Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
i cveću, Sveti Sava sunčevu svetlost deli s hlebom i maslinama, a hleb i masline deli sa kosovima što mu na ruke sleću.
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na gumnu, il na grobu.
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na gumnu, il na grobu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
imala čudne trepavice, od kojih su gornje bile duže nego donje, pa se Isakoviču priviđalo, kad bi pogled spustila, da to sleću neki noćni, crni, leptirovi, čija se krila sklapaju.
Radičević, Branko - PESME
Pa zato se momčad uzbunila, Razavila sokolova krila, Te ka kuli Zmajevoj se kreću, I tuce se na ročište sleću, A otle će k ostaloj družini, Pa sa njome krvavoj krajini, Da ne dadu, već da je utvrde, Da je kako Turci ne nagrde.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice na mirne obale sleću. A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U MAGLI Magla vlada svetom (il se sprema). Od nje se više odvojiti neću. Čim zavesu maknem: već na mene sleću Dimljive latice cveta koga nema. Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo. Manje mi se noge kao u kornjače.
Ćosić, Dobrica - KORENI
u stajama se goveda dižu i lupaju rogovima o prazne jasle, konji ržu i topću, ovce se razblejale, kokoške pre vremena sleću sa sedala, psi zavijaju i reže.
I kurjaci idu na četiri noge, ali zube zarivaju u debele vratove ovnova. Visoki se izdaleka vide, pa na njih i ptice sleću. A i vetrovi ih mlate i nagrđuju im lice. Ja nisam umeo.
Bila je za sve. Gledna kao retko koja u Srbijici. U mladoj šumi sve su bukve lepe, ali uvek ima jedna na koju ptice sleću. Nije bila smerna ni bogobojažljiva kao one na ikonama manastirskim, niti je ličila na one što se za careve udaju.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
“ Glas mu se ne čuje, ali vrapci i golubovi sa krovova i krošnji u jatima sleću na pločnik, sa Saborne crkve počinje da odbija podne a vetar sve jače nadolazi iz dubina osunčanog, bezličnog svoda.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske šarene tice na mirne obale sleću. A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan! Ko te je doveo amo da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
čistote prožima ceo svemir čini mu se: da će svakog trenutka ugledati anđele kako izleću iz gustih, visokih šuma i sleću na zelene, cvetne obale voda.
I ponova stoji crkva onde gde je bila, onako isto. A pred njom sedi on i prosi, lepo pruža ruku i prosi, pa golubi sleću odnekuda i daruju ga. Daruju ga tako golubovi, pa se jedan po jedan gube u vazduhu. I on gleda za njima, gleda.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svud se tama širi i po njoj se kreću Neke senke što se, ustremljene, nagle I prilaze, vuku, u povorci sleću; Ne vidi se ništa, negde nose magle. I, kostiju, krvi k'o da sada nesta! K'o da sve iščeze neosetno minu!
Miljković, Branko - PESME
šumama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan.
od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih
Bojić, Milutin - PESME
krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
Jakšić, Đura - PESME
U noćima smrti strašne Na rame mi tice sleću I zloslutnim grakću glasom: Pakost, zlobu i nesreću — Što zlokobnih Dva’est osam stojim leta, Prezirući, smejući
Ilić, Vojislav J. - PESME
lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice na mirne obale sleću. A gospod podviknu tada: ,O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!