Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Preko puta njega baba u crnini, kao ne ka svetiteljka, sa izrazom one besmrtne blagosti opšte majke, rukama nisko i skrušeno skrštenim i glavom nešto malo nakrenutom na jednu stranu; do nje puna žena sa onom žutom kao vosak bebom u krilu.
Mišice su mu se tresle, bio je bled kao krpa i skrušeno se približio odru. Posle se nagao, poljubio je i srušio se onde pored mrtvaca. S mukom smo ga vratili natrag u sobu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tako nas je Sinanova tekija primorala da do nje dođemo pešice, kao i ostali hodočasnici — skrušeno i na sopstvenim nogama.
se otimala, njene oduzete noge pravile su same od sebe korak po korak sve dok je momak ne dovuče do »dijane«, koja je skrušeno stajala u tami, kao poslednji dokaz da je pre ove noći postojao i neki drugi razumniji i bezbedniji život, iz koga je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oko Đurđevdana najmenik primio svoju zaradu, poljubio se s djedom, skrušeno se prekrstio pred ikonom Kirijaka Mihaila, naše slave, pod čijom je zaštitom i on te godine bio, i otisnuo se na put.
Eto ti, baš ti to i treba. Zar bi meni, na priliku, palo na um da ti ukradem svijeću, a? I brat Sava skrušeno zaćuta, kao što i priliči jednom skromnom i čestitom lopovu koji ima srca i duše.
pogledom, izbistrenim i budnim, prikova oči za napuštenu sliku, zaprepašćeno žmirnu, pa brže-bolje skoči, skide kapu i skrušeno poljubi djeda u ruku. — Jesi, brate Rade, sad i ja vidim da jesi, poznao sam te ...
— Otpadnik Mulić, a? Promijenio si zanimaciju, je li? — Promijenio, šta ćeš, takva su vremena — skrušeno priznaje kalajdžija, videći već da njegov novi nadimak ide pred njim, otvara mu put i kazuje o njemu više nego čitava
Nema ni ženidbe ni službe, već samo škola, najmanje četiri godinice. — Daće bog pa ću ja prije poginuti — skrušeno priželjkuje kosmati Mikan. — I za kloster ćeš ti morati pripremiti jednu bombašku grupu — opominje ga komandant.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Krf 1985 — Beograd 1989. (9. VII 1989) VI ŠAPAT JOVANA DAMASKINA Oprosti, majko sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći koja svetlost
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Petak se krije. Cvokoću zubi Sedmici celoj. („Subota“ - čujmo „mori me tuga“. Skrušeno, šumno „prolazi sprovod“.) - Zev bi da zevne, jabuko tvorbe, tupo, široko. Prigrli, dušo, okrajke pevne.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ali, ne daj bože da već, po nesreći, i dotle dođe! — reče ministar, pa obori glavu skrušeno i uze se krstiti, šapćući svojim bledim ispijenim usnama tople molitve.
Pandurović, Sima - PESME
Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.
Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fratri pođoše. Mačak, gledajući preda se, dodade sasvijem zbiljski: — Uzmi, brate Ive, skrušeno tu malu pedipsu! Bujasa spopade smijeh i uhvati Bakonju za ruku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Crni se na snegu. Skresano stablo šljive. ...Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče. dobro! Usne mu zadrhtaše. Para iz usta zamagli prozor i sakri očima oca na belom konju.
— Vidiš, baksuze, šta moja ćerka rađa! Pisni sad ako smeš! — unosi mu se Milunka u lice; Đorđe skrušeno ćuti. — Bilo pa prošlo. A sad, poljubi mi ruku! — pruži mu je mokru i smežuranu. — Đorđe je ljubi bez otpora u sebi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Nije, dragi moj, nije, boga mi! Što god dalje koračaš na putu saznanja, izgledaš sve sićušniji samom sebi i zastaješ skrušeno pred beskonačnosti prirode“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Borić jer ne može da odoli sramnim mislima i sa laktovima na kolenima sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama, skrušeno, duboko uzdiše, i tako ostaje sagnute glave dugo, celu noć. Plače...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bolesnikov nemir još nije sasvim savladan; on svakim svojim činom, svakim satom ustreptalog mirovanja, svakim skrušeno progutanim zalogajem hrane pretendira da kupi po mrvicu zdravlja.
* Samo ne više patnje! Probudim se u noći i skrušeno šapućem: samo ne više patnje! Tako sam srođen s njom da joj već dobro poznajem zakone, mjere i ćud.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
pučini, otkle uzalud oko traži kraj, djevojka se toplim osjećajima oprašta i pozdravlja sa starim svijetom i skrušeno, kao nigda dosada, priginje glavu i podvrgava se svome udesu; očima potraži Lazu, kao da hoće da se uvjeri da li i njega
Između prvih pristupi Žižica i skrušeno se pokloni, popostane časom, pa gleda u kip. U polusjeni čini mu se da je svečevo lice mlađe i umiljatije, i žao mu je
A kad začu otkucaje sata, „blažene ure” , čiji zvuk jedva se izdvajaše iz huke u luci, kleče na goli kamen i skrušeno moljaše prigodnu molitvicu.
—Isuse moj, milosrđe! — ponovi jezivo i skrušeno. Propovjednik nastavi: —Sveta naša mati Crkva milostiva je: ona je kao kvočka što, kada oluja nasluti, pod svoja
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sinova, od prvih pa do poslednjih, kako duhovnih tako i svetovnih, naroda svakoga čina što postoji, smerno i pokorno i skrušeno suzno moljenje opšte svi činimo gospodstvu vašem.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu su napravili ustavu i prikupljali vojsku koja se u raštrkanim gomilicama vraćala od Prugovca. Ništa nije tako skrušeno, tako jadno i očajno, kao razbijena vojska; oči ne mogu da vide ovaj prizor, a da se srce ne oblije krvlju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Neka se odmah puste raketle i pregleda teren. Ako je ko ostao ranjen, da se po svaku cenu izvuče — govorio je skrušeno komandir. Zaustavili smo se u rovu. Svi vojnici stajali su pored puškarnica.
Onda baci šlem na krevet, protrlja čelo i skrušeno sede. U zemunici je vladala grobna tišina, kao da među nama leži mrtvac. Mačka se protegli i skoči mu na krilo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— reče, pogledavši ravno u oči vremešna, suva čovjeka, duge plave kose, zakrvavljenih upalih očiju, što sada pred njim skrušeno stoji, — ti uzimaš kao iz kraljeve kase, a kada je za platiti, tada te nema. Nemoj tako, brate!
— Kleknite! — povika pop Vrane. Čeljad mahom posluša i skrušeno primi papinski, očinski blagoslov ... Kad narod iziđe iz crkve, sjeća se Rade, stric Petar, podruguša, veli kapetanu
Zaslavi na „podizanje”. Svi poklekoše i prignuše se k zemlji; glasno moleći, skrušeno se udarahu u prsa. Ivo nestrpljivo očekivaše da iziđe taj narod; osjetio je potrebu da bude među svijetom.
U nedjelju pri misi skrušeno se je molilo da se bog smiluje i pošalje kišu. Čeljad, bijući se u prsi, ponizno se prigibala k zemlji i vapijala u jedan
I doživljaji od onoga doba, otkada ga otrgoše od njegova sela, gubljahu se postepence iz njegove duše, i on se je mišlju skrušeno vraćao u doba svoga djetinjstva. Od tog doba htjede da otpočne dalje živovanje.
Navalivši nad oči crnu maramu, gledaše ispred sebe na pusti grob i u pukotine obrasle divljom travom, pak stade da se skrušeno moli za pokoj njegove duše. Tako je duže vremena sprovela u molitvi.
A ta duša — sutra odlazi, i nikada neće saznati za njegovu neodoljivu tugu, pustoš i samoću. Dolazi mu da bi prignuo skrušeno glavu k zemlji, i u njenom i Marijinom krilu našao život. „Nu koja korist?” misli. „Zar čovjek zna što ga čeka?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena Bilo je mučno. Iguman je sedeo skrušeno i utučeno na postelji kraj Lauša i pravdao se. Ovaj čestiti starčić ispeo se gore, k nama, da bi pokazao koliko mu je
Obećao je da će ćutati. Otići ću gospi. Presamitiću se kao pokajnik. Gledaću skrušeno pred noge. Reći ću joj da se ne brine, da je vidar njenoga muža zdrav i živ, da mu je prijatno. Radi svoj posao.
„Sada on stoji ovde pred nama, skrušeno i nevino. Pravi se kao da ne shvata u čemu je njegova krivica i zašto mu se uopšte sudi. On će nam reći da je monah.
Zastani malo pre nego što razastreš po stolu svoje travčice. Možda bi i ovaj čovek što te sada tako pseći i skrušeno preklinje nemim pogledom, u nekom drugom odelu, na nekom drugom mestu, u nekom drugom vremenu pljunuo na te kao na
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedina je priroda! Bezgranična, večna majka života. U ovom njenom hramu spustimo se, mi skromne hadžije skrušeno, na kolena. XXXVII OPROŠTAJ SA OČINSKIM DOMOM Dalj Kako vreme brzo prolazi!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječaci u pećini osjetiše kako se nad njima strese i zadrhta zemlja. Đoko Potrk skrušeno pro- šaputa: — Samo da koja bomba ne provali u samu pećinu.