvojnost paralelnih jezika kod Srba početkom XIX veka i tokom čitavog XVIII

Od početka, bili su osuđeni na smrt. Bilo bi uzaludno vaskrsavati ih danas kao žive pesničke sile. Samo jedan, ili skoro samo jedan između njih ostao je neokrnjen u svojoj veličini.

O zlatoje proleće! I u zemlji tvari male, oseteći proleće, sve u radost oni stale, skoro idut u cveće. Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O Zlatoje proleće!

Zato želim, serce, videti vreme, Da bi skoro sije žalosti breme Odložiti, i videti tebe ja zdravu, Voleo bih neže l' rimsku celu deržavu, Ili slovom reći, svu

Igle i kudelje skoro nestalo: Presti, tkati, vesti sve je prestalo; Mesto vitla i preslice sad su špineti, Glasne harfe, violini, tanci

Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga

mi život moj na končiću visi, To mi daj poslednje v žizin blagodenstvo, Najveće na svetu, pervoje blaženstvo, Da ja skoro kući dođem, u moju otčiznu (Ah, ovde mi moje serce ot žalosti briznu!

Jovan Pačić TIBUL SREĆNIJI Posle skorbi, tuge petoletke, Davno željan vidih Novi Sad, I tvrdosti skoro neobretne, Vragom smrt pretjašči Petrov Grad; Slavno-srpskog episkopa smerni Mimoidoh i bešumni dvor, Blagočest’ja

nije radio svojski, i žećeš, Milenko, Kukolj i aptu; hrani ji samo i poj, da ne trpe Glada i žeđi kod tebe; ti ćeš skoro pored njih. Proja mi pada na znoj i voda slađa, Milenko, Neg’ tvoje tebi poslastice stranim sa vinom.

Tako se volja ispunila sveca i božija prva, Srca i mišce mi udesne snaga se javila skoro. Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora

Valjda su ovog leta na Olimpu renovi ljuti Kad o ručku skoro Pluvije plače svak’ dan. Bečlije idu rado na sela u zelenu goru: Cela se kuća digne, gazde, i sluge, i mopsl.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Al’ dalje! (Čita.) „To je poruka, Kojom Bajazit, skoro svemoćan, Veneciju ti trese svirepo...“ Oh, Venecijo! Što nisam muž?

Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj? (Kapetan Đuraško dolazi.) Baš dobro došao! Nestrpljenje me skoro umori — Ne znajuć šta je?... De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti!

Pa namješte orla ti ubi Ivan-begova najmilija jagara... E bijaše smijeha... Siromah Radoš neće se skoro nasmijati kao... KNEZ ĐURĐE: Govori ko je došao? VUJO: Božja mi vjera, ne more!

Jedno bih samo boga molio Za jednu želju svu krv prolio: Tu da poginem.... (Đuraško pritisne Jelisavetu grudima i skoro silom poljubi.) JELISAVETA (otiskujući ta): Oh, idi, idi! Još živi on.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Evo ti ove moje 'aljine, pa se dobro umotaj — reče starac, skide haljinu, i ostade skoro upola go. — A ti, striče? — Meni, dijete, ne treba ništa. Ja se ne bojim ništa, ni mećave, ni vjetra, ni studeni...

Kapu mu strgli vjetrovi i odnijeli, a opanci mu negdje spali i ostali u snijegu. Bio je bos i skoro go. Pribra svu snagu i, posrćući preko smetova, potrča natrag. — Vujo!

Bojić, Milutin - PESME

Ravnodušno slušam glas ti istovetan, A do skoro ja sam treptao sav zbunjen, Kad ti taknem usne, svet za mene cvetan, A danas te žalim kao cvet okrunjen.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Jer skoro sve što se zna o svetom Savi počiva na Domentijanovom izveštaju: posvetivši se od rane mladosti duhovnom pozivu, mladi

On je tvorac srpske psihološke proze i, s devet pripovedaka, kolik oje uspeo da završi, koje su skoro sve remek-dela ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Vetar", "Sve će to narod pozlatiti" i dr.

je dao poeziju blisku zapadnim postromantičarskim pravcima, posebno parnasu i simbolizmu, izvršivši veliki uticaj na skoro sve naše pesnike s kraja prošlog i početka ovog veka.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Gore u kući baba, majka, brat mu, a dole njena mati i otac joj. Otac onako star skoro će umreti i mati joj doći će gore kod njih, babe. A ona, Jovanka, njih sve dvoriće, slušati. I to kako rado, od srca!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Sva zemlja stoji na granama velikoga g., i za taj g. vezan je veliki crn pas. Taj pas jednako glođe g., pa kad ga skoro sasvim preglođe, on stane vući iz sve snage da bi ga prelomno. Tako nastaje zemljotres.

« — o bolesniku koji će skoro umreti), i uopšte u kultu, domaćem i javnom, i u svima prilikama kada je potrebno religijsko očišćenje.

ima izvanredno mesto (v. npr. SEZ, 86, 1974, 206), veće čak nego bosiljak i jabuka. Ona je na prvom mestu u skoro svim obredima, porodičnim i seoskim.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Ako vam je potreba koju malu stvar, dao bih vam ja... — smeteno izreče i skoro se zasrami, — vratićete mi... — Niste nam dužni, i fala vam! — zahvali mladić i k'o za. se reče: — Potriba je uvik.

— A nikad nije bilo ovako, nadoda, uzdahnu i zavrti upalim očima. — Počeja si opet jadat', — skoro osorno javi se žena mu. — Ko je uzročan? Tvoja luda pamet! —Ča vam je! — odazva se za oca Marija.

A prvo nego će izići, osjeti njih iza sebe. On se okrenu da ih pozdravi i skoro mu se nadade da zaplače, no u čas kad ih ugleda, žalost mu se nekako umali.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ne mogu da učinim ni taj prvi korak. Da li sam uzeta? Šta je sa mnom? Hoću da ga zovnem, ali glas mi je slab, skoro nečujan a on je daleko, ne čuje me.

Vremenom se ime Jajara pretvorilo u Dandara, što je značilo skoro isto: olinjali džukac, šugav i pun buva, dremljiv i mrzovoljan, takođe slab prema kokošijim jajima, ali i prema pilićima,

Ime je dakle prvobitno sadržavalo u sebi pogrdno značenje, ali bez onog n zvučalo je nekako prisno, skoro nežno. Bila je to neka vrsta izliva ljubavi.

Ne znam zašto od toga zazirem. Isidor je nagluv i skoro mutav, a i kad bi mogao jasno i razgovetno da govori, sumnjam da bi znao šta ja to u stvari gledam.

Prošaptala je: „Zar i mi nećemo skoro“. To mlado uzdrhtalo telo koje se uz mene pripijalo, to vlažno lice koje mi je kvasilo kožu na grudima kroz razrez

Zar ste izgubili pamćenje, nevinašca moja, to je bilo skoro. Kako su vam oči sjaktale dok smo kuvali ceđ od glogovog pepela; dok smo prljili okuženu kožu naše braće; dok su siroti

Onda je izvadio iz torbe pribor i pergament, brižljivo, skoro pobožno sve to porazmeštao po stolu, stavio na krajeve pergamenta svoje male bele šake i zagledao se u gornji desni

Zašto mi da ga spasavamo? — mislili su kaluđeri. Ne bih voleo da objašnjavam vladici kako je umro, govorio je iguman skoro šapatom. Nije smeo glasno jer bi ga to nadražilo na zacenjujući kašalj.

Ali sunce već naginje prema zapadu, češe se već o oštre vrhove visokih topola na ovoj strani reke, senke se izdužuju i skoro će jara iščeznuti negde u gustišima šuma.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1885. ELEGIJA Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda, Spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava I večni zaborav s njome.

To beše predznak, da će skoro doći Rastanka našeg neželjeni čas, Kô dim, kô magla da će radost proći, I nebo da će rastaviti nas...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

otvara vidik u dubine prostora, dobivaju pitanja o sudbini sveta tek svoje pravo značenje; na hartiji nam ona izgledaju skoro beznačajna.

Evo jednog od njih! On nosi naslov „Naš planetski sistem“. Skoro stotina ispisanih strana, i gomilica pribeležaka i skica.

No ta kugla, koju su oni zamišljali tako malom da se skoro češala o oblake, ne pruža, sa njenim prikovanim zvezdama i njenim potpuno pravilnim obrtanjem, skoro nikakvo poprište

tako malom da se skoro češala o oblake, ne pruža, sa njenim prikovanim zvezdama i njenim potpuno pravilnim obrtanjem, skoro nikakvo poprište mašti vračevoj.

Razočarani, koračamo pored ograde velike bašte filozofove koja se polako spušta ka rečici Ilisos. Došavši skoro do nje čujemo iza plota nekakav šapat.

Moji đaci koji dođoše sa Kipra ili sa Krita pričahu mi da se onde južno od Sirijusa vidi na nebu jedna skoro isto toliko sjajna zvezda koju odavde nikad ne možemo videti.

Lađa se skoro ne miče s mesta. Nas dvoje stojimo, naslonjeni na debelo stablo prednje katarke, i posmatramo južnu stranu zvezdanoga

Ova druga nošnja, ovde, zove se kalarizis; ona je manje rafinirana, skoro bezazlena: priljubila se sasvim uz telo, i, sem toga, prozirna je.

Ubrzo iza toga ulazi, no sa druge strane, Eratosten. Čovek od nepunih šezdeset godina, srednjeg rasta, vrlo uglađenih, skoro ceremonijalnih manira, on nam želi najodabranijim rečima dobrodošlicu.

Tu su uredno složene bezbrojne trube papirosa, pločice i tablice, na kojima je rukom ispisana skoro sva stara i savremena grčka, a i strana literatura.

Tada mu pade na pamet da južno od Aleksandrije, skoro u istom meridijanu, u gornjem Egiptu, a u varošici Sijeni, ima jedan dubok bunar, o kojem se pouzdano priča da se Sunce

a sada već sam njena ličnost, čovek od preko šezdeset godina, odeven u dugački crni redengot, preko kojega se spustila skoro isto toliko dugačka bela brada, dočekao me je kao svoga davnašnjega poznanika.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

O zlatoje proleće! I u zemlji tvari male, oseteći proleće, sve u radost one stale, skoro idut u cveće. Jednim slovom: sve životno skazuje se bit radosno. O zlatoje proleće!

„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo!“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba – jošte malo – Sad mu je pečena, Srce mu je zaigralo: „Amo sad, milena!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Vi ste skorotečnici, jer ste skoro iz sela došli i slučajno postali gazde. Istina, jeste pošteni i vredni, ali niste hadžijski, od starina, kao mi.

Od svega samo što na staroj češmi teče voda i do nje vidi se kako se skoro zasađena i negovana mladica jabuka, sa svojim pravim prućem i sočnim lišćem, sveže leluja.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Mali Kostica bio je još i nekako skresan: brada mu skresana da je skoro i nema, ramena mu skresana kao da je riba trebao biti.

Izleti u baštu i poče da šapće: „Možda je bolestan; možda je nepravda terati ga da radi što ne može.” Pa onda uze skoro kroz plač govoriti: „Neću da me savest jede, neću da činim nepravdu i silu, neka radi šta hoće, neka ide kud hoće.

„Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece. Ne pišu ništa prijatno.

Utvarasto su i živeli. Sve više čudački, štedljivo, malo zapušteno. Novac od kirije su skoro sav nosili u štedionicu. S vremena na vreme su slali ponešto Risti, ponešto Seki.

S vremena na vreme su slali ponešto Risti, ponešto Seki. Ali dopisivali se skoro više nikako nisu. Jedne zime okašljaše jako obojica.

A moja sestrica, sasvim druga, udarila sva na svoju majku. Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija.

je opijala njenog oca, i mlada devojka je gledala u kući pravo bludničenje već više nego zrela čoveka i žene koja je skoro bezumničila u govoru i tvoru.

Imalo je na tim vraškim salašima nekog gospodstva, koje je palankama mnogo smetalo, a palanka njemu skoro nimalo. Gos-Toša je bio čovek popustljiv, povodljiv i darežljiv.

kod svog jače od pedeset godina starog gospodara, usedela se, uranila, poteže je i čula, i nadzor njen nije vredeo skoro više ništa. Mlađi su je tužakali da ne pazi po kući, ne čuva.

bogatoj kući, gospa Nola, jedne večeri, poduže je pričala s malom o njenoj materi, o bolesnom ocu njihovu koji će možda skoro doći, o čika- Todoru i njegovoj retkoj plemenitosti.

glas o mirazu koji gos-Toša sprema poćerci: neka zgrčena i uznemirenih očiju; druga razlivena i zabezeknuta; treća skoro pobožna od respekta.

Doktor Mirko se nadao da će se to vremenom izgubiti, skoro je tvrdio da će tako biti. A što se škole tiče, gospa Nola je već ranije zapazila da Julica taj napor i odgovornost ne

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Čisto plavetne čakšire, po najnovijoj modi načinjene, preko koji skoro do kolena lepo izvezena dolama, na glavi kalpak pokazivaše da je Roman od velike kuće, i za znak da je riter, imao je

No ona se uteši misleći da će se skoro vratiti. Čeka pet minuta, njega nema, čeka sat, njega nema, sunce se rodi, njega nema. Šta naopako da ne bude?

Budući da je vrlo akuratna bila, to se niko neće začuditi da nije tako skoro želji svojoj shodno naći mogla. Međutim, jednako zapevaše i drva apostrofiraše, tako da je zaista niko ne bi od

smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom Romanu vratiti se.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— To znači, vi ne priznajete veliko delo Kolumbovo? — Ah, kako da ne! Tu skoro jedan moj prijatelj, gospodin Džon Bovters, pokušao je na čamcu da pređe iz Amerike u Evropu i nije uspeo, što samo

toga doba“ ili možda ovako: „Druga polovina memfijskoga perioda, vreme od nekoliko stoleća, pokriveno je tamom i skoro bez ikakvih spomenika“.

“ Ili, zar je onda nemoguće i rešenje jednoga zadatka iz više matematike koji sam tu skoro čitao u nekim novinama a koji glasi: „Kad pomnožim datum mog rođenja sa brojem moga telefona, dobijam iz kvadratnog

Bilo je i drugih, još nežnijih razgovora. Tako se sećam kad je praktikant jednom pitao: — Julo, hoće li se skoro kod vas u kući prati veš? — Hoće, a što? — Pa ako bi mogla da poturiš i moj, da ne bih plaćao pranje. — Donesi!

To treskanje nogom o zemlju ostalo bi za mene i dalje nejasno, da mi tu skoro nisu objasnili da su ga, kao vrlo važnu Vojničku potrebu, izmislili i poturali u egzercirna pravila liferanti cokula

“ Novinar: No, pa da, to se mora malo doterati. Ja sam, na primer, tu skoro, opisivao smrt jednoga našeg političara, koji je pri samrtnim mukama stenjao kao magarac, ali sam ja u opisu rekao da

— Odista, odista divan princip: što veći obrt, makar i manja zarada. A ovaj... ja ću skoro, je l' te! — Da, da, tu ste...

Pa on tako, kad se pocepa, pa niko ne umre, zađe od kuću do kuću, lupa u kapiju i pita: „Ima li, more kogod skoro za umiranje?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Ne puštaj!... Još malo!... Napred!... Stoj! Opet smo na istom mestu, kao saterani u tesnac. Već je skoro ponoć. Na raspoloženju imamo još pet časova. A vreme nečujno i brzo odmiče.

razgovora sa mojim komandantom doznao sam da su nam Bugari jutros prepadom zaplenili dva mitraljeza od predstraža i skoro svu poslugu isekli.

Ali pešaci ih skoliše sa svih strana sipajući na njih ubistvenu vatru. Sad su se konjanici našli opkoljeni skoro odasvud.

Petrović, Rastko - PESME

rukovanja Novoga Zaveta; Evo sva tela smeđa, debela i bela; Evo njina druga (i sva redom do milijarditih) stanja! Skoro me straši silna mudrost ove ruke Moj mozak je nemoćan da bude gospodar svih njenih pokreta (Ne, duhovnost mojoj

Taj dodir prži mi meso, i osećam bol mozga što je težak kao da je počeo da se dekompozira u balavu i sluzavu materiju. Skoro stalno vidim u projekciji, u daljini, događaje koji će me zahvatiti.

Od toga skoro gubim svest - no ne ovu svest, samosvest; ne nastaje nikakav somnabulizam, već samo svest proticanja vremena, trajanja.

Tako je skoro izvesno da onaj osmeh na licima porodilja, posle dovršenih muka, dolazi i od čudnog zadovoljstva - i ako izgleda neverova

Je li moguće da završavam ovim jednu misao koju sam imao do skora, a koja mije evo sada skoro već strana! Ona je hranila moj život za vreme od šest meseci, prošla kao presni zalogaj kroz telo, i time iskorišćena

Sada sam ceo ovaj svet skoro napustio, Čim odvojim pogled od čega to odlazi već u linije; Ceo ovaj red zgrada što sam, od detinjstva da izniknu,

vejavicom, Pod nebom oštrim, tamnim, hladnim, Kotrljajući se za ovcama niz bregove, Neznatan, bedan, sićušan, izgubljen, Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka, Bez veze, skoro glup, skoro idiot, Dragi kamen ispali sa nebeskog

oštrim, tamnim, hladnim, Kotrljajući se za ovcama niz bregove, Neznatan, bedan, sićušan, izgubljen, Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka, Bez veze, skoro glup, skoro idiot, Dragi kamen ispali sa nebeskog prstena, Otkotrljan po

za ovcama niz bregove, Neznatan, bedan, sićušan, izgubljen, Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka, Bez veze, skoro glup, skoro idiot, Dragi kamen ispali sa nebeskog prstena, Otkotrljan po ovim prostranstvima Bitinije, Po ovoj Maloj

bregove, Neznatan, bedan, sićušan, izgubljen, Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka, Bez veze, skoro glup, skoro idiot, Dragi kamen ispali sa nebeskog prstena, Otkotrljan po ovim prostranstvima Bitinije, Po ovoj Maloj Aziji i

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Mogla je tako da živi godinu, sto godina, čitavu večnost. Niko joj više nije bio neophodan. Nikoga nije tražila. Skoro i zaboravi na priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s

Sad su mu već do pojasa dopirale. Jedna mu skoro do ramena dođe, zvezdo nebeska, na koga li ga podseti? Sva je kao svitac treperila prilazeći mu.

Ubrza Varalica korak. Skoro se skotrlja niz planinu i spazi kućerak žene sav zgrčen na mesečini, zastade kao okamenjen: šta ako gaje Smrt prevarila

Ono je tajna... — je li Micko dodirnuo dečakove očne kapke, ili je to bio san? Kakav san! Dečak se skoro plašio buđenja. Možda je on i Micka samo sanjao: Možda će, kada otvori oči, sve biti kao i ranije...

Šantić, Aleksa - PESME

'' No svetla kô svila, I čvrsta ko ralo što crnicu ore, Sve je bliže cilju njena želja bila. I skoro kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se stara, Niz pragove

brda, Moj crni hljebe, krvlju poštrapani, Ko mi te štedi, ko li mi te brani Od gladnih 'tica, moja muko tvrda? Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije... U suncu trepti moje rodno selo.

Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta. I tamo u vrtu radosti i poja,

Kad na tvoja nedra panem, Raj nada mnom počne sjati; No kad rečeš: ''Ja te ljubim!'' Moram gorko zaplakati. 5 Skoro sam u snu gledô tvoj lik drag, Putem gde šumi jablanova red.

Kô anđeo je tako lep i blag, No ipak tako bon i tako bled. Još samo usne rude ti, no taj Grimiz će skoro smrt zbrisati s njih, Ugasiće se sav nebesni sjaj Što blago greje ispod veđa tih.

48 Žarko se leto smeje Sa jagodica tvoji'; U tvome srcu malom Studena zima stoji. No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti! Na lice zima će doći, A leto U srcu biti.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

S druge strane, od lirskih i epskih nerazdvojni su dramski elementi. U početku oni se svi javljaju u isti mah i skoro u podjednakoj meri, a neke pesme su do kraja ostale lirsko-epsko-dramskog karaktera (na primer, tužbalice i svatovske

I kad se pominje kao takva, optužuju se za to pojedine ličnosti, među kojima ponajviše i skoro jedina prokleta Jerina.

). Skoro uvek stara država se veliča u odnosu prema tuđim državama, naročito prema turskoj. Ona je kulturnija i moćnija nego što

je bila dorasla za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su skoro uvek bili rukovođeni nekom korišću.

Mahom, skoro uvek neistorijske pesme su tužne, ispunjene stradanjem i umirenjem (i zato s mnogo lirskih elemenata). 2 Pretkosovske

sa verskim: na jednoj strani bili su eksploatatori turski feudalci, a na drugoj strani eksploatisana hrišćanska raja. Skoro čitavo niže sveštenstvo bilo je čvrsto povezano s narodom, a bilo je i takvih slučajeva da su pojedini visoki

ženjeni cilj nisu postigli: narod je morao da se seli sa potučenom austrijskom vojskom preko Save i dunava i Srbija je skoro pusta morala da dočeka početak XVIII veka.

On je svemoćan, skoro nepobediv, svuda prisutan, lake ruke. On je jedan od naših najvedrijih junaka. Narodni optimizam dostigao je u njemu

I doista su uskoci bili razmešteni u krajeve oko Otočca i po Žumberku. Tu ih je skoro nestalo među ostalim stanovništvom.

Pesme su u njemu umnogom istinite. Kratke i proste, uglavnom bez poetičnih opisa, bez dugih beseda, skoro sasvim bez motiva o vilama i gavranima, one realno pevaju bojeve crnogorske s Turcima, slave samo realne ličnosti i

To su u prvom ustanku, od 1804. do 1813, pokazale mnoge bitke. To su pokazali i bojevi u drugom ustanku (1815). Skoro sve pesme o ovom vremenu ispevali su borci, učesnici u ratnim događajima ili očevici tih događaja.

Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava? Ne vodi li srpskijeh robinja, koje bi me vjerno poslužile?

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

na malu zaravan i sjedoše pod prastaru debelu bukvu koja je rasla u sredini i svojom širokom krošnjom natkriljivala skoro čitav poljanak. — Kako je danas bilo u školi, Striče? — Uf Jovanče, ne pitaj!

Upala je u Gaj sa zapadne strane kud skoro niko ne zalazi. Okretno je preskakala kamenite krečnjačke škrape, rupe i pukotine.

! Opet ni glasa. U hladnoj tami odjeknu samo jedno jasno: štrop! — Ajoj, brate Jovanče, javi se! — povika Mačak skoro kroz plač. — Samo se javi! — Aha, jesi li se uplašio, kažem li ja!

Evo kako je došlo do njezine gradnje. Na pola puta između seoskog druma i logora nalazila se jedna rupčaga od skoro metar dubine. To je nekad bila jama za hvatanje kurjaka pa se tokom godina zarušila.

Svud po šumi bilo je sličnih gomila suva granja kao i na tome mjestu. U povratku kući, kad već stigoše skoro do samog izlaza iz gaja, Nikolica se odjednom nešto dosjeti: — A šta će biti, ako se neko omakne u jamu pa bubne

Ej prokleta izdajo! Ej puste sramote za svakoga od nas! Porobiše nas, evo, skoro bez jednog metka. Momak neveselo pogleda u dječake i huknu: — Eh vas dvojica, najbolje bi bilo da uzmete te svoje

X Ustaška pucnjava uzbunila je čitavo selo. Ubrzo se saznalo da su to gađali i progonili Strica, ali skoro niko nije znao šta je dalje s njim bilo: jesu li ga ranili, ubili ili uhvatili.

Voda je postajala sve dublja. Najzad im se pope skoro do pasa. Mačak neodlučno zastade. — Ja ne bih dalje. — Ništa se ti ne boj!

— Dalje se ne može. Kud ćemo sad? Ispitivali su lijevo-desno, dok na samom zaokretu hodnika, otkud su došli, skoro u visini svojih glava, ne otkriše široku rupu u stijeni. Baš iz nje je strujala ona promaja.

— Vidiš, to si se dobro dosjetio! — skoro uskliknu Jovanče. — U-uh, gle kakva je strmina ispod nas. Razmičući tanko jasenovo šikarje pred otvorom, oni se

Razmičući tanko jasenovo šikarje pred otvorom, oni se oprezno i plašljivo nadviriše nad strmen pod sobom. Ono se skoro okomito obaralo naniže, pravo nekud prema nevidljivom izvoru potoka Ledenice.

Naprijed je išao Mačak s fenjerom. Posljednji je bio Jovanče. Na najdubljem mjestu jezerca Nikolica je gazio vodu skoro do vrata, dok je njegova vjerna Žuja plivala tik uz njegova leća naslanjajući mu glavu na rame.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

NA DOBRO PROMENA KOBNA Svet je ovi svakomu nestočljiv; s promenom zlo s dobrom ujedno skoro promiče. Danas bos, a sutra cipelaš s ariašnjama; Danas cundra i izdrtina, A sutra cifrasto nakićen S razlikim odelom

moju dušu od nepravednih usta i od tuđina poštedi svoga raba da bi neporočan ostao; i pritočnik muž skorojezičan, skoro pada u zlo i smrt i život u jeziku stoji!

To je svima poslednja izdata čast. BRZI KONjANIK A naši zli i dobri danci ujedno ka i senka skoro promiču i prolaze nam. Naš život, kano brzi konjik hitro ide da nas stera i skupi na kraj sveta, koncu nam žitka ovoga.

A taj: Kojino sediš na heruvimeh, ukaži nam se! i podigni tvoju silu te dođi da nas oslobodiš! Drugi opet: Skoro da bi nas prestigle tvoje kadre milosti gospodine, kojeno od veka su ti!

Posle tvoje smrti da ne ostajem živa, to želim! A tu ću i ostati kod tvoga groba da moje nadanje, a tvoje uskrsnuće skoro vidim.

U uho nemučno dočuveno da može biti na slatko skoro poslušljivo! Popre nego ustom i ustnima i jeziku, — ovim eto, otvoriti se i privući u sebe duha!

On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački. POHVALA VEČITOJ MERI Kako godine i dni skoro vrve prohodljivo, i čovečiji život se satire; dan po dan i čas po čas, sve, ljudi (ne samo toga i onoga što nejma) ama i

Kade si nam za potrebu na zemlji, ti, naš grad velikoga cara, mesto tvrdo koje će nas od svakoga zla zakloniti, i skoro trčiš nam u pomoć ka jelen. Kade te zovemo na vodi, to taki plavaš nam slobodu na lađi.

Nije li y zemlji? Promotrimo se: što se iz nas po malu staje, Te sami sebe da ne varamo Gladeći kako nas skoro jednog po drugom nestaje...

Zato Bog skoro ga izmetnu iz carstva i smrti ga krvničkoj predade. Jedanput, u svojih mu polata časteći se s gospodom, sedeći im za

tako mu odčali to zlote: kad je bio obstupio neki Tivaidu grad s vojskom uzimati, stojeći mu pod bedenom, jedna mlada, skoro udata žena, spusti na njega ozgor s bedena parče vodenična kamena i svu mu glavu rascupa, te mu se prosu mozak.

hubavi sin Avesalum dugokosi, uze na svoga rođena oca vojevati, da ga istera iz carstva, il' ga ubije, eda bi se on skoro ocario!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Samo je lepa Zona znala kakvoga sve cveća nije bilo u bašti, jer ona se starala o cveću i zalevala ga. Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća Zamfirova mirisala je preko cele godine.

— veli mali Manulać, oliznu nos i predade majci skoro snesena i još vruća jaja. — Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca.

Ono čega se ona bojala, od čega je strepila, — to nije bilo, ali je ispalo iznenada ovo, a ovo je za nju bilo nešto skoro još gore!

— reče hladno Zona i okrete mu leđa. — E, kučko čorbadžijska, — jeknu do srca uvređen Mane — tag će skoro da čuješ i za moje znanje!... Će me neki ubavo zapanti i plati mi za onaj tatka ti reč „kuče u čašire“!... — Uhuhuhu!

Njega, dakle, svi čekaju, samo ga ne čeka skoro premešteni iz Beograda praktikant Velibor, strastan šahista, koji ne igra tombole, nego samo šah, i to s farmacajtskim

poslednji s grdnim fasciklama popravljenih đačkih zadataka pod miškom, od kojeg popravljanja dobiše i sami neki umoran i skoro reći glup izraz na licu.

GLAVA ČETRNAESTA Tu je opisano kako je tetka Taska donela u 3amfirovu kuću prvi glas i opširan izveštaj skoro o svemu onome što se u varoši govorilo, i kako je ta vest kao grom porazila domaćicu Tašanu.

“ viče preko sokak. „Što se, mori“, reče, „naprajilo toj pri vas? Koj se to udava, koj se pa ženi? ’Oće li“, vika, „skoro da potrupamo malko u svatove? Puštija li je“, reče, „Manulać mustaći, ta da prilega“, reče, „na mladoženju?

„Prati gu — zbori mi gospodin načelnik — po Mamut-agu (on si ide sag u Tursko, a skoro će se vrne odande), pa da gu, reče, odnese u Prizren, eli u Peć; tam’ su, reče, majstori za takve rabote!