Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹² Ako žena teško rađa, veruje se u Bosni, treba joj dati da popije vodu u kojoj su jaja skuvana toliko da su popucala. Kada to učini, onda će dete iz nje „izleteti kao namazano“.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I kafa je bila skuvana u loncu, i meze je bilo spremljeno, sve je bilo spremljeno. Ali uzalud kad nikoga nema da ga ugostimo i dočekamo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA: Bogme, devojko, gladna sam ti. PERSIDA: Smesta ćete biti služeni. Ona je već skuvana, jer sam mislila da ćete je u postelji popiti. (Brzo prostre čaršav preko stala i iziđe.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Koštica od b., šljiva I jabuka sa belim lukom u komovici pije se od groznice« (SEZ, 13, 1909, 341). Kora od b. skuvana u vodi lek je od zubobolje. B. namazana krvlju od menstruacije (pri čemu se govori basma) reguliše menstruaciju (іbіd.
Listovi d. stišavaju krvavi kašalj (Bart. —Šulek, 67; u vinu, GZM, 4, 142), i leče grlo (kao oblog, іbіdem); skuvana, kao oblog, lek za prelomljenu kost (іbіdem); cveće skuvano u mleku leči belo pranje (іbіdem).
s.). Bobice, skuvane u belom vinu, piju se od šuljeva (SE3, 13, 1909, 380; GZM, 4, 145); skuvana u vodi, lek je od jektike (SEZ, 17, 557; GZM, 4, 145). Takođe je lek i od sifilisa (GZM 1. s.). O i. v. Đ.
KAFA Kaffee (coffea arabіca). Kafa. Pržena i samlevena i skuvana, lek od srdobolje (ŽSS, 311; ZNŽOJS, 9, 52; SEZ, 16, 427; 434; 19, 216 — s pepelom i rakijom).
Kao i jabuka, i n. se nosi kao ponuda bolesnicima (BV. 7, 125). Inače njena upotreba u narodnoj medicini nije velika. Skuvana sa solju i zejtinom leči ona svrab (ZNŽOJS, 15, 127). U vinu pije se od vetrova (ZNŽOJS, 14, 75).
Voda u kojoj je skuvana zob daje se kao lek od velikog kašlja (ŽSS, 294); na pari od z. pare se bolesnici od vodene bolesti (SEZ, 19, 217).
Na Đurđevdan pre sunca treba se provaljati po tuđoj r., pa neće boleti kosti (ZNŽOJS, 20, 46). Voda u kojoj je r. skuvana upotrebljuje se kao lek od glista (ŽSS, 294), pantljičare (SEZ, 40, 230), i kad je dete bolešljivo, »marazljivo« (SEZ, 40,
U narodnoj medicini t. ima sasvim ograničenu upotrebu. Tej od korena lek je od tuberkuloze pluća, a kora skuvana u maslu, ako se uzima kroz 40 dana, izlečiće padavicu (GZM, 4, 165).
Tejom od t. kore valja oplaknuti usta živinčetu, protivu šapa (SEZ, 13, 429). Kora od korena, skuvana s dukatom, lek je od žutice (GZM, 4, 140). TRNjINA Schlehe (prunuѕ ѕrіpoѕa).
, 297). Koštice od š. (i bresaka, i jabuka) u rakiji piju se od groznice (SEZ, 13, 341). Vodom u kojoj je skuvana š. kora treba plaknuti usta živinčetu koje boluje od šapa (ib., 429). Poznata su izvesna vračanja i zabrane u š.
Andreje, radi vračanja, kuva se k. u svakoj kući: kad padne mrak, domaćica iznese u dvorište tri skuvana klipa »mečki za večeru«, zagrize svaki pomalo i ostavi (na rodno drvo ili krov neke zgrade) da prenoći, a sutra ih
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kasnije, kad je sav ručak pojeden, pa mu ponude da mu obare tri jaja i još ga ljubazno pitaju: želi li rovita ili tvrdo skuvana.