Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To sam, braćo, video ovim mojim starim očima i zakleću se u kom hoćete manastiru da je tako. — Ali ti lažeš, skote turski! — riknu Aleksa i otrže se od ljudi što ga zadržavahu. — To si sam izmislio!... — Lepo, Aleksa, — reče kmet.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Sve sam to ja sam izmislio, zar ne shvatate? - Viknuo sam. - Zar niste u stanju da shvatite? - Ti, skote! - rekao je otac.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA (gledi ga): Skote, šta ćeš ti sa mnom? SRETA: Milostiva gospođa, ja molim da uzmete onu stoličicu, pak da naviksujete gospodinu čizme,
STEVAN: Sad ćedu mi jošt i čizmašice biti gospođe. SULTANA (zamane na njega): Skote, i da bi li, strvino, oslepio i doveka ne progledao! STEVAN: Jesž čula, seka Pelo?
STEVAN: Jesž čula, seka Pelo? Dosta sam se dao od one naše aspide ćušati. SULTANA: Ja aspida, orjatine i skote s pustare, ja aspida? Sad ću ti zube izbiti!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trag ti se utro, trnjem gazio, pseći nakote! Gluvo ti doba kad svane jutro u kam zgodio vražiji skote! o trnju gnjio - rđa te jela! Sjeme ti bilo puhor pepela!“ Iznad crkvišta plamte oblaci: tako kao da žale ikone.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Natrag, pasji skote! Niko da se odavde makâ nije, nego da me svak sluša... Nožić mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je čovik
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Stoj! — grmnu Nikola sa izrazom divlje jarosti i ustajući. — Ti si to spevao, skote! Krezubi student prekide, nasmeši se demonski i odgovori sasvim mirno: — Pardon! Ja ne pevam.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Neću, dok mi ne odgovoriš! — bjesni Spasoje i gleda ga čisto u oči. — Miči, skote, jer si poginuo! — razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) ANČA: Majstorice! FEMA: Ju! Zaboga! (Treska se na stolici.) ANČA: Majstorice, vami je zlo? FEMA (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti? Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke? ANČA (zagleda se u nju).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kade svašto živo držiš i hraniš, to daj i nam koju god pažit. Ka nečistim, daj nam skote nečiste, kojeno se po blatu valjaju, — zakaži nam da idemo u svinjsko stado.« I eto, već oni pasu.
Ama vas jošte zašteđujući to napustih popre na goru i na skote i marviju i vi sve to niušto pribirate, nego biste k meni i od ranjavih travoberčadi ponemiji i bestrašljiviji ka