Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Brat mi udarcem cokule prosipa supu, a o nebratu i da ne govorim! DRVOSEČA POPU Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tu se zavukla u komšijsku slamu, pa dok nisu krave došle kući, nije smela ni nosa promoliti odande. A u tome se i táta odljutio malo, a i máma se
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao suvu slamu gladim kosu moje drage i grudi njene tvrde hladne su kao grudve snega. O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen
Afrika
Šaljem jednog od derana da ih negde dobavi. U susednoj ćeliji, go, pokriven krpama, sa licem zakopanim u slamu, rasturenih ruku, skupljenih nogu, kao da je ubijen, spava neki mladić veličanstveno razvijenih udova, i ne budi se na
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
kad se uzme u obzir da neki, čija je snaga tolika da bi mogli konju rep iščupati, sede na konferencijama i mlate praznu slamu. - A što se Rašide tiče, to je samo moja, i slovom moja privatna stvar!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kroz otvor, video je logor svojih ljudi, pun razbacane, istrulele slame i pse. Psi se vijahu, igrajući se, bacajući slamu njuškama u vis.
U kuću Vuka Isakoviča beše se uselio Aranđelov sluga, matori Ananija, sa babom i ćerkama, dovlačeći jednako seno i slamu, čitave stogove kukuruza.
U sumraku se vrtela jedna vodenica. Isakovič se bio smestio na skeli, pod kolima, nabacivši na sebe slamu, tako da vodu nije ni video, mada je vlagu osećao i posle, kad pade mrak.
Razvlačeći slamu i razapinjući šatore nasred ulice, između zidina, vojnici su, napiti, pevali, ljubili se i grlili. U gradu se govorilo
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
On tada kaže: „Našlo se djetence... došao sam po zlamenje“ ili ovako: „Žena da prostite pala u slamu.“³ Tada, kada pop čitanjem molitve osveti i blagosilja vodu, dete dobija prvo, privremeno ime (koje mu služi do krštenja,
Matavulj, Simo - USKOK
Sâm sjede na slamu i podvi noge. Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te! Nije običaj da mi Crnogorci na ovi
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zamisli, uzmeš tri-četiri komada drveta, staru vreću, slamu i cap, cap! — evo ga, gotov samar! E, moj brate ... Tek mnogo kasnije, kad se samardžija odavna rasplinuo u sjaj i
— Aha-ha-ha, pa ti još ne vjeruješ, oberbudalo! Ta nema ti ljepše zgodacije nego povaliti kakvu snašicu na onu slamu u mlinu. Rade, Rade, u čem tebi prođe vijek? Djed je zabezeknuto mahao rukama kao da smiruje plamen.
Veseo jesenji vjetar kovitlao je po vazduhu lišće, slamu i perje, hujao kroz ustalasano granje voćaka i zvao da se pođe nekud, naduvane košulje i zalepršanih gaća — ihaj-haj!
Neosjetno je mililo kroz travu, dizalo uvis perje, suvarke, slamu. Plutali su po njemu otpaci zavičaja, samo otpaci, a sve ostalo pokrivala je i sahranjivala svemoćna voda, životvorni
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi sve tri sestre,
Međed reče: — Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći. Svinja reče: — Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od šenice. Lisica reče: — Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice. Svinja reče: — Ja ću ovijati.
Ovrhoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo; jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a šenicu svu uzme sam, lisici ne dade ništa.
Uplaše se svinja i međed, pa reče međed svinji: — Zakopaj se ti svinjo u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku. Zakopa se svinja u slamu, a međed na krušku.
Zakopa se svinja u slamu, a međed na krušku. Lisica otide te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na gumno da hvataju miše.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Posle se metne u slamu, pa se tako kuva polagano. MAGA: Nisam, eto, znala za slamu. SOFIJA: Samo treba istija kuvati.
Posle se metne u slamu, pa se tako kuva polagano. MAGA: Nisam, eto, znala za slamu. SOFIJA: Samo treba istija kuvati. MAGA: Htela sam, eto, jošt juče kuvati, ali nisam mogla dospeti da dođem.
JAKOV: O, čiča, tebi su večiti putovi nepoznati. Onaj isti magarac, koga si ti toliko mučio i kinjio, kome nisi slamu na vreme davao, koga si na kiši i snegu ostavljao, — onaj isti magarac bio sam ti ja. SELjAK: Kako to?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
konja o pobednici večni nad snegom do Urala prvi put bez podozrenja gledate Slovene radosni do suza oni prostiru slamu po poljima moravskim i pevaju sveprebolni pa dobro nam došli reklo je raško pleme uzmite našeg hleba i opšte soli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zakoračih. Ugledah jednoga narednika kako postrojava vojnike. Malo dalje jedna grupa nosila je slamu... Jedan je trčao nekuda. Neki podnarednik vikao na vojnika, koji je držao konja na dugačkom konopcu i terao ukrug.
Onda mi priča kako je određen da sa vojnicima donese slamu za prostirku i da se ja ne brinem, on će urediti naš šator.
vreme je neumoljivo odmicalo. Trebalo je krenuti u logor, u šator na slamu, kod Traila, ili možda u štalu. Trailo je već bio uredio šator i vojnici su pod njegovim nadzorom čistili krug.
— Slušajte, našem podnaredniku su danas ukrali šinjel i čuturicu. Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa... vi znate, ima da se nađe. — Razumem! — povikaše uglas. — Tu... kod trećaka... četvrtaka... Hja!
Najzad pesma zamre, svirka umuče. Vojnici su raspremali šatore i iz jednoga se čulo: — A ti, bre, svu slamu privukao, a ja ležim na zemlji. — Šta je ovo, šta je ovo? — začu se strogi glas baterijskog narednika.
A uveče, kada završe poslove, legao bi Petar na slamu, podmetao ruke ispod glave i ćutao. Voleo je samoću. Ostali vojnici sakupljali su se u male grupe i pričali doživljaje
Naročito kad po dolasku u bivak treba čistiti oruđa od prašine, ili kada odnekuda iz daljine treba na leđima nositi slamu za prostirku ljudi i stoke. Ili kada komandir vrši pregled konja... E, to je bilo najbolnije pitanje svih baterija.
U međuvremenu čistili su vojnici topove, dovlačili slamu, prali svoje rublje ili kopali saobraćajnice između topova... Ali noći nam dojadiše.
Topovi su rili brazde po vlažnoj i mekoj zemlji, a konji brektali... Vojnici doneli slamu i šašu i pozadi topova napravili kolibe. Polegali su odmah.
A nemoćan sam da ih ubedim da tako ne treba da bude. I slomljen tugom, srušio sam se na slamu u zemunici. Posle duševnih napora obično nastupa neko stanje obamrlosti, a misli kao da se rasplinu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
mi sve badnjake svilom kićene, A odaje i pendžere lovoričicom, A ikone i stolove masliničicom, Prostrite šenic’ slamu mjesto trpeze, A po njojzi trpežnjake zlatom vezene, Navrćite dobre ovne na ražnjevima, Sijecite suvo meso, a ne
u riječi bili, Zaleće se kobac avanica, I odvede sjenicu djevojku, Svi svatovi u trn pobjegoše, Đuvegija u prosenu slamu, A kum švraka navrh trna čuči. BEĆARCI 253.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
visoko odskočilo, pa prižiže, konji izvedeni iz vršaja, a svako čeljade, koje je kadro, dohvatilo vile, te pretura slamu. Šušti izgažena slama, kroz koju propadaju teška, jedra zrna, pa, čegrljajući kroz paroške, padaju na gumno.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio. No mu došla bješe pogibija: Turci bjehu slamu i sijeno oko b'jele kule nanijeli pa zažegli sa svakoje strane. Plam se digâ bješe u nebesa i kulu mu bješe dohvatio.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pošto priložiše badnjake i druge obrede trsiše, sjede serdar i domaćica mu, kći, snaha i soldat — svi posjedaše na slamu (kako je običaj) i stadoše jesti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
u riječi bili, Zaleće se kobac avanica, I odvede sjenicu djevojku, Svi svatovi u trn pobjegoše, Đuvegija u prosenu slamu, A kum — svraka navrh trna čuči. 6 REĐALICE 1. Grličica grče... Grličica grče, Petar konja trče.
Čudne laži... Jao majko moja! 4 Da vam pevam što istina nije: Guska vodu iz rešeta pije, Krmača se na slamu popela, A pilići krmaču sisaju.
mu kolo vode, a grgeči glede, Kečige mu njivu oru, a morune vlače, Somovi mu žito seju, a jesetre žanju, Linjaci mu slamu dele, a štuke mu vršu, Kada oni sve ovršu, a alasi jedu!
(Grmljavina i njen odjek) 226 — Kroz slamu ide a ne šuška? (Zrak) 227 — Majka rodi mene, a ja majku? (Voda i led) 228 — Mrkonja i plavonja po nebu se vijahu, pa
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Međed reče: „Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći.“ Svinja reče: „Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od pšenice.“ Lisica reče: „Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice.
“ Ovrъoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo: zašto ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a pšenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa.
Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji: „Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku.
“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku. Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše.
Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi sve tri sestre,
” Međed reče: „Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći.” Svinja reče: „Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od šenice.” Lisica reče: „Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice.
” Ovrhoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo: jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a šenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa.
Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji: „Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.” Zakopa se svinja u slamu, a međed se pope na krušku.
” Zakopa se svinja u slamu, a međed se pope na krušku. Lisica otide te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na gumno da hvataju miše.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Što je trebalo da mi grane, pocrnelo! Neki repati vetar ujaho u mene ko s lučem u slamu! Za mnom pustoš, preda mnom pustinja! Što mi je bilo nada, sad mi je čemer! Šta da radim s vremenom koje mi ostaje?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice. Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu. Pas mu leže između nogu, poslušno trpeći milovanje po vratu i gužvanje dugih, klempavih ušiju. — Svi ste se pogojili...
Propipao se i video daje suv. Onda je nekako, po mraku, svu prostirku izbacio na đubrište i doneo čistu slamu. Može se i na đubrištu videti. Ujutru, rano ujutru, uzeće vile i nabacati đubre.
Svi su Prerovci lopovi. Kad dođe gospodin kapetan, svi će oni na mene da pruže prst: „Taj je prvi doneo slamu!“ Ježio se od straha. Idu, rekla je Simka. I ono drugo što je ona rekla. Uzeće decu i pobeći iz sela.
— Kuću da mu zapalimo! Nek izgori Katićevo gnezdo! — Uzmi slamu! — Daj vatru! S prozora se sjuri staklo. — Ne diraj Simku, zaklaću te! Razabra Nikolin glas.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao da je naglo došao do sebe i dalje je prepoznavao: sedeo je na ulazu u nečiju staju, prsti su mu doticali slamu, ovlaženu i prisnu, ovce su bile tu negde, na čakšire, prosenjene na kolenima, padala je toplota.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sve do „Beloga krsta“, gde su ga presreli pa ga tu zadržali i odatle vratili, da se ne lupa zabadava i ne mlati praznu slamu, tražeći čoveka koji ne postoji niti je ikad postojao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad škripnu za njim brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran, namučen, razbijen duševno spusti na
« Postoja još malo na svome prozorčiću, pa, kad vide da niko ne prolazi, a i noge ga zaboleše, siđe i ode opet na slamu. Sednuvši na mestu, stade preturati slamu i osluškivati neće li se opet što čuti spolja.
Sednuvši na mestu, stade preturati slamu i osluškivati neće li se opet što čuti spolja. Uostalom on se i ne nadaše da što čuje, ali mu je bilo veoma potrebno da
kroz vrata, kroz duge hodnike na gornjem, pa zatim na donjem spratu i, ne progovorivši ni reči, uđe u apsanu i pade na slamu. — Ovde je krčag s vodom i hleb, a onde u ćošku lončina — objasni mu pandur, pa iziđe i zabravi vrata.
Stade da čeka još, ali prolaznici behu vrlo retki, a razgovora pred kafanom sasvim nestade. Siđe opet na svoju slamu i sav se predade dugom, upornom ćutanju, bez jedne misli...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ljudi mu objasniše: ako bi starac duvao na obe nozdrve, onda bi vetar odneo ne samo žito i slamu nego i njih sve sa guvna. Vide sad junak da je u sredini junaka, i da mu je sad prilika da oproba svoje junaštvo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Digoše se kad je voda do ispod njih doprla i slamu smočila. Po običaju moljahu jutrenju iščekujući željno dan. Zorom je tek rosilo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nam je sad u duši („Riba u duši“) Posle toga – da se zadržimo samo na jednoj pojedinosti – onu svetu i mitsku slamu koja se iz otvorene ribe rasula i iz rasporene vučje utrobe viri nehotice projektujemo na slamu koja iz rasporene
– onu svetu i mitsku slamu koja se iz otvorene ribe rasula i iz rasporene vučje utrobe viri nehotice projektujemo na slamu koja iz rasporene lutke viri.
ova reč u našem jeziku memoriše (upotreba u frazeološkim jedinicama kao što su „alajbegova slama“, „mlatiti praznu slamu“, „mlatili slamu“, pa pridev „slamnat“, sve to ovoj reči daje jedan poseban značenjski sloj u vezi sa uzaludnim, i
jeziku memoriše (upotreba u frazeološkim jedinicama kao što su „alajbegova slama“, „mlatiti praznu slamu“, „mlatili slamu“, pa pridev „slamnat“, sve to ovoj reči daje jedan poseban značenjski sloj u vezi sa uzaludnim, i praznim i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
oba ugarka, razmahnu njima nekoliko puta da ih bolje raspali, pa ih gurnu u kućnu počađalu i suhu kao puščani prah slamu, jedan iznad vrata a drugi sa strane.
Krakov, Stanislav - KRILA
Svršeno je i to. Odneli su ga sada u drugi šator i stavili ponova na slamu. U šatoru je bilo sve tamno. Celu noć je čuo topot mazgi, jauke i ječanje ranjenih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šaljem jednog od derana da ih negde dobavi. U susednoj ćeliji, go, pokriven krpama, sa licem zakopanim u slamu, rasturenih ruku, skupljenih nogu, kao da je ubijen, spava neki mladić veličanstveno razvijenih udova, i ne budi se na
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
jer od njega otpadaju uroci kao god što blato otpada od salitravog zida; ništa drugo nego da ga umesto strašila na slamu meteš, da vrane rasteruje, ali i tu ne bi bio od velike koristi, jer se kaže: da siromaku ni vrana ne svrće s puta!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ѕ. v.›; Šulek, Imenіk, 57). U RJA razlikuje se nekoliko vrsta. Na Badnje veče, na Kosovu, kad badnjaklija donese slamu, potraže po njoj č., pa ga bace u oganj da sagori, »da bi se p na nivi uništio č.« (SEZ, 7, 287, V.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Taman se uza slamu priljubila, — pomisli i ispravivši se, veli joj: — Sada je sve u redu, uđi! Božica se sleže, srebreni đerdan s nje
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uvek oko ponoći. Ginuli su kao muve, ali ginuli su i naši. Na osvetljavanje bedema najpre smo utrošili svu slamu i drva, a onda smo počeli da bacamo u vatru i seno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Smej se orio kad je jednom, crtajući na taj način razbacanu slamu, Mija povitlavao i hvatao Janinu ruku kao mačak miša, a slama se međutim divno nacrtala. U tom bi zazvonilo zvonce.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Oklopiš uši, pak lepo griskaš tvoju tvravčicu ili slamu, a svet i sudbinu ostavljaš neka odi kao što su bogovi uredili.« »O, blaženo, preblaženo stvorenje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Malo dalje naiđosmo na vatru. Komordžije prostiru slamu da prilegnu. A i šta bi drugo, kad je konj u onim kolima ispred njih pao i više ne može da se digne.
Vojnici gladni, stoka malaksala, a vreme hladno, pa još poče i susnežica. Rekoše da su našli samo slamu za prostirku, te ljudi odoše sa konjima. Doneli su nešto malo slame.
Vojnici su pokušavali da ga dignu, ali glava negova nemoćno pade. Dragiša izvuče svu slamu iz svoga šatora, da bi konja malo okrepio. Bilo je dockan.
NA DOMAKU MORA Ali jednoga večera zaista stiže naređenje da sutra budemo spremni za pokret. Zapalismo ujutru slamu i pobacasmo suvišne stvari. Našto će nam, kada nas u San Đovaniju „čekaju čitava brda od hleba“...
Od poderanih, starih šatorskih krila podigoše nekako šatore koji su ličili na čerge. Iz obližnjeg sela doneše slamu za prostirku. Najzad, posle toliko vremena, stali su u stroj, da prime hranu. Nebo se opet naoblači i linu kiša.
tri dana i tri noći — već se zabrinuo Dušan. U logorima je uzavrelo. Vojnici dižu šatore, pale zaostalu slamu, pakuju. Okolo se iskupili Grci i tužno nas posmatraju. Poneki prilaze svojim poznanicima i pozdravljaju se.
Vojnici su već dizali šatore, slamu su palili. Ordonansi su jurili na sve strane. Sa lica umornih ljudi kapao je znoj. A na vojnicima puna ratna sprema.
Te noći, naš štab diviziona razapeo je šatore pored topova druge baterije. Po povratku sručio sam se na slamu i zaspao. Rano izjutra budi me poručnik Đaja, i kaže: Bogati, Dragoslave, spavaš kao top.