Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pomenem ovoj dvojici da dadu policu na Hadži-Bajiće u Mitrovicu, da isplate 300 talira Živkoviću. No oni skočiše za oči: „Prođi se, proto, zašto se zadužuješ? Sutra, kad u Srem pobegneš pod dugom, a ionako, čime ćeš se raniti” itd.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
—Ali hoću da ga biješ u samu peteljku! Stanko pruži pušku... Nasta tajac... Vrisnu šara i — suvarak pade. Hajduci skočiše oko njega. — Evo, vala, skinuo ga je baš u peteljci!... Zavrzan zagleda, pa pruži Stanku ruku: — E, ej vala ti!
I oroz na njegovoj puški kvrcnu. Taj nejaki zvuk oroza jeknu strašno. I Marinko i Kruška prenuše i skočiše. — Ići ćemo! — rekoše obojica u glas. — A... ići ćete!... — nasmeja se Zavrzan. — Onda, druga stvar.
Kad budeš počeo na svoju ruku, čini šta znaš, ali na moje ime... ubiću te!... Hajduci skočiše oko Stanka... — Dobro, harambašo! Do danas sam bio tvoj, a od danas svoj.
On poče posrtati, al̓ ne ispusti glave... Kao munja prolete šancem: — Pogibe!... I kao ljuti risovi skočiše golaći na bedem... Surep i Zavrzan već behu kod Stanka, te ga pridržaše. — Šta je? Jesi ranjen? — Jesam.
— Jest, upravo iz turskog tabora. Naplivao sam na Zasavicu i dođoh da vam javim šta se kod Turaka radi. Vojvode skočiše na noge. — Šta se radi? — Bruka! Prvi naši meci pamet im poremetiše. Htelo je prsnuti kud koje.
Teodosije - ŽITIJA
Svi oko njega skočiše, i zapitaše ga za uzrok strašnoga krika njegova. A on, jadnik, jedva dišući kaza: — Neki strašni mladić po zapovesti
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kladim se da je unutra kupus. — Ovamo ga! — dočeka drugi, i kao po komandi obojica skočiše pravo na moj džak. Od bola i straha ja krvnički dreknuh, a oni...
Radičević, Branko - PESME
im smerno na susret poita, Poljubi im noge i kopita, Jošte nešto govoriti tede, Al' magarci ni da ga poglede, Već skočiše u lađu laguni, A za njima psina i majmuni, Oni veslim', pas prionu krmi, Pa zavati, privati i skrmi, — Presekoše
Od rane se onda prenemoga, Pado donje sa konjica svoga; Al' skočiše do troje Srpčadi, Digoše me sa zemljice mladi, Poneše me krvcom niz rudinu, U dvorove Silić-Milutinu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svi, čak i ja ovamo, na kraj sobe, osetismo hladnoću, koju on spolja sobom unese. — Srećna slava, domaćini! Skočiše k njemu, skinuše mu suri šinjel, postaviše ga za sofrom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Utom opet jedan aga zaviče na Muju da im što slaže, a Mujo jednako šuti. Na to svi skočiše. — Te što ti nije da ti nije, valja ti nam štogod slagati!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I, gonjeni nagonom za održanjem, ljudi skočiše i natčovečanskom snagom podigoše rukama zadnjak topa. Bičevi zaošinuše. Neko jauknu...
Ali u tome času nešto svitnu i prolomi se strahoviti prasak. Vojnici skočiše, pitajući bunovni: šta je. Odjeknu još jedan plotun i iz hiljade grla se prolomi: „Ura, ura, ura!
— Eto ga! — viknu jedan i ljudi hitro skočiše jedan preko drugoga u zaklon. Čaure se razleteše na sve strane, a dim i zemlja nas zasuše.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Znao sam, ako umre da nemam kud... drugi me niko ne bi tako milostivo primio... propao bih... Na mene skočiše u školi dva najodraslija đaka... zbog neke uvrede... Istukoše me pred drugovima, osramotiše...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
E, pa i njima jedanput dogore do nokata, pa vele — tu Mića zavali fes — vele: jedanput se živi, jedanput se mre, pa skočiše na nj. — Aferim! — viknu gomila. — Ama, ima boga, što ja govorim uvek. Ima boga, ima, jakako! I tako oni skočiše na nj!
— Aferim! — viknu gomila. — Ama, ima boga, što ja govorim uvek. Ima boga, ima, jakako! I tako oni skočiše na nj! — reče Mića i prevuče šakom preko brkova.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ona dvojica skočiše na Bakonju, ali snažni Kušmeljić zalijepi šakom jednoga i drugoga u tinji čas. Grgo dopade. — Šta je!? Zašta se tučete?
— Sa mnokarce? — Jest, da mi kažeš di je stričev kulaš — reče Bakonja, gledajući ga dobro u oči. Knez i Osinjača skočiše sa stolica. Kenjo ih plaho pogleda i poče mucati. — Ja, vire mi, ne razumim šta me pitaš! Zar je nestalo konja vra-Brni?
Ja ću viknuti fra-Jakovu ovako... Oba skočiše, te otjeravši Butru, stadoše preklinjati Grga da ne govori dalje. Ali ih Grgo ne slušaše, no ljutito brbljaše dalje,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
u nekakav vilajet. Tu ti nigdje ništa nema no sami miši. Mačka i štene, kan̓ ti gladni, odmah skočiše pa počeše daviti, a miši svi pobjegoše k caru.
— Be, — veli — kakav je junak on, još su veći junaci djeca. Čim mene ugledaše, skočiše na pantu, hoće kuću da sruše na me, a jedni kroz badžu da mi ne daju pobjeći, jedva sam živ umakao od njih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I drugi. Čuju se povici: „Stoj! Stoj!“ — Ko li to viče? Ali zamah nas je zahvatio. Iza jedne ograde od kamenja skočiše nekoliko Bugara. Sjuriše se na jednog četnika i svega ga izbodoše. Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši.
Oko toga otvora zemlja je bila kao ispečena, od silne vatre prilikom paljenja. Vojnici koji su bili oko topa, skočiše. — Pomaže Bog! — Bog vam pomogao! Komandir skide šlem i poče da briše znoj.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sedi, molim ti se. I njemu, njegovim molbama, pridružiše se svi. I njena stara, gotovo slepa mati. Sve žene skočiše. Mladen je osećao kako su svi pogledi na njega uprti. Radoznali, željni, molećivi da ostane, ne prekida, ne narušava...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To nije mala stvar, gospodo! — Branku se oči zasvetleše. Dva druga skočiše na noge da traže reč. Branko učini rukom da treba čekati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa skočiše u vodu Moravu. Car je Memed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga. Ljuto kune turski car Memede: „Grad-Stalaću, da
Tome Rade vrlo kail bio; pak skočiše na noge lagane, obukoše ruho trgovačko, na Grujicu ruho sirotinjsko; otidoše šeher-Sarajevu da prodaju dijete Grujicu.
Pak ćem onda zaći kroz nahije, te isjeći sve srpske kmetove. Kako bi nam raja dodijala?“ Sve dahije na noge skočiše, Memed-agi svi se pokloniše: „Fala, joldaš, Fočić-Memed-aga, tvoja pamet pašovati može!
“ Kad to čule srpske poglavice, namah oni poslušaše Đorđa: svi skočiše na noge lagane, pripasaše svijetlo oružje, svaki svoga ubiše subašu, žene, đecu u zbjeg odvedoše.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To potpaziše drugi i kazaše mu ocu. Na to razljuti mu se otac, i taki kćaše da ga umori. Nego mnoga mu gospoda skočiše oko njega i jedva ga odmoliše da ga za tu malu stvar, a neznanu, ne smakne.
A kade to Gedeonovi junaci učiniše po zapovedi mu, onda iza sna neprijatelji skočiše ka vrtoglavi; ništa ne znaše što to bi, mnedoše da se izrailjska vojska zamešala među njih te ih seku, a oni izokola za
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom! Nesrećo bećarska!... Dom da si ideš! — povikaše i skočiše sve na nju. — Koj te je zvaja?!... ’Aj’ si dom!... — Koj da si ide dom?! Ja li?!
— Pa koj gi reče za oro? Ti li? — Jok ja!... Kazaše gi niki iz ma’alu. Ta svi skočiše sas rezilenje... Vikaju: ne prilega na čorbadžijsku kerku u oro igranje po ma’ale... — E, a zašto pa igraše?
Tu ga je vodila do njegove dvanaeste godine, a prestala je da ga vodi tek kad sve žene skočiše u interesu javnog morala, i kad je naišla na složan i jednodušan otpor i protest posetiteljaka hamama.
Zatim priđoše kapiji. Ne prođe nekoliko trenutaka i ču se tresak kapije i zvek zvekira, a zatim svi skočiše u kola i poteraše... Oni što u taj par prođoše s testijama vode tom ulicom videše pri svetlosti opštinskog fenjera sve.
Otišao je najpre Zamfirovima. Kad skočiše na nj sve tetke, ujne i strine, — sve Uranije i Kaliope, Taske i Tašane, sva ta ženskadija — pa zadžakaše na nj na sva