Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici su slegali ramenima, jer su i oni čuvali glavu od puščanih metaka, te i ne znaju kako se to zbilo. Najzad naiđe jedan pešadijski
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svi su slegali ramenima. — Ja i ne znam ko to naredi da komisija zasedava tamo, kod ovolikih kuća u gradu! — objašnjava mi jedan
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Odluči Drvoseča da ga nađe, pa makar išao do kraja sveta! Ali, na njegovo pitanje o Neznancu u crnom ogrtaču ljudi su slegali ramenima.
Ali, ljudi su s nelagodnošću sklanjali pogled, slegali ramenima i odlazili bez odgovora. Dečak je samo svojoj majci bio pametan i lep.
Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti? Pa, niko se odande nije vratio da put kaže!
Na pitanja o Zaboravljenom Gradu, Zamku i Ključu — ljudi su samo slegali ramenima. — Koješta pita momak! — govorili su. — Nema takvoga Grada! Niko za njega nije čuo! Niko ga nije video!
— Ja i ne tražim vodu! — reče mladić. — Tražim ključ. Ljudi koji su preko Peščare došli da ga vide smrknuto su slegali ramenima. Poremetio se momak u svetu, to je! Ko je još našao vodu u Peščari? O kakvom on to ključu govori?